Zahvaljujem. Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Gospodine Škrbiću imate reč. Nije tu.
Na član 55. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospodin Božidar Delić ima reč.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, suština predloga Srpske napredne stranke bila je da se posle stava 3. doda jedan vrlo konkretan stav da prednost na konkursu, ako su zadovoljeni svi pomenuti uslovi, imaju vojni obveznici koji su na ratnom rasporedu u jedinici koja angažuje aktivnu rezervu.
Konkurs se uvek raspisuje za konkretnu dužnost ili specijalnost. Apsolutno je razumljivo da ako su svi drugi uslovi zadovoljeni da bi ljudi koji inače pripadaju toj jedinici najbolje odgovorili tim obavezama.
Gospodine ministre, kada bi bio ovaj drugi deo vašeg obrazloženja samo gde poslodavac može konkursom propisati posebne uslove za prijem i zadovoljiti ovo što smo mi stavili u svom amandmanu apsolutno se ne bih ni javio za reč, takva mogućnost postoji, međutim, prvi deo obrazloženja apsolutno ne stoji.
Kaže – amandman se ne prihvata zato što je članom 60. stav 3. Ustava Republike Srbije utvrđeno da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Ova odredba Ustava u ovom slučaju apsolutno ne važi.
Na ova radna mesta ne mogu konkurisati oni koji su na civilnom služenju, oni koji služe vojni rok bez oružja. Što znači, ne treba se uvek pozivati na Ustav.
Ovaj naš stav je mnogo jasniji od stava zakonodavca i to stava 1. i stava 3. U stavu 1. kaže se: ''Opšte uslove za službu u aktivnoj rezervi propisuje Vlada, na predlog ministra.'' U redu.
Onda u stavu 3. kaže: ''Pripadnik aktivne rezerve može biti vojni obveznik koji ispunjava propisane uslove iz stava 1.'' Ti uslovi su znači različiti. Ovde se nešto o tome i govori. Dakle, naš amandman je bio apsolutno jasan po svakom pitanju i smatram da ga je trebalo usvojiti, odnosno napisati drugačije obrazloženje, kako sam vam već ovde izneo. Hvala. (Aplauz.)

Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav SRS je potpuno jasan, termini aktivna i pasivna rezerva nisu dobri.
Mi smo našim amandmanom predložili da se umesto sintagme „aktivna rezerva“ koristi jedan drugi izraz, a to je, „profesionalna služba u rezervi“, građani Republike Srbije koji zaključuju ugovor sa Vojskom Srbije zapravo stupaju u radni odnos i taj radni odnos je izvor prihoda za njih i za članove njihovih porodica.
To je jedna sintagma koja je uobičajena u našoj pravnoj i vojnoj terminologiji. Zaista nismo shvatili zašto je sada od te sintagme trebalo odstupiti, pa upotrebiti neke izraze koji nemaju dovoljno smisla, kao što su aktivna i pasivna rezerva.
Dalje, zaista je neshvatljivo da će, kao što piše u članu 56. Predloga zakona bitne elemente ovog ugovora o toj tzv. aktivnoj rezervi da propiše ministar odbrane, a na osnovu predloga načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Time se direktno odstupa od osnovnih principa obligacionog prava. Samo da vas podsetim, gospodine ministre, da u Republici Srbiji od 1978. godine postoji Zakon o obligacionim odnosima, koji propisuje bitne uslove svih ugovora koji postoje u pravnom sistemu Republike Srbije.
Zašto bi sada ovaj ugovor trebalo da bude neki specifikum, pa da bliže, odnosno bitne elemente ovog ugovora ne propiše zakonom koji donosi Narodna skupština, nego nekim podzakonskim aktom koji ćete vi doneti, a na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije? Zašto bi načelnik Generalštaba Vojske Srbije bio pravni stručnjak da vama predloži koji su to bitni elementi ovog ugovora, o toj takozvanoj aktivnoj rezervi? Ako zakonom regulišete ovu materiju, pa, šta je normalnije od toga da se zakonom propišu bitni elementi ovog ugovora?
Građana Republike Srbije koji zaključuju i koji će da zaključuju ove ugovore, ima dosta. Sve je veći broj ljudi koji se opredeljuju da stupe u tu vašu takozvanu aktivnu rezervu.
Zašto onda zakonom niste propisali bitne elemente ugovora? Da bude jasno u startu, čim se zakon donese, da građani Srbije znaju ako se opredele da profesionalno služe u rezervi Vojske Srbije, šta očekuju, kakva su im prava, kakve su im obaveze.
Ne, vi ćete doneti zakon o radnoj i materijalnoj obavezi, ali niko živi ne zna koji su bitni elementi ugovora, dok vi to ne propišete. Što onda donosite zakon? Onda ste celokupnu ovu materiju mogli da regulišete jednim članom zakona u kome će da stoje – sve detalje vezane za radnu i materijalnu obavezu propisaće podzakonskim aktom ministar odbrane, umesto da na celovit način uredite ovu materiju, i to na zakonom propisan način.
Vi ćete od toga da odstupite, pa će nešto biti regulisano zakonom, a nešto što se tiče subjektivnih prava građana neće biti regulisano zakonom nego će biti regulisano podzakonskim aktom ministra, koji se donosi na predlog načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Valjda taj načelnik Generalštaba Vojske Srbije ima preča posla nego da vama predlaže bitne elemente ugovora za lica koja se opredeljuju za tu vašu aktivnu rezervu. Zašto bi on, čovek, koji je završio Vojnu akademiju morao da zna bitne elemente ugovora? To je materija za pravnike.
To je trebalo da vam pripreme pravnici iz vašeg ministarstva i da to bude regulisano zakonom. Nema tu sada hiljadu bitnih elemenata ugovora. Može da ih bude nekoliko, kao kod svakog ugovora. Nikakav problem nije postojao da se to reguliše zakonom, ali vi nastavljate sa tom lošom praksom da umesto na celovit način uredite jednu materiju, vi to radite delimično, pa ćete nešto da uredite zakonom, a nešto ćete da uredite podzakonskim aktom, koji ćete vi doneti na predlog načelnika Generalštaba.
To je problem sa ovim zakonom, to je problem sa svim ovim takozvanim vojnim zakonima koje ste nam predložili. Oni su nedorečeni i kada ih izglasate u Narodnoj skupštini, građani Republike Srbije, na koje se ti zakoni odnose, još uvek neće imati jasnu predstavu koja su njihova prava, a koje su im obaveze vezano za Vojsku Srbije, zato što će čekati da ministar na predlog odgovarajućih lica donese čitav niz podzakonskih akata.
Ta praksa da podzakonskim aktima uređujete nešto što treba da bude regulisano zakonom traje, evo, već skoro deset godina. Bio bi jedanput red da sa tom praksom prekinete, pogotovo kada su u pitanju ovi izuzetno važni zakoni za odbranu zemlje. (Aplauz.)

Govorili ste tri minuta duže.
Na član 57. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Amandman koji sam u ime Poslaničke grupe SRS podnela na član 57, takođe, se odnosi na vojnu, radnu i materijalnu obavezu, kada je u pitanju rezervni sastav i konceptualni pristup SRS i obrazloženje zašto mi ne prihvatamo koncept koji je Parlamentu ponudila Vlada Republike Srbije obrazložen je u više navrata.
Mislim da je ovo poslednje obrazloženje kolege Martinovića bilo sveobuhvatno.
Ali, svejedno, želim da naglasim da smo i u ovom članu 57. tražili da ne postoje ovi termini poput – angažovana lica u aktivnoj rezervi, već da umesto toga postoji termin – ''profesionalnih vojnika u rezervi'', zato što ovo što ste vi napisali i što ste se u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman pozvali na neke članove (član 5. i st. 4, 5. i 6. i član 9.) Zakona o Vojsci i vaš pogled na Vojsku Republike Srbije nama zaista ne znači ništa, zato što smo mi izneli svoj stav i o tome i pokazali vam da se koncept Vlade Republike Srbije i koncept SRS, kada je u pitanju Vojska i ovo što vi zovete vojna reforma, temeljno razlikuje.
Očigledno će to biti problem građana Srbije zato što ovo što predviđate u svim ovim zakonima, pa i u ovom zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi u članu 57, na koji sam amandmanski intervenisala, neće doneti ničeg dobrog ni građanima Srbije ni Vojsci Republike Srbije, ni državi Srbiji, kojoj bi Vojska trebalo da bude jadan od jačih temelja, ali zahvaljujući vašoj reformi, koju je započeo još Boris Tadić, koja se očigledno ovim zakonima završava i amerikanizacija Vojske Srbije je nešto što je neprihvatljivo za SRS, a ubeđeni smo i za građane Srbije. (Aplauz.)

Hvala. Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Markoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, u želji da ovaj zakon poboljšam u želji da članovi zakona budu koncizni, jasni i sprovodivi, što je najvažnije, pokušao sam amandmanima da utičem na tekst zakona, tako sam i za član 58. zadnji stav, pokušao da popravim zakon. S obzirom na to da niste usvojili dosadašnje amandmane, nadam se da ćete se posle izjasniti o tome. U članu 58. stoji: "Rešenje o oceni sposobnosti za vojnu službu i o promeni roda, odnosno službe lica iz stava 1. ovog člana, regrutna komisija upisuje u zdravstvenu knjižicu i vojnu knjižicu lica u rezervnom sastavu".
Svojim amandmanom sam predložio da vojna lekarska komisija upisuje u vojnu knjižicu kao najvažniji dokument, jer ako ovako krenemo, i u zdravstvenu knjižicu, onda me neće iznenaditi da sutradan neko posle vas ili vi u drugom mandatu budete tražili da se upiše i u ličnu kartu i u vozačku i u saobraćajnu dozvolu, u pasoš, u člansku kartu udruženja ribolovaca.
Vojna knjižica, odnosno evidenciona knjižica je za ljude koji služe civilno dokument u kome sve to treba da stoji i onaj ko sutradan poziva ili utvrđuje status tog lica sasvim je dovoljno da pogleda u tu knjižicu, a što se tiče zdravstvene knjižice, kako kažete ovde, pa ona stoji kod organa, pa stoji tamo i evidencioni karton u kojem je sve upisano što se nalazi u vojnoj knjižici.
Mislim da je ovo apsolutno nepotrebno. Dovešćete do apsurda tu evidenciju. Razmislite do kraja, a onda usvojite ovaj amandman.

Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Slađan Mijaljević.

Podneo sam amandman na član 59. stav 2. da se menja i da glasi: "Za lica u rezervnom sastavu koja su vojni rok služila bez oružja određuje se i saopštava raspored u civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane".
Obrazloženje Vlade: ''Amandman se ne prihvata zato što se navedeni član odnosi na kategoriju ''lica u rezervnom sastavu'', a ne samo na kategoriju rezervnog sastava koji služi vojni rok bez oružja.''
Ukoliko je zemlja zaista u nekoj opasnosti, recimo, neposrednoj ratnoj, ukoliko dođe do nekih prirodnih nepogoda i tome slično, ne možemo valjda ove ljude koji su imali prigovor savesti ili ovi koji su služili, da kažemo, to civilno služenje vojnog roka, ako je to uopšte nekakvo služenje vojnog roka, da ih ostavimo ili da ih stavimo u kategoriju invalida i da se celog života neko brine o njima, dakle, svi oni koji su zaista bili u Vojsci, koji su se mučili, radili, služili, davali određenu žrtvu treba da se brinu o onima koji su se na određeni način izvukli od služenja vojnog roka.
Zato mislim da bi trebalo naći neko adekvatno rešenje kada dođe, recimo, do poplave ili nečeg drugog. Nije problem nositi džakove koji će podići nasip ili gurati neka kolica ili nešto slično. Ako ne može da nosi 50 kilograma neka nosi 25 kilograma. Moramo ga uključiti u neki sistem odbrane ili neki sistem civilne zaštite. Oni su faktički povlašćena kategorija. Hvala.