Gospodine Novakoviću, zamolio bih vas, ako ste u prilici, da pogledate tekst člana 21. stav 1. i amandman koji je podnela gospođa Vjerica Radeta. Za vas i za sve prisutne u ovoj sali i za sve one koji prate ovaj prenos, samo jedno pitanje – da li pravno lice koje ode u stečaj zaslužuje odlikovanje i priznanje? Ako je pravnom licu dodeljeno javno priznanje, pa ono za dva meseca ode u stečaj, više ne postoji, nema pravnog sledbenika, onda se postavlja pitanje na osnovu kojih kriterijuma je Boris Tadić dodelio odlikovanje.
Vrlo prosto i jednostavno, uzmimo na primer sistem firmi Miškovića - Delta. Ima on jednu firmu koja se bavi izgradnjom stanova. Ta firma je napravila ne znam koliko stotina stanova za Univerzijadu (čujem pola su prodali, pola nisu prodali, ovu polovinu prodaju na SMS poruke, preko "Pinka" itd.) i dobije priznanje za izuzetne zasluge i izuzetni doprinos razvoju demokratije, Demokratske stranke itd. Kokne ga stečaj, dođu poverioci, MMF traži od Srbije da se naplate one tri milijarde što je Srbija uzela da bi pokrila Miškovićeve dubioze. Inače, povukao je i tri banke koje su finansirale taj vaš "Belvil" itd.
Ode u stečaj i onda se postavlja pitanje na osnovu kojih kriterijuma je on dodelio odlikovanje tom pravnom licu i kako je moguće da tako verifikovano, pozitivno, patriotski opredeljeno pravno lice za mesec dana, recimo u februaru se izglasa da će biti nagrađeno, u martu ode u stečaj.
Šta da radimo onda? Vidite kako je kada zakon pišu ljudi koji možda i ne znaju ovu materiju. Zar je moguće da odlikovano pravno lice, (odlikovano kao nikšićko) može da ode u stečaj, da nestane?
Evo drugog primera. Gospodine Markoviću, vi to dobro znate. U Rakovici je, recimo, opština formirala sa nekim Zoranom Anđelkovićem (ali nije Baki iz SPS, da znate, nego jedan iz Novog Beograda) zajedničko preduzeće za konsalting usluge (znate ono - svašta se nacvrcka tamo u onoj registraciji).
I opština dala 250 evra i taj Anđelković dao 250 evra. Opština im dala 200 hektara da razvijaju tamo neki posao. Tamo je "Domiko prevoz", Zemljoradnička zadruga itd. Kojim slučajem, vi poslušate Bojana Milića, vašeg predsednika opštine, Renatu Radujko ili ovog Branka Radujka, pa dodelite tom priznanje, a on ode u zatvor. Šta da se radi sa tim priznanjem?
Vjerica Radeta je dala rešenje. Ono glasi - ako ne može da se uruči, zbog ovih razloga, ide u muzej, da bi bio svojevrsni spomenik gluposti. A vi ste našli rešenje da o tome da li će biti spomenik gluposti rešava predsednik Republike. Zašto predsednik Republike mora o svim glupostima da vodi računa? Što omalovažavate vašeg predsednika? Kako je moguće da tako nisko spuštate njegove nadležnosti?
Sledeći primer. Gospodine Markoviću, dok ste bili predsednik opštine Palilula, vi to nikad niste dozvoljavali, ali evo u Rakovici postoji u zgradi opštine neka agencija "Tina". Ako hoćeš da opereš papire za bespravnu gradnju, za ovo muvanje itd., samo se javiš njima. Milić i Dačićev tast mogu da predlože i tu firmu za nagradu. Kako vi, kao koalicioni partneri, smete da odbijete nagrađivanje te firme, a ona, recimo, padne u zatvor?
Kažem namerno - padne u zatvor. Nisam toliko neuk, znam da pravno lice ne može da ide u zatvor, ali to uopšte nije pravno lice, to je perionica pod vašim okriljem, pod vašom zaštitom. Šta da radimo sa odlikovanjem? U muzej. Ne u muzej voštanih figura, nego u muzej gluposti. Zato što nema sistema vrednosti, on ne postoji.
I ne znam zašto vam je potreban hitan postupak. Da biste promovisali glupost? Za to ne treba hitan postupak, to se svakodnevno dešava. Glupost je planetarna pojava, očigledna, svakodnevno se vidi, a vi insistirate na tome da odluku o tome da li će ići u muzej ili ''puj pike, ne važi se'' donosi predsednik Republike.
Zašto? On ima velike državne probleme. Treba da brani Kosovo i Metohiju u okviru Srbije 1. decembra. Znate li kako je to težak posao? Znate da on malo-malo pa kaže - neću da potpišem, neću da priznam. To je njegova odbrana, kompletno njegova odbrana. Neću statut, hoću statut. Da vidim da li sad neće statut. Da vam ne pričam o drugim stvarima koje se spremaju, a on dobro zna.
Oslobodite predsednika tih gluposti, da bi se bavio državničkim poslovima. Prosto da mu nisam u koži. Verujem da će Orka da ga tuži zbog ovoga što tri sata ljubimci beogradskog kruga dvojke nisu mogli u Pionirskom parku da se šetaju. I policija može da strada zbog zlostavljanja životinja jer su neki policajci viđeni na konjima.
To je taj vaš sistem vrednosti. Dok vam je Đilasa, Šapera, Miketa Rakića, onog Vukadinovića, dok možete da vedrite i oblačite, da svađate, da od svakakve gluposti napravite temu za podelu, vi ćete da opstajete. Ali, ako se uđe u ozbiljnu raspravu, vas nema. Onda vam je teško da slušate, onda bežite iz sale i onda kažete - naš glavni argument je 126 plus štake, rezerve i ostalo.
Tako se ne vodi država. Sve što ste pljuvali pre deset godina sada ližete sa zadovoljstvom. Kako mi je juče srce bilo puno, da znate. Šta ste radili 2000. godine? Da vas podsetim, 1997. godine ste bacali cipele ovde kad je promovisan Milošević za predsednika, a posle se zgražavate kako je u Iraku neki novinar cipelama gađao Buša. Tad ste vi imali taj odnos ko je Buš u Srbiji, a sad se ližete sa ovim njihovima.
Kao ovo što se ližete u Rakovici. Predstavnik DS je predsednik opštine, Dačićev tast - zamenik predsednika opštine. Svi ste se tamo podelili po ulicama, po objektima. Organizujem snimanje svakog bespravno podignutog objekta u Rakovici i prikazujem preko interneta sa imenom i prezimenom koja mafija je kad gradila i kojim parama, koja agencija, zašto, koliko košta.
Zapamtite, Rakovica je skoro jedina opština u Srbiji koja ne može da potroši budžetska sredstva koja joj se odobre. I uporno se branite ćutanjem. Ne, ne. Četiri novine pripremam, da vam onih 18 mandata izađe na nos, kao i ovih 21 što će vam izaći na nos. Zato gubite sve, zato ovi cenzus ne mogu da prođu, a i vama se bliži to.
Dakle, gospodine Markoviću, meni godine dozvoljavaju da vas podsetim na nešto. U Nišu je postojao institut bezbednosti, imao je naziv "Edvard Kardelj". Jedne godine su poslovali sa gubitkom. Pepca Kardelj je pozvala i rekla – molim vas, znate li vi čije ime imate u nazivu; morate pozitivno da poslujete; ukoliko pozitivno ne poslujete, brukate ime i prezime mog dragog supruga. To je bilo u to vreme. Zar vam se ne čini da se to vreme vraća?
Kako je moguće da nekom, kome je dodeljeno priznanje, ne može da se uruči zato što je nestao kao pravno lice? Zar nešto nije u redu sa sistemom vrednosti? Verovatno vam zdrav razum nalaže da prihvatite ovaj amandman gospođe Vjerice Radete, a ja sam pokušao da malo to objasnim na način kako bi i ona.