I moja koleginica iz DSS-a i ja smo podneli amandman na član 11. On samo potkrepljuje ono što smo rekli u načelnoj raspravi, do koje mere je ovaj zakon kontroverzan.

Član 11, koji definiše nadležnost Ministarstva za dijasporu, zapravo je u kontradiktornosti s onim što treba da radi Skupština dijaspore i Savet dijaspore. Rekao sam da, ukoliko se ovaj zakon usvoji, onda apsolutno prestaje potreba za Ministarstvom za dijasporu. Zaista sam, u onom kontekstu smanjivanja državne administracije, shvatio da ste vi pre svega doneli odluku da date svoj puni doprinos time što ćete ukinuti jedno ministarstvo i time smanjiti troškove državne administracije.

Kada pročitate šta je sve nadležnost Ministarstva za dijasporu, između ostalog i u tački 5) u okviru člana 11. na koji sam podneo amandman - da se stara o obezbeđivanju uslova za osnivanje i rad kulturnoinformativnih centara u stranim državama u kojima živi dijaspora itd., da prati realizaciju Strategije, da prati stanje u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, postavlja se pitanje šta onda rade saveti. Oni to isto prate. Oni takođe obezbeđuju uslove. Šta radi Skupština dijaspore? Takođe to isto. Dakle, mi samo imamo prenormiran ovaj predlog da zapravo više organa radi jednu istu stvar. Zaista je sve to u kontradikciji.

S obzirom na to da ćemo doći do Skupštine, ministre, pretpostavljam da ste dali sebi vremena da razmislite i da odgovorite na pitanje na koji način će se birati pojedini članovi Skupštine iz Amerike, Francuske, Nemačke, Litvanije, Estonije, Konga, Južnoafričke Republike.

Bilo bi krajnje pošteno da nam saopštite kako ste to konkretno zamislili. Još jednom vam iskreno savetujem da ovaj zakon povučete, jer on će otvoriti mnoge dileme.

Još jednom želim da vas podsetim, to sam vam pre nedelju dana takođe postavio kao pitanje, dakle i dalje sam u iščekivanju dopisa sa overenim pečatom bilo koje relevantne srpske organizacije u dijaspori koja je eksplicitno podržala ovaj zakon.

Dakle, imali ste sedam dana vremena od momenta kada sam prvi put postavio to pitanje da pribavite neki dopis gde imate podršku. Tvrdim da to nemate. Kad to nemate, onda ste postavlja logično pitanje za koga ste vi napisali ovaj zakon. Logika stvari ukazuje na to da ga niste pisali za dijasporu, već da su motivi oni o kojima smo govorili i u načelnoj raspravi i o kojima ćemo govoriti kada budemo razgovarali o drugim amandmanima.

Zamolio bih vas samo da nam kažete koliko je ostalo vremena poslaničkoj grupi i ovlašćenom predstavniku.

Imate još deset minuta i kompletno vreme ovlašćenog predstavnika.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lazić. Vlada i Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije prihvatili su ovaj amandman. Želite po ovom amandmanu reč? (Da.) Izvolite.

Ono što sam prethodno govorila, koliko nema logike u potezima ministra kada je usvajao ove amandmane, pokazuje i to da je amandman koji je moj kolega Nikola Lazić podneo na član 11. stav 1. tačka 6) potpuno u skladu sa članom 4, a Ministarstvo je prihvatilo amandman koji smo mi dali na taj član.

Ovde se radi o tome da Ministarstvo ''dodeljuje nacionalna priznanja za poseban doprinos očuvanju i jačanju matične države i dijaspore, odnosno matične države i Srba u regionu, kao i za poseban doprinos u promociji Srbije u svetu i afirmaciji njenih interesa''.

Ovu formulaciju, na isti način napisanu u članu 4, ministar je prihvatio. Ne razumem šta je sad sporno u ovom. Da ne bude kao u prethodnom koji sam komentarisala, da pratite nešto što niste napravili.

Molim vas da pročitate ponovo amandman koji je gospodin Nikola Lazić podneo na član 11. stav 1. tačka 6) i očekujem da taj naš amandman prihvatite.

Na naslov iznad člana 12. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite, gospodine Mariću.

Dame i gospodo, s obzirom na to da država Srbija nije jedina matična država srpskog naroda, podnio sam amandman da se termin "matične države" zamijeni pojmom "Republike Srbije".

Iskoristiću ovu priliku da kažem nekoliko riječi o položaju srpskog naroda u bivšim jugoslovenskim republikama. U Sloveniji duže od 15 godina živi više od deset hiljada Srba bez državljanstva i pasoša. U Hrvatskoj, 14 godina nakon završetka rata, Srbi su građani drugog reda. Više od pola miliona prognanih ne može da se vrati na svoja ognjišta, Hrvatska odbija da im vrati 50.000 stanova, protiv srpskih povratnika stalno se podižu nove optužnice, a više od hiljadu porodica uzalud traga za posmrtnim ostacima svojih najmilijih.

Uprkos svemu navedenom, Hrvatska je Međunarodnom sudu pravde u Hagu podnijela tužbu za genocid protiv Srbije, a predsednik Srbije Boris Tadić se više puta Hrvatima izvinio za zločine koje su Srbi počinili nad Hrvatima, a da prije toga nije obezbedio da se Stjepan Mesić ili bilo ko iz države Hrvatske Srbima izvine za mnogo teže i masovnije zločine koje su Hrvati počinili nad Srbima.

Što se Crne Gore tiče, Milo Đukanović se svojski trudi da pokaže da, kada su Srbi u pitanju, može biti veći Hrvat od Hrvata. Broj Srba u Federaciji BiH mjeri se hiljadama. Stotine hiljada su protjerane, hiljade ubijene. U 527 predratnih srpskih sela u Federaciji BiH više nema tragova života. Kuće su porušene, crkve porušene, groblja porušena.

Jedino gdje Srbi u BiH imaju potpuna prava i slobode po evropskim standardima jeste Republika Srpska. Upravo zato SAD, NATO i njihovi ratni saveznici Hrvati i muslimani svojski nastoje da unište Republiku Srpsku. Za to vreme Srbija jača specijalne veze sa Miloradom Dodikom.

Na član 12. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Gordana Pop-Lazić.
Gospođa Pop-Lazić želi reč. Izvolite.

U članu 12. Vlada nam predlaže da odluku o utvrđivanju Strategije donosi Vlada. Amandmanom tražim da Strategiju donosi Narodna skupština Republike Srbije na predlog Vlade.

Moje obrazloženje je nastavak moje prethodne diskusije, zbog značaja teme o kojoj govorimo. Strategija je ipak najviši politički i pravni akt u nekoj oblasti. Ona izražava političko i principijelno opredeljenje države.

Po nekim pitanjima Strategijom se daju zadaci i obaveze nekim državnim organima. Zato smatram da bi bilo pametno da Vlada samo predloži odluku o usvajanju Strategije, a da Strategija ipak bude predmet rasprave ovde u parlamentu.

Vi ste dali obrazloženje da u Ustavu to nigde eksplicitno ne piše. To je istina, ali nema ustavne zabrane da tako bude. Odluka je vaša da li će Vlada, na osnovu zakona o Vladi, doneti i utvrditi Strategiju ili ćete je, da biste joj dali na značaju, uputiti parlamentu.

Ako to budete uradili, ako ovaj moj amandman prihvatite, onda vam predlažem da sa predstavnicima poslaničkih grupa utvrdite takvu strategiju iza koje bismo mogli da stanemo svi, kako bismo tu strategiju mogli i da sprovedemo i kako bismo te efekte mogli da vidimo u skorijoj budućnosti.

Na član 12. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Gospodin Zoran Antić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom dnevnom redu imali smo Strategiju odbrane i Strategiju nacionalne bezbednosti. Skupština je razmatrala te strategije i mislim da je dobro što je Skupština rekla nešto o tim strategijama. Mislim da je i ministarstvo moglo da proceni kakav je stav većine političkih stranaka o tim strategijama.

Mišljenja smo da i strategiju koja se odnosi na odnos matice i dijaspore, koju očekujemo, treba da razmatramo u Narodnoj skupštini. Nije dovoljno da je Vlada usvoji i nema razloga da se propusti još jedna prilika da Skupština kaže svoju reč o tome, da uvidi koliko je nastojanje Ministarstva bilo iskreno prilikom donošenja ovog zakona i da eventualno da neke sugestije, neke predloge za budući rad kada je u pitanju odnos matice i dijaspore.

Prema tome, mislim da ovo zakonsko rešenje koje isključuje Skupštinu, isključuje još jednu mogućnost da u nekoj bliskoj budućnosti razgovaramo o problemima dijaspore. To je loše i neprihvatljivo za SNS i mi smo ovim amandmanom koji smo podneli želeli to da ispravimo.

Ovo je ujedno prilika da u ime SNS izrazim žaljenje što se i na ovaj način unižava Skupština, a čini mi se da izvršna vlast to jako često čini. Prikazuje nas kao neozbiljno telo i omalovažava poslanike. I na ovaj način, izbegavajući da razgovaramo o jako bitnim stvarima, o temama jako bitnim za preko tri miliona naših ljudi, tako bar vi kažete, van zemlje, vi ste omalovažili Narodnu skupštinu.

Na član 13. amandman, u istovetnom tekstu,  podneli su zajedno narodni poslanici Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jugović, Mirko Čikiriz i Žika Gojković, kao i Vlada. Vlada je prihvatila amandman narodnih poslanika. Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije prihvatio je amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.