Demokratska stranka je u Narodnoj skupštini u načelnoj raspravi jasno osporila ovaj zakon. Gospođa Nada Kolundžija je, kao šef poslaničke grupe, izrazila nadu da će biti prihvaćeni amandmani koje je podnela opozicija i da će se, samim tim, ovaj zakon popraviti.

Ako postoji potreba da se ovaj zakon u određenom domenu popravi, to je onda Skupština, koja se formira na način koji je predviđen ovim zakonom. Zapravo, sve ovo što je napisano u tačkama koje se tiču formiranja Skupštine, govori da ova skupština ne može da bude legitimna, da nisu jasni ni kriterijumi ni modaliteti kako će se ova skupština formirati.

Stoga sam vrlo razočaran stavom DS-a, koji je očigledno u ovih sedam dana revidirao svoj stav. Imao je stav koji je približan poziciji DSS-a povodom ovog zakona, a pretpostavljam, zbog političke trgovine u proteklih sedam dana, odustaje od onoga što je rečeno u načelnoj raspravi.

Skupština čije se nadležnosti ne znaju, ne znaju se kriterijumi po kom osnovu i kako se biraju delegati u Skupštini, koje je trajanje mandata, čak koliki je broj, jer u zakonu piše 44, a svi znamo da je podnet amandman jer se dalje u tekstu vidi da je broj 45.

Jasno je da je DS propustio priliku da, na bazi amandmana koji je, pre svega, podneo DSS, ovaj zakon koliko-toliko učinimo boljim. To je onda odgovornost i DS-a i odgovornost vladajuće koalicije u celini za jedan ovako katastrofalno loš predlog zakona.

Na naslov iznad člana 17. i član 17. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Aleksandra Janković i Gordana Pop-Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli Vlada i zajedno narodni poslanici Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jugović, Mirko Čikiriz i Žika Gojković.
Vlada je prihvatila amandman. Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije je prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe „Napred, Srbijo“.
Gospodin Zoran Antić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman u istovetnom tekstu. U stvari, ovde se, po nama, potkrala jako ozbiljna greška, jer u Predlogu zakona imamo da Skupštinu čine 44 delegata, a očigledno je, običnim prebrojavanjem, da je broj 45.

Ne bih se možda ni javljao za reč, ali mislim da je nekorektno od strane mojih kolega iz SPO, uz sve poštovanje, koji su podneli istovetni amandman, pošto je moj kolega Mićo Rogović uspeo da prebroji, ušao u detalje tog zakona, prepoznao taj jedan poprilično ozbiljan propust. Na osnovu toga oni su podneli istovetan amandman.

Njihov amandman je usvojen. Poštujemo to, i treba ispraviti zakon, ali mislim da je mnogo časnije priznati svoju grešku. Greška je na Ministarstvu. Greška ujedno pokazuje sve ono što moje kolege tvrde, rekao bih od početka ove rasprave, da sama skupština, onako kako je osmišljena, njene nadležnosti, njena težina, način konstituisanja, mandati, da je sve to urađeno jako traljavo, na brzinu, kad su ovakve neverovatne greške mogle da se potkradu. Živ nisam kako će ovaj zakon da se stvarno primenjuje u praksi.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 17. doda član 17a.
Gospodin Martinović želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da istorijskim argumentima dokažem da su amandmani SRS-a apsolutno utemeljeni.

Dakle, rekao sam to kod prošlog amandmana, jedan stari srpski istoričar Nikola Vulić je u ''Srpskom glasu'', organu Srpskog kulturnog kluba koga je pokrenuo Slobodan Jovanović, 1939. godine objavio članak koji se zove „Južna Srbija ili Makedonija“. Pa, evo šta Nikola Vulić kaže na ovu temu:

Često se južna Srbija naziva i Makedonija. To je pogrešno. Oblast koju su Srbi oslobodili 1912. od Turaka može se zvati samo južna Srbija, a nikako Makedonija.

Treba, pre svega, znati da severni deo južne Srbije od Vranja do Velesa ni u antičko doba nije nikada pripadao Makedoniji. Ta se oblast zvala Dardanija, koja je činila državu za sebe. Ostala južna Srbija, sa Prilepom, Bitoljem, Ohridom itd., bila je sastavni deo antičke Makedonije. Može li se na osnovu toga ta oblast i danas tako nazivati? Sigurno ne. Istočna Srbija zvala se u rimsko doba Mezija, Srem i Slavonija - Panonija, Bosna je pripadala Dalmaciji. Kome bi moglo pasti na pamet da danas upotrebi ta stara imena? To nije nikada niko ni učinio.

Makedonija za oblast južno od Velesa je sasvim veštačko ime i novog je datuma. U nemanjićko doba ono ne postoji. Dušan i ostali naši vladaoci te krajeve ne zovu tako. Ne zovu ih posle ni Turci za 500 godina svoje vlade. Jasno je da je Makedonija ime koje je narod u toj oblasti najmanje davao svojoj zemlji. To je uostalom i nepobitno utvrđeno. Za ime Makedonija meštani od Kočana do Struge i od Đevđelije do Šarplanine nisu znali do izvesne propagande. Seoskom življu ono je i sada gotovo nepoznato. Potpuno je smešno kad se stanovnici južne Srbije zovu sami Makedonci ili ih tako zovu drugi. Pošto nema Makedonije, ne može biti ni Makedonaca.

Zahvaljujem. Prošlo je dva minuta.
Na naslov iznad člana 18. i član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Zoran Nikolić i Milica Vojić-Marković. Gospođa Banović želi reč.

Naslov iznad člana 18. glasi: „Delegati“. Naravno, ovde Ministarstvo pokušava nekako da razradi sastav te skupštine. Navešću samo nekoliko reči u prvom stavu, koliko je ovo sve nedefinisano, a onda i neozbiljno.

„Delegati su lica uvažena u sredini u kojoj žive“. Molim vas, šta to znači? Nekoj organizaciji ili grupi može da bude jedan čovek uvažen, druga grupa može da ga doživi kao osobu koja nije ni ugledna ni uvažena, nego je neka druga.

Opet se vraćam na ono početno pitanje. Ministre, šta ćete ako vam iz, recimo, Kraljevine Španije ili Republike Portugal, koja ima pravo na jednog delegata, stigne pet predloga za tog jednog delegata? Kako ćete da presudite?

Vi ste ovde, na kraju ovog člana, rekli da se matična država neće mešati u postupak i uslove izbora delegata u Skupštini. Ja uglavnom čitam predloge zakona koje dobijamo. Moram priznati da ovakav stav nisam još pročitala, gde država u Predlogu zakona kaže da se neće mešati. Dakle, kada god to ističete, znači da postoji i ona druga namera, da ćete se mešati.

Nastavljam prvi stav. Znači, nedefinisano - „lica uvažena u sredini u kojoj žive“. Sledeće je - „biraju se za države ili delove država gde boravi značajan broj pripadnika dijaspore“. Opet vrlo nedefinisano.

Šta znači značajan broj? Značajan broj može da bude milion, može da bude 100.000, značajan broj za tu dijasporu može da bude i stotinu. Čini mi se da u Portugalu živi oko 5.000 Srba, to je njima i te kako značajan broj. Dakle, i to je potpuno nedefinisano.

Uglavnom, ovaj predlog zakona inače nije naišao na neko interesovanje u dijaspori. Prosto, kao da je pisan za određenu grupu ljudi. Znate, da imate veliki broj kritika, to bi značilo da dijaspora obraća pažnju na ovaj predlog zakona i na to o čemu mi danas ovde govorimo. To da imate kritike ili pohvale znači da dijaspora gleda šta se to radi u matičnoj državi. Jer, to se i te kako tiče njihovog položaja i situacije u kojoj se nalaze. Ali ovaj muk upućuje na to da dijaspora ovo posmatra onako sa strane i kaže – ovi naši su, brate, neozbiljni, i čitav predlog zakona je neozbiljan, zato što, eto, neće ni da se bave ovim predlogom.

Gospodin Zoran Nikolić ima reč.

Član 18. ''Delegati''. Gospodine ministre, ovo apsolutno nije šala. Vi možete da ćutite dokle god hoćete. Što se mene tiče, i do kraja ove rasprave. Obraćam se sada i šefu poslaničke grupe DS. Ovo zaista nije šala, kada govorimo o legitimitetu i legitimnosti Skupštine dijaspore. Ovde imamo, pre svega, definisanje šta su to delegati, koje uslove treba da ispune, kakvi to ljudi treba da budu, u jednoj najširoj formulaciji, koja zapravo ništa i ne znači. Ali, onda su date kvote. Sada ćete morati da nam odgovorite i zaista na tome insistiram, da nam kažete na bazi kojih kriterijuma ste odredili saziv od 45 poslanika, i to po ovakvoj geografskoj podeli.

Na primer, za Rusiju je predviđeno da postoji jedan delegat. Da li imate evidenciju, bar približno, koliko Srba živi u Rusiji? Takođe jedan delegat u Skupštini će biti iz Letonije. Ako mi kažete da u Letoniji imamo Srba isto koliko i u Rusiji, onda ja zaista ne znam gde nas najviše ima. Pazite, Republika Island će dati jednog delegata. Znači, ako na Islandu ima više Srba nego u Rusiji, u Moskvi, onda je to zaista stvar za preispitivanje.

Dva delegata će dati Kanada, Francuska, Švedska, Velika Britanija. Znači, Letonija, Estonija i Litvanija će dati po jednog delegata, a Velika Britanija i Srbi iz Francuske će dati dva, i Srbi iz Austrije će dati dva delegata. Zaista mi nije jasno na osnovu kojih kriterijuma. To i jeste ono što osporavamo. Dakle, nejednakost delegata u Skupštini, odnosno legitimitet koji nije jednak. Da ne ulazimo u način izbora, na koji vi nemate odgovor.

Morate odgovoriti na bazi kojih kriterijuma ste odredili da Kanada daje dva kandidata, Rusija i Republika Letonija po jednog, Estonija jednog. To je zaista u suprotnosti sa logikom i bilo bi dobro da nas prosvetlite i da nam kažete na bazi kojih kriterijuma ste doneli ovakvu odluku i odredili unapred sastav Skupštine dijaspore.

Zahvaljujem. Samo mi recite da li ste govorili kao ovlašćeni predstavnik ili ste koristili tri minuta. Kao ovlašćeni predstavnik.
Gospodin ministar ima reč, izvolite.