Vreme. Zahvaljujem.
Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Izvolite, gospođo Janković.

Član 29. menja se i glasi: „Članovi Saveta su: predsednik Republike Srbije, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsednik Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije, predsednik Vlade, ministar nadležan za spoljne poslove, ministar nadležan za dijasporu, ministar nadležan za prosvetu, ministar nadležan za kulturu, ministar nadležan za vere, ministar nadležan za finansije, predstavnik Srpske pravoslavne crkve i komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije“.

Nova Srbija smatra da je saradnja sa Srbima u regionu posao od opšteg nacionalnog značaja, što podrazumeva zastupljenost kako vlasti, tako i opozicije u ovom savetu. No, kakav je odnos prema opoziciji, to smo već videli. Znači, od preko 123 amandmana, devet je usvojeno i velikom većinom to su amandmani SPO. Imamo sve razloge da budemo nezadovoljni, mi koji smo vrlo temeljno proučavali ovaj zakon, a nažalost i ljudi koji žive u dijaspori.

Ono što je jako zanimljivo, u međuvremenu smo dobili obaveštenje od Vlade da će izvestilac Vlade u Narodnoj skupštini u vezi sa regulisanjem obaveze Republike Srbije prema MMF-u biti ministar za dijasporu, gospodin Srđan Srećković.

Stvarno se postavlja pitanje o čemu se radi. Ili je ovde u pitanju kanal štednje, tako što jedan ministar brani sve zakone, od poljoprivrede preko finansija do informisanja, ili se realizuje famozna ideja uvek nadahnutog ministra naučnika Bože Đelića o rotaciji ministara? Kad već imamo dva ministra multipraktika, bio je ministar trgovine, ovaj Slobodan Milosavljević, koji je branio vojne zakone, a sada ministar za dijasporu, koji je stručnjak za finansije, onda bi možda trebalo …

Zahvaljujem. Privedite kraju, molim vas.

Imam još vremena od poslaničke grupe.

Možete, izvolite.

Znači, kad već imamo te multipraktik ministre, možda bi stvarno trebalo razmišljati o tome da se smanji broj ministara i ministarstava umesto što razmišljate o tome da otpustite preko 3.000 ljudi, službenika u državnoj administraciji, jer ministar može da glumi multipraktika, a ti državni službenici imaju stvarno multiple poslove u praksi. Čak bismo možda mogli da ostavimo samo premijera i da ostavimo ovu zemlju, ovaj mučeni narod, bez ovakve trapave, paralizovane i štetočinske vlade.
Jedno je sigurno, ministar Srećković je pokazao da ima dara za marketing, jer je znatno duži ekspoze predvideo u ovom popodnevnom delu, u „prajmtajmu“ (tako to zovu). Da sam na mestu Srđana Šapera i Krstića, ozbiljno bih se zabrinula. Vi ste im ozbiljna konkurencija. Ko zna, možda budete ministar koji je i savetnik za medije predsedniku Srbije.
Ono što je takođe tačno je da ministar nije uspeo sam da napravi sve pravne brljotine u ovom zakonu. Od samog početka, od člana 2, postoji brljotina zvana - loši kriterijumi na osnovu kojih se određuje pojam regiona. Jer, kaže se – to su dodirne granice sa Srbijom, bilo u sastavu bivše SFRJ, srpski narod je tamo autohton, srpski narod je tamo manjina itd. Iz nabrajanja apsolutno nije jasan kriterijum po kojem su izabrane baš te države u okruženju. To je kao ono - eci, peci, pec; pa sada ovu hoću, a ovu neću.
Dalje, tvrdnja da danas u Bugarskoj i Grčkoj nema nijednog Srbina koji tamo živi je i smešna i glupa. Taman da ima jedan jedini, ova država je dužna da se stara o njemu ili da naznači u zakonu o dijaspori koliko treba da ih bude da bi se Ministarstvo brinulo o njima, a koliko da ministar ode u službenu posetu na račun države.
Gospođa Milica Vojić-Marković već je govorila i citirala komentare dijaspore. Rekla sam, govoreći u načelu, da nisam videla pozitivan komentar. Ili su ti koji vas podržavaju nepismeni ili prosto nema nikog ko je podržao ovakav predlog zakona o dijaspori.
Tvrdnju da nema dovoljno Srba ni u Austriji demantuju komentari na sajtu Dijaspore i dnevnog lista „Politika“. Problem je samo što ti Srbi nisu evidentirani, a u velikoj meri odsustvo pravog tretmana je rezultat prilične neažurnosti predstavnika naše države, koji čak ni jedan formular ili tekst ne mogu da štampaju na srpskom jeziku (toliko o očuvanju srpskog jezika i ćirilice), pa ih naši ljudi dobijaju na novo hrvatskom, sa svim onim terminima: udruga, skrb, gospodarstvo.
Na primer, list Radničke komore Austrije, koji ljudi dobijaju svaka dva meseca, kao i niz tekstova koji se tiču poreza i mnogih drugih životnih pitanja, pisani su na hrvatskom, iako u Austriji ima najmanje Hrvata iz bivše SFRJ. Ali, Hrvati su bili ažurni.
Ima toliko Srba koji su u Srbiji diplomirali nemački, žive u Austriji, samo je stvar naših državnih institucija da kontaktiraju Austrijance i reše taj problem.
Kakva je briga o Srbima u Republici Srpskoj, već sam govorila.
Kakva je briga o Srbima u Federaciji BiH - pa sad, nije baš apsolutno nula, ali je gotovo nula. Kao da Srbi u toj federaciji ne postoje.
Razne omladinske organizacije, a posebno Zavičajno udruženje sa Ovčara i Kablara u Banjaluci, poslalo vam je bar 20 mejlova, i ništa. Evo podataka sa vašeg zvaničnog sajta, prva polovina 2009. godine - 66 organizacija je dobilo od 100.000 do 500.000 dinara, a samo jedna je išla za Srbe u Federaciji BiH, 100.000 dinara za otvaranje biblioteke i čitaonice u sastavu Saborne crkve u Sarajevu. Pa stvarno, nek im je Bog u pomoći. Znači, da nije SPC, Srbi bi u Federaciji BiH bili gotovo nevidljivi.
Dakle, ako nam je cilj jaka država i jaka dijaspora, onda mora da se primeni sistem saradnje firmi iz Srbije sa firmama iz Federacije BiH, kakva postoji recimo sa Republikom Srpskom. Šta to znači? To znači da ulazni PDV ostaje u Srpskoj, čime se zapravo postiže i jačanje Srbije i Srba u Republici Srpskoj.
Sasvim suprotan primer je mnogih firmi koje su, praktično, praveći ugovore sa Federacijom BiH tako da ulazni PDV ostaje u Federaciji BiH, zapravo finansirale tužbu Federacije BiH protiv Srbije.
Još jedan neverovatan pravni nonsens tiče se evidencije organizacija u dijaspori i organizacija Srba u regionu. Zašto se vodi ova evidencija? Šta je tu problem? Taj termin podrazumeva i upravni postupak i dvostepenost.
Pogledajte, gospodine ministre, nisam ni ja pravnik, ali pravni tim Nove Srbije je ovo gledao i kaže ovako - postoji Zakon o opštem upravnom postupku, koji u članu 161. stav 1. kaže – organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave, sertifikate, potvrde i drugo, o činjenicama o kojima vode službenu evidenciju... Znači, ne zna se tačno na šta se ovde misli. Da li je ovo nešto što podleže Zakonu o opštem upravnom postupku ili se tiče ovog zakona o dijaspori? O kojoj evidenciji vi govorite?

Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik  Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Član 29. Predloga zakona o dijaspori i Srbima u regionu govori o sastavu Saveta. Vi ste, ministre, predložili članove Saveta. U jednom delu naš amandman se slaže sa ovim vašim predlogom.

Zapravo, nemamo predlog da se briše nijedno od lica koje ste vi predvideli u Predlogu zakona, ali mislimo da bi bilo celishodno i da bi bilo zaista od opšteg interesa da se prihvati naš amandman i da pored lica koja ste predvideli za sastav Saveta, u tom savetu budu predstavnici poslaničkih grupa u NSRS, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, predsednik Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije.

Zašto ovo mislimo? Zato što odnosi sa Srbima izvan Srbije (koristim taj termin jer je to termin koji mi u SRS inače koristimo i u našem stranačkom programu je, kao takav, sadržan) nije isključivo državni posao. To jeste posao i Narodne skupštine i opštenacionalni posao i u njega moraju biti uključeni i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije.

Nemate vi tapiju na dijasporu ni u kom pogledu (kada kažem vi, ne mislim na vas lično, nego mislim na vlast, na režim, na vladajuću koaliciju) i ne možemo mi pro forme u ovom parlamentu da postojimo kao nekakvi odbori i predsednici odbora itd., a kada treba da se negde taj odbor pojavi na delu, da uradi nešto što je u delokrugu tog odbora, onda imamo smetnju koju vi ni manje ni više nego u zakonu regulišete. Ovo je zaista loše rešenje.

Na član 29. amandman je podnela poslanička grupa ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Antiću, izvolite.

Radi se o formiranju tela čije bi postojanje i formiranje trebalo prokomentarisati, jer Savet za odnose sa Srbima u regionu obuhvata, pre svega, ministre. Naravno, tu su i predsednik Vlade i neizbežan predsednik Republike, ali nam se čini, slušajući iskustva vaših prethodnika, ministara koji su pre vas, gospodine ministre, obavljali tu  dužnost, da ovaj savet u suštini neće ni da zaživi.

Vaš prethodnik gospodin Vojislav Vučković se često žalio da je jako teško okupiti ministre jer su prezauzeti, da je situacija u zemlji jako teška, da uvek ima prečih poslova i da, kada oseti potrebu da raspravlja o nekim temama koje dotiču dijasporu, ne može da ih okupi ili oni nalaze raznorazne isprike da ne bi došli, da ne bi prisustvovali, i poslovi koji dotiču vaše ministarstvo jako se teško završavaju.

Prema tome, činjenica je da ste se i ovaj put odlučili za isti sastav ministara. Iz tog njegovog iskustva možemo već sada pretpostaviti da će taj savet biti jako neefikasan, a ono što smo mi svojim amandmanom predložili, mislim da je bilo sasvim normalno i prihvatljivo. Žao mi je što to niste prihvatili.

Ako već niste bili zadovoljni ovim predlogom u vezi s učešćem predstavnika sa KiM, onda je bilo sasvim normalno da u sastav Saveta uđe i predsednik Skupštine dijaspore, koju ste predvideli da oformite ovim zakonom. Ako je ikome mesto u ovom savetu, onda je to njemu.

Žao mi je što niste imali razumevanja da makar u ovom delu prihvatite amandman SNS-a.