Na član 23. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milorad Buha podneo je amandman na član 23. i želi reč. Izvolite.

SRS već dugi niz godina predlaže prilikom izbora da Vlada u svom sastavu ima ministarstvo za izbeglice i interno raseljena lica. Nažalost, ovoj želji SRS-a i želja interno raseljenog stanovništva nije udovoljeno i zato imamo ogromne problema sa ljudima koji su genocidnom politikom, progonom, etničkim čišćenjem došli na ove prostore, a pitanje njihove imovine ostalo je nerešeno u drugim državama.

Nažalost, u zakonskoj regulativi, u pravnim propisima koji definišu rad ministarstava, imamo svega jednu odredbu u Zakonu o ministarstvima i to kod Ministarstva rada i socijalne politike, koja definiše nadležnost kod poslova za izbeglice i interno raseljena lica, i imaćemo kroz ovaj zakon, kada ga usvojimo, za Ministarstvo za dijasporu, koja će imati određene nadležnosti vezano za izbeglice i interno raseljena lica.

Ali, bez obzira na to, postoji jedna ustavna obaveza. To je član 13, koji obavezuje sve državne organe Republike Srbije da štite interese i prava izbeglog stanovništva, interno raseljenih lica, koji žive na prostoru Republike Srbije. Zato je zadatak ovog ministarstva, koliko danas, da se prevashodno reši pitanje sukcesije. To je najbitnije pitanje. Iza pitanja sukcesije leži finansijski iskazan iznos između 30 i 50 milijardi evra. Radi se o bivšoj društvenoj svojini, državnoj svojini i privatnoj svojini. Najveći deo je privatne svojine.

Ogromna prava koja su Srbi imali u bivšim jugoslovenskim državama nisu rešena. Zato je zadatak ovog ministarstva i Vlade da hitno prione i angažuje Komisiju za sukcesiju da reši ova pitanja.

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Nikola Lazić, Milica Vojić-Marković i Željko Tomić. Gospođa Vojić-Marković želi reč.

Taman sam pomislila da je gospodin Srećković vrlo skroman čovek, koji se nije hvalio do sada, ali posle ovog što nam je ispričao šta je on sve prvi uradio u ovom ministarstvu, moram da mu pročitam šta mu kažu ljudi iz dijaspore, i to vrlo ugledni ljudi.

Recimo, Dejan Ilić, jedan od naših najuspešnijih biznismena u svetu, kaže da je površno upoznat sa tekstom novog zakona o dijaspori jer ga ne interesuje teorija i sastanci na kojima se pričaju velike priče. "Nisam zainteresovan za Ministarstvo za dijasporu. Kada mi nešto treba, kontaktiram direktno sa ministarstvima (što vam i mi kažemo). Ako Dinkić i Đelić ne mogu da nam reše problem, zovem predsednika Tadića. Važno je da svi radimo na tome da dovedemo što više investitora u zemlju, a za to je potrebna politička stabilnost i sigurnost, a ne teoretisanje". To vam kažu ljudi iz dijaspore.

Na naslov iznad člana 24. i član 24. amandman je podneo poslanik Nikola Žutić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Zoran Antić. Izvolite.

Član 24. odnosi se na Ekonomski savet. Samo bih par reči rekao. Neke amandmane ne bismo ni obrazlagali, pošto moj kolega Mićo Rogović trenutno nije tu, zbog stranačkih obaveza, a on ih je pripremao.

Mislim da je bitno da kažemo da stičemo utisak da postoji zabluda da u ovakvoj ekonomiji kakva je danas u Srbiji možemo da očekujemo bog zna kakav interes naše dijaspore za ulaganja. U prethodnom vremenu pokazalo se da su njihove investicije jako male. Smatram da je jedan od razloga zbog čega nemamo ni druge strane investicije baš to što strani investitori gledaju pre svega u našu dijasporu. Naša dijaspora nema poverenja u matičnu državu. Ako ona nema poverenja i ulaže tako malo, kako možemo da očekujemo nešto od stranih investitora?

Prema tome, Ekonomski savet sam po sebi značiće, ali dok se ne promeni poslovna klima u Srbiji, dok se ne osmisle podsticaji, dok se sa makronivoa ne siđe na mikronivo i ne potrudimo se da mnogo više proizvodimo, stvaramo, a ne da se samo zadužujemo i prodajemo ono što nam je ostalo iz nekih bivših vremena, neće biti ni interesa naše dijaspore, a pogotovo ako se uzme u obzir da se uglavnom radi o malim i srednjim preduzećima, o preduzećima kojima je potrebna zaštita države u smislu da to bude pravna država, da postoji sudstvo, da oni mogu bez nekih posebnih troškova da uđu u bilo koji aranžman u državu u kojoj nema korupcije, u kojoj nema kriminala, u državu u kojoj postoji tržište.

To je ono što oni očekuju. Toga nema. Prema tome, žao mi je, ali ovaj ekonomski savet, ovako kako je zamišljen, nažalost neće opravdati svoju svrhu, to već danas mogu da tvrdim.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić. Da li želite reč?
Gospodine Duvnjak, vi ste se javili po vašem amandmanu, koji je sledeći, a to je na član 24. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, SRS smatra da je potpuno različita problematika sa kojom se sreću Srbi u regionu i Srbi u rasejanju. Zato je u ovom predlogu zakona potrebno ugraditi posebne članove za formiranje i osnivanje odvojenih skupština koje bi se bavile raznim problemima.

Neophodno je, na šta se odnosi i moj amandman na član 24, gde se dodaje novi član 24a, radi operativnosti formirati i odvojene ekonomske savete Srba u dijaspori i Srba u regionu i savete za kulturu, prosvetu, nauku i sportsku saradnju, dok bi ostao samo Savet za statusna pitanja dijaspore.

Dame i gospodo poslanici, očekivao sam od ministra za dijasporu da, radi šire javnosti, ukaže otkud potiče reč dijaspora. Mnogi su to znali, ali našli smo pojašnjenje u srpskoj enciklopediji da je reč dijaspora grčkog porekla i da znači - rasejanje, rasejavanje naroda posle osvajačkih ratova, odnosno verske opštine pripadnika istih vera rasute u oblastima i zemljama druge vere.

Kao poslanik poslaničke grupe SRS, ukazujem da je tema koju obrađuje Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu, o kome vodimo raspravu, od izuzetnog značaja kako za Srbe u Srbiji, tako i za Srbe u rasejanju i regionu. Zbog toga je svaki Srbin, ma gde živeo i radio, značajan za državu Srbiju.

S tim u vezi, očekivali smo da će Ministarstvo za dijasporu da prikaže približan broj Srba koji žive i rade u rasejanju i regionu. Ovaj podatak je i te kako značajan ne samo za nas koji živimo u Srbiji i koji vodimo raspravu o Predlogu zakona, već i za širu građansku javnost.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Nikola Lazić, Milica Vojić-Marković i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 25. amandman je podnela grupa narodnih poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 25. i član 25. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta, koja želi reč.
Izvolite, gospođo Radeta.

Malopre, kada sam obrazlagala amandman na član 21, u obrazloženju je Vlada rekla da taj amandman ne prihvata, a suštinski su amandmani isti. Kaže: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što Predlog zakona ne predviđa formiranje posebne skupštine Srba u regionu, pa nije potrebno regulisati način donošenja odluka''.

To je, nažalost, tačno. I to je ono, zapravo, na čemu Srpska radikalna stranka insistira, da to bude tako, ali ovaj vaš odgovor je iskren i tačan.

Ali onda ne razumem zašto ste, kada smo ovaj amandman na član 25. napisali i predvideli da - ovaj član inače govori o Savetu za statusna pitanja dijaspore. Mi smo dodali „dijaspore i Srba u regionu“, dakle opet u skladu sa našim stavom da treba razlikovati dijasporu i Srbe u regionu - a vi ste napisali da ovaj amandman ne prihvatate iz razloga što postoji nedoslednost između teksta naslova predloženog amandmana i predložene sadržine člana na koji se amandman odnosi.

Gospodine Srećkoviću, preporučujem vam da kažete vašim saradnicima da, kad obrazlažu zašto ne prihvatate amandmane, pročitaju sve amandmane. Jer, odmah iza ovog sledi amandman kolege Mirka Munjića, o kojem će on da govori, koji je nastavak, i koji, objedinjen sa ovim, predstavlja Savet za statusna pitanja dijaspore i Srba u regionu.

Naravno, da ste prihvatili moj amandman, bio bi logičan sled da prihvatite i sledeći. Zato bi bilo lepo da ste i ovde odgovorili iskreno, kao i na prvom amandmanu, da vas Srbi iz regiona ne interesuju.