Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković.
Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, u članu 37. u stavu 2, koji inače glasi: ''Ministarstvo nadležno za dijasporu objavljuje javni oglas za dodelu naknade za učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma u matičnoj državi (u daljem tekstu: javni oglas) na veb stranici tog ministarstva'', mi smo dodali: „i o tome obaveštava evidentirane organizacije u dijaspori i regionu“.

Očigledno postoji nesklad između toga što te organizacije na terenu dobijaju kao informacije i onog što ministar kaže, da on od njih dobija kompletne informacije. On nam ovde tvrdi da je kontaktirao apsolutno sa svim tim organizacijama i da ima njihovu podršku.

Zbog toga smo smatrali da je potrebno zaista dopreti do tih ljudi u dijaspori i regionu, jer je obaveštavanje tih ljudi izuzetno važno. Dijaspora mora da bude obaveštena o svemu što se dešava ovde i zbog toga treba ne samo da objavite ovakve javne konkurse na vašim veb stranicama, nego morate da dostavite te pozive i Srbima u dijaspori i regionu.

Na član 37. amandman su zajedno podneli poslanici Željko Tomić i Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo, u skladu sa stavom SRS-a da postoje dve skupštine, mi ovim amandmanima predlažemo da postoje i dva budžetska fonda.

Gospodine ministre, ne znam ništa o pečenju tih prasića i jagnjića na Ravnoj Gori. Znam samo da su u to vreme, dok ste vi pod znamenjima, četničkim zastavama i pod šatorima junački jurišali na jagnjiće i prasiće, samo 200 km dalje pravi srpski četnici junački ratovali za odbranu srpskih sela i gradova. Vi ste to mogli da gledate samo na televiziji, i to kad siđete sa Ravne Gore.

Što se vola tiče, njega su na Palama pekli Zoran Đinđić i ovi iz DS-a, zajedno sa Radovanom Karadžićem. Nama iz SRS-a uopšte ne smeta to njihovo druženje na Palama. Smeta nam samo što je vo stradao zbog stranačkih interesa DS-a, a ne zbog nacionalnih interesa.

Što se nas tiče, nama bi odgovaralo da su oni vola sa Radovanom Karadžićem pekli i 1991. i 1995. i 2005. i 2009. godine, i da ga, kamo lepe sreće, zajedno peku i 2010. godine.

Međutim, kao što znate, to je nemoguće, zato što su oni Radovana Karadžića izručili Haškom tribunalu.

Možete li malo da se vratite na amandman, molim vas? Molim poslanike da govore u okviru sadržaja amandmana.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, smatram da će predlagač prihvatiti amandman da se u članu 37. stav 4. Predloga zakona reči „ministar nadležan“ zamene rečima: „Ministarstvo nadležno“.

Stav SRS-a je da poslove iz ovog člana treba da obavlja ministarstvo, kao državni organ, a ne ministar, kao pojedinac.

U preostalom vremenu reći ću nešto o Republici Srpskoj, pošto vidim da većina iz vladajuće većine ne zna sve o njoj.

Republika Srpska čini 61 opštinu sa 2.753 naselja, ukupne površine 25.053 km. Iako je po Mirovnom sporazumu iz Dejtona zagarantovan teritorijalni kontinuitet, Republika Srpska je distriktom Brčko podeljena na istočni i zapadni deo. Distrikt je tri godine posle rata proglasio američki posrednik Robert Oven na osnovu ovlašćenja koje mu je u ime Republike Srpske neovlašćeno dao Slobodan Milošević.

Republika Srpska ima oko 1.470.000 stanovnika, Srba je 90%, muslimana 7% i Hrvata 3%. Zaposlenih u Republici Srpskoj je 257.000 ili 17,48%. Prosečna plata je 300 evra. Na birou za zapošljavanje nalazi se 140.000 prijavljenih. Približno 200.000 penzionera prima u proseku oko 150 evra, odnosno 13.000 dinara mesečno.

Postoje dva državna univerziteta, sa 30.500 studenata i šest privatnih, sa 8.000 studenata. U 789 osnovnih škola, od kojih su dve privatne, nastavu pohađa 115.000 učenika, među kojima je 11.100 prvačića. U 88 srednjih škola ima 48.332 učenika. To znači da je svaki sedmi stanovnik Republike Srpske učenik ili student.

Isteklo vam je vreme. Zahvaljujem.
Na član 38. amandman u istovetnom tekstu podnele su narodni poslanici Aleksandra Janković i Vjerica Radeta.
Reč ima gospođa Radeta.

SRS predlaže da Savet za dijasporu umesto Vlade obrazuje Narodna skupština i to je u amandmanu napisano: ''Narodna skupština Republike Srbije obrazuje Savet za dijasporu radi razmatranja pojedinih pitanja, davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja u vezi sa utvrđivanjem i vođenjem politike prema dijaspori, kao i davanjem mišljenja i predlaganjem aktivnosti koje će se prioritetno finansirati sredstvima Budžetskog fonda za dijasporu''.

Stav SRS-a je da ovaj savet mora biti obrazovan od strane Narodne skupštine Republike Srbije.

Svi naši narodni poslanici su u toku ove rasprave u pojedinostima pokušali da skrenu pažnju predstavnicima režima da dijaspora, ponavljam, nije problem i nije tema samo za one koji su vlast, već je dijaspora nešto čime treba da se bave svi ljudi u Srbiji koji se bave politikom, a to znači, pre svega, poslanici u Narodnoj skupštini, i poslanici vlasti i poslanici opozicije.

Vladino obrazloženje zašto ne prihvata amandman je, gospođo Đukić-Dejanović, zaista u okviru amandmana, ali van zdravog razuma.

Kaže Vlada: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je u suprotnosti sa odredbama člana 33. stav 2. Zakona o Vladi, koji propisuje da Vlada može obrazovati povremena radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja''.

Gde smo mi ovim amandmanom na član 38. na bilo koji način uzurpirali nadležnost Vlade ili se ogrešili o član 33. stav 2. Zakona o Vladi Republike Srbije?

Dakle, opet očigledno, predlagač ne da nije vodio računa da ozbiljno uradi predlog zakona, nego ne postoji dobra volja, ne postoji namera da se prihvatanjem naših amandmana zakon dovede u koliko-toliko prihvatljive okvire, pretpostavljam, tada tek za većinu.

Na član 39. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković.
Gospođa Donka Banović ima reč.

Član 39. govori o sastavu ovog drugog saveta, Saveta za dijasporu, pa kaže: „Savet za dijasporu čine predstavnici…“, i tu je sad nabrojano sedam-osam ministarstava. Naravno, opet je zaobiđena Skupština.

Dakle, predlagač zakona nije predvideo da u sastav Saveta za dijasporu uđe i predstavnik Skupštine.

Mogu vam reći, ministre, da ste prilično nedosledni, jer ste prihvatili amandman da u Savetu za odnose sa Srbima u regionu bude predstavnik Skupštine, odnosno predsednik Skupštine i predsednik Odbora za Srbe van Srbije.

Ne vidim razlog zašto niste prihvatili da predstavnik Narodne skupštine bude i u ovom savetu.