PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.10.2009.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

22.10.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 19:10

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
        Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Banović. Izvolite.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Mi predlažemo da ovaj član glasi: "Predstavnici iz člana 29. i 39. ovog zakona odrediće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona", zato što u predlogu stoji - 30 dana. Podsetiću vas, to su predstavnici u Skupštini i ovim savetima koji se osnivaju.

Ne sećam se da je neko nekada dao kraći rok za određivanje predstavnika ili za formiranje nekog radnog tela. Mislim da ni za ovih 60 dana verovatno nećete uspeti, a kamoli za 30, osim ako nemate već pripremljene ljude, što bi se po ovom kratkom roku dalo i zaključiti.

Kao što sam juče počela, opisaću ovaj zakon kao zakon uobličene praznine, dakle jedan okvir bez ozbiljnog sadržaja. Vi smatrate da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva. Ovde nemate nikakve kaznene odredbe, ne u smislu da bi trebalo nekoga kažnjavati, nego je zakon koji nikoga ne obavezuje neozbiljan. Niste definisali koga obavezuju odluke ovih radnih tela i njihovo sprovođenje, tako da ovo jeste jedan prazan okvir.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
        Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača mr Srđan Srećković, ministar za dijasporu, želi da da završnu reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Srećkoviću.
Gospodine Bortiću, niste se prijavili, već sam dala reč gospodinu ministru. Žao mi je. Izvolite.

Srđan Srećković

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, zahvaljujem svima koji su dali svoj doprinos da zajednički dođemo do što kvalitetnijeg teksta prvog zakona o dijaspori i Srbima u regionu. Mislim da smo u tome svi zajedno u velikoj meri i uspeli.

Zahvaljujem svim udruženjima, organizacijama i pojedincima iz dijaspore koji su dali svoj doprinos. Zahvaljujem svim političkim strankama, bez obzira da li dolaze iz vladajućeg ili opozicionog bloka, i onima koji su bili više i onima koji su bili manje dobronamerni.

Želim da naglasim da nijedan zakonski tekst nije savršen, pa verovatno nije ni ovaj, ali sam uveren da je ovo novi početak, da postavljamo temelj nove dugoročne politike prema dijaspori i Srbima u regionu i da, kao država i ozbiljni i odgovorni ljudi, možemo da postignemo široki konsenzus, bez obzira na interese političkih stranaka i dnevnu politiku.

Ovaj zakon, nažalost, ne može da reši sve probleme dijaspore i Srba u regionu, ali usvajanjem ovog zakona prvi put stvaramo institucionalne mehanizme da se sprovodi politika koja će omogućiti da milioni naših ljudi širom sveta i iz regiona dobiju priliku da se aktivnije uključe u dešavanja u Srbiji, ali i da iz Srbije dobiju podršku koja je suviše dugo izostajala.

Politički, kulturni, ekonomski i lobistički potencijali našeg rasejanja su ogromni, kao i njihova želja da imaju najbliže moguće odnose saradnje sa državom Srbijom, odnose bazirane na međusobnom poštovanju i razumevanju, i ja ih u tome apsolutno podržavam.

Sama činjenica da dijaspora i Srbi u regionu prvi put dobijaju svoj zakon pokazuje da nikada do sada država Srbija i njen državni vrh nisu pridavali ovoliki značaj pitanjima rasejanja i da se nikada ovako temeljno nisu bavili ovom problematikom. Osnovno polazište ovog zakona je prvi i nezamenljivi cilj - da olakšamo i ubrzamo put ka EU i svim ostalim međunarodnim integracijama, jer je to jedini način da imamo ekonomski jaku i politički uticajnu državu.

Naše je čvrsto opredeljenje i strateški cilj da budemo ekonomski i politički lider na Zapadnom Balkanu, a to znači faktor regionalne stabilnosti i privrednog razvoja. Hoćemo da budemo moderna i demokratska država koja poštuje međunarodno pravo, ali i štiti naše državne i nacionalne interese i gaji odnose najbliže moguće saradnje sa našim ljudima iz celog sveta.

Na kraju, želim još da poručim našoj javnosti i građanima Srbije koji nas gledaju da je naš odnos prema dijaspori i Srbima u regionu suviše dugo bio i nepravedan i nedovoljno odgovoran, i mislim da im dugujemo mnogo više. Svi moraju da budu svesni da će svako ulaganje u politiku prema dijaspori i Srbima u regionu nama kao državi biti višestruko vraćeno i zato verujem da ćemo otpočinjanjem ove nove politike i usvajanjem ovog zakona doprineti i istorijskom pomirenju različitih delova jednog istog naroda. Hvala vam svima.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine ministre.
Zaključujem pretres Predloga zakona o dijaspori i Srbima u regionu u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REGULISANjU OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE PREMA MEĐUNARODNOM MONETARNOM FONDU PO OSNOVU KORIŠĆENjA SREDSTAVA ALOKACIJE SPECIJALNIH PRAVA VUČENjA ODOBRENIH REZOLUCIJAMA ODBORA GUVERNERA BROJ 64-3 i BROJ 52-4 (pojedinosti)
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Imam jedno pitanje. Pošto sam jedini podnosilac amandmana, da li mogu da koristim vreme 15 plus 25 ili ćete to da odvajate?
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Možete koristiti to vreme.
Gospođo Tabaković, izvinite, pored vas se prijavio i gospodin Todorović. Mislila sam da nema više zainteresovanih.
(Gospodine Todoroviću, nemojte dobacivati s mesta.)
Dakle, iskoristićete najpre svoje pravo kao ovlašćeni predlagač, zatim ću dati reč gospodinu Todoroviću, pa onda ponovo vama.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Pre svega, želim da izrazim svoje iznenađenje što sam jedina, u ime poslaničke grupe ''Napred, Srbijo'', podnela amandman i time omogućila svima nama da govorimo o, mislim, jednoj od najvažnijih tačaka ovog dnevnog reda. Zaista sam srećna što sam to uradila, jer mislim da je nestrpljenje kojim se u ovoj skupštinskoj sali broje sekundi dok poslanici govore, ali se ne štede na isti način i sredstva u Vladi kada ih troši, stvar koja treba da zabrine sve nas.

Gospođo predsednice, molim vas da me ne upozoravate ako u temi o kreditu MMF-a za budžet budem govorila malo i o proceduri donošenja samih akata. Nažalost, osećam se prilično zanemarenom i zloupotrebljenom kao poslanik, kao i mnoge moje kolege, jer se Skupština poslednjih dana ponaša kao istureni organ Vlade, organ uprave u sastavu.

Zaista mi je žao što to moram da konstatujem, ali po tome ko je predlagač dnevnog reda, čije tačke dnevnog reda dolaze na raspravu i izglasavaju se, ko pravi dnevni red, koliko tačaka ima dnevni red, koliko imamo vremena da se za taj dnevni red pripremimo, zaista govori o potpunom obesmišljavanju skupštinskog rada, do te mere da je nama čak i scenario postao da bude metod za štednju vremena i neobaveštavanje javnosti o stavovima po određenim amandmanima.

Da li treba da ima mišljenja Odbora, da li na Odboru treba da se raspravljaju stvari, da li će se okupiti većina na Odboru, da li opozicija uopšte zna gde će ići delegacija (npr. u Holandiju)? Neko to ne mora ni da zna, u zadnjem trenutku se obaveštava Odbor da neko negde treba da ide.

Zaista sam vrlo nezadovoljna što smo došli do takve situacije da je vreme i gledanje na sat i proračun koliko će trajati rasprava, kad će se završiti, postalo važnije od same suštine zakona koji ovde, u stvari, uređuju živote svih nas.

Ovaj zakon zaista jeste takav. Na dnevnom redu koji ste nam 21. poslali za sednicu koja je zakazana za 26. nalaze se 53 tačke dnevnog reda koje treba spremati u petak, subotu i nedelju. Da li smo porodični ljudi, da li imamo obaveza, imamo li fizičkih mogućnosti da to uradimo - nije važno. Kad zakon dođe u Skupštinu, on je inače negde već raspravljen, odobren ili tome slično.

Meni ste kao poslaniku dali do znanja da, kad podnesem amandman, pa ga Vlada usvoji, kao što je bilo reči sa prošlim zakonom koji je značio zaduživanje kod komercijalnih banaka, 90 miliona evra za budžetski deficit, kad mi već usvojite amandman, šta imam da se javljam i obrazlažem šta je u amandmanu bilo sadržano.

Prošlog puta, to je bilo 29. jula, morala sam ubeđivanjem da imam poslovničko pravo, jer mi amandman nije odbačen nego usvojen, i da je u pitanju procedura ne glasanja nego rasprave, izboriti da uopšte govorim o amandmanu koji smo, kao poslanička grupa, dostavili.

E, pa, ovog puta Vlada kaže - kad već nećete da ćutite nego obrazlažete, sada vam i odbijamo amandman, sa obrazloženjem da je rešenje koje je sadržano u amandmanu već, u stvari, u zakonu i napisano.

Naime, pošto se zadužujemo kod MMF-a pod povoljnim uslovima od trenutno 0,26% kamate, ja sam, da prepričam amandman, podnela u ime poslaničke grupe rešenje kojim će se raniji skupi i nepovoljniji krediti zameniti ovim koji je povoljan. Koji bi dobronameran čovek i dobronamerna vlada odbila takav amandman, sem one koja ga jeste odbila, iako je i u obrazloženju data konstatacija da ovaj nazovikredit, a kažu i da nije kredit, nije uslovljen nikakvim posebnim uslovima koje Vlada treba da ispuni i, naprotiv, da može da posluži za otplatu ranijih kredita, odnosno refinansiranje postojećih obaveza.

Poučeni primerom iz 2001. godine, kada je novoodobreni kredit iskorišćen gotovo u punoj meri da bi se otplatile obaveze, u stvari, za ponovno vraćanje u MMF i da se oni koji su poverioci u Međunarodnom fondu namire našim novim obavezama, podnosim amandman u kojem kažem, pogotovo u obrazloženju, da je potrebno kredit, koji košta 4,75% euribora plus 1% od ukupne vrednosti kredita troškova za povlačenje kredita i plus marže...

Znači, on na godišnjem nivou košta 6% plus jednokratnih 1% povlačenja.

Taj prethodni je uzet od komercijalnih banaka i kažem da on treba sada da bude zamenjen ovim jeftinim, jer privreda u kojoj treba razvijati proizvodnju mora da dođe do kredita kod poslovnih, tih komercijalnih banaka, čime bi se, ovim refinansiranjem, tih 90 miliona evra zaista i oslobodilo da kredite koristi privreda.

Naša vrla vlada, mišljenje potpisuje baš gospodin Cvetković, kaže: ''Kako je preporuka Fonda da se članice prilikom odlučivanja o upotrebi primljenih sredstava rukovode ciljem da se u uslovima svetske krize obezbedi redovno servisiranje finansijskih obaveza prema inostranstvu, što podrazumeva i refinansiranje postojećeg duga povoljnijim sredstvima dobijenim po osnovu opšte i posebne alokacije specijalnih prava vučenja, dopuna člana 3. koja je predložena amandmanom je suvišna''.

Vlada zaboravlja da kredit od 90 miliona evra, koji je ovde izglasan, jeste u evrima. Ali, da li ga tretira Vlada, Narodna banka ili oni koji upućuju koje će se ino-obaveze refinansirati, ove kredite uzete od banaka sa sedištem u zemlji, ino-obavezama? To ne mogu iz ovoga da procenim, iako je obaveza u evrima, ali su to banke Alfabank Srbija, Vojvođanska banka Novi Sad i Pireus banka Beograd.

Da bi izbegli sumnju da će ovim novim kreditom od MMF-a, povoljnim, biti refinansirana neka obaveza koja dospeva od MMF-a, tražili smo da ono što kažete da se podrazumeva bude i eksplicitno navedeno. Ne, odbija se sa obrazloženjem, čak uvredljivim, javno da kažem, jer kaže: Predlogom zakona se uređuju obaveze Republike Srbije prema MMF-u, a ne budžetski deficit, odnosno dug Republike Srbije, tako da predmet Predloga zakona nije, ono što mi tražimo, da se utvrde prioriteti za refinansiranje duga, odnosno da se skupi krediti zamene jeftinim.

Ovo je uvredljivo za one koji znaju šta je rečenica u srpskom jeziku. Ako kaže ''Predlog zakona ne tretira budžetski deficit'', a upravo se ova sredstva dobijaju za pokriće budžetskog deficita, ne razumem kako je gospodin Cvetković pristao da potpiše ovakvo obrazloženje. Znači, sredstva jesu za pokriće deficita, ali ne tretiraju budžetski deficit kao materija koja se uređuje ovim zakonom.

Ta vrsta arogancije u kojoj se pokazuje odbijanje i onih dobrih saveta i pomoći opozicije jeste u sklopu opšteg odbijanja da bilo ko u ovoj Srbiji pomogne da se nešto desi nabolje, ne odvajamo se na one koji uređuju naše živote i na nas koji treba da trpimo i zavisimo od dobre volje onih koji odlučuju kako ćemo mi živeti. Uz to se koristi neistinita tvrdnja, da nije reč o sredstvima koja su naša obaveza.

Tvrdim da je reč o sredstvima koja su obaveza Republike Srbije, jer se i prethodni kredit, od tri milijarde, od čega je povučena tranša od 767,9 miliona evra, nalazi kao stavka jedan na pregledu srednjoročnog i dugoročnog duga Republike Srbije, o kojem se nije pričalo u ovom domu, nego negde na nekom drugom mestu, ali će se kamata za vraćanje ovog duga i anuiteti tražiti preko ovog budžeta.

Jer, sigurno neće Narodna banka, koja pravi troškove svojom monetarnom politikom i emisijom hartija od vrednosti, imati zaradu kojom će pokriti troškove kredita koji je ovde evidentiran.

Znači, nemojmo se lagati da ovo nisu obaveze koje građani treba da izmire.

Iako su političari zaduženi da donose dobre vesti građanima i da dižu optimizam, to ne znači da može da se laže i da ekonomisti treba svoj autoritet i znanje da upotrebe da potkrepe laži onih koji žele da donesu dobre vesti, ali koje su šuplje.

Ono na čemu insistiram i što mora u ovom trenutku da se zna, Vlada Srbije mora da vodi računa o svom javnom dugu, o mogućnostima da se on vraća i zloupotreba statistike ovde slabo može da pomogne.

Ako je u EU za godinu dana ostalo bez posla 3,2 miliona ljudi i ako ta brojka iznosi 22 miliona nezaposlenih, od čega je 15 miliona u evrozoni, i ako je stopa nezaposlenosti narasla sa 7,2 na 9,4, i ako se Evropa zabrinula i rekla ovako - 10% onih koji ne rade i koji nemaju šta da izgube, u svakom trenutku su potencijalna opasnost za smenu režima i promenu vlasti.

Upozoravam Vladu, i to je prvenstveni razlog zašto ovako pričam o kreditima, da je u ovoj brojci od 9,4 nezaposlenih - 20% mlađih od 25 godina, i da to jeste osnovni razlog za porast kriminala, nasilja, ekstremizma i svih negativnih pojava.

Složićemo se da se nasilje ne stvara na sportskom terenu. Tamo odlaze ljudi koji su tome skloni iz mnogo dubljih razloga. To što nema posla, to što se ne ulaže u proizvodnju, to što se finansira i ukupnom politikom podstiče finansijski sektor, koji je još Kejns svojevremeno zvao kockarnicom, nije rešenje za ovu zemlju. I nemojte da se neko usuđuje da upoređuje zaduživanje uopšte sa onim o čemu danas pričamo, kao novim kreditom od Ruske Federacije.

Znači, ono što jeste pravo zaduživanje, to je zaduživanje za investiranje, i to u infrastrukturu, to su dugovi kojima ćemo se uvek i rado zadužiti - privlačenje produktivnih investicija. U tom smislu Rusi i samo deo od nameravanog kredita daju za budžetski deficit, priča se o tih 200 miliona, a ostatak će biti upravo u precizno definisane infrastrukturne projekte. U tome je razlika, za one koji tu razliku ne prepoznaju. Zašto je ne prepoznaju?

U vreme najvećih privatizacija, u vreme najvećih priliva, u vreme kiše novca koji je dolazio u ovu zemlju, mi smo pozatvarali fabrike i napravili ovolike dugove. Od 2007. godine se strahuje da ćemo upasti u dužničku krizu.

Treba praviti razliku kada se i za šta uzima kredit i treba znati da onaj ko nije stavio pod kontrolu državni novac, a ima makar u dve, u Agenciji za privatizaciju i u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo, gde su cifre 500 miliona prihodovanih para na račun države, i u Agenciji šest do sedam milijardi naplaćenih sredstava, od čega je ministar Dinkić rekao da je ostalo samo 760 miliona, dovoljan su razlog da odbijemo bilo koju vrstu novog zaduživanja.

Jer, nije siromah onaj koji nema, nego onaj koji ima previše želja da potroši i ko ne zna da se prostre prema guberu.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Gospodin Dragan Todorović ima reč, zatim gospodin Ilić.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Koliko ima naša grupa, 15 minuta?