Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, Poslanička grupa SPS-a.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je šest zakonskih predloga koji se tiču oblasti pravosuđa. Najpre, želim da kažem da će poslanički klub SPS - JS podržati predloženi zakon o Pravosudnoj akademiji, jer, podržavajući ovaj zakon, želimo da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se obezbedi profesionalno, nezavisno, nepristrasno i efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije i stručno i obavljanje poslova sudijskog i tužilačkog osoblja, kako je, između ostalog, navedeno u članu 2. ovog zakonskog predloga. Naravno da želimo da verujemo da će, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, biti zaobiđena i ostavljena po strani svaka mogućnost, ili eventualna mogućnost političkog pritiska, političke pristrasnosti prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
Ovim zakonskim predlogom predviđeni su jasni normativni okviri kojima se uređuje obuka za sudije i tužioce, što je, između ostalog, predviđeno novim zakonima koji uređuju organizaciju pravosudnih organa u Republici Srbiji, koje smo usvojili u decembru 2008. godine, a u cilju, kako je i rečeno, stvaranja efikasnog, nepristrasnog i modernog, pre svega, pravosuđa.
S druge strane, ovaj zakonski predlog unapređuje i jasno formuliše kriterijume za izbor i napredovanje sudija, odnosno, jednostavno rečeno, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, vrlo jasno će se znati ko može i po kojim uslovima, po kojim kriterijumima da bude izabran za sudiju ili tužioca, bez bilo kakvog uticaja i pritiska na sam izbor.
Naime, ovaj zakonski predlog definiše okvire kojima je uređena obuka, što ima za cilj formiranje objektivnih, realnih i merljivih kriterijuma kada je reč o izboru i napredovanju.
Akademija, kao što smo mogli čuti, raspisuje konkurs za prijem u program početne obuke i formulisani su opšti uslovi za prijavu. Predviđeno je polaganje testa za upis na Akademiju, koji obuhvata praktični, teorijski i test ličnosti. Komisija za prijemni ispit utvrđuje rang listu prema rezultatima sva tri dela ispita. Akademija traje 24 meseca i završna ocena predstavlja zbir ocena svakog dela obuke i ocene sa završnog ispita.
Zakonskim predlogom je, takođe, predviđeno da korisnici početne obuke zasnivaju radni odnos u Akademiji za vreme trajanja obuke i imaju pravo na platu, koliko mi se čini, u iznosu od 70% osnovne plate sudija osnovnog suda. To je precizno formulisano članom 40. zakonskog predloga.
Što se tiče broja korisnika početne obuke za sudije prekršajnog i osnovnog suda, odnosno za zamenika javnog tužioca, utvrđuju ga Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, rukovodeći se, pre svega, kako je i navedeno, objektivnim potrebama pravosuđa, što je od izuzetne važnosti.
Ono što, takođe, treba istaći, a što je definisano članom 40. predloženog zakonskog rešenja, jeste da je Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca dužno da, prilikom predlaganja kandidata za izbor sudija prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku na Akademiji, a prema uspehu ostvarenom na toj obuci. Ukoliko među prijavljenim kandidatima, što je predviđeno članom 40, nema kandidata koji su završili početnu obuku, Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca može predložiti kandidata koji ispunjava opšte uslove za izbor.
Kada je reč o ovom zakonskom predlogu, želim da kažem i da strategija reforme pravosuđa predviđa da se Pravosudni centar transformiše u instituciju za obuku u pravosuđu i da se na celovit način uredi početna i stalna obuka sudija, javnih tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, ali i obuka zaposlenih u sudijskoj i tužilačkoj administraciji.
Kada je reč o samim organima Akademije i nadležnostima, predviđeni su – upravni odbor, direktor i programski savet. Zakon, kako je precizirano, stupa na snagu 1. decembra 2009. godine. Nakon toga, biće imenovan vršilac dužnosti direktora, koji treba da pripremi sve ono što je neophodno od uslova za početak rada Akademije i transformaciju Pravosudnog centra. Inače, predviđeno je da zakon počne da se primenjuje od 1. januara 2010. godine.
Upravni odbor Akademije čine tri predstavnika koje imenuje Visoki savet sudstva, od kojih, jednog imenuje na predlog udruženja sudija, tri predstavnika imenuje Državno veće tužilaca, jednog, na predlog Udruženja javnih tužilaca, imenuje Vlada.
Ako govorimo o samim nadležnostima Upravnog odbora, kao što je, između ostalog, navedeno i u uvodnom izlaganju, najvažnije je usvajanje programa obuke.
Suštinski gledajući, imajući na umu set od sedam pravosudnih zakona koji su usvojeni krajem prošle godine, odnosno u decembru 2008. godine, nakon usvajanja Zakona o Pravosudnoj akademiji, želimo da verujemo da ćemo zaokružiti jednu celinu kada je reč o reformi srpskog pravosuđa.
S obzirom na to da sam na samom početku već istakao da će Poslanički klub SPS – JS-a podržati predloženi zakon o Pravosudnoj akademiji, analogno tome, potpuno je logično da ćemo u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i izmene i dopune Zakona o sudijama.
Šta se postiže predloženim izmenama, već je rečeno. Stvara se zakonski osnov, mogućnost da sudija, javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca, mogu biti članovi organa upravljanja Pravosudne akademije, s obzirom na to da je reč o instituciji koja je nadležna za obuku u pravosuđu, a, s druge strane, imajući na umu znanje koje se stiče praksom, koja svakako poseduju i sudija i javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, nakon Zakona o uređenju sudova, koji je usvojen decembra 2008. godine, uspostavljena je nova organizacija, a za vođenje krivičnog postupka u prvom stepenu podeljene su nadležnosti između osnovnih i viših sudova.
Ovim zakonskim predlogom, spisku krivičnih dela za koje sudi viši sud dodati su i pojedini oblici krivičnih dela za koje je do sada bio nadležan osnovni sud, a koja se izdvajaju po svojoj ozbiljnosti.
Što se tiče Zakonika o krivičnom postupku, odnosno odlučivanja o žalbi po skraćenom postupku, predlog je da za ovo bude nadležan Apelacioni, umesto Višeg suda.
Suštinski gledajući, ovde je reč o opravdano predloženim rešenjima, u cilju efikasnosti, kako je navedeno i u obrazloženju, imajući na umu novi zakon o uređenju sudova, koji je usvojen decembra 2008. godine.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, važeći zakon treba da bude usklađen sa Krivičnim zakonikom Srbije, zakonima o javnom tužilaštvu, o uređenju sudova i sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ono što je predloženo, primenjuje se na postupke protiv okrivljenih za ratne zločine, za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, kao i za pomoć počiniocima.
U nekoliko crta, reći ću koje se novine unose predloženim izmenama i dopunama Zakona. Precizirane su okolnosti u kojima neko može imati datog svedoka saradnika u postupcima za ratne zločine. Precizirane su odredbe za sklapanje sporazuma o priznanju krivice, bez obzira na zaprećenu kaznu zatvora. Omogućeno je medijima snimanje i javno emitovanje sudskih postupaka, u skladu sa predloženim članom 16a. ovog zakonskog predloga. Vreme koje je lice provelo u pritvoru Haškog tribunala neće se uračunati u trajanje pritvora koji je u postupku pred domaćim sudom, ali će biti uračunato u kaznu koju sud bude izrekao.
Shodno novoj organizaciji sudova, precizirano je da će predmeti ratnih zločina biti u nadležnosti Višeg i Apelacionog suda i definisane su odredbe koje se tiču izbora tužioca i zamenika.
Na samom kraju, želim da kažem da će Poslanički klub SPS-JS-a podržati i predložene izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, jer, suštinski gledajući, ovde je reč o usklađivanju navedenog zakona, pre svega, sa zakonima o javnom tužilaštvu, o uređenju sudova, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kao i sa Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS-a.

Gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o Visokom savetu sudstva je usvojen u decembru 2008. godine i, nakon današnjeg glasanja, činjenica je da još uvek nije izabran u punom sastavu.
Naime, kandidat Pravnog fakulteta, gospodin Tomić, nije danas biran. Doduše, DS je danas stopirao izbor gospodina Miroslava Bojića za Državno veće tužilaca, tako da smo u situaciji da u pucanj pred reizbor sudija ulazimo bez kompletnog sastava Visokog sastava sudstva.
Prema važećim propisima i prema onome kako ste to predvideli, u toku decembra bi trebalo da bude obavljen reizbor sudija.
To znači da je broj sudija i kriterijume za njihov izbor odredio nekompletan Visoki savet sudstva.
Podsećam, radi se o gotovo 2.500 sudija, da zanemarimo činjenicu da će preko 600 njih ostati bez posla. Od Nove godine treba da se uspostavi novi sistem, nova mreža sudova, treba da profunkcionišu apelacioni sudovi, od Nove godine treba da funkcioniše i Vrhovni kasacioni sud, ali bih voleo da znam od koje nove godine.
U februaru smo iz Ministarstva pravde čuli da će sve ovo stupiti na snagu i početi da radi od 1. januara 2009. godine, pa ste onda sve to prolongirali godinu dana. Zaista sam zabrinut i nisam siguran da će naš pravosudni sistem moći u punom kapacitetu da radi od 1. januara 2010. godine, na to smo vas upozoravali.
Podsećam vas i ovog puta koliko je Poslanička grupa DSS-a uticala da se popravi Zakon o Viskom savetu sudstva i da neka rešenja, za koja smo smatrali da su dobra, a koja ste vi prihvatili, ugradimo u taj zakon. U međuvremenu, povećan je broj predmeta. Predsednici sudova su tražili veći broj sudija. Došlo je do mnogih problema u funkcionisanju pojedinih sudova. Dobili smo smanjenje broja sudova i potpunu neizvesnost da li će ovaj sistem profunkcionisati.
Odmah da se razumemo, naša je želja da sistem funkcioniše. Ne radujemo se tome što ovo neće moći da radi od 1. januara, ali činjenice ukazuju da će upravo tako biti. Smatramo da zalaganje za pravnu državu ne može biti samo politička fraza, već ustavna i zakonska obaveza koje svi treba da se pridržavamo, i vi kao ministar, i mi kao narodni poslanici, a, naravno, i svi građani Republike Srbije.
Upravo su zavisnost sudstva od vlasti, od politike, kadrovi koji su podložni i korupciji i kriminalu, a imali smo priliku da se u to uverimo, da se i to događa, oslobađajuće presude onima koji su grubo prekršili zakon, doveli do očajnog stanja u našem pravosuđu.
Mislim da je poražavajuća činjenica da samo 5% građana Srbije veruje u srpsko pravosuđe. Hiljade i hiljade zastarelih predmeta, preko hiljadu predmeta, krivičnih postupaka, koji traju duže od deset godina. Policija je u prethodnih nekoliko godina dobro radila svoj posao, ali smatram da oni ljudi koji su donosili odluke u ime naroda nisu obavili svoj posao kako treba i tu da treba da ima nekih promena.
Ako je preko 90% sudskih presuda i zatvorskih kazni koje su izrečene narkodilerima ispod zakonskog minimuma, ili na granici zakonskog minimuma, ako je preko 80% presuda za korupciju na granici, odnosno u okviru zakonskog minimuma, smatram da zaista imamo veliki i ozbiljan problem. Ono o čemu danas raspravljamo jeste set izmena šest zakona, od toga, pet predloga s izmenama i dopunama, to je nekih 42 člana u okviru tih pet zakona, zajedno sa prelaznim i završnim odredbama, i siguran sam da će predsednica Skupštine sutra izaći i reći – usvojili smo još pet novih zakona.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova ima pet članova i usaglašavamo ga s nekim zakonima koje smo usvojili bilo u maju ove godine, ili krajem 2008. godine. Predlog zakona o sudijama ima samo jedan član, Predlog zakona o javnom tužilaštvu ima samo četiri člana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine je malo obimniji, 21 član, i Predlog zakona o nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ima jedan novi član i sedam reči se menja u tom zakonu. Jasno je da se usaglašava sa već donesenim zakonima, ali tužno je kada neko iznese na kraju godine zbir da je ova skupština radila vredno i da je usvojila preko 300 zakona.
Ono što je veoma bitno, to je novi Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji i to jeste predviđeno strategijom reforme pravosuđa. Smatramo da ovaj zakon treba da bude donesen, ali ne u ovakvom obliku. Zbog toga smo, putem amandmana, pokušali da popravimo ovaj zakon, krajnje dobronamerno i stručno smo reagovali, videćete to u amandmanima koje smo podneli. Smatramo da će, ukoliko ih prihvatite, zaista doneti određene boljitke.
Imaćemo prilike u raspravi u pojedinostima da o tome raspravljamo, ali čisto da vam u ovoj načelnoj raspravi sugerišem, da imate vremena da razmislite, vi i vaši saradnici, od Odbora za pravosuđe, do samog izjašnjavanja oko nekih stvari.
Smatramo da se, pre svega, u članu 19. postavlja pitanje zašto mentor ne bi mogao da bude i neko od advokata. Smatramo da predstavnici advokatske profesije imaju i stručnost i iskustvo da bi mogli potpuno kvalitetno da obavljaju ovaj posao. Nemojte da se setite advokata samo kada je potrebno da daju određene predloge kada pokušavate nekom prečicom, putem Upravnog odbora Advokatske komore, a ne Skupštine Advokatske komore, da daju predlog za Visoki Savet sudstva. Smatramo da tu ima sposobnih i stručnih ljudi koji mogu da kvalitetno obavljaju ovaj posao.
Na član 28. smo, takođe, podneli amandman i reagovali na predviđeno rešenje, jer je položeni pravosudni ispit do sada u našem pravosudnom sistemu bio, praktično, kruna; znači, nakon obavljenog pripravničkog staža, ljudi su polagali pravosudni ispit, a nakon toga obavljali i poslove u sudu, bili birani za sudije ili išli u advokaturu.
Sada, nakon dve godine pripravničkog staža, krvavog rada za polaganje pravosudnog ispita, koji traje između četiri i šest meseci, polažete prijemni ispit za Pravosudnu akademiju da bi se obučavali još 22 meseca! Dajte onda da ukinemo pravosudni ispit, ili da ukinemo prijemni ispit za Akademiju. Pogledajte ovo naše rešenje, poslanici DSS-a smatraju da je to predugačak period, da ljudi treba da prođu kroz određenu obuku, treba da se edukuju, ali ova dva rešenja, paralelno, ne bi trebalo da egzistiraju.
Takođe, što se tiče člana 49, o prijemnom ispitu za pripravnike, koji se odnosi na poseban program obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, smatramo da to nije materija ovog zakona i da je ova norma trebalo da se nalazi ili u Zakonu o sudijama, ili u Zakonu o javnim tužiocima; ne znam kako se našla ovde, verovatno je propušteno nešto u prethodnom periodu, ali postoji mogućnost da se i tu interveniše.
Član 61. Mislimo da je isuviše kratak rok u kome Pravosudna akademija treba da počne da funkcioniše. Naime, ovaj zakon treba da stupi 1. decembra na snagu, a za 15 dana treba da bude izabran vršilac dužnosti direktora Akademije.
Potpuno razumem, s obzirom na to da od 1. januara treba da zaživi novi sistem, ali mislim da je nemoguće da ovo ovako profunkcioniše. Na kraju krajeva, u toku iduće godine, praktično, do novembra 2010. godine, Pravosudna akademija treba da ostvari svoju punu funkciju. Smatramo da je nerealno očekivati da se u narednih mesec dana ovaj posao obavi onako kako treba, na kvalitetan način.
Takođe, u obrazloženju piše da finansijska sredstva nisu potrebna Bojim se da nisu predviđena dovoljna sredstva za funkcionisanje ovog organa, jer, transformacijom Pravosudnog centra, ne znam koliko je sredstava njima ostalo na raspolaganju, s obzirom na to da ova skupština neće raspravljati o rebalansu budžeta, već će to gospođa Dragutinović da spakuje, rebalans zajedno s novim budžetom, na jednu gomilu i da to bude usvojeno u Narodnoj skupštini navrat-nanos, kao što se i do sada dešavalo. Mislim da će to ljudima kojima želimo da pomognemo, kojima želimo da omogućimo da normalno rade i da se buduće sudije i tužioci zaista edukuju i usavršavaju u Pravosudnoj akademiji, stvoriti ogroman problem, zarad nekih nerealnih procena i, možda, političkih poena koje neko pokušava da prikupi, a mislim da ovaj zakon nije pravo mesto za to.
Gospođo Malović, da se razumemo, mi ne želimo da Srbija bude zemlja bezakonja, pravne nesigurnosti i poslušnika. Plašimo se da se čitavim ovim procesom nastavlja, da ne budem pogrešno shvaćen, ''dresura'' sudija.
Potpuno sam siguran da sudija ne može i ne sme da govori o predmetu o kome sudi, ali, čast izuzecima, činjenica je da sudije zbog svega ovoga ne smeju da govore uopšte o stanju u srpskom pravosuđu.
Zbog toga smatramo da je ključna stvar za jednog sudiju njegov ljudski dignitet, njegovo dostojanstvo i njegova stručnost, a kada omogućite nekim drugim uticajima i dovedete ljude u poziciju da to zgaze, onda ti ljudi ne mogu suditi i odlučivati na korektan i zakonom osnovan način ni o vašem ni o mom pravu, ni o pravu bili kog građanina Republike Srbije.
Zato vas molim da pogledate amandmane DSS-a. Ukoliko imate dobru volju i razumevanje, a to ste do sada pokazivali, usvojite to, jer je svima nama želja da Pravosudna akademija zaista zaživi u skladu sa strategijom reforme pravosuđa, kako smo i predvideli. Hvala najlepše.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam o kakvoj praksi je reč kada se obrazlažu predlozi zakoni iz oblasti pravosuđa.
Uz dužno poštovanje, gospođo Malović, prema vama kao dami, ne mogu da razumem da vi svoju funkciju ministra shvatate kao pukog čitača tuđeg teksta.
Svi poslanici u ovoj skupštini umeju da pročitaju obrazloženje svakog predloga zakona koji dođe u proceduru Narodne skupštine. Od vas ne očekujemo da čitate, to umemo i sami, nego da nas ubedite argumentima da to što piše u predlogu zakona zaista predstavlja najbolje moguće rešenje u datoj oblasti. Međutim, vi to ne činite. Zadovoljavate se time, kad god dođete u Narodnu skupštinu, da, gotovo ne dižući pogled, pročitate nešto što je neko drugi napisao.
Mislim da to nije dobra praksa i da odudara od neke dobre parlamentarne tradicije. Da je makar ono što piše u obrazloženju Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji, o kojoj ste najviše govorili, tačno, i ne bi bio toliki problem, ali nije tačno.
Pogledajte, gospođo Malović, prvo, potpuno je pogrešno naveden ustavni osnov za donošenje zakona o Pravosudnoj akademiji. Kaže – ustavni osnov za donošenje zakona o Pravosudnoj akademiji sadržan je u odredbama člana 97. tačke 2. i 17. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbije uređuje i obezbeđuje slobode i prava građana, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
Objasnite mi kakve veze ima delatnost Pravosudne akademije s ostvarivanjem i zaštitom prava i sloboda građana, a pogotovo kakve ima veze s postupkom pred sudovima i drugim državnim organima?
Nema nikakve veze. Pravosudna akademija nije sud, Pravosudna akademija nije tužilaštvo, Pravosudna akademija nije ni organ uprave i nema nikakvog osnova pozivati se na član 97. kao razlog za donošenje zakona o Pravosudnoj akademiji.
Dalje, gospođo Malović, pomenuli ste jednu sintagmu koju često koristi vladajuća koalicija, a to je da pravosudne zakone često treba donositi, menjati, usklađivati s evropskim standardima, da bi se obezbedilo pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku.
Gospođo Malović, vi ste ministar pravde za sve građane Republike Srbije, i za one koji podržavaju ovu vladu, i za one koji je ne podržavaju.
Između ostalog, želim da vas podsetim da se upravo u ovom trenutku krši pravo i na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku jednom državljaninu Republike Srbije čiji ste vi ministar pravde, a u pitanju je predsednik SRS-a Vojislav Šešelj, kome se od 2003. godine sudi u Haškom tribunalu, a još uvek se ne zna kada će suđenje biti okončano, iako je već sada kraj oktobra 2009. godine. Bilo bi dobro da vi, kao ministar pravde, ili neki drugi državni organ podignete svoj glas protiv činjenice da se jednom državljaninu Republike Srbije krši to pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku.
Imamo osnovanih razloga da sumnjamo da će pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku biti uskraćeno i dr Radovanu Karadžiću. Bilo bi dobro da se zainteresujete i za taj predmet. Ne vredi da se apstraktno zalažete za pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku a da ne vodite računa o živim ljudima, na čijim primerima se drastično gazi to elementarno pravno načelo.
Gospođo Malović, još jedna primedba. Kažete da treba doneti zakon o Pravosudnoj akademiji zato što je to međunarodni pravni standard.
U obrazloženju Predloga zakona ste naveli neke međunarodne dokumente iz kojih, navodno, proizilazi obaveza da donesemo zakon o Pravosudnoj akademiji.
Pogledajte iz koje godine datiraju ti dokumenti – Osnovni principi koji se tiču nezavisnosti pravosuđa, usvojeni od strane UN 1985. godine, Preporuka Saveta Evrope, da ne čitam sve, Evropska povelja o statusu sudija, Evropska deklaracija br. 1 Konsultativnog saveta evropskih sudija i Deklaracija br. 4 Konsultativnog saveta evropskih sudija o početnoj i stalnoj obuci. Sve su to dokumenti iz 2001. i 2003. godine.
Poslaničku grupu SRS-a zanima kako je moguće da sada odjedanput ovo postaje međunarodni standard, a nije bio standard 2001. godine kada ste pristupili prvoj nazovireformi srpskog pravosuđa? Kako to da nije bio standard 2008. godine, kada ste, takođe, doneli set pravosudnih zakona, nego je odjedanput postao pravosudni standard krajem 2009. godine?
Još nešto, zaista ne možemo da razumemo kako zamišljate pravnu sigurnost u jednoj državi u kojoj se, bukvalno, svake godine nekoliko puta menjaju zakoni kojima se regulišu sudski i drugi pravni postupci, položaj suda, sudija, javnih tužilaca itd. Nema, gospođo Malović nijednog studenta koji studira na bilo kom pravnom fakultetu u Srbiji kome je jasno kako izgleda pravosudni sistem RS.
Zamislite da se Zakon o ministarstvima, koji se, između ostalog, primenjuje i na vaše ministarstvo, donosi nekoliko puta u toku godine. Kako biste se vi osećali kao državni funkcioner? Sigurno vam ne bi bilo prijatno. Zamislite kako se oseća sudija koji strepi kakvu novinu će neki pametnjaković da smisli u nekom novom predlogu zakona.
Uopšte niste dosledni. Kad god predlažete neki zakon iz oblasti pravosuđa, kažete – ovo je sada kompletno, usklađeno s evropskim standardima, nema mana, nema nedostataka, ovo je reformski zakon itd. Ne prođe nekoliko meseci, vi pristupate izmenama i dopunama.
Da li vas obavezuje ono što ste rekli pre šest meseci, da je konačno završeno s reformom pravosuđa, da su zakoni savršeni, efektni, da su se svi saglasili s tim predlozima zakona, i domaći i međunarodni činioci, i da sada samo ostaje da se ti zakoni sprovedu u delo? Sada kada je došlo vreme da se zakoni primene, predlažete nam izmene zakona o uređenju sudova, o sudijama, o javnim tužiocima itd. i unosite kao novinu u naš pravni sistem neku pravosudnu akademiju.
Zaista sam se trudio, gospođo Malović, da shvatim šta ste ovim predlogom zakona hteli da kažete, ali verujte mi, nisam uspeo.
Prvo, neshvatljivo mi je da osnivate jednu instituciju a da uopšte ne navodite šta je njena delatnost. Dakle, u članu 1. navodite predmet zakona, u članu 2 – cilj osnivanja Akademije, u članu 3 – status Akademije itd. Kada osnivate neku instituciju, valjda je primarna stvar da definišete čime se ta institucija bavi. U ovom predlogu zakona toga nema.
Kažete: ''Cilj osnivanja Akademije jeste da obezbedi'', pazite formulaciju, ''profesionalno, nezavisno, nepristrasno i efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije i stručno i efikasno obavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja''. Da li to znači da ako ova skupština ne usvoji Predlog zakona, u Srbiji neće biti profesionalnog, nezavisnog, nepristrasnog i efikasnog obavljanja sudijske i tužilačke funkcije, jer ovde piše da je Pravosudna akademija ta koja treba to da obezbedi? Znači, ako nema Pravosudne akademije nema ničega od ovoga što ste naveli? Kako je to moguće?
Valjda se kvalitetnim zakonima iz oblasti pravosuđa obezbeđuje profesionalnost, nezavisnost, nepristrasnost i efikasnost u obavljanju sudijske i tužilačke funkcije, a ne nekom pravosudnom akademijom. Razumeo bih da ste rekli – Pravosudna akademija doprinosi, ali da ona sama po sebi obezbeđuje, to znači da je naš pravosudni sistem u velikoj krizi.
Budući da još uvek nemamo formiranu Pravosudnu akademiju, nemamo ni profesionalno, ni nezavisno, ni nepristrasno, ni efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije, a imaćemo ukoliko usvojite ovaj predlog zakona.
U članu 3. kažete da će se na Pravosudnu akademiju primenjivati odredbe zakona kojima se uređuju javne službe. Iz samog naziva, gospođo Malović, kada se jedna institucija naziva – akademija, valjda je to obrazovna institucija, valjda ona nekoga edukuje, valjda daje doprinos po pitanju nekog znanja, u ovom slučaju, pravničkog znanja. Kako je moguće da se na Pravosudnu akademiju ne primenjuje Zakon, recimo, o viskom obrazovanju, a ovde pominjete mnoge institucije koje postoje u sistemu visokog obrazovanja, ocenjivanje, komisije, mentore, ispite itd.?
Sada imate sve te institute, ali primenjuje se Zakon o javnim službama. Znači, na Pravosudnu akademiju primenjivaće se isti zakoni koji se primenjuju na komunalna preduzeća, na centre za socijalni rad itd. Baš bih voleo da vidim kako će ta pravosudna akademija da funkcioniše.
Dalje, u članu 6. kažete – organi akademije su Upravni odbor, direktor i Programski savet. Pravosudna akademija, gospođo Malović, to ste vi napisali u Predlogu zakonu, pre svega će da posluje sredstvima iz budžeta RS, i to ne malim sredstvima. Postoje ozbiljne indicije da se Pravosudna akademija formira samo zato da bi se neko udomio u njoj, jer, priznaćete, lakše je predavati na Pravosudnoj akademiji nego ispunjavati normu u nekom sudu. Da li je tako?
Nije mi jasno gde vam se denu nadzorni odbor? Ko će da kontroliše kako se to troše budžetska sredstva u Pravosudnoj akademiji? Vi ste predvideli plate za predavače i mentore, predvideli ste da koriste početne obuke, da se primaju u radni odnos u Pravosudnoj akademiji, da ostvaruju zaradu, a ko će to sve da kontroliše? Neće niko i moguće su brojne zloupotrebe.
U članu 8. kažete – predsednik Upravnog odbora, između ostalog, predstavlja Akademiju i podnosi godišnji izveštaj o radu Akademije Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Vladi.
Prvo, ne razumem kakva je razlika između predstavljanja Akademije, koje treba da obavlja predsednik Upravnog odbora, i zastupanja Akademije, koje treba da ostvaruje direktor. Valjda je u našem pravnom sistemu standard da onaj ko predstavlja istovremeno i zastupa. Ne, kod vas direktor zastupa, a predsednik Upravnog odbora predstavlja. Voleo bih da mi objasnite u čemu je razlika i kako mislite da u praksi razdvojite ove dve funkcije.
Dalje, gde vam se dede Narodna skupština u ovom godišnjem izveštaju?
Narodna skupština, gospođo Malović, osniva Pravosudnu akademiju i Narodna skupština, putem budžeta, obezbeđuje finansiranje Pravosudne akademije, ali se Narodnoj skupštini ne podnosi godišnji izveštaj. Šta ima Narodna skupština da se petlja u to šta se dešava u Pravosudnoj akademiji? Tu je VSS u krnjem sastavu, tu je Državno veće tužilaca u krnjem sastavu i tu je Vlada, i tu se priča završava.
Narodna skupština, mesto gde se javno raspravlja o svim društvenim problemima, i to pred očima cele Srbije, nema šta da se pita o tome kako funkcioniše Pravosudna akademija.
U članu 9, kako se bira direktor Akademije od strane Upravnog odbora, kaže se – Upravni odbor bira i razrešava direktora Akademije.
Pa, čistačicu, gospođo Malović, u opštinu ne možete da primite a da ne raspišete konkurs, a vi ćete direktora Pravosudne akademije da birate bez konkursa. Po kojim kriterijumima, kako je moguće?
Vi ste rekli, kada ste donosili Zakon o državnim službenicima, da nema više politizacije ni državne uprave, ni pravosuđa, nego svi na konkurs, pa ko ispunjava uslove, biće postavljen. Sada će direktor Pravosudne akademije biti postavljen, odnosno imenovan mimo konkursa. Zamislite kakve su sve zloupotrebe moguće u praksi.
Evo kako radi Upravni odbor kako ste ga vi koncipirali. Kaže se – Upravi odbor održava dve sednice godišnje. Pazite, dve sednice godišnje, a pogledajte nadležnosti Upravnog odbora u članu 9, skoro čitava jedna stranica, odnosno obavlja čitav niz važnih poslova. Praktično, po vašoj koncepciji, Upravni odbor je najvažniji organ u Pravosudnoj akademiji. Koliko puta se sastaje? Najmanje dva puta godišnje.
Kako mislite da Upravni odbor odgovori svojim zadacima ako se sastaje najmanje dva puta godišnje?
Direktor Akademije je, po vama, gospođo Malović, izvršni organ Akademije. Kako je moguće da termin „izvršni“ primenjujete na jednog subjekta koji, u stvari, obavlja poslovodne funkcije u jednoj instituciji? Od kada je direktor bilo gde izvršni organ? Valjda je organ poslovođenja, valjda je poslovodni organ. Vlada je izvršni organ. Ne može direktor da bude izvršni organ, jer onda znači – ako imate izvršni organ, morate da imate zakonodavni organ u Pravosudnoj akademiji, i sudski organ, a nemate ga. Dakle, upotrebili ste potpuno neadekvatnu terminologiju.
U članu 14. se kaže da direktor zastupa Akademiju. Sada se ponovo vraćamo na onaj problem – da predsednik Upravnog odbora predstavlja Akademiju, a da je direktor zastupa. Objasnite mi, gospođo Malović, meni i ostalim poslanicima, u čemu je razlika između predstavljanja i zastupanja?
Kako mislite, ako u praksi zaživi ovaj zakon, da razdvojite te dve funkcije? Da li će onda predsednik Upravnog odbora da kaže direktoru – ti samo zastupaš Akademiju, a ja je predstavljam? Direktor će da kaže predsedniku Upravnog odbora – ne, ja zastupam Akademiju, a ti je samo predstavljaš.
Valjda je elementarni princip u našem pravnom sistemu, i u svim pravnim sistemima da onaj ko predstavlja, taj i zastupa, i obrnuto. Koliko ja znam, vi po prvi put razdvajate funkciju predstavljanja od funkcije zastupanja.
Nešto bih rekao, gospođo Malović, o jednom nonsensu. Prvi mentori i predavači na ovoj vašoj pravosudnoj akademiji biće ljudi koji nemaju završenu Pravosudnu akademiju. Sada zamislite da na nekom pravnom fakultetu redovni profesor bude neko ko uopšte nije završio pravni fakultet. Da li je to moguće? Nije moguće, a ovde će biti moguće. Ovde će biti moguće da neko druge podučava, a sam nije završio nikakvu pravosudnu akademiju.
Sada se postavlja još jedno pitanje. Ovo pitam ne toliko zbog narodnih poslanika, već zbog sudija, zamenika javnih tužilaca, zbog javnih tužilaca i, uopšte, zbog svih ljudi koji studiraju na bilo kom pravnom fakultetu u Republici Srbiji. Ako čitate ovaj predlog zakona, ispada da nije dovoljno da ste završili pravni fakultet. Nije čak dovoljno ako ste na pravnom fakultetu magistrirali ili doktorirali. Nije, čak, dovoljno ako ste položili pravosudni ispit. Sad morate da završite i nekakvu pravosudnu akademiju.
Pazite kakav je to nonsens i kakvo degradiranje našeg pravničkog visokog obrazovanja! Sada ćete terati ljude koji su završili pravni fakultet, koji su položili pravosudni ispit i koji, verovatno, imaju određeni broj godina radnog iskustva, da polažu prijemni ispit za Pravosudnu akademiju. Čak kaže da ste predvideli neki test ličnosti.
Šta to znači? To znači da vi sumnjate u elementarnu inteligenciju ljudi koji sutra treba da budu sudije i javni tužioci u Republici Srbiji.
Do koje mere ponižavate sudije i javne tužioce! Čemu onda pravni fakulteti? Čemu onda poslediplomske studije? Čemu Zakon o visokom obrazovanju, čemu pravosudni ispit, ako neko pored svega toga još mora da polaže i prijemni ispit za Pravosudnu akademiju?
Ko će tamo da ga ispituje? Neko ko nije završio Pravosudnu akademiju. To je jedan začaran krug potpunog besmisla.
U članu 23. kažete šta je cilj obuke sudija i tužilaca – obuka sudija i tužilaca je organizovano sticanje, pod brojem jedan je sticanje, pa onda usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja.
Ako neko, gospođo Malović, tek na Pravosudnoj akademiji treba da stiče praktična i teorijska znanja, teško nama, teško pravosudnom sistemu Republike Srbije, teško građanima kojima će da sude ove sudije. Valjda se na pravnom fakultetu stiču i praktična i teorijska znanja. Eventualno, na toj pravosudnoj akademiji mogu da se obnavljaju neka znanja.
Recimo, može da se stavlja akcenat na praktičan deo pravničkog znanja, ali da se tek na Akademiji stiču znanja – to znači da mi više nemamo pravne fakultete u Republici Srbiji. To znači da je naš sistem visokog pravničkog obrazovanja u totalnoj krizi.
U članu 28. predvideli ste – da bi neko bio primljen na početnu obuku, morao bi da ima položen pravosudni ispit, da ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima i da ima položen prijemni ispit za početnu obuku. Znači, nije dovoljno što ste položili pravosudni ispit.
Vi znate, gospođo Malović, koliko je pravosudni ispit delikatan i složen i koliko tu ima stvarnih pravničkih predmeta. Neko se mučio da završi, dve ili tri godine, pripravničku praksu u sudu, u tužilaštvu ili nekoj drugoj instituciji, da položi pravosudni ispit, i to sada nije dovoljno – sada moraš da polažeš prijemni ispit. To bi značilo kao da neko sada završi bilo koji fakultet, a onda polaže prijemni ispit da ga prime u osnovnu školu. Gde tu logika?
Kako se ocenjuje na prijemnom ispitu? Usmeni i pismeni deo ocenjuju se od jedan do 10.
Gospođo Malović, u obrazovnom sistemu Republike Srbije nemate takav raspon ocena. Gde se ocenjuje od jedan do 10? Da li se ocenjuje u osnovnim školama? Ne.
Da li se ocenjuje u srednjim školama – ne. Da li se ocenjuje na fakultetima? Ne. Gde se ocenjuje i gde je taj raspon od jedan do 10? Zamislite kakve zloupotrebe u praksi mogu da se jave prilikom tolikog raspona u ocenjivanju?

Dvadeset minuta.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, koji predstavlja blagi plagijat, gotovo od reči do reči, makedonskog zakona iz 2006. godine, jedan je od lošijih zakonskih predloga i neće uspeti da reguliše mnogobrojne probleme u ovoj oblasti, kao ni da doprinese cilju koji je sam predlagač odredio u članu 22. ovog predloga, tj. da obezbedi profesionalno, nezavisno, nepristrasno, efikasno obavljanje sudske i tužilačke funkcije i stručno i efikasno obavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja.
Razlog je taj što zakon nije rađen po uzoru na zemlje koje imaju uređeno stanje u pravosuđu i visokokvalitetno obučene nosioce pravosudnih funkcija i sudsko i tužilačko osoblje, već po uzoru na makedonski zakon, zakon zemlje koja, uzgred rečeno, ne može da se pohvali stanjem u svom pravosuđu.
Zbog čega se predlagaču zakona učinilo da je baš ovaj makedonski zakon najbolje rešenje, a ne rešenje neke zemlje koja je ovakav zakon donela mnogo ranije i ispravila brojne nedostatke koji se javljaju prilikom primenjivanja zakona u praksi, ostaje nejasno.
Čak su i propisi kojima se ova oblast reguliše u bivšim republikama SFRJ bolji od makedonske verzije, iz razloga što su doneti ranije, imali su nekoliko izmena i dopuna i sveobuhvatni su, regulišu i obuku za advokate, advokatske pripravnike. Ostaje nejasno zašto se predlagač nije koristio ovim propisima prilikom izrade Predloga. Možda zato što je dobar deo ovih propisa u formi podzakonskih akata. Sve u svemu, moglo se i trebalo je kopirati neko sretnije rešenje u ovoj oblasti, kada se već guši svaka dobra ideja koja pronikne u ovom društvu i koja pokušava da implementira dobar stav, s posebnošću koju nosi ovo telo i ovaj narod, a a priori se uzima kao dobro sve što dolazi izvan granica ove zemlje.
Ovoj oblasti se mora pristupiti s velikom pažnjom i uzeti u obzir veliki broj zakonskih i podzakonskih akata koji je regulišu, sve usaglasiti i doneti propise na temelju kojih bi se sutra stvorili, pre svega, kvalitetni pravnici, u vidu budućih sudija, tužilaca i advokata.
Pored toga što zakon ima niz nedostataka i propusta u svojim odredbama, od svojih ideja i ciljeva da obezbedi profesionalno, nezavisno, nepristrasno i efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije, on dodatno komplikuje, birokratizuje postojeće stanje i donosi nove visoke troškove za građane Srbije, a, na kraju krajeva, obesmišljava i samu pravosudnu akademiju. Nedostaci Predloga zakona odnose se i na to da se njime moralo i moglo regulisati i uskladiti čitavo zakonodavstvo koje se odnosi na pravosuđe, a dobijen je jedan propis koji nije u skladu sa mnogim zakonima u ovoj oblasti, Zakonom o sudijama, Zakonom o tužilaštvu, Zakonom o polaganju pravosudnih ispita.
Što se tiče propusta, nije uopšte regulisano pitanje vezano za obuku advokata pripravnika, sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Ne govori ništa o obuci kandidata za sudije i zamenike tužilaca.
Veoma je važno napomenuti propust predlagača zakona da posebno propiše obuku kandidata za sudije, zamenike sudija i tužilaca. Naime, neophodno je izdvojiti oblast koja će se baviti obukom kandidata za sudije i zamenike tužilaca, jer je predlagač konfuzno regulisao ovu oblast. Iako se u delu zakona pod br. III – Obuka sudija i tužilaca, govori o tome, ostaje nejasno da li je to obuka samo za sudije i tužioce ili za početnu obuku mogu konkurisati npr. advokati, pravnici s položenim pravosudnim ispitom, već kako je sam predlagač napisao kriterijume u članu 28, jer se po članu 28. ovog predloga radi o početnoj obuci kandidata za sudijske zamenike i tužioce, a ne o obuci za sudije i tužioce.
Imajući u vidu sve ovo, neophodno je napraviti jasnu distinkciju u ovom zakonu između obuke kandidata za sudije i tužioce i obuke samih sudija i tužilaca. Što se tiče rasporeda članova u ovom predlogu zakona, neophodno je krenuti od samog početka, pa posle uvodnih odredaba i odredaba o delatnosti i organizaciji Pravosudne akademije treba staviti odredbe o obuci pripravnika, zatim pomoćnika, onda kandidata, pa tek onda sudija i tužilaca.
Imajući u vidu da je smisao zakona da dovede do nepristrasnog izbora sudija i tužilaca, sam predlagač, u članu 40, obesmišljava ovaj zakon, tako što, pre svega, na nejasan način određuje prava i obaveze kandidata, daje mogućnost Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca da predlože i kandidate koji nisu završili početnu obuku.
Pre svega, zakon treba da se bavi pripravnicima koji treba da polažu pravosudni ispit, jer upravo u tom momentu počinje obuka za budućeg sudiju, tužioca, advokata, pa se tako s ozbiljnom i iskrenom reformom pravosuđa može krenuti od početka, kako bismo dobili što kvalitetniji kadar budućih nosilaca pravosudnih funkcija.
U ovaj zakon moraju se uneti jasne odredbe o pripravnicima i detaljnije regulisati ova oblast, uskladiti se sa zakonom o polaganju pravosudnih ispita. Kao pravilnike o polaganju pravosudnih ispita trebalo bi odrediti koliki fond časova su pripravnici dužni da pohađaju u Pravosudnoj akademiji da bi mogli da polože pravosudni ispit, te propisati što jasnije programe obuke pripravnika.
Ovim zakonom treba dozvoliti i advokatskim pripravnicima obuku na Pravosudnoj akademiji, jer advokatura čini specifičan deo pravosudnog sistema i država bi u većoj meri trebalo da ima sluha za ova zanimanja. Kako ovaj zakon treba da doprinese boljem pravosuđu, u njega je trebalo uneti i odredbe koje se odnose na obuku i usavršavanje advokata, advokature kao delatnosti od javnog interesa, koja predstavlja specifičan i neophodan deo pravosudnog sistema.
Ovim problemom je moguće pristupiti sa dva aspekta. Prvi je – dozvoliti kako početnu, tako i stalnu obuku advokata na pravosudnoj akademiji, te dozvoliti advokatima, preko Advokatske komore, da participiraju u radu Pravosudne akademije kao mentori i predavači, ali i u predstavničkim telima, ili im dozvoliti osnivanje advokatske akademije, što je lošije rešenje.
Predlagač u članu 40. reguliše prava i obaveze korisnika početne obuke, te dovodi u pitanje ovaj zakonski predlog. Jer, imajući u vidu ovaj član, postavlja se pitanje – koji je smisao Pravosudne akademije? To što je neko dobio uverenje o završenoj obuci, jedino može biti uslov da korisnik ove obuke postane kandidat za sudiju, odnosno tužioca, te se mora uskladiti sa zakonom koji propisuje opšte uslove za sudije, odnosno tužioce.
Potpuno su nejasni st. 8. i 9. ovog člana, gde se kaže – Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca dužno je da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Akademiji, a prema ostvarenom uspehu na početnoj obuci.
Šta biva s Visokim savetom sudstva i Visokim većem tužilaca? Ne predlaže kandidata koji završava početnu obuku. Ovaj stav treba regulisati tako da je moguće predložiti samo kandidata koji je završio početnu obuku, a prema uspehu ostvarenom na početnoj obuci, kako ne bi bilo zloupotrebe od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i, na kraju krajeva, kako se ne bi obesmislio ceo ovaj zakonski predlog o Pravosudnoj akademiji.
''Ukoliko među prijavljenim kandidatima nema kandidata koji su završili početnu obuku, Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca može predložiti kandidata koji ispunjava opšte uslove za izbor.''
Ovaj stav treba izbaciti, jer ostaje nejasno čemu uopšte obuka ako nije obavezna prilikom izbora za sudiju i tužioca? Jer, ukoliko menjamo postojeći sistem i tražimo bolje rešenje, ukoliko verujemo u to bolje rešenje, moramo ga postaviti kao jedino, a ne dozvoliti alternativu i samim tim obesmisliti kako zakonski predlog, tako i Pravosudnu akademiju.
Dalje, veoma je nejasan i sam stav 7, u kome se kaže: "Po završenoj početnoj obuci, kandidat je dužan da konkuriše...". Ovaj stav se mora precizirati i bolje razraditi, jer ostaje nejasno šta je sankcija ako on tu svoju dužnost ne izvrši. Ako nema sankcija, da li je uopšte potrebno i navoditi ovaj član? Na kraju krajeva, zašto bi neko prošao veoma težak, trnovit put do sudije i tužioca, a da na kraju ne konkuriše za to mestu?
Ovaj zakonski predlog ne unosi novine u pogledu izbora sudija ili zamenika. I dalje Visoki savet sudija i Državno veće tužilaca samo predlažu, a Skupština bira, što otvara prostor mnogim političkim zloupotrebama, pa se tako stiče slika da predlagač nije imao nameru da korenito menja ovu oblast i utiče na izbor sudija i tužilaca po stručnosti, već po opredeljenju, po kozmetičkom ulepšavanju ove oblasti, kojim ne postiže cilj koji nema alternativu, a to je izbor sudija i tužioca isključivo po stručnosti.
Takođe je nejasan stav 11, u kome se kaže da će se uzeti u obzir činjenica da neko ni posle tri godine po završetku početne obuke nije izabran za sudiju ili tužioca. Ostaje nejasno da li je to što čeka dugo prednost ili mana, to što mu obuka zastareva. Mora se konkretno reći da kandidat koji čeka tri godine ima prednost u odnosu na druge, i obrnuto.
Član 1. nije dovoljno preciziran. U podnaslovu stoji – Predmet zakona, pa on mora biti preciznije utvrđen i mora da sadrži sve ono najvažnije o čemu ovaj zakon govori, odnosno reguliše. Član 1. glasi – ovim zakonom se osniva Pravosudna akademija i uređuje se njen status, delatnost, organi upravljanja i finansiranje, kao i početna i stalna obuka sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika i obuka sudskog i tužilačkog osoblja.
Iza reči "finansiranje", trebalo bi da stoji: "obuka sudijskih i tužilačkih pripravnika i pomoćnika, zatim kandidata, pa sudija i javnih tužilaca, sudsko i tužilačko osoblje".
Kada se već govori da je u pitanju regulisanje obuke pomoćnika i osoblja, onda o toj obuci treba nešto reći u samom zakonu. Treba reći da je cilj Akademije i da organizuje i sprovede što profesionalniju obuku kandidata za sudije i tužioce, kao i obuku za sudije i tužioce.
U članu 43. govori se o stalnoj obuci, koja može biti dobrovoljna i obavezna, pa se, između ostalog, navodi da je ona obavezna za sudije i tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju, a nisu pohađali početnu obuku.
U članu 44. i 45. se dalje govori o opštoj i posebnoj stalnoj obuci, pa se posebno razrađuje stalna obuka koja je obavezna za sudije i tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju. Treba jasno naglasiti da su u okviru posebne obuke, u stvari, razrađuje obavezna obuka za sudije i tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju i nisu završili početnu obuku. Vezano za prijemni ispit za pripravnike, u članu 49, veoma je diskutabilno kako će biti testirani ovi kandidati, kako će se uzeti u obzir da se kandidati ne mogu proveravati u stručnom znanju ukoliko zasnivaju radni odnos kao pripravnici.
Ukoliko želimo da obezbedimo profesionalno, nezavisno, efikasno, nepristrasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije i stručno i efikasno obavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja, neophodno je urediti ovu oblast mnogo ozbiljnije, sa više znanja i energije, uporedne prakse i jednim širim pogledom, tako da dobijemo sveobuhvatno bolji zakon od ovog koji je nam je ponuđen. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić, predsednik Poslaničke grupe Nova Srbija. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da li uopšte na ovu temu da diskutujem, pošto nisam pravnik, ali slušajući sve ovo šta se događa u pravosuđu i prateći ove zakone i nastupe pojedinih ljudi iz pravosuđa, rešio sam da kažem par reči o nečemu što nije moja struka, jer ste vi u pravosuđu to tako zamrsili, zakukuljili i zamumuljili da ni sami ne znate kako da izađete iz ovog vrzinog kola.
Stalno donosimo zakone, stalno pričamo o zakonima. Stalno kažemo – EU nameće, približavamo se Evropi, donosimo nove zakone itd., a sve je više problema u Srbiji. Sve je više nerešenih sporova, sve je više veoma teških krivičnih dela za koje niko, za veliki broj njih, ne odgovara.
Sada izlazimo s jednim paketom zakona o kome se priča puno, najavljuje se puno, očekuje se puno, ali ne očekujem ništa bitnije, smatrajući da će sve ovo, što je i diskusija mojih prethodnika, neka izlaganja, pokazala, napraviti opet neko vrzino kolo, da se ništa ozbiljno neće dogoditi u pravosuđu, kao što se ni prethodnih godina nije događalo. Očekivao sam da se u pravosuđu, koje je temelj jedne države, postave stvarno zdravi temelji.
Mi ne možemo doći, gospođo ministarka, u Parlament i reći – ovo je stav EU, ovo su zakoni koji nas približavaju EU. Lično, smatram da pravosuđe u EU nije nikakvo. To sada pokazuje zakon, to pokazuju njihovi zakoni, Tužilaštvo i Sud koji su u Hagu. Ako je to vama vodilja u pravosuđu, onda teško nama.
Čuli smo ovde od mojih prethodnika da imamo sporove po šest-sedam godina. Ljudi tamo leže, ništa im se ne sudi. Prekine se spor kad neko okrene nekoga i kaže – prekini, a nastavi se kada mu neko naloži – nastavi. Oni koji su pravili jade i velike probleme, uzmimo primer Kosova, Haradinaja, Čekua, mnoge, oslobođeni su optužbe. Zašto? Zato što je nekom bio interes da oni budu oslobođeni; okrenuo je broj telefona i rekao.
Neki kod nas ovde, za koje je bilo indicija da budu optuženi, postali su kao bubice, ne smeju da pisnu i niko ih ne dira, a drugi odgovaraju za deset puta manja dela. Neke ne sme niko da dira, zato što su postali poslušni, a svi oni koji su bili dostojanstveni, koji su izašli argumentovano da se brane, oni su stradali i osuđeni na debele robije, kako to naš narod kaže. To je činjenica.
Sada se ubrzava proces suđenja Karadžiću. Zašto? Čoveku se ne da mogućnost da se pripremi za odbranu. Kako u Srbiji da očekujemo nešto bolje kada već godinama u našem pravosuđu ljudi koji sede u vrhu vlasti i bave se pravom imaju svoje kancelarije, i to dobro razrađene, koje rade odlično?
Ne možemo sada reći da je sudstvo nepristrasno ako najbolji prijatelj sedi pored vas, na primer, u ministarstvu, a njegov najbolji drug ima lanac advokatskih kancelarija. Svi se otimaju, kažu – idi, bre, kod njega, sve će biti rešeno, završeno, stopiraće se to.
Videli ste onaj spor u „Sartidu“, trajao je godinama i na kraju je sve zastarelo. Nema dokumentacije, nema papira, nema ugovora, nema ništa. Sve je nestalo iz Vlade, i to je veoma loše.
Sada očekujemo da se desi nešto radikalno, naravno, u pravosuđu. Ali, dabogda da će se dogoditi s jednom ovakvom organizacijom kakva je.
Gospodo iz vladajuće koalicije, nemojte samo aplaudirati. Vi čujete da se pomene EU i odmah aplaudirate. Jesam za Evropsku uniju. Ponavljam, Nova Srbija je za EU. Borili smo se za promene i bili na čelu te borbe za promene, ali nemojmo kao mače u vareniku, dajte prvo da vidimo o čemu se radi, kako i šta nas to očekuje.
Vi ovde raspravljate o nizu problema koji su bili, a mi ćemo ih, tobož, sada sve razrešiti ovim setom zakona. I posle svega ovoga, bojim se da će se dogoditi nešto protiv čega ne možemo da se borimo, da se ne napravi partijsko pravosuđe. Toga se izuzetno bojim.
Dobar znak da će biti partijsko pravosuđe i da će se skloniti čestite, dobre i prave sudije, koji rade odgovorno svoj posao, to je ova pravosudna akademija.
Zamislite sada polaganje pravosudnog ispita. Kako sad može da se buni jedan čestiti i dobar sudija a ne položi prijemni? Može da ne položi prijemni, jer vidite ko će biti članovi Upravnog odbora, da Vlada imenuje preko 30%.
I, kakav je to način, o čemu smo govorili, da čovek koji je doktor nauka, magistar, koji je završio postdiplomske studije, koji ima toliko radnog iskustva, sada mora da polaže neki prijemni ispit, da sedi kod nekoga i da mu on kaže – daću ti zeleno svetlo, ili neću? Ili će neko od političara dati spisak – pustite ove da prođu, tu nema nikakvih problema. U to sumnjam, poučen velikim iskustvom, i smatram da to nije dobro.
Prema tome, imamo niz sporova koji se godinama nisu rešavali. Sad krećete u jednu akciju – borba protiv nasilja. Toliko se to forsira i priča o tome, a neki nasilnici, koje znam godinama, ništa nisu nikada odgovarali u sudskim sporovima. Imaju dobre pare, mame i tate, nađu dobre advokate i uvek se to završavalo oslobađajućim presudama ili nekim malim kaznicama, sem ako se taj spor ne završi ubistvom na kraju.
Pre neki dan ste videli u Čačku pucnjavu, itd. Šta se događa? Zar neki mlad čovek ne može da bude zaustavljen u nekom sudskom sporu, da bude osuđen? Bolje to nego da tera do kraja, dok nekom ne prevrši, ne prelije i dok ne dođe do ubistva, ili pokušaja ubistva itd.
Za sve to je krivo pravosuđe. Zašto? Policija uradi svoj posao, uradi istražne radnje, privede čoveka, znaju svi da je narkodiler, završe sve poslove, a on pre dođe kući nego oni što su ga oni odveli. Okrene advokata telefonom, on dođe i sve za minut pozavršava.
Sećam se, da ne nabrajam sada ovde, koji su sporovi bili dok sam bio član Vlade, kada su odgovorni ljudi u pravosuđu radili protiv interesa Vlade i ogromna su budžetska sredstva potrošili. Zašto?
Zato što su imali veliki autoritet da preko advokata, koji su bili u sprezi sa sudijama, završe sudske procese, koji su koštali ovu državu preko 30 miliona evra. Oni su to lepo podelili i svi se obezbedili, zbrinuli se i sve završili, a država je morala iz budžeta da plati ogromne pare.
To se događa baš zbog ovoga o čemu sam sada govorio. Velika povezanost vlasti i sudstva. To nije dobro, gospođo Malović. To ne vodi dobrom. Ne možemo raditi tako da čovek koji je danas ministar pravde, ili obavlja najviše funkcije, sutra postaje advokat, vodi svoje kancelarije, vodi sporove. Njegovih pola ljudi je ostalo u ministarstvu, sudije koje je on imenovao; telefoni rade i sve se završava onako kako to godinama i teče. Ovaj jadan narod šta će, odraše ga od plaćanja, a oni da izađu iz ovoga nikako ne mogu. Prema tome, treba veza, treba protekcija, treba politička podrška da bi se nešto završilo.
Isto je i u finansijama. Danas ne možete dobiti ozbiljan kredit ako nemate podršku iz vladajućeg vrha. Zamislite da odete u banku i imate fantastičan projekat, sve ste u pravu, sve ste skockali, sve ste sredili, a direktor vas pozove i u četiri oka kaže – jeste sjajno, sve je dobro, ali, brate, ako ti dam kredit, nisam više ovde. Okrenuo me taj i taj i rekao.
Znam kada su najviši političari okretali telefon za neke teške kriminalce da se puste. To se i sada događa, uvek se događalo i događaće se. Moramo se protiv toga izboriti. Nikakve akademije nam neće doneti boljitak u pravosuđu.
U pravosuđu, vi kao ministar, sa strankom iz koje dolazite, morate neke stvari očistiti oko sebe, objasniti da ne mogu da postoje partijski sudovi. Ne može neko da dobije krivičnu prijavu od današnjeg premijera zato što je probio zakon o budžetu. Zašto? Desile su se elementarne nepogode, on je probio zakon o budžetu i dobio je krivičnu prijavu.
Gospođo ministarko, kako vi sada trošite sredstva kada ste probili zakon o budžetu do plafona? Ništa niko ne odgovara. Što ne radite rebalans? Da li će neko iz ove vlade dobiti krivičnu prijavu? Da li je moguće da se probije budžet toliko i da idemo dalje, teramo, uzimamo kredite, krpimo, ubacujemo?
Mi ovde nemamo pojma, samo čujemo u ''Jutarnjem programu'' – danas stiže milijarda, sutra pola milijarde, tri milijarde, četiri milijarde.
Samo nas bombardujete ciframa, a mi pojma nemamo. Posle, naravno, vladajuća koalicija, šta će jadni, ovi ljudi sede tu, dođu, dovedete ih, kao jutros, da glasaju i to izglasaju. Sve usvoje i ozakone. Idu kući ljudi da ne bi imali problema. Naravno, oni moraju sve to da ozvaniče.
Da li postoji osnova za krivično delo prevare? Na primer, kada neko izađe na TV-u, visoki državni funkcioner, i kaže – svi građani Srbije dobiće po hiljadu evra; stanite u red i upišite se, donesite lične karte, matične brojeve i sve to završite. Kad sve to završe, onda kaže – puj pike, ne važi. Ide kući.
Da li je to klasična prevara? Da li postoji veća prevara nego prevariti pet miliona ljudi koji će da stanu u red i danima da se upisuju, uz direktan prenos, uz intervjue, uz praćenje medija, a sutra taj kaže – znate šta, ja sam se šalio?! Što ste mi verovali? Eto, poigrao sam se s narodom, pet miliona ljudi prevario.
Tako će da prevari i za stanove. Jutros slušam, državni sekretar Homen iznosi – prodao je jedan stan u centru Beograda, celu zgradu, po 10 puta prodao sve stanove, sve je overio u sudu, sve, ima i pečat. Svi su u pravu i sad jadan narod došao da izgine. Ko je jači, on uleće u stan, a oni slabiji ostaše na stepeništu.
Prema tome, učinite nešto. Da li je moguće da isti ljudi varaju za te stanove po 10 godina, po pet godina, da im daju ljudi krivične prijave? Neki imaju po sto krivičnih prijava. Niko ne reaguje. Sve dobri advokati srede, sve stave u fijoku, sve sklone, a oni i dalje varaju i još dobijaju i medije, još se i brane, objašnjavaju – pa dobro, šta ima veze? Prodali smo deset puta jedno isto i nema nikakvih problema.
Da li verujete da sada, na primer, mnoge firme koje drže neki tajkuni, koji su uradili niz krivičnih dela, ne plaćaju nikom ništa, varaju narod, daju lažnu dokumentaciju, papire, lažne garancije itd. Koliko ljudi danas potražuje, da ne nabrajam sad ovde, da se neko ne bi uvredio?! Jedan, na primer, koga znam, duguje samo jednom delu poverilaca 400 miliona evra i dobri advokati to uvek srede, završe, i nikom ništa. Niko ne može čoveku da kaže – da li si normalan, upropasti državu, sutra to neko mora da pokrije.
Da ne pričam o onima koji prevare jadne seljake, otkupe malinu, otkupe jagodu, otkupe višnju, otkupe šljivu, ništa ne plaćaju. Zar treba da nam mafijaši izvoze voće? Najveći ološ i šljam, dileri droge, koji imaju pare da daju za otkup, oni rade izvoz i zato je sve i propalo.
Znate kako je to bedno kada se uveče postroje kamioni, traktorske prikolice, dovezli ljudi ono što su ubrali, spremili, a on naiđe sav nabusit, a kasni i dođe tek oko deset uveče, i kaže – znaš šta, u pola cene; ako hoćete, ako nećete, bacite to. Onda svi, jadni, kud će, šta će, moraju to da urade. Ti prevaranti svake godine to rade, ljudi ih utužuju, prijavljuju i sve se to zaustavlja; dobri advokati završe posao, i nikom ništa.
Prema tome, da li sudovi mogu da odrade svoj posao blagovremeno, onako kako treba, u skladu sa zakonom, i da li je pravda ista za sve?
Mene niko nije kao ministra utužio, a onda me Đilas već nekoliko puta utužio ovih dana. Šta god kažete, on vas utuži, ne smete ništa da kažete, samo da aplaudirate i da kažete da je on najbolji, on je genije. On je najveći genije u državi, sa 11 zaposlenih je napravio stotine miliona evra prometa. Bravo, genije, treba da držiš i ti neku akademiju, kao što je ova pravosudna akademija. Predložio bih da napravimo jednu akademiju ''Đilas'', da i on obuči ovaj narod kako da radi biznis, kako da zaradi.
Moramo nešto menjati, ako može, moramo nešto podesiti da se radi drugačije, a da to da i rezultate. Prema tome, molim vas, ako možete da tu nešto uradite, da udaljite neke ljude iz pravosuđa koji godinama prave probleme i sede tu. Konkretno, mogu vam nekad i reći, ako vas interesuje. Ne može jedan sudija, predsednik suda, sada je sudija jednog okružnog suda, i njegova dama s kojom vanbračno živi, koja ima najcenjeniju advokatsku kancelariju, da rade kako rade. Svi sporovi koji dođu u sud, svi idu kod nje. Ona ne mora ni da se pojavi na sudu; šalje neku decu tamo samo da odnesu cedulju i kažu – poslao nas Mika, Žika, a oni kažu – hvala lepo, sve će biti u redu, nemojte ništa da brinete, samo spremite lovu. Prema tome, tu nešto mora da se uradi, ako može.
Stoga je ova pravosudna akademija ponižavajuća za pravnika. Ovo je najveće poniženje i degradacija pravnog fakulteta, određenih institucija koje godinama postoje u oblasti obrazovanja. Da sam profesor pravnog fakulteta, toliko bih se razočarao, osećao bih se poniženim da neko sedne sutra u neku komisiju i mom najboljem studentu, ili najboljem sudiji kaže – nisi položio prijemni. Šta će on, jadan, nije položio, i propade čovek, ne može više da sudi.
Prema tome, lepo je neko smislio da se uradi u pravosuđu negativna selekcija, da se podobni stave tamo gde treba da dođu, da možda odrade neke poslove, a ne stručni, ne kvalitetni. Zamislite nekoga ko završi fakultet, ko završi postdiplomske, položi pravosudni ispit, ko je sve uradio, ko je vrhunski sudija, i sada treba da ide na neku proveru, da mu neko ponovo kaže – sedi ovde da te malo preslišamo, da vidimo da li si za dalje ili ćeš da otpadneš u ovom izboru. To je bruka, to je ponižavajuće i to niste smeli da dozvolite.
Od vas sam očekivao mnogo, gospođo ministarka, očekivao sam da će neko kome ste se možda zamerili, ne vi lično, nego neko od političara, sada biti kažnjen. Ali, šta ćete, ipak ovo nisu neke promene od kojih se očekuje mnogo.
Nadam se da ova vlast, ova koalicija neće dugo trajati i da ćemo imati priliku da se pravosuđe stavi na noge. Kako ste počeli, očekivao sam od vas mnogo, a nisam očekivao da izađete i da branite ovu partijsku, kako bih je nazvao, pravosudnu akademiju i još neke stvari ovde koje ne vode na dobro.
Nemojte da našem sudiji bude uzor ni EU, ni Haški tribunal, nego da budu uzor naše čestite sudije, koje su godinama sudile i delile pravdu, reskirale svoj život i svoje zdravlje da bi isterali nešto do kraja, da im budu uzor čestiti i pošteni pravnici, koji su ovu državu stavljali godinama na noge i doveli je u status koji je imala, kada je bila cenjena i poštovana, a ne neki koji su korumpirani, koji su u Evropi, da nam budu uzor.
Nemojte da nam bude uzor Karla del Ponte, pa da sada kažemo – znate, naše tužilaštvo ima da bude kao ona. Onda smo svi propali u paketu.
Prema tome, lično sam razočaran i smatram da ovo nije dobro za Srbiju. Kako može da se ne poštuje Ustav u Srbiji? Kako može da se ne poštuje
Prostorni plan Republike Srbije, koji je usvojen u ovom parlamentu? Kako može predsednik neke države, evo, danas je bio sa gospođom Đukić, da dođe na naše medije i da kaže – finansiram autoput taj i taj, a vi imate strategiju razvoja saobraćaja, vi imate prostorni plan.
(Predsednik: Vreme.)
To nije tamo, ali nema veze što nije tamo, čovek je rekao. Prema tome, pravo mora da bude na prvom mestu…