Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da li uopšte na ovu temu da diskutujem, pošto nisam pravnik, ali slušajući sve ovo šta se događa u pravosuđu i prateći ove zakone i nastupe pojedinih ljudi iz pravosuđa, rešio sam da kažem par reči o nečemu što nije moja struka, jer ste vi u pravosuđu to tako zamrsili, zakukuljili i zamumuljili da ni sami ne znate kako da izađete iz ovog vrzinog kola.
Stalno donosimo zakone, stalno pričamo o zakonima. Stalno kažemo – EU nameće, približavamo se Evropi, donosimo nove zakone itd., a sve je više problema u Srbiji. Sve je više nerešenih sporova, sve je više veoma teških krivičnih dela za koje niko, za veliki broj njih, ne odgovara.
Sada izlazimo s jednim paketom zakona o kome se priča puno, najavljuje se puno, očekuje se puno, ali ne očekujem ništa bitnije, smatrajući da će sve ovo, što je i diskusija mojih prethodnika, neka izlaganja, pokazala, napraviti opet neko vrzino kolo, da se ništa ozbiljno neće dogoditi u pravosuđu, kao što se ni prethodnih godina nije događalo. Očekivao sam da se u pravosuđu, koje je temelj jedne države, postave stvarno zdravi temelji.
Mi ne možemo doći, gospođo ministarka, u Parlament i reći – ovo je stav EU, ovo su zakoni koji nas približavaju EU. Lično, smatram da pravosuđe u EU nije nikakvo. To sada pokazuje zakon, to pokazuju njihovi zakoni, Tužilaštvo i Sud koji su u Hagu. Ako je to vama vodilja u pravosuđu, onda teško nama.
Čuli smo ovde od mojih prethodnika da imamo sporove po šest-sedam godina. Ljudi tamo leže, ništa im se ne sudi. Prekine se spor kad neko okrene nekoga i kaže – prekini, a nastavi se kada mu neko naloži – nastavi. Oni koji su pravili jade i velike probleme, uzmimo primer Kosova, Haradinaja, Čekua, mnoge, oslobođeni su optužbe. Zašto? Zato što je nekom bio interes da oni budu oslobođeni; okrenuo je broj telefona i rekao.
Neki kod nas ovde, za koje je bilo indicija da budu optuženi, postali su kao bubice, ne smeju da pisnu i niko ih ne dira, a drugi odgovaraju za deset puta manja dela. Neke ne sme niko da dira, zato što su postali poslušni, a svi oni koji su bili dostojanstveni, koji su izašli argumentovano da se brane, oni su stradali i osuđeni na debele robije, kako to naš narod kaže. To je činjenica.
Sada se ubrzava proces suđenja Karadžiću. Zašto? Čoveku se ne da mogućnost da se pripremi za odbranu. Kako u Srbiji da očekujemo nešto bolje kada već godinama u našem pravosuđu ljudi koji sede u vrhu vlasti i bave se pravom imaju svoje kancelarije, i to dobro razrađene, koje rade odlično?
Ne možemo sada reći da je sudstvo nepristrasno ako najbolji prijatelj sedi pored vas, na primer, u ministarstvu, a njegov najbolji drug ima lanac advokatskih kancelarija. Svi se otimaju, kažu – idi, bre, kod njega, sve će biti rešeno, završeno, stopiraće se to.
Videli ste onaj spor u „Sartidu“, trajao je godinama i na kraju je sve zastarelo. Nema dokumentacije, nema papira, nema ugovora, nema ništa. Sve je nestalo iz Vlade, i to je veoma loše.
Sada očekujemo da se desi nešto radikalno, naravno, u pravosuđu. Ali, dabogda da će se dogoditi s jednom ovakvom organizacijom kakva je.
Gospodo iz vladajuće koalicije, nemojte samo aplaudirati. Vi čujete da se pomene EU i odmah aplaudirate. Jesam za Evropsku uniju. Ponavljam, Nova Srbija je za EU. Borili smo se za promene i bili na čelu te borbe za promene, ali nemojmo kao mače u vareniku, dajte prvo da vidimo o čemu se radi, kako i šta nas to očekuje.
Vi ovde raspravljate o nizu problema koji su bili, a mi ćemo ih, tobož, sada sve razrešiti ovim setom zakona. I posle svega ovoga, bojim se da će se dogoditi nešto protiv čega ne možemo da se borimo, da se ne napravi partijsko pravosuđe. Toga se izuzetno bojim.
Dobar znak da će biti partijsko pravosuđe i da će se skloniti čestite, dobre i prave sudije, koji rade odgovorno svoj posao, to je ova pravosudna akademija.
Zamislite sada polaganje pravosudnog ispita. Kako sad može da se buni jedan čestiti i dobar sudija a ne položi prijemni? Može da ne položi prijemni, jer vidite ko će biti članovi Upravnog odbora, da Vlada imenuje preko 30%.
I, kakav je to način, o čemu smo govorili, da čovek koji je doktor nauka, magistar, koji je završio postdiplomske studije, koji ima toliko radnog iskustva, sada mora da polaže neki prijemni ispit, da sedi kod nekoga i da mu on kaže – daću ti zeleno svetlo, ili neću? Ili će neko od političara dati spisak – pustite ove da prođu, tu nema nikakvih problema. U to sumnjam, poučen velikim iskustvom, i smatram da to nije dobro.
Prema tome, imamo niz sporova koji se godinama nisu rešavali. Sad krećete u jednu akciju – borba protiv nasilja. Toliko se to forsira i priča o tome, a neki nasilnici, koje znam godinama, ništa nisu nikada odgovarali u sudskim sporovima. Imaju dobre pare, mame i tate, nađu dobre advokate i uvek se to završavalo oslobađajućim presudama ili nekim malim kaznicama, sem ako se taj spor ne završi ubistvom na kraju.
Pre neki dan ste videli u Čačku pucnjavu, itd. Šta se događa? Zar neki mlad čovek ne može da bude zaustavljen u nekom sudskom sporu, da bude osuđen? Bolje to nego da tera do kraja, dok nekom ne prevrši, ne prelije i dok ne dođe do ubistva, ili pokušaja ubistva itd.
Za sve to je krivo pravosuđe. Zašto? Policija uradi svoj posao, uradi istražne radnje, privede čoveka, znaju svi da je narkodiler, završe sve poslove, a on pre dođe kući nego oni što su ga oni odveli. Okrene advokata telefonom, on dođe i sve za minut pozavršava.
Sećam se, da ne nabrajam sada ovde, koji su sporovi bili dok sam bio član Vlade, kada su odgovorni ljudi u pravosuđu radili protiv interesa Vlade i ogromna su budžetska sredstva potrošili. Zašto?
Zato što su imali veliki autoritet da preko advokata, koji su bili u sprezi sa sudijama, završe sudske procese, koji su koštali ovu državu preko 30 miliona evra. Oni su to lepo podelili i svi se obezbedili, zbrinuli se i sve završili, a država je morala iz budžeta da plati ogromne pare.
To se događa baš zbog ovoga o čemu sam sada govorio. Velika povezanost vlasti i sudstva. To nije dobro, gospođo Malović. To ne vodi dobrom. Ne možemo raditi tako da čovek koji je danas ministar pravde, ili obavlja najviše funkcije, sutra postaje advokat, vodi svoje kancelarije, vodi sporove. Njegovih pola ljudi je ostalo u ministarstvu, sudije koje je on imenovao; telefoni rade i sve se završava onako kako to godinama i teče. Ovaj jadan narod šta će, odraše ga od plaćanja, a oni da izađu iz ovoga nikako ne mogu. Prema tome, treba veza, treba protekcija, treba politička podrška da bi se nešto završilo.
Isto je i u finansijama. Danas ne možete dobiti ozbiljan kredit ako nemate podršku iz vladajućeg vrha. Zamislite da odete u banku i imate fantastičan projekat, sve ste u pravu, sve ste skockali, sve ste sredili, a direktor vas pozove i u četiri oka kaže – jeste sjajno, sve je dobro, ali, brate, ako ti dam kredit, nisam više ovde. Okrenuo me taj i taj i rekao.
Znam kada su najviši političari okretali telefon za neke teške kriminalce da se puste. To se i sada događa, uvek se događalo i događaće se. Moramo se protiv toga izboriti. Nikakve akademije nam neće doneti boljitak u pravosuđu.
U pravosuđu, vi kao ministar, sa strankom iz koje dolazite, morate neke stvari očistiti oko sebe, objasniti da ne mogu da postoje partijski sudovi. Ne može neko da dobije krivičnu prijavu od današnjeg premijera zato što je probio zakon o budžetu. Zašto? Desile su se elementarne nepogode, on je probio zakon o budžetu i dobio je krivičnu prijavu.
Gospođo ministarko, kako vi sada trošite sredstva kada ste probili zakon o budžetu do plafona? Ništa niko ne odgovara. Što ne radite rebalans? Da li će neko iz ove vlade dobiti krivičnu prijavu? Da li je moguće da se probije budžet toliko i da idemo dalje, teramo, uzimamo kredite, krpimo, ubacujemo?
Mi ovde nemamo pojma, samo čujemo u ''Jutarnjem programu'' – danas stiže milijarda, sutra pola milijarde, tri milijarde, četiri milijarde.
Samo nas bombardujete ciframa, a mi pojma nemamo. Posle, naravno, vladajuća koalicija, šta će jadni, ovi ljudi sede tu, dođu, dovedete ih, kao jutros, da glasaju i to izglasaju. Sve usvoje i ozakone. Idu kući ljudi da ne bi imali problema. Naravno, oni moraju sve to da ozvaniče.
Da li postoji osnova za krivično delo prevare? Na primer, kada neko izađe na TV-u, visoki državni funkcioner, i kaže – svi građani Srbije dobiće po hiljadu evra; stanite u red i upišite se, donesite lične karte, matične brojeve i sve to završite. Kad sve to završe, onda kaže – puj pike, ne važi. Ide kući.
Da li je to klasična prevara? Da li postoji veća prevara nego prevariti pet miliona ljudi koji će da stanu u red i danima da se upisuju, uz direktan prenos, uz intervjue, uz praćenje medija, a sutra taj kaže – znate šta, ja sam se šalio?! Što ste mi verovali? Eto, poigrao sam se s narodom, pet miliona ljudi prevario.
Tako će da prevari i za stanove. Jutros slušam, državni sekretar Homen iznosi – prodao je jedan stan u centru Beograda, celu zgradu, po 10 puta prodao sve stanove, sve je overio u sudu, sve, ima i pečat. Svi su u pravu i sad jadan narod došao da izgine. Ko je jači, on uleće u stan, a oni slabiji ostaše na stepeništu.
Prema tome, učinite nešto. Da li je moguće da isti ljudi varaju za te stanove po 10 godina, po pet godina, da im daju ljudi krivične prijave? Neki imaju po sto krivičnih prijava. Niko ne reaguje. Sve dobri advokati srede, sve stave u fijoku, sve sklone, a oni i dalje varaju i još dobijaju i medije, još se i brane, objašnjavaju – pa dobro, šta ima veze? Prodali smo deset puta jedno isto i nema nikakvih problema.
Da li verujete da sada, na primer, mnoge firme koje drže neki tajkuni, koji su uradili niz krivičnih dela, ne plaćaju nikom ništa, varaju narod, daju lažnu dokumentaciju, papire, lažne garancije itd. Koliko ljudi danas potražuje, da ne nabrajam sad ovde, da se neko ne bi uvredio?! Jedan, na primer, koga znam, duguje samo jednom delu poverilaca 400 miliona evra i dobri advokati to uvek srede, završe, i nikom ništa. Niko ne može čoveku da kaže – da li si normalan, upropasti državu, sutra to neko mora da pokrije.
Da ne pričam o onima koji prevare jadne seljake, otkupe malinu, otkupe jagodu, otkupe višnju, otkupe šljivu, ništa ne plaćaju. Zar treba da nam mafijaši izvoze voće? Najveći ološ i šljam, dileri droge, koji imaju pare da daju za otkup, oni rade izvoz i zato je sve i propalo.
Znate kako je to bedno kada se uveče postroje kamioni, traktorske prikolice, dovezli ljudi ono što su ubrali, spremili, a on naiđe sav nabusit, a kasni i dođe tek oko deset uveče, i kaže – znaš šta, u pola cene; ako hoćete, ako nećete, bacite to. Onda svi, jadni, kud će, šta će, moraju to da urade. Ti prevaranti svake godine to rade, ljudi ih utužuju, prijavljuju i sve se to zaustavlja; dobri advokati završe posao, i nikom ništa.
Prema tome, da li sudovi mogu da odrade svoj posao blagovremeno, onako kako treba, u skladu sa zakonom, i da li je pravda ista za sve?
Mene niko nije kao ministra utužio, a onda me Đilas već nekoliko puta utužio ovih dana. Šta god kažete, on vas utuži, ne smete ništa da kažete, samo da aplaudirate i da kažete da je on najbolji, on je genije. On je najveći genije u državi, sa 11 zaposlenih je napravio stotine miliona evra prometa. Bravo, genije, treba da držiš i ti neku akademiju, kao što je ova pravosudna akademija. Predložio bih da napravimo jednu akademiju ''Đilas'', da i on obuči ovaj narod kako da radi biznis, kako da zaradi.
Moramo nešto menjati, ako može, moramo nešto podesiti da se radi drugačije, a da to da i rezultate. Prema tome, molim vas, ako možete da tu nešto uradite, da udaljite neke ljude iz pravosuđa koji godinama prave probleme i sede tu. Konkretno, mogu vam nekad i reći, ako vas interesuje. Ne može jedan sudija, predsednik suda, sada je sudija jednog okružnog suda, i njegova dama s kojom vanbračno živi, koja ima najcenjeniju advokatsku kancelariju, da rade kako rade. Svi sporovi koji dođu u sud, svi idu kod nje. Ona ne mora ni da se pojavi na sudu; šalje neku decu tamo samo da odnesu cedulju i kažu – poslao nas Mika, Žika, a oni kažu – hvala lepo, sve će biti u redu, nemojte ništa da brinete, samo spremite lovu. Prema tome, tu nešto mora da se uradi, ako može.
Stoga je ova pravosudna akademija ponižavajuća za pravnika. Ovo je najveće poniženje i degradacija pravnog fakulteta, određenih institucija koje godinama postoje u oblasti obrazovanja. Da sam profesor pravnog fakulteta, toliko bih se razočarao, osećao bih se poniženim da neko sedne sutra u neku komisiju i mom najboljem studentu, ili najboljem sudiji kaže – nisi položio prijemni. Šta će on, jadan, nije položio, i propade čovek, ne može više da sudi.
Prema tome, lepo je neko smislio da se uradi u pravosuđu negativna selekcija, da se podobni stave tamo gde treba da dođu, da možda odrade neke poslove, a ne stručni, ne kvalitetni. Zamislite nekoga ko završi fakultet, ko završi postdiplomske, položi pravosudni ispit, ko je sve uradio, ko je vrhunski sudija, i sada treba da ide na neku proveru, da mu neko ponovo kaže – sedi ovde da te malo preslišamo, da vidimo da li si za dalje ili ćeš da otpadneš u ovom izboru. To je bruka, to je ponižavajuće i to niste smeli da dozvolite.
Od vas sam očekivao mnogo, gospođo ministarka, očekivao sam da će neko kome ste se možda zamerili, ne vi lično, nego neko od političara, sada biti kažnjen. Ali, šta ćete, ipak ovo nisu neke promene od kojih se očekuje mnogo.
Nadam se da ova vlast, ova koalicija neće dugo trajati i da ćemo imati priliku da se pravosuđe stavi na noge. Kako ste počeli, očekivao sam od vas mnogo, a nisam očekivao da izađete i da branite ovu partijsku, kako bih je nazvao, pravosudnu akademiju i još neke stvari ovde koje ne vode na dobro.
Nemojte da našem sudiji bude uzor ni EU, ni Haški tribunal, nego da budu uzor naše čestite sudije, koje su godinama sudile i delile pravdu, reskirale svoj život i svoje zdravlje da bi isterali nešto do kraja, da im budu uzor čestiti i pošteni pravnici, koji su ovu državu stavljali godinama na noge i doveli je u status koji je imala, kada je bila cenjena i poštovana, a ne neki koji su korumpirani, koji su u Evropi, da nam budu uzor.
Nemojte da nam bude uzor Karla del Ponte, pa da sada kažemo – znate, naše tužilaštvo ima da bude kao ona. Onda smo svi propali u paketu.
Prema tome, lično sam razočaran i smatram da ovo nije dobro za Srbiju. Kako može da se ne poštuje Ustav u Srbiji? Kako može da se ne poštuje
Prostorni plan Republike Srbije, koji je usvojen u ovom parlamentu? Kako može predsednik neke države, evo, danas je bio sa gospođom Đukić, da dođe na naše medije i da kaže – finansiram autoput taj i taj, a vi imate strategiju razvoja saobraćaja, vi imate prostorni plan.
(Predsednik: Vreme.)
To nije tamo, ali nema veze što nije tamo, čovek je rekao. Prema tome, pravo mora da bude na prvom mestu…