S obzirom na to da je i ustavna obaveza Vlade Srbije da obezbedi jednakost građana pred zakonom, moje pitanje se odnosi na primenu zakona koji je ovaj dom usvojio 24. decembra 2004. godine. Sada će se navršiti pet godina od kako je donet, a nažalost zakon se ne primenjuje.
Radi se o Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, koji smo mi kolokvijalno nazvali Zakon o izjednačavanju prava pripadnika ravnogorskog i partizanskog pokreta koji je, da podsetim, usvojen tada na predlog poslaničke grupe SPO. Taj predlog su podržali i poslanici poslaničkih grupa DS, G17, Nove Srbije, SRS, DSS, odnosno 176 poslanika je ukupno glasalo, dakle više od dve trećine poslanika je podržalo njegovo donošenje.
Međutim, pokazalo se, odmah po njegovom usvajanju, da se zakon ne primenjuje, pa je zbog toga, na predlog Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, na čijem čelu je bio gospodin Slobodan Lalović, koji je u to vreme bio član Socijaldemokratske partije, mislim da je sada u DSS, doneta Uredba o ostvarivanju prava pripadnika jugoslovenske vojske u otadžbini i ravnogorskog pokreta u oblasti boračko-invalidske zaštite.
Ta uredba je imala za cilj da upravo omogući primenu zakona, odnosno, što je najvažnije, priznavanje statusa boraca pripadnika jugoslovenske vojske u otadžbini i ostvarenje određenih prava koja proističu iz tog statusa. Evo, kao što sam rekao, navršilo se pet godina, a i zakon i uredba su potpuno neprimenjivi. Podneto je negde oko tri hiljade zahteva, a nijedan nije pozitivno rešen.
Uredba predviđa, pored ostalog, da ko podnese zahtev treba da to dokaže dokumentima, a ako to nije u mogućnosti, onda da ima izjavu kvalifikovanog svedoka, a kvalifikovani svedok je samo onaj ko je već ostvario to pravo. To znači neko ko je, praktično, bio sa podnosiocem zahteva u istoj jedinici u isto vreme, na istom terenu, a da je već ostvario zahtev, što znači samo pripadnik partizanskog pokreta.
To je, praktično, neostvarivo jer, po ovom zakonu i ovoj uredbi, ni da je general Mihailović živ, lično ne bi mogao da dokaže da je bio pripadnik ravnogorskog pokreta, toliko su neka rešenja apsurdna.
Pitanje je – da li će Vlada doneti novu uredbu koja će konačno omogućiti pripadnicima jugoslovenske vojske u otadžbini i ravnogorskog pokreta da ostvare zakonsko pravo koje je, nažalost, ostalo do sada mrtvo slovo na papiru?