Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, poštovani, predstavljate Vladu, a Vlada o tome treba da vodi računa, mi je poštujemo kao instituciju, glasaćemo za sva tri zakona. Hajde da krenemo od ovog poslednjega.
Red je da se stavi tačka na tu višegodišnju aljkavost. Ova zemlja nije sedam godina u stanju da ratifikuje jedan sporazum koji je veoma važan. Meni je drago što smo na Odboru za zaštitu životne sredine jednoglasno podržali Predlog zakona i što smo na takav način omogućili ispravljanje neprihvatljive greške, za koju niko razuman ne može da pokaže razumevanje.
Što se tiče druga dva zakona, Sporazum sa Republikom Kinom, mi ćemo ga podržati, jer je on okviran, ali očekujemo vrlo detaljne planove, kako nam se ne bi dešavalo ono što nam se u prošlosti često dešavalo – da se sredstva troše neracionalno ili da se, čak, sredstva ne troše, a plaćamo kamatu zbog toga što su nam odobrena, a mi nemamo kvalitetne projekte koji su preduslov njihovog povlačenja.
To ide mnogo više na račun nekog drugog, nego na vaš, gospodine Mrkonjiću, pošto ste vi ministar poslednjih godinu dana, a, recimo, Beograd godinama plaća kamate na sredstva koja su mu odobrena od Svetske banke, gospodine Mrkonjiću, a to je banka o kojoj danas ne razgovaramo. Zbog svega toga bih ukazao na jednu nelogičnost, koja nas plaši, zabrinjava, i koja treba da bude otklonjena ukoliko želimo da vidimo taj most dalje od neke ''animacije''.
Dakle, mi smatramo da nije dobro potpisivati predugovore pre nego što se u Skupštini usvoji sporazum. Ne sumnjam u dobru nameru i potrebu da se nešto uradi pre roka, vi ste heroj radova pre roka, ali mislimo da nije dobro da izgledamo neozbiljni pred očima onih koji od nas očekuju drugačije ponašanje. Smatram da je bilo važno o ovome razgovarati pre nego što se potpisao predugovor.
Ovako, ne znam šta drugo ostaje Skupštini, osim da glasa za ovaj sporazum, jer je pre toga ''beogradska uprava'' već započela realizaciju ovog posla. Taj most Beogradu je potreban. To samo po sebi nije sporno. Ono što nas interesuje proizilazi iz te višegodišnje neefikasnosti naše države – da li postoje planovi, ko preuzima odgovornost, kakvi su rokovi, ko će kontrolisati trošenje tih sredstava i po kojim uslovima mi ta sredstva dobijamo? To sve ne možemo da vidimo u ovom sporazumu, ali ne mislimo da je loše dobiti sredstva u ovakvoj situaciji i trošiti ih na infrastrukturu – loše je biti nesposoban u tom poslu.
Što se tiče ovog drugog kredita, kredita za Koridor 10, takođe, tu, gospodine Mrkonjiću, uz našu načelnu podršku, očekujemo od vas odgovore na čitav niz pitanja, koja, pre svega, sistem koji povlači ovaj kredit opisuju kao neefikasan. Razlozi te neefikasnosti? Vi preko njih možete da pređete i to je vaše pravo, ali to nije dobro. Svi infrastrukturni projekti o kojima ovde govorimo jesu infrastrukturni projekti o kojima se govori generacijama. Političke okolnosti u kojima se zemlja nalazila samo su delimično opravdanje za činjenicu da su oni još uvek samo slovo na papiru.
Interesuje nas – gde su garancije da će preduzeće koje je nosilac tog posla, a ono je iz vašeg resora, biti sposobno da taj posao efikasno uradi, ako prethodno nije napravljena analiza dosadašnje neefikasnosti? I, da pođemo prvo od vaše Vlade, gospodine Mrkonjiću.
Dana 13. jula ministarka finansija je potpisala ovaj sporazum sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Tog dana je počeo da teče rok od 120 dana. Mi praktično poslednjeg dana tog roka – treba da ratifikujemo taj sporazum i da mu damo snagu zakona? Još jedna neodgovornost! Ako je važan, a važan je Sporazum, on je morao biti ranije na dnevnom redu. Za to smo najmanje odgovorni mi poslanici ili rukovodstvo Skupštine. Mi smo bili spremni da o tome razgovaramo i ranije. Dužni ste nam objašnjenje – zašto to radimo poslednjeg dana?! Zašto poslednjeg dana roka, kada ste vi poznati kao čovek koji uradi sve pre roka? To nam je važno, ne zbog vas lično, nego zbog činjenice da mi ne smemo da ponavljamo greške iz prošlosti.
Što se tiče visine kredita, veoma je važno i bilo bi dobro da nam kažete, koliko je još kredita povučeno, kako bi bio realizovan čitav projekat? Mi smo odobrili zaduženje kod komercijalnih banaka polovinom godine u iznosu od 300 miliona evra, da bi se vraćali dugovi ''putarima'' koje je ova država napravila u prethodnom periodu. Kako se zove preduzeće koje za sobom ostavlja dugove – ono je neodgovorno i loše?! Mora se utvrditi odgovornost za nešto tako. U vašem resoru su uglavnom nesposobna i neefikasna preduzeća, ''Železnice'', JAT, ''Putevi Srbije'', i bilo bi dobro da vidimo na kakav način ćemo ih učiniti efikasnijim –šta je ono što je obaveza Parlamenta u svemu tome, a šta je ono što je obaveza Vlade?
Ovakvo nonšalantno protrčavanje kroz tačke dnevnog reda, spajanje metereoloških satelita, zanemarivanje značaja jedne ili druge institucije, poistovećivanje Međunarodne banke za obnovu i razvoj sa Svetskom bankom, ratifikovanje sporazuma posle potpisanog predugovora – sve je to i suviše neozbiljno za težinu posla i za njegov značaj. Mi pružamo podršku ovim zakonima zbog toga što mislimo da je to potrebno uraditi u zemlji, ali ne vidimo garancije da će ti poslovi biti urađeni na drugačiji način nego što su urađeni svi prethodni.
A vi treba da uverite, ne LDP ili poslanike ovde u Skupštini, nego, one koji vam daju novac da ste sposobni da ih potrošite na najefikasniji način, kako bis obezbedili još novca, jer nam je on potreban – ne za penzije ili nekontrolisanu javnu potrošnju, ne za odgovornu ili neodgovornu državu, ali svakako za razvoj infrastrukture.
Ako se analizira Predlog Sporazuma onda je on vrlo jasan i to je ohrabrujuće. U Predlogu Sporazuma sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj nema nikakvih dilema – jasno je kolika je kamatna stopa, jasno je kolika je marža, jasno je na kakav način će se izvršiti izbor preduzeća koja će učestvovati u radovima, kako će se doći do konsultanata, efikasni mehanizmi za borbu protiv eventualne korupcije i to je ono što je ohrabrujuće.
Ali, istovremeno mi ratifikujemo i Sporazum i sa Republikom Kinom, koji je mnogo svedeniji, koji je načelan i u kome nema ničega od onoga što mi smatramo veoma važnim i što se nalazi u Sporazumu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Pa, treba da nam odgovorite na pitanje: da li će se mehanizmi po kojima će se trošiti sredstva Međunarodne banke za obnovu i razvoj primeniti i pri trošenju sredstava koja dobijamo od Republike Kine i zašto toga nema u ovom sporazumu, odnosno da li će to biti razrađeno nekim drugim dokumentima?
Predugovor koji je potpisan pre nedelju dana sam po sebi je, takođe, ohrabrujući, ali je i on manjkav, upravo za ovo o čemu sada govorimo.
Imajući u vidu neefikasnost u trošenju sredstava iz koje proizilazi činjenica da ne možemo da ispunimo kriterijume onih koji nas kreditiraju da bismo nešto uradili, a ne da bismo nešto uzeli za sebe ili bili neefikasni, nas zabrinjava. To je tema koju ste zaobišli, a o kojoj morate mnogo više da nam kažete.
Mislim da je važna podrška LDP-a ovim zakonima, ne zbog toga što vi bez nas nemate dovoljno poslanika za izglasavanje, nego zbog toga što se na ovakav način obezbeđuje i kontinuitet u poslu koji je svakako značajniji i trajaće duže od mandata jedne Vlade. Zato mislim da ste morali i više da se potrudite kako biste dobili podršku i drugih opozicionih stranaka, jer ovakvi sporazumi imaju smisla jedino ukoliko se obavljaju uz opštu saglasnost. I vi to vrlo dobro znate.
Ova zemlja je uradila ono što imamo oko sebe jedino u vremenu u kojem nije bilo sporno da će svi oni koji se u tom trenutku nalaze na vlasti razumeti javni interes i raditi u skladu sa njim. To mi nismo prepoznali kao ambiciju u vašem nastupu i bilo bi dobro da nas demantujete.
Na kraju, bez ikakve želje da bilo šta loše kažemo o vama, mislimo da ovom poslu prilazite kampanjski i da svakako vaš odnos prema poslu ne odgovara njegovom karakteru.
Potrebno je pružiti mnogo više ozbiljnosti i ovde u Skupštini i na svakom drugom mestu. Ovo ne može biti predmet jedne stranačke kampanje, bilo vaše, bilo LDP, ili neke druge stranke, ovo mora biti naš zajednički poduhvat i napor svakog čoveka u ovoj zemlji, kako bi taj posao bio efikasno urađen i konačno završen, jer se i suviše dugo na njemu neuspešno radi, tumarajući od danas do sutra.