Pre nego pređem na konkretan sporazum, ja bih da sa nekoliko rečenica prokomentarišem uopšte razloge za neuobičajen postupak stavljanja na dnevni red ova tri sporazuma, ali da kažem i da je taj postupak nepredviđen Poslovnikom i radom ovog tela.
Bez obzira što vi, predsednice ignorišete ono što ja govorim, a tiče se našeg rada, obavestiću javnost da izražavamo protivljenje ovakvom načinu stavljanja na dnevni red sporazuma, gde se prekida sednica koja je u toku i zakazuje nova, bez ikakvih konsultacija i obrazlaganja razloga da se to desi.
U čemu je problem? Kada se to desi jednom, takav presedan postaje pravilo. Kada izuzeci postanu važniji od pravila, ko će se pridržavati pravila? Dokaz da su izuzeci postali važniji od pravila jeste prekjučerašnja izjava našeg ministra finansija da su izuzeci od poreza jednako novčano vredni, znači ono što u budžet nije stiglo, a trebalo je, koliko i prikupljen porez. Toliko o težini izuzetaka.
Da je prilikom donošenja, npr. tih poreskih zakona bilo predviđeno šta su finansijski efekti od oporezivanja i oslobađanja to se možda i ne bi zvalo izuzetkom, nego bi to bilo jedino, isključivo, pravilo oporezivanja nekoga.
Zašto meni smeta ovakav način stavljanja na dnevni red? Zato što su sve stvari u ovoj državi i ozbiljni poslovi kao što je zaduživanje za infrastrukturu, koju načelno podržavamo, bilo i jeste predmet političke zloupotrebe.
To kažem potpuno odgovorno, jer sam kao poslanik u ovoj skupštini i mnoge kolege, koje ne moraju da se sete ili da mi daju za pravo, ali o tome postoji obimna dokumentacija, mi smo imali prilike da budemo optuženi kao Skupština da zbog našeg nerada čeka preko 400 miliona evra zbog neratifikovanih sporazuma, koje, navodno, poslanici nisu razmatrali, takva je primedba početkom 2008. godine išla na račun Skupštine, ali je bilo potpuno jasno da ide na račun opozicije, a ne vlasti.
Moje kolege koje su sa mnom bile u Odboru za finansije setiće se da sam i lično na Odboru za finansije upozoravala predstavnike Ministarstva finansija da kada nam dostave dokumenat sporazum o zajmu, kome je istekao rok trajanja, reklo bi se srpskim jezikom, a to znači da je raskidni uslov, to je ovih 120 dana stupanja na snagu, ako je on istekao to više nije dokumenat za razmatranje u Skupštini, to je papir za korpu za otpad.
Molila sam tada Ministarstvo finansija da nam do rasprave dostave obaveštenje onoga ko daje kredit da će produžiti taj rok za korišćenje kredita. I pored toga u predizbornoj kampanji u svim novinama, čak i u izjavama, ne brine me štampa, brinu me zvaničnici ove države, ali međunarodnih institucija, koji su i pored tih činjenica optuživali opoziciju, odnosno Skupštinu kao organ, to je ono što zaista ne smemo da dozvolimo, da nisu povučena sredstva zato što to Skupština nije uradila.
Dokazi su sledeći: 5. marta 2008. godine na Prvoj redovnoj sednici bili su dostavljeni 18 sporazuma kojima je 25. oktobra .2007. godine istekao rok trajanja, odnosno raskidni uslovi su već bili realizovani. Znači, istekla je mogućnost da se sredstva povlače pod tim kreditima.
Ako neko od vas misli da ja sada zadirem u neke nebitne detalje, ja upravo obrazlažem da je tekuća sednica prekinuta, napravljen je presedan, zakazana nova, da taj raskidni uslov ne bi doveo u pitanje korišćenje ovih sredstava za Koridor 10.
Postavljam sad pitanje, i ovog puta bih mogla da pohvalim ovu skupštinu i one koji rade na pripremi sednica da nisu hteli da dozvole da razmatramo bezvredan papir, nego ugovor sa tekućim rokom trajanja –zašto Vlada dostavlja ovako kasno Skupštini na razmatranje ovakav dokumenat, pogotovo što iste stranke, čak i ista stručna lica, rade tamo kao organizatori ovog posla, a do juče su radili ovde?
I, ako premijer dozvoli sebi luksuz juče da pohvali Skupštinu kako radi, zaboravljajući da je Skupština kontrolni organ Vlade i izvršnih organa, ja to mogu samo da uklopim u silu onoga ko time što raspolaže budžetom može onog koji treba da ga kontroliše da dovodi u ovakav povlašćen položaj, ali ono što jeste još veća šteta, u položaj da bude osuđen od strane javnosti za ono za šta nije kriv. Dakle, ako je demokratija procedura i ako je to forma, molim vas da je poštujemo i da poštujemo i Skupštinu.
Ono što je u ovom delu, takođe, problem, jeste što smo u julu mesecu kada smo razmatrali davanje garancija za sredstva kojima će se obeštetiti putari, tako se to u narodu popularno zove, usvojili treću garanciju koja je bila posebno usvajana sa "Marfin bankom" i ona je već bila objavljena 17. jula 2009. godine u "Službenom glasniku" br. 54, dakle, razmatrana u Skupštini, usvojena, objavljena u "Službenom glasniku", da bi se u svim natpisima ozbiljnih novina, koje sebe tako smatraju, pojavili na naslovnim stranicama tekstovi: ''Putari oštećeni jer nije usvojena garancija, Skupština ne radi, ima mesec dana odmora!''
Ono što mene brine i boli jeste, ako neko ovde radi dan-noć, ulaže maksimalne napore, fizičke, mentalne i psihičke, da postigne tempo koji joj nameće Vlada, zaista nije u redu da se ne stane u odbranu Skupštine, koja ovim temama i svim drugim koje smatra važnim, Vlada kao jedini predlagač dnevnog reda, što smo i danas videli, jednostavno Skupštinu ne ceni dovoljno i Skupštinu treba proglasiti krivom, odnosno opoziciju u Skupštini, jer brojem 126 i danas je bilo moguće prekinuti onu sednicu i započeti novu.
Sada se pitam da li nam to više ne veruju kreditori, ovoj novoj vladi, odnosno vama, kao što su nam verovali u prošlom mandatu, kada smo razmatrali te ugovore isteklog roka trajanja, a vi sada jeste ili precizni, pažljivi, ili je problem poverenja. Znači, ovo nije ni malicioznost, ni formalno pitanje, prosto se pitam – da li u ovoj zemlji može biti normalno pridržavanje procedure, u kojoj, kada se prihvatamo nekih obaveza znamo i do kog roka moramo da ih ostvarimo?
Ono što ne sme da bude praksa, u ovoj zemlji, zaista, postoje stvari, krediti i zakoni koji ne smeju da budu predmet političke zloupotrebe, bez obzira na to što se mi nalazimo po diktatu izvršne vlasti u kontinuitetu predizborne kampanje, pa se sve uglavnom valorizuje kao politički poen ove ili one stranke, a sve se na kraju svali na budžet, kao isplatioca kamata, rata, kredita i svega onog što stranke na vlasti preuzimaju sa tim brojem 126 u ime građana. To ne može da bude stvar političkih podela, nego jedinstvenih nastupa. U tom smislu ću i govoriti dalje o detaljima ovog kredita, gde na neke stvari hoću da stavim primedbu, a za neke stvari, bogami, hoću i da postavim pitanje.
Ovo je kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, sa kojom smo mi usvojili jedan sporazum, koji je objavljen u "Službenom glasniku" br. 42, u julu mesecu, o jednom kreditu za razvoj privatnog i finansijskog sektora i bio je vredan 34 miliona i 900 hiljada evra. Da podsetim sve one koji su zaboravili da je ono što ne piše u ovom sporazumu o zajmu koji danas razmatramo napisano u tom dokumentu i da on više govori o našoj ekonomskoj politici koja je usmerena, upravljana, naredbodavna, od ovog kreditora, negoli što to propisuje i govori Memorandum Vlade, njen budžet i sva ostala dokumenta, pa i ovaj koji danas razmatramo.
U ovom kreditu za mene je najspornije, gospodine Mrkonjiću, pohvala, i rok korišćenja kredita i osam godina perioda mirovanja, tzv. grejs perioda, ali su to opšti uslovi, znači, ono što ovaj kreditor kao uslov propisuje bilo kom korisniku kredita.
A, da li smo mi morali da pristanemo da nam kroz ostale obaveze koje, pretpostavljam, nemaju drugi, taj ko nam daje kredit kaže – da će zajmoprimac najkasnije do 30. juna 2010. godine usvojiti i dostaviti Banci akcioni plan za reformu Javnog preduzeća "Putevi Srbije", u formi i sadržaju koje Banka smatra zadovoljavajućim.
Da li je reforma javnih preduzeća dovođenje na viši, efikasni nivo, menadžerskom kvalitetnom strukturom, pre svega, a ne privatizacijom radi privatizacije, koja je u mnogo slučajeva pokazala loše rezultate, posao koji ćemo preduzeti, zato što na 2. strani u odeljku D, kroz ostale obaveze, to propisuje onaj ko nam daje 275 miliona evra? Znači, to jeste posao koji treba da uradimo, ali ne u formi i na način kako to traži ovaj zajmodavac. Veliki je novac 275 miliona koji se daje nama i bitan je. Ali, koliki je deo 275 miliona evra u onih milijardu i 300 miliona koje ova država ne može da kontroliše, koje ne prikazuje u budžetu i nad kojima Skupština nema uvid, šesti deo toga?
Znači, da je prikazano tih milijardu i 300 što troše kroz projektne zajmove neke organizacione jedinice, ono što potroše agencije, fondovi, organizacije, a ne uđe u budžet i država nema ni uvid, ni kontrolu da je prikazano, mi bismo mogli na to ne nemo da reagujemo, nego da vidimo koje su to tačke nepotrebnog rasipanja novca, pa nam možda ovih 275 miliona ne bi ni trebalo ili nam ne bi trebalo uz ovaj uslov. Da li smo to mi neko kome treba nadzor u svakom pogledu ili koji toliko nemamo novaca da bi nam trebalo prihvatati ih uz ovakve, najblaže rečeno, rekla bih, nekorektne uslove koje smo dobili?
Postavljam pitanje – da li ste u mogućnosti da u programu dva, kroz mere zaštite C, odeljak B, garantujete ono što od vas traži zajmodavac, da procenu uticaja životne sredine i okvirni plan raseljavanja tako poštujete, da neće biti (piše ovde) izmenjeni, obustavljeni, ukinuti, poništeni ili biti predmet odricanja, niti će biti dozvoljeno da oni budu izmenjeni, obustavljeni, ukinuti, poništeni ili budu predmet odricanja, osim uz prethodno odobrenje Banke?
Nije korektno prihvatati uslove koje ne možete da ispunite. A, šta ako je neki predmet za jedan deo raseljavanja na sudu? Pa, ako je ta vrsta poništavanja, ukidanja ili odricanja uslovljena nezavisnim radom stručnog sudije, da li će to biti element zbog koga će moći da bude obustavljen kredit? Moguće je, jer nepoštovanje bilo kog elementa povlači takvu odgovornost.
Zanimljivo je, ono što ste vi na opšti način nazvali "konsultantske usluge", odnosno u opisu projekta, gde u Delu D piše: Pomoć pri implementaciji i Institucionalna podrška, da će izvršiocu biti pružena pomoć kroz dostavljanje robe, opreme (uključujući vozila), pružanje tehničke pomoći i obuke i finansiranja pratećih operativnih troškova.
Da li to znači uobičajenu praksu da će za novac koji nam se knjiži kao obaveza u stvari biti isporučene robe, oprema i pružena tehnička pomoć onih privreda, industrija, država članica ove međunarodne banke za obnovu i razvoj koja pametnom politikom finansira izvoz roba i usluga svojih zemalja, dajući to, u ovom slučaju, nama.
Pošto mi je isteklo vreme...