Zahvaljujem. Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, ja se nadam da su vas poslanici DSS u svojim današnjim diskusijama bar malo uverili da treba da odustanete od ova dva zakona, govorim o zakonima o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj, odnosno lokalnoj administraciji.
Ponoviću, jer smatram da valja ponoviti ono što sam rekao jutros, da naprosto ne mogu da zamislim dovoljno dobar atribut kojim bih kvalifikovao ove zakone, a da pri tom ostanem elementarno pristojan. Podsetiću vas, a sada se direktno obraćam poslanicima DS, da sam jednom prilikom letos, kada ste usvajali onaj zakon, da ne kažem kakav, o informisanju, rekao da je na vama najveća odgovornost jer ste najveća stranka u vladajućoj koaliciji. Tada sam vam savetovao da odustanete od tog zakona. Nažalost, niste odustali i, evo, kasnije je sledilo sve ono što je sledilo.
Sada imate nešto slično – vrli zakon vašeg koalicionog partnera, ali će odgovornost biti vaša. Ponoviću, niko nema ništa protiv toga da svi zajedno dođemo do efikasne i racionalne administracije, to nam je valjda svima u korist, ali ne na ovakav način. Dajte da se uvaži jedan određeni trud i da se vidi koji je to optimalan broj ljudi koji treba da rade u državnoj administraciji, da li je to ovih 28.400, tri hiljade manje ili tri hiljade više.
Svakako se na osnovu zdravog razuma i neke vizije može doći do tog broja, a onda takođe napraviti ceo jedan sistem – šta sa ljudima koji su višak, šta sa onima koji su pred penzijom, šta sa onima mlađima itd. To bi bio jedan zakon za koji verujem da bi ga cela Skupština prihvatila, da se tako kaže.
Sada kažete ovako – 28.400. To je neki broj izvučen iz rukava. Zašto 28.400? Odgovor je – zato. Ja ne vidim drugi odgovor. Isto to imate i za lokalnu administraciju – zašto četiri na hiljadu, a nije sedam, nije pet, nije dva? Ne vidi se razlog.
Toliko sam hteo da kažem, kao svoj poslednji napor da vas naprosto zamolim da povučete ova dva zakona iz procedure, da ne brukate sebe i ovu skupštinu.
Ako neko uživa u tome da se bruka, neki tu sede i to im ništa ne smeta, neka se brukaju, ali nemojte da se mi brukamo.
Naravno, Demokratska stranka Srbije ne može da prihvati ovakav zakon. Ne, nego će sa velikim zadovoljstvom glasati protiv njega. Amandmane smo podneli, ali o tome u raspravi o pojedinostima. Zahvaljujem.