Gospođo predsednice, javio sam se za repliku, pomenuo me je gospodin Nikolić. Apsolutno se slažem sa njim i onim što je rekao.
Kada sam pominjao rad za interese druge države nisam konkretno mislio na realizaciju ovog zakona.
Ukazao sam na štetu koju je pretrpela Republika Srbija zbog očigledne namere člana Upravnog odbora NIS-a, koji mora da poštuje Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. On nije delovao u skladu sa preporukama Upravnog odbora, dopustio je da Srbija izgubi 25% vlasništva zajedničke kompanije „Jugorosgas“, da tih 25% pređe na stranu ruske države. Mi zato sad ovde imamo problem. Taj čovek je sedeo kao pomoćnik ministra pre godinu dana na Odboru za energetiku u Skupštini Srbije, kada smo o ovome takođe razgovarali. On danas sedi i prima platu u „Jugorosgasu“. Samo sam u tom smislu govorio o činjenici da je on štitio interese druge države, a ne Republike Srbije.
Inače, katastrofalno je da mi ovako važan posao... Skupština je donela sporazum, ratifikovala ga je i on mora da se primenjuje, ali zašto ga primenjujemo na način zbog koga ćemo se stideti, prvo mi, i ne pred bilo kim, nego pred onim ko nam je partner.
Kao što smo se stideli kada smo se suočili sa njim u Upravnom odboru NIS-a, pa je od preduzeća koje je imalo dobit trideset-četrdeset miliona na kraju to preduzeće došlo do izveštaja koji govori o njemu kao o preduzeću koje ima toliki gubitak, pa sada čekamo izveštaj revizora.
Zakon je jasan. Rekao vam je poslanik Srpske radikalne stranke, predsednik Odbora za finansije, kakav je stav vladinih predstavnika, državnog sekretara bio kada se o tom zakonu govorilo. Nemoguće je raditi ovo o čemu sada govori gospodin Ratković. I njega ste doveli u bezizlaznu situaciju. Ova sednica ima 57 tačaka dnevnog reda. Mi smo je počeli tako što smo se dogovorili kojim danima ćemo raditi na plenarnim sednicama, a kojim danima će zasedati skupštinski odbori. Vodim Odbor za zaštitu životne sredine i mi ne možemo da održimo normalnu sednicu zbog toga što radimo od ponedeljka do petka, ima 57 tačaka dnevnog reda i niko ne može da planira ništa.
Ovo nije samo jednostavna tačka preko koje možemo preći tako što ćemo reći – nema veze, može da se radi i bez mišljenja odbora. Može u nekim uobičajenim situacijama. Ovo nije uobičajena. Ovo je bila tema za Sekretarijat za zakonodavstvo, koji nije uradio svoj posao; sad nemamo Zakonodavni odbor. Mi ćemo nešto izglasati i – kakve su posledice svega toga? Nećete moći da radite taj posao. Čim se uloži žalba Ustavnom sudu, vaš partner će reći – čekamo stav Ustavnog suda. Ako mi preko toga pređemo i dozvolimo da se radi, sutra će se neko žaliti, pa ćemo opet biti u problemu, moraćemo da pokrijemo štetu. To nije ozbiljan i odgovoran odnos prema jednom jako važnom poslu i o tome treba da razmišljamo. Mora se promeniti Zakon o eksproprijaciji pa onda, u skladu sa tim, uraditi sve drugo.
