Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo uvaženi poslanici Narodne skupštine, zakon o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11 se donosi radi realizacije Sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije, koji je potvrđen Zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o saradnji i izgradnji gasovoda na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori“, br. 4/96) kojim je dogovorena saradnja u izgradnji i eksploataciji gasovoda na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i realizaciji isporuka ruskog prirodnog gasa, kao i osnivanje u Saveznoj Republici Jugoslaviji akcionarskog društva od strane ruskog akcionarskog društva „Gasprom“ i jugoslovenskog preduzeća koje odredi jugoslovenska strana, u cilju projektovanja, izgradnje i finansiranja radova, eksploatacije pomenutih gasovoda i prodaje prirodnog gasa koji se transportuje tim gasovodom potrošačima u Saveznoj Republici Jugoslaviji i eventualno tranzita prirodnog gasa preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije.
U skladu sa navedenim međunarodnim sporazumom osnovano je Akcionarsko društvo „Jugorosgas“ Beograd od strane „Gasproma“ i Javnog preduzeća NIS, čiji je pravni sledbenik danas „Srbijagas“ Novi Sad, sa današnjim učešćem u vlasništvu od 25%. Tačno je, kada je osnovano, bilo je 50%. To su tačni podaci.
„Jugorosgasu“ a.d. Beograd povereno je obavljanje delatnosti od opšteg interesa na trasi magistralnog gasovoda MG-09, MG-10 i MG-11 zaključcima Vlade Republike Srbije, 05-broj 023-448/2007 od 18. januara 2007. godine i 05-broj 023-1204/2007 od 1. marta 2007. godine i ugovorima o poveravanju obavljanja delatnosti od opšteg interesa, overenim od Prvog opštinskog suda u Beogradu, overa broj 37/07 od 24. januara 2007. godine i overa broj 257/07 od 6. marta 2007. godine.
Prostornim planom Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 13/96) i Uredbom o utvrđivanju prostornog plana područja infrastrukturnog koridora Niš - granica Republike Makedonije („Službeni glasnik RS“, br. 77/02) utvrđen je koridor gasovoda, njegova ukupna dužina od Niša do granice sa Republikom Makedonijom koja iznosi 166 km, tehničke karakteristike po deonicama, kao i bliži uslovi za njegovu izgradnju.
Izgradnjom magistralnog gasovoda MG-11 od Niša do granice s Makedonijom i pripadajućih razvodnih gasovoda RG 11-01 (reč je o trasi Orljane - Leskovac), RG 11-02 (Leskovac - Vranje), RG 11-03 (Vranje - granica Republike Makedonije) i RG-04 (od glavnog razvodnog čvorišta Beloljin, opština Prokuplje, do Blaca), sa pratećim objektima, uključujući i postavljanje optičkog kabla za telemetriju, nadzor i daljinsko upravljanje gasovodnim sistemima, obezbedilo bi se snabdevanje prirodnim gasom južne Srbije, obezbeđivanjem funkcionalnih veza razvodnog gasovoda preko priključnih stanica za sve opštinske i centre zajednice sela, čime bi se podstakao i privredni razvoj ovog regiona.
Članom 2. Zakona o eksproprijaciji predviđeno je da se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade. Imajući u vidu da „Jugorosgas“ a.d. ne ispunjava uslove iz člana 8. Zakona o eksproprijaciji da bude utvrđen za korisnika eksproprijacije za potrebe izgradnje ovog objekta energetske infrastrukture, potrebno je obezbediti pravni osnov za određivanje ovog društva za korisnika eksproprijacije.
S obzirom na to da član 2. Zakona o eksproprijaciji predviđa mogućnost da se javni interes za eksproprijaciju utvrdi posebnim zakonom, predlaže se donošenje ovog zakona, kojim se utvrđuje postojanje javnog interesa za eksproprijaciju i stvaraju uslovi za realizaciju obaveza Republike Srbije iz navedenog međunarodnog ugovora i za izgradnju ovog značajnog objekta energetske infrastrukture.
Želim Skupštinu i građane da obavestim da je sva potrebna sredstva za izgradnju gasovoda, u iznosu od 39.272.250 američkih dolara, obezbedio „Jugorosgas“ a.d. Beograd: za deonicu Niš - Leskovac iznos od 17.272.250 američkih dolara i za deonicu Leskovac - Vranje - makedonska granica iznos od 22.000.000 američkih dolara.
Donošenjem ovog zakona stiču se uslovi za pristup realizaciji ovog projekta gasifikacije, što naši građani očekuju, i pruža se mogućnost da se zaposli određeni broj preduzeća i radnika.
Predlažem Skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11.
U vezi sa sledećim predlogom, reč je o zakonu o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačke 6), 8) i 12) Ustava Republike Srbije, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, jedinstveno tržište, sistem zaštite i unapređenja životne sredine, organizaciju i korišćenje prostora i naučno-tehnološki razvoj Republike Srbije.
Ovim zakonom uređuju se uslovi za bezbedan i nesmetan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciju gasovitih ugljovodonika, projektovanje i izgradnja, održavanje i korišćenje cevovoda, gasovoda, naftovoda i produktovoda i unutrašnjih gasnih instalacija.
Trenutno je na snazi Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika („Službeni list SRJ“, broj 29/97), koji je do stupanja na snagu Ustavne povelje državne zajednice SCG bio u nadležnosti SRJ.
Ovaj zakon je donošenjem Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS“, broj 35/2003) prenet u nadležnost Republike Srbije, odnosno njenog resornog ministarstva.
Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika je propis neophodan u cilju regulisanja bezbednog korišćenja, održavanja i izgradnje gasovoda, naftovoda i produktovoda u tehničkom smislu.
Danom stupanja na snagu Zakona o energetici Republike Srbije prestao je da važi Zakon o transportu, distribuciji i korišćenju prirodnog gasa („Službeni glasnik RS“, broj 66/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 12/96), usled čega su pojedina pitanja koja su bila regulisana ovim zakonom ostala bez pravne regulative.
Takođe, ovaj zakon je bilo neophodno terminološki uskladiti sa Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS“, broj 84/04), koji je donet u avgustu 2004. godine, odnosno sa terminologijom EU u ovoj oblasti.
Ovaj zakon treba da bude pravni osnov za donošenje podzakonskih akata kojima će se u potpunosti regulisati oblast sigurnosti izgradnje i bezbednosti korišćenja gasovoda, naftovoda i produktovoda.
Naime, donošenjem ovog zakona stvoriće se pravni osnov za donošenje podzakonskih akata kojima će se urediti uslovi i normativi za bezbedan transport i distribuciju u gasovodima svih pritisaka; uslovi i normativi za bezbedan transport naftovodima i produktovodima, daljinski nadzor i upravljanje gasovodima, naftovodima i produktovodima; projektovanje sistema modernizacije; izbor sredstava za odorizaciju i način odorisanja gasovitih ugljovodonika; projektovanje, izgradnja i održavanje unutrašnjih gasnih instalacija; uslovi i normativi za bezbedan rad trošila; pravila rada energetskih subjekata kojima će se urediti postupak i način korišćenja gasovoda, naftovoda i produktovoda; uslovi, program i način polaganja stručnog ispita za poslove tehničkog rukovođenja, održavanja naftovoda i unutrašnjih gasnih instalacija.
Predlažem da, radi normalnog funkcionisanja u oblasti transporta gasovitih i tečnih ugljovodonika, prihvatite predloženi nacrt zakona.
U vezi s Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu želim da kažem sledeće.
Osnovni razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o rudarstvu se nalaze u neophodnosti unapređenja postojećeg teksta Zakona i ogledaju se u nekoliko ključnih elemenata: kao prvo, preciznije uređenje uslova i načina eksploatacije mineralnih sirovina; drugo, jednostavniji obračun i efikasnija realizacija naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina; treće, stvaranje zakonskih preduslova za uređenje i izdavanje svih vrsta licenci za pravna lica iz oblasti rudarstva do početka rada agencije za rudarstvo; četvrto, pooštravanje sankcija za nelegalnu eksploataciju mineralnih sirovina; peto, bliže uređenje svih neophodnih postupaka pri zatvaranju rudnika; šesto, pravne mere za podsticaj određenih delova rudarske industrije.
Tekst izmena i dopuna Zakona o rudarstvu je skup praktičnih mera za unapređenje postojećeg zakonskog okvira. Osnovna načela na kojima se zasniva postojeći zakon ostaju nepromenjena; reč je o odobrenju za eksploataciju, o odobrenju za izvođenje rudarskih radova, upotrebnoj dozvoli i inspekcijskom nadzoru.
Najvažnije izmene su to što se omogućava da pored privrednih društava i preduzetnici obavljaju određene poslove vezane za eksploataciju i rudarstvo, sa osnovnim motivom uvođenja ravnopravnosti u obavljanju privrednih delatnosti.
Brišu se odrednice kojima se odobrava eksploatacija mineralnih sirovina za sopstvene potrebe. Ovu izmenu smo predložili iz iskustva, kako bi se izbegao širok prostor za eventualne zloupotrebe i nenaplaćene naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
Menja se visina naknade za korišćenje određenih mineralnih sirovina: tehnogenih sa 4% na 1%, nemetaličnih sa 5% na 3%, uglja iz jame sa 1% na 0,5%. Takođe, uvodi se i pojednostavljeni model obračuna naknade kod sirovina za proizvodnju građevinskog materijala, po toni iskopane sirovine.
Uveden je pojam godišnjeg programa za razvoj rudarstva i sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica nastalih rudarskim aktivnostima. Na ovaj način stiče se zakonski okvir da se u programima Vlade obezbede sredstva za sanaciju brana, rekultivaciju napuštenih rudarskih objekata, unapređenje i tehničku pomoć za pojedine rudnike.
Precizirali smo i način vršenja rudarskih aktivnosti kroz jasno navedenu obavezu pribavljanja sva tri odobrenja: odobrenja za eksploataciju, odobrenja za izvođenje rudarskih radova i odobrenje za upotrebu rudarskih objekata.
Uvedena je obaveza investitora da prilikom pribavljanja odobrenja za eksploataciju dostavi dokaz o pravu svojine ili korišćenja zemljišta, osim za preduzeća sa većinskim državnim vlasništvom.
Na ovaj način se pooštravaju kriterijumi za pribavljanje odobrenja za eksploataciju u cilju zaštite interesa prava privatnog vlasništva i sprečavanja nelegalne eksploatacije na tuđem zemljištu.
Uvodi se pojam zaštitnog prostora oko postojećeg eksploatacionog polja, radi zaštite investitora od negativnih uticaja drugih rudarskih aktivnosti.
Takođe, uvodi se obaveza javnim preduzećima da pre zatvaranja rudnika donesu poseban program za rešavanje socijalnih i ekoloških pitanja kod trajne obustave rudarskih radova i omogućava obezbeđivanje neophodnih sredstava za njegovu realizaciju.
U predloženom tekstu zakona predlažu se rešenja za unapređenje efikasnosti rada rudarske inspekcije i pooštravanje kaznenih odredaba, u cilju povećanja bezbednosti na radu u rudnicima. Između ostalog, uvode se i mandatne kazne.
Na kraju, ako dozvolite, izneo bih još kratku elaboraciju Predloga zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede.
Zajednica jugoslovenske elektroprivrede (JUGEL) osnovana je radi obezbeđivanja i ostvarivanja urednog i nesmetanog funkcionisanja jugoslovenskog elektroenergetskog sistema, kao tehnološki jedinstvenog sistema od interesa za celu zemlju i u nju su bile udružene organizacije za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije na nivou republika i autonomnih pokrajina bivše SFRJ.
Predložili smo ovaj zakon iz sledećih razloga. Funkcionisanje i postojanje zajednice kao pravnog subjekta izgubilo je smisao otcepljenjem bivših republika SFRJ, a time i istupanjem udruženih elektroprivrednih preduzeća tih republika iz Zajednice. Sve elektroprivrede bivše SFRJ uskladile su zakonsku regulativu u oblasti elektroenergetike na potpuno novim principima, tako da je izvršeno potpuno razdvajanje elektroenergetskih sistema bivših republika SFRJ u sisteme koji funkcionišu u nezavisnom režimu unutar svoje teritorije.
Pod dva, u skladu sa Ustavom SRJ i Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava SRJ, nije izvršeno usklađivanje Zakona o udruživanju u zajednicu sa Ustavom do kraja 1995. godine.
Pod tri, Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora i Zakon za sprovođenje Ustavne povelje nisu utvrdili postojanje jedinstvenog energetskog sistema državne zajednice, delokrug organa, niti način i postupak rešavanja statusa zajednice.
Kao četvrto, po Ustavu Republike Srbije i Zakonu o energetici ne postoji osnov za dalje važenje ovog zakona. Kao peto, Zakon o privrednim društvima ne uređuje oblik poslovne zajednice, odnosno poslovnog udruženja kao poseban organizacioni oblik.
Kao šesto, status zajednica osnovanih na istim principima (kao što su Zajednica jugoslovenskih železnica, Zajednica jugoslovenskih pošta itd) rešen je takođe donošenjem zakona o prestanku važenja.
Imovinu Zajednice kojom je raspolagala čine pokretne stvari, nepokretnosti, pravo korišćenja na zgradi u Balkanskoj 13, na delu poslovne zgrade 4/10, Dispečarskog centra u Ulici vojvode Stepe 412 i nezavršeni poslovni centar na istoj adresi, novčana sredstva, prava i obaveze i dokumentacija u vezi sa stambenim fondom i u vezi sa sudskim i upravnim sporovima, arhivska građa i dokumentacija. U Zajednici je zaposleno šest građana.
Predlažemo da se ovaj zakon donese zbog toga što Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora nije uredila i predvidela način i postupak rešavanja statusa Zajednice. Ustavnom poveljom predviđeno je da je imovina SRJ potrebna za rad institucija Srbije i Crne Gore imovina Srbije i Crne Gore, kao i da je imovina SRJ na teritoriji država članica imovina država članica, po teritorijalnom principu. Isto tako, Sporazumom o sukcesiji je kao osnovni princip za razgraničavanje imovine SFRJ na države sukcesore prihvaćen teritorijalni princip.
Kao treće, po istupanju Crne Gore, u Republici Srbiji je donet veći broj rešenja o razrešenju organa, preduzeća i ustanova u kojima je osnivačka prava imala državna zajednica Srbija i Crna Gora. Donet je Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza; takođe, i Uredba o položaju pojedinih institucija bivše državne zajednice i službi Saveta ministara, ali status ove zajednice nije bio obuhvaćen.
Zbog toga predlažemo da sve navedeno preuzmu Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ i Javno preduzeće „Elektromreža Srbije“, prema sporazumu koji su zaključili 2007. godine. Predlažem da Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede Skupština Srbije prihvati. Hvala lepo.