Gospodine Markoviću, moram vam reći da su poslanice koje su pre vas dobile reč iz Odbora za ravnopravnost polova, a to je matični odbor, a vi ste izdvojili mišljenje na Odboru za evropske integracije prilikom razmatranja Predloga zakona i taj redosled je bio u skladu s ovim činjenicama. Izvolite.

Video sam da nešto nije u redu. Znači, Odbor mi nije u redu, inače je sve ovo o.k. Kao član Odbora za ravnopravnost polova u dva mandata, smatram da imam štošta da kažem, jer sam u ta dva mandata, čini mi se, dao doprinos da se ravnopravnost polova podigne bar za jednu stepenicu u državi Srbiji. Čini mi se da ovaj zakon ne odgovara na neka elementarna pitanja kada je tema ravnopravnosti polova u pitanju. Prvo, zakon bi morao da stvori uslove da se spreči diskriminacija i obezbede ravnopravni odnosi polova na svakom mestu i u svakoj situaciji. Ovaj zakon ne obezbeđuje ni pravnu, niti bilo koju drugu ravnopravnost.
Drugo, zakon bi morao da spreči zloupotrebe i odlazak u drugu krajnost, a čini mi se da smo mi, kako nas je poneo taj talas da što pre ravnopravnost polova i zakonski uredimo, otišli u jednu drugu krajnost, pa ćete moći, kvareći čak i jezik, i gramatiku, i normalan govor na ulici, sresti sada, recimo, termine, to su tekovine nakaradnog shvatanja ravnopravnosti – ''poslanica'', a ne ''poslanik'', ''psihološkinja'', a ne ''gospođa psiholog'', ''advokatkinja'', ''psihijatristkinja''. Još nisu našli naziv, pošto imamo i žene vojnike u kasarnama, pretpostavljam da će se zvati ''vojniškinja''. Da li je tako, gospođo Čomić? Sve apsurd do apsurda.
Ravnopravnost se ne postiže imenom, imenicom, rečju. Ravnopravnost se postiže malo drugačije. Ravnopravnost se ne postiže ni ovim ''sigurnim kućama'' koje ste izgradili, pa sad imamo antipod tome, pa se u Jagodini pojavila ''sigurna kuća'' za muškarce. Čovek bio u kući sa više drugog pola, da ne kažem ženskog pola. Izmlatile ga, on izašao iz kuće i formirao ''sigurnu kuću'' za muškarce.
Treće, ono što je najvažnije, ovaj zakon ne sadrži u najvažnijim članovima obavezujuće norme, već se svodi samo na – potrebno je, trebalo bi, bilo bi poželjno, moralo bi, dužni su, ili dužan je itd.
Ja ću, pošto mi je vreme kratko, samo da se osvrnem na ove članove koji regulišu kaznene odredbe, da vam pokažem koliki je to apsurd.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se ustanova, ili od 5.000 do 15.000 odgovorno lice, ukoliko izvrši diskriminaciju zasnovanu na polu u vezi sa uslovima za prijem i odbijanje prijema u ustanovu.
Neko će odbiti da zaposli ženu samo zato što je žena, platiće 5.000, i nikom ništa, ispunjena zakonska forma. U uslovima i mogućnosti pristupa stalnom obrazovanju, neko ko je direktor, a da bude, recimo, muški šovinista u nekoj firmi, samo muškarce će slati na usavršavanje, na obrazovanje i za to će platiti 5.000, jer nije omogućio nekoj ženi koja je zaposlena, koja je radnica, ni školovanje, ni usavršavanje.
Recimo član 54. je posebno simptomatičan. "Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako povredi odredbe o jednakom plaćanju istog rada žena i muškaraca".
Dakle, neko će se odlučiti da upola manju cenu rada plati ženi nego što plaća muškarcima i za to će biti kažnjen novčanom kaznom od pet hiljada dinara.
(Predsednik: Vreme.)
Samo da završim. Ministre, čini mi se da bi trebalo doraditi ovaj zakon, pa ga tek onda doneti pred poslanike, jer mi smo ipak jedna od najozbiljnijih ustanova, institucija u državi. Mislim da ovaj zakon ništa neće učiniti.

Zahvaljujem.
Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Da) Najpre, gospodin Nikola Krpić ima reč.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani gospodine ministre Ljajiću, dame i gospodo narodni poslanici, izražavam zadovoljstvo kao poslanik PUPS-a što se Predlog zakona o ravnopravnosti polova danas razmatra na sveobuhvatan način, na današnjoj sednici Narodne skupštine. Razmatranje Predloga zakona o ravnopravnosti polova, uz aktivno učešće svih, od predlagača zakona, pre svega, preko radnih tela Narodne skupštine i odbora, do svakog građanina i građanke na koje se odnose odredbe ovog predloga zakona, omogućava poboljšanje zakonskog teksta.
Pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama čl. 15. i 21. Ustava Republike Srbije, kojima je propisano da Republika Srbija jamči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti, kao i da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zaštitu, bez diskriminacije, i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna i posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu pola.
Da se podsetimo, to su Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, kao i međunarodno prihvaćena akta, i to: Opšta deklaracija o pravima čoveka, doneta 1948. godine, Konvencija o političkim pravima žena, doneta 1952. godine, Pakt o građanskim i političkim pravima, donet 1966. godine, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, donet 1966. godine, Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama, doneta 1979. godine, Pekinška deklaracija i platforma za akciju iz 1995. godine, Deklaracija o zaštiti žena i dece u slučajevima opasnosti i oružanih sukoba, doneta 1974. godine, Deklaracija o eliminaciji zlostavljanja žena iz 1993. godine, Univerzalna deklaracija o demokratiji UN, doneta 2000. godine, kao i zakonski dokumenti, odnosno deklaracije, rezolucije i preporuke o rodnoj ravnopravnosti Saveta Evrope, Evropskog parlamenta i Komiteta ministara, između ostalog, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda, kao i Deklaracija o rodnoj ravnopravnosti, Mapa puta za jednakost žena i muškaraca, odluke Evropskog suda pravde u kojima se određuju prioriteti i standardi rodne ravnopravnosti, pravne tekovine EU, politika vezana za socijalnu inkluziju i zaštitu i niz drugih strateških i razvojnih dokumenta.
PUPS smatra da je značaj usvajanja ovog zakona veoma bitan i hitan, zbog bezbroj činjenica. Žene su kod nas u dosta nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce, kako u privatnom, tako i u javnom životu. Potrebno je, s tim u vezi, otkloniti posledice velike diskriminacije i marginalizacije žena.
Potrebno je odmah, sutra je već kasno, popraviti težak položaj žena u svim sferama društvenog života, pa i ovde, u Narodnoj skupštini.
Poslednji smo u okruženju koji donosimo ovakav zakon i u danu za glasanje treba da ga usvojimo. Zašto?
Zato što je to, pre svega, ustavna odredba, zato što je to međunarodna obaveza, zato što je to evropski standard, zato što je to element modernizacije i demokratizacije društva, zato što je to uslov za brži, ravnomerniji i efikasniji društveni razvoj, zato što je to put za unapređivanje društvenog položaja i žena i muškaraca, zbog zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, zbog porodičnih odnosa, zbog obrazovanja, kulture i sporta, zbog političkog i javnog života, zbog sudske zaštite.
Ovako koncipiran, on obavezuje sve činioce javnog života da vode aktivnu politiku jednakih mogućnosti i obezbeđuju sinergiju delovanja.
Ravnopravnost polova obezbeđuje se i prilikom kandidovanja za izbore, na sve funkcije i sva imenovanja u organima javne vlasti u Republici Srbiji.
Poboljšanje položaja žena je zajednički cilj, na koji se naša zemlja obavezala u više zakona i strateških dokumenata, kao što su: Zakon o zabrani diskriminacije, Milenijumski ciljevi razvoja, Strategija za smanjenje siromaštva, Nacionalna strategija održivog razvoja i Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.
Smatramo da je, sa stanovišta primene ovih zakona i dokumenata, izuzetno važno da svaka lokalna samouprava bude u obavezi da ustanovi institucionalni mehanizam, odnosno telo koje će se baviti pitanjima rodne ravnopravnosti, nadgledati i pomagati primenu pomenutih zakona i strategija na lokalnom nivou. Stoga, apelujemo na vas da omogućite da sve lokalne samouprave preuzmu aktivnu ulogu u poboljšanju položaja polovine stanovništva Srbije. Danas postoje u samo sedam opština u Srbiji, u Žitištu, Zvezdari, Prokuplju, Kragujevcu, Senti, Staroj Pazovi i Somboru.
Poštovana predsedavajuća, kao član PUPS-a, a uz vašu pomoć, imao sam i tu čast da sa grupom poslanika u Nišu prisustvujem okruglom stolu čija je tema bila "Ravnopravnost polova uz podršku UN" i da shvatim na tom sastanku da naši građani očekuju da ovaj zakon bude prihvaćen od strane Vlade i nas poslanika. Uveravam vas da će poslanici PUPS-a, u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon, iz razloga što će Srbija realizovati preuzete obaveze, kao i za ustavnu obavezu ostvarivanja politike jednakih mogućnosti, i time obezbediti ostvarivanje kreativnih potencijala oba pola.
Usvajanjem ovog zakona obezbeđuje se pravni okvir za rad novih organa i institucija koje se bave zaštitom žrtava nasilja i saniranjem posledica raznih vidova diskriminacije. Prihvatilišta za žene, ''sigurne kuće'', upravo prihvataju žene koje nisu uspele da zaštite svoja prava kroz sistem institucija, iz razloga što žene češće ostaju bez posla, one nisu nosioci prava svojine, nemaju pravnu pomoć pred sudom, što onemogućava ostvarivanje njihovih prava. Postojanje, odnosno izglasavanje ovog zakona omogućiće da se institucije sistema bave problemima položaja žena i da se stvore jednake šanse za pripadnike oba pola.
Poštovana predsedavajuća, ako je tačno da je Srbija poslednja zemlja u Evropi koja nema ovakav zakona, molim moje kolege, poslanike opozicije i pozicije, da pomognu i svojim amandmanima poprave i dopune tekst ovog zakona i da u danu za glasanje budemo jedinstveni u izglasavanju ovog bitnog zakona, na koji, kao što sam već napomenuo, Ustav obavezuje da ga imamo što pre.
Poslanici PUPS-a i ja glasaćemo za ovaj zakon u danu koji bude određen za glasanje. Hvala na pažnji.

Gospodin Velimir Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je još jedan od zakona za koji se sada ovde okivaju zvezde. Čuli smo lepe priče, lepe govore, posebno prethodnog govornika, šta sve treba uraditi za ženu da bi bila srećna. Znači, žene Srbije, bićete srećne kad se usvoji ovaj zakon, bićete presrećne, i više nećete imati problema, jer je ovo zakon koji vas vodi u EU, jer je evropski zakon i doneće sreću vama i vašoj porodici, vašoj deci i muževima, svi će biti presrećni.
Nije to tako, gospodo. Kakve sreće ima u jednoj porodici ako nemaju stan, ako nemaju posla, ako nemaju za doručak detetu, ako su sirotinja svi, ako znaju da će idućeg meseca možda ostati bez posla? Možete vi da donesete hiljade zakona koje ćemo ovde promovisati i pričati prazne priče i, tobože, njima donositi neku sreću, jer mi grabimo ka EU s masom zakona koje smo usvojili, sad ćemo 60 zakona usvojiti i to je kapitalno za Srbiju, a kad pitamo – zašto jedan problem nije rešen, vi kažete – epidemija, svetska kriza, to su veliki problemi.
Prema tome, ovo je jedan od zakona da pravimo EPP, da pričamo praznu priču. Nema srećne porodice, nema srećne žene bez krova nad glavom. Kako da svaka žena, svaka samohrana majka, svaka supruga poginulog borca, invalida, dođe do krova nad glavom? Šta je s tim projektima? O njima se priča mesecima, nijedan nije rešen. Bar ja nisam čuo. Nemojte misliti da je jedna žena srećna ili jedna porodica srećna ako neko ode da je obiđe i odnese kompjuter i poklone. To je prevaziđeno, to smo već gledali hiljadu puta.
Pogledajte samo vaše čelnike iz vladajuće koalicije. Kako je Đilas dozvolio da u "Velikom bratu" i u "Farmi" onoliko ponižavaju žene? To su vaša dela, vaša remek-dela, gospodo. Onaj tamo hoće da prebije onu gospođu, i to javno, cela Srbija gleda. Prema tome, nemojmo donositi prazne zakone, pričati prazne priče, jer u kući gde je prazan tanjir, tu sreće nema. Tu ne postoji zakon koji će usrećiti ženu, ne postoji zakon koji će usrećiti jedno dete itd.
Koliko novih radnih mesta je ove godine otvoreno? Koliko novih firmi? Koliko je firmi izvedeno iz stečaja? Koliko je firmi giganata po Srbiji, koje ne rade godinama, pokrenuto? Skoro nijedna, gospodo. Šta radi ministar ekonomije? Čime se bavi? Sad je sve poslove pozavršavao, pa će da kupuje, pa će da gradi autoputeve, još mu samo to fali, turizam, ravnomerni razvoj, sve živo.
Kako sada jedna žena da bude srećna, kad pričate o epidemiji, pričate o gripu, a ona nema dinara?
Neki dan sam bio u Leposaviću. Majka koja je povela dete na transplantaciju bubrega nema sto dinara, a kamoli za autobusku kartu. Kako da nađe donatora? Kako da plati? Kako da uradi?
Gde ste, gospodo iz Vlade, da priteknete s raznoraznim fondovima, nego samo dođete, usekate se, pričate da donosite evropske zakone. Naravno da donosite evropske zakone, ali u EU nema šanse da se uđe pre 2014. godine. Kako preživeti ovih pet godina?
Kako će jedna žena na selu da bude srećna ako je cena mleka 15 dinara? Kako će da bude srećna jedna koja je imala voćnjake, višnje, ako je bila otkupna cena 12 dinara? Od čega da preživi? Cena šljive je 10 dinara. Kako da školuje svoje dete? Kako da bude dostojanstvena? Kako se oseća majka koja čeka na kazanu da dobije hranu, da je odnese kući za svoje dete? Kako se tek oseća otac te porodice koji mora to sve da gleda, da trpi, jer ni on nema posla, nema platu i ima iste probleme?
Prema tome, gospodo iz vladajuće koalicije, uozbiljite se. Donosite zakone koji život znače, donosite one zakone koji će popraviti status življenja u Srbiji.
Donosite usput i ove vaše proevropske zakone, svi mi hoćemo u Evropu, ali završimo neke poslove koji su veoma važni. Ne idimo na neke najsporednije stvari i na prazne priče u ovom momentu kada gledamo da grip hara, stanovništvo zbunjeno, svi isprepadani. U Srbiji se umire. Procentualno uzmite, u odnosu na Rusiju, na Kinu, koliko posto više umire ljudi od gripa.
Ko je danas dobio tender da uveze vakcinu? Mišković, opet on. U ''Maksi'' diskont morate da idete da se pregledate. Videli ste. Znači da vam zdravstvo ne funkcioniše. Vaš ideolog, gospodin Mišković, kapa je u ovoj državi. Što ga ne ustoličite? Što se stidite? Kakve ministre imate i vlade kad vam je Mišković glavna fora, kako naš narod kaže.
Ko god dođe, dođe Medvedev, on se uvrso, bre. Dođe Amerikanac, on je na čelu. Svugde je na čelu. Svaki posao, ''Fijat'', on je glavni zastupnik. Sad i vakcina preko njega. Zar je jedan ''Torlak'' pogazio i uništio? Znate li šta je bio ''Torlak'' u Evropi za vakcine? Firma najelitnija, jedna od najelitnijih u Evropi. Ne možete da mrdnete od njega, on vas je uklještio i ne da vam da uzmete vazduha.
Prema tome, nema ovde bilo kakvog dobrog zakona i nemojte pričati, gubimo vreme u pričama, nego dajte, ovo ćete vi izglasati sve. Nijedna žena u Srbiji neće biti srećnija posle ovog zakona, nijedno dete.
Kako majka da ima više dece? Zašto je bela kuga? Od čega da preživi? Da ih vodi u Narodnu kuhinju?
Gospodine ministre, 700 hiljada ljudi se tamo hrani. Hajde jedne godine, druge, ali zar i u najrodnijoj godini koja je bila u Srbiji u poslednjih 30 godina? Kilo jabuka – tri dinara, ponavljam po stoti put, to nikada nije bilo u istoriji Srbije. Litar mleka, kilogram pšenice – osam dinara, i gladuje Srbija. Šta biste da je bila sušna godina, da nije rodilo ovoliko koliko je rodilo ove godine?
Šta radi Saša Dragin? Čime se on bavi? Vi se bavite sada statutom Vojvodine, prenosom nadležnosti. Dokoni ljudi, sto nadležnosti, Vlada je mnogo zauzeta, pa da prenese Vojvodini preko sto nadležnosti. Dajte sve duplo da radimo.
Da li je Pajtić ovde gazda koalicije ili je Boris Tadić? Vaš glavni ideolog, zna se ko je. Bili ste mu neki dan na rođendanu i doneli ste mu, on je vaš glavni ideolog, koji je ovde delio kalendare za novu godinu – Vojvodina Republika, javno, i ništa. To vama nije ništa smetalo. Daleko ćete dogurati s tim vašim problemima koje razrešavate.
Uvek nađete neke probleme. Donesete zakon o informisanju, a posle mesec dana vam ne valja zakon; neki se ograđuju, neki nisu glasali, jedni su glasali itd. Gde idemo svi zajedno? Naravno, s vama ni mi ne znamo. Mi ne znamo šta će sutra biti.
Juče sam postavio jedno ozbiljno pitanje, a vi ste se ovde smejali. Da li imate nekog normalnog da izađe pred ovaj narod i da kaže da li se treba vakcinisati ili ne treba?
Da li imate nekog normalnog da kaže – žene imaju prednost, trudnice, majke, samohrane majke, jedini hranioci porodica itd.? Niko, jedni kažu ne, jedni da, jedni – videćemo, a Mišković završava posao. On dobija vakcine, uvozi čovek, radi. Iz koje ruke se uvozi? Odakle će da bude uvezena? Preko švajcarske firme, da, ali ko je proizvođač? To se čuva, to se ne zna.
Da li možete jedan posao da odradite, gospodo, za skoro dve godine, korektno i na pravi način? Evo pasoši, zaglavili ste se, juče se ceo dan ovde vodi bitka kako da izvadimo pasoš.
Najprostija stvar, ali hajde da pozovemo u pomoć nekoga iz Evrope da nam pomogne da izvadimo pasoš, da neko ne uzme baš mnogo veliku proviziju i da zbog provizije ne kasni to godinama, nego dajte da napravimo taj pasoš. Dajte da donesemo jednu odluku na vreme i blagovremeno. Vakcina će stići negde pred Novu godinu, jer se očekuje talas iduće godine, a sada čekajte, pa šta vam Bog da.
Mnogo ste neorganizovani, imate mnogo nekih ideja, mnogo donosite neke zakone koje samo pokrivate EU. Ljudi, radite malo za Srbiju, pustite EU, to je jedan proces, oni će nas primiti tamo kad budu hteli, a vi znate šta je uslov, gospodine Ljajiću. Znate šta je uslov, znate dobro da su rekli – kad se uspostavi saradnja sa zemljama u okruženju, a znate šta to znači.
Jutros sam slušao, u jutarnjem ''Dnevniku'', ministra za KiM. Lepo je rekao – Srbi koji izlaze na šiptarske izbore, na albanske izbore, i glasaju ne mogu da izaberu dve države, moraju da se opredele za jednu državu. Koje su te dve države? Jedna je Srbija, to znamo, a koja je druga? Nadam se da mu je to omaklo, ili on ima neke bolje informacije da je to već sve završeno.
Uglavnom, čovek je lepo rekao, ne znam da li je neko od vas čuo, ali ministar Bogdanović je to rekao. Rekao je da se ne može izaći na izbore i da ne može se voditi politika u dve države, da se ne može primati plata u dve države.
Koje su to dve države? Da li je Kosovo nezavisna država, po ministru Bogdanoviću, ili nije, ili je mislio na neku drugu državu? Nisam baš najsigurniji.
Molim vas da se malo uozbiljite, da počnemo da razmišljamo zašto se prazni deo Srbije, zašto nam ljudi odlaze. Još kada dođe ovaj beli šengen, ova omladina ima da prsne po Evropi. Nećemo moći da vidimo mladog čoveka na ulici, kako je krenulo i kako ljudi ostaju bez posla i kakva je situacija trenutno u državi.
O natalitetu da ne pričam. Svake godine umire jedan grad veličine Aranđelovca, Gornjeg Milanovca. Zašto? Zato što su uslovi življenja svake godine sve teži i teži. Sve se više zadužujemo. Ne može se budžet puniti iz kredita.
Sada vam odgovara da uvedete epidemiju u Srbiju, svi da miruju, da se umire, uplaše i da sve stane. Zašto? Pa, nemate para da preživite ovu godinu do kraja, da isplatite obaveze. Ne mogu da razumem neke ljude ovde, govorili su, diskutovali, kako su se tako brzo transformisali, da su penzioneri srećni što su penzije zamrznute.
Da li znate da će struja 25% da poskupi? Da li znate da je gas poskupeo 60%? Benzin i nafta, od Nove godine do danas, skuplji su 35 dinara, a poljoprivredni proizvodi pojeftinili.
Kako, gospodo, da se preživi, to treba da budu teme za ovaj parlament, pa ćemo mi naše lepe dame poštovati, ali kada budemo obezbedili egzistenciju, uslove za život, uslove za decu, uslove da se ovde normalno živi.
Možda malo galamite, imate svetske žene, evo, ova vaša se deli s mužem, ali ona ima dobru firmu. Znate kako, vi imate ideologa u vrhu stranke koji je povećao, od kako ste na vlasti, promet s njegovom firmom, koja je zajednička sa suprugom, za 231 hiljadu posto. Oni su srećan par. Možda je ona srećna gospođa, ali koliko drugih gospođa u Srbiji ima s takvim nekim stvarima?
Kako preživeti ovu zimu u Srbiji s ovom epidemijom, sa svim ovim problemima, s vašim neraščišćenim stavovima? Ministar zdravlja, dokon čovek, ne zna šta će sa sobom, otišao je pre neki dan da se kandiduje za Akademiju nauka, da bi dobio deset glasova. Da li je normalan? Da sam na njegovom mestu, podneo bih ostavku istog časa. Kako ga nije sramota da dođe u Vladu? Da li dolazi, gospodine Ljajiću, u Vladu? Deset ljudi je glasalo za njega kao akademika. Na šta to liči? Postoji milion problema u zdravstvu, da ne kažem milijardu.
Vodite malo više računa i nemojte forsirati neke stvari; celo leto ste bili okupirani tom nesrećnom gej paradom. Sada ste počeli sa zakonom o informisanju, pa statutom Vojvodine. Zaboravili ste, gospođo Đukić, na gej paradu. Rekli ste da ćete se boriti, rekli ste da ćete biti na čelu. Toliko sam se razočarao kada sam pročitao vašu izjavu da ćete biti na čelu, ali, šta ćete.
Prema tome, moramo se boriti da porodica u Srbiji ima svoje dostojanstvo, da i muž i supruga budu dostojanstveni ljudi, da se ne brukaju pred decom, da mogu da zarade da im kupe najosnovnije, da ih odškoluju, da ih izvedu na put, da se u Srbiji poveća rađanje, da Srbija rađa, da ima više svadbi, da ima više krštenja, a ne ovako, samo ćemo deklarativno doneti neke zakone, staviti u kutiju i reći – evo, spremni smo za EU. Pa, neće nas tamo dok ne podignemo standard na jedan nivo, dok ne smanjimo broj nezaposlenih, dok ne povećamo ono što su nam postavili – stepen izgrađenosti infrastrukture itd.
Gospodo, dve građevinske sezone su prošle u ovoj vladi. Dolazi na proleće treća. Nemojte mnogo pričati prazne priče koje nemaju nikakva rešenja. Zamoliću vas da ovde stavljate ozbiljnije teme.
Gospodine Ljajiću, nekad mi se sviđa kada izađete i iznesete neku istinu o stanju u državi, ali nemojte da vas uvlače u ovakve priče. Iznesite to i na Vladu, kao resorni ministar, a i ovde u Parlamentu tu priču, da i mi malo čujemo, da potpomognemo. Nemojte očekivati da će nešto pomoći ovi što samo dođu ovde kada je dan za glasanje i dignu ruku.
Danas je parking Skupštine bio prepun. Kad sam stigao, nigde parking mesta nema. Zašto, gospodo, nema poslanika u sali, ako je parking pun?
Šta se tu, zapravo, dogodilo? Zašto poslanici neće da uđu u salu? Ovo je sada izuzetno da iz vladajuće koalicije ima, mislim da je ovo rekord, ovo je sto puta povećano nego što je normalno.
Neki dan smo sa tri poslanika iz vladajuće koalicije vodili raspravu, a prethodnih dana, kada je bio Zakon o informisanju, bilo vas je petoro u sali. To sam u svom izlaganju rekao. To vas ne interesuje. Sada ste došli, mislite da će ove naše žene pametnice, kako rekoh sinoć gospođi Čomić, tek tako da se prime, pa da prihvate da brinete o njima. Nećete, tu ste se prešli.
Vide one da je ovo jedna marketinška priča, prazna priča. One znaju šta je život, one znaju šta njima treba, šta njihovoj deci treba, šta njihovim muževima treba.
Neće biti nasilja u porodici ako svi članovi porodice imaju platu, ako imaju posao, ako dobro zarađuju, ako imaju krov nad glavom, smanjiće se nasilje sto puta, ali ako nema dinara – svi su naelektrisani, svi su nervozni, svi bi jedni druge ujedali, kao i vi u Vladi.
Čim nemate para krajem godine, vi izgiboste, ne možete da se skupite, ali čim imate para, ministara koliko hoćete, ne možemo da primimo koliko dođe ministara u Parlament. Čim nemate dinara, vi se svi ućutite i razbežite. Oni ključni ministri ne smeju da privire u Parlament. Nova Srbija je ispoštovala sve dogovore. Imamo preko 30% poslanika žena, tačno ono što zakon nalaže. Evo sada kandidata na Voždovcu, preko 50% su žene. Gospodo, koliko vi imate poslanika žena u vladajućoj koaliciji, u koaliciji ZES? Nemate ni približno tom broju. Koliko imate direktora žena javnih preduzeća? Nemate nijednu. Dajete im one resore gde imaju nekoga, a postavljate žene da dobro slušaju.
Postavite ih da odlučuju. Kada ćete predložiti, gospodo iz vladajuće koalicije, ženu premijera? Zašto nikada nije bila žena premijer?

Prošlo je 20 minuta. Zahvaljujem.
Inače, na dnevnom redu je zakon o ravnopravnosti polova.
Gospođa Nataša Mićić ima reč. Izvolite.

Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo, nikako se ne slažem s prethodnim govornikom da je usvajanje ovog predloga zakona gubljenje vremena, i to ne samo zato što sam žena, već i zato što je antidiskriminaciona politika sastavni deo politike LDP-a.
Zato smo, kao poslanička grupa, prvi u proceduru podneli jedan takav predlog antidiskriminacionog zakona, da bi kasnije, nakon godinu dana, zahvaljujući glasovima naše poslaničke grupe, jedan takav Vladin predlog bio usvojen. Ovo ne govorim da bih istakla zasluge LDP-a, nego da bih istakla koliko je nama u LDP-u važna borba protiv diskriminacije i ova koja se konkretno bavi diskriminacijom žena.
Međutim, ono što je očigledno i što je razočaravajuće, jeste da ni institucije, ni ovaj parlament, ni Vlada, niti mediji nisu učinili dovoljno da bi podigli svest o neophodnosti usvajanja ovog zakona, o tome da je to naša civilizacijska potreba. Rekla bih da postoje izvesne sličnosti u načinu i okolnostima u kojima se usvajao i sam opšti antidiskriminacioni zakon. Podsetiću vas da ni tada ovo društvo, ni ova vlada, ni ovaj parlament nisu iskoristili priliku da podižu svest ljudi o tome da je to nužno radi našeg društvenog preobražaja, nego je, umesto toga, rasprava o tom zakonu bila iskorišćena kako bi se diskriminisala jedna manjina. Radi se o manjini drugačijeg seksualnog opredeljenja. Ono što je najgore, ti glasovi koji su se zalagali za diskriminaciju bili su glasniji od onih koji su je branili, a, uz to, bili su potpomognuti onima koji, zapravo, u ovoj zemlji diskriminaciju ne razumeju, ili se ne bore protiv nje iz čisto populističkih razloga.
Podsetiću, to su bile izjave gradonačelnika grada Beograda, pojedinih ministara, pomoćnika ministara.
Sve se završilo tako da ti ljudi, koji su ostvarili zakonsku garanciju za svoju slobodu, nisu mogli mirno da prošetaju Beogradom.
Bojim se da nas, dame i gospodo, ovakva nepažnja, nepridavanje značaja, vodi u situaciju da će biti otežana i primena ovog zakona. Poći ću samo od nas, od Parlamenta. Znamo da je bila odiseja da se ovaj zakon uopšte nađe u proceduri, višegodišnja borba, a danas se nalazi na dnevnom redu kao 20. tačka od 54 tačke dnevnog reda. Pre ove tačke je uvršćen i predlog koji je suprotan Ustavu i Zakonu o eksproprijaciji. Naime, radi se o zakonu o cevovodnom transportu. Ne znam šta bi još moglo biti gore, možda da ste spojili raspravu s nekim zakonima koji su po redosledu uvršćeni kao sledeće tačke dnevnog reda, kao npr. zakon o žigovima, ili o zaštiti topografije integrisanih kola i tome slično.
Drugo, Vlada nije posvetila potrebnu pažnju, nije alarmirala društvo i tu se, pre svega, moje kritike odnose na resornog ministra. Naime, organizovan je jedan okrugli sto. Odbor za rodnu ravnopravnost, čija sam članica, bio je organizator tog stola. Ministar nas nije udostojio ni da dođe na taj okrugli sto, niti da dođe kasnije, kada se o Predlogu ovog zakona raspravljalo u tom matičnom odboru.
Mislim, ministre, da jesu važni jednokratni dobročini akti kojima se vi bavite, i to pozdravljam, to je lepo, to je korisno, ali mogli ste za te pojedinačne akte da pošaljete izaslanike, a za ovaj jedan opšti akt, koji je reformski, koji ima karakter sistemskog zakona, jer utiče na celokupni preobražaj društva, bilo je neophodno da i vi prisustvujete, da ne govorim o tome da nisu prisustvovali ni mediji, pa su tako ti sastanci bili konspirativni.
Moje pitanje je sledeće – šta mislite o primeni i sprovođenju ovog zakona, pošto je vaše ministarstvo nadležno, kako će se žene uopšte upoznati s pravima koja ovim zakonom garantujemo? Na primer, kako će žena koja traži posao znati da poslodavac ne sme da je uslovljava njenim porodičnim statusom, odnosno planiranjem rađanja, ili kako će znati da može da podnese tužbu koja je bazirana na diskriminaciji? Tako što će čitati službene glasnike ili tako što će članice nevladinih organizacija da idu peške od vrata do vrata da bi im to pojasnile?
To nije dobro i mislim da opravdanje ne može da bude ni to o čemu se govorilo ovde pre mene, ni to što postoje prioriteti ovog društva. To je i da osudimo zločinačku politiku koja je činjena u naše ime, to je i činjenica da je zaista prisutno i siromaštvo, i ekonomska kriza, i korupcija, ali sve to, ako ništa drugo, najviše pogađa žene, s jedne strane, a, s druge strane, žene su osvajale slobodu i najbolje rezultate pravile upravo u vreme kriza i posle Prvog i Drugog svetskog rata, ili u toku ratova.
Posebna zamerka ministru, mada bi se, možda, kao neka vrsta opravdanja za njegovo nečinjenje moglo uzeti u obzir to da je ovlašćeni predstavnik za ovaj zakon ministar koji pripada partiji koja u ovom parlamentu nema nijednu ženu narodnu poslanicu. Dakle, od četiri ministra, nijedan nije žena. U 21. veku ste osnovali novu partiju. U toj partiji nijedna žena nije potpredsednik, od četiri potpredsednika, sve su muškarci. Mislim da bi neke konzervativnije partije u ovom parlamentu, koje uvažavaju potrebu da žene učestvuju u odlučivanju, možda ovaj zakon predstavljale i branile bolje.
Međutim, na sve ovo, na to ignorisanje, na taj indifirentan odnos celokupne Vlade, dodala bih i to da bi bilo dobro da je danas ovde došla ministarka pravde, pošto su odlične norme o sudskoj zaštiti u pogledu diskriminacije žena, da bi bilo dobro da je ovde ministar Bradić, da ukaže koliku štetu ženama i celom društvu čine mediji, zato što smo svakodnevno predmet omalovažavanja, zato što nas ukupno u medijskom prostoru ima 15 procenata, a od tog ukupnog procenta, 25 procenata se odnosi na kriminalističke izveštaje, gde su žene žrtve.
Kažem, uzimajući u obzir sav loš i indiferentan odnos, Predlog zakona je daleko bolji nego što se Vlada postavila prema njemu. Pre svega, tačno je da on afirmiše politiku jednakih mogućnosti i uvodi nov režim rodnih odnosa, pokriva skoro sve oblasti, mada ne jednako dobro sve. Tačno je da su napravljeni značajni pomaci u pogledu rada, zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, porodičnih odnosa, mada bih i tu imala izvesne primedbe.
Naime, radi se o čl. 13. i 19. To su odredbe koje se odnose na obaveze poslodavaca koji imaju preko 500 zaposlenih radnika. Međutim, videla sam da su i poslanici iz vladajuće većine i opozicija podneli amandmane, pa verujem da će to biti ispravljeno i prihvaćeno. Znači, potrebno je smanjiti broj. Recimo, 50 zaposlenih da bude broj u kome bi poslodavci morali da vode računa o rodnoj zastupljenosti.
Član 19. se odnosi na stručno usavršavanje i obuku poslodavca, dok u članu 31, to je četvrto poglavlje, naslov je – Ravnopravnost polova kao sastavni deo obrazovanja, u 1. stavu, iako se i poglavlje i naslov odnose na obrazovanje, vi razvodnjavate i razblažujete tu obavezu, uvodeći pojam vaspitanje. Ne smatram da je vaspitanje manje važno, ali, s obzirom na to da vi ovde predviđate da je ono sastavni deo predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i trajnog učenja, kako mislite da vaspitavate decu, odnosno mlade koji studiraju? To nisu deca, to su već ljudi. Tu bi trebalo da se koristi termin – obrazovanje.
Nemam puno vremena, a ima puno toga da se kaže. Rekla sam, odlične su odredbe koje se tiču sudske zaštite, zapravo, građansko-pravne zaštite.
Koristim priliku da kažem, možda neke žene slušaju, da te odredbe imaju u vidu i prevenciju, znači, sprečavanje daljeg vršenja nasilja i zaustavljanje tog akta i, drugo, što je jako dobro, predviđa se hitnost tog postupka, tako da je sud obavezan da prvo ročište održi u roku od 15 dana od prijema tužbe.
Takođe je jako dobro i pozitivno što se predviđa i rodno osetljiva statistika, znači, vođenje podataka koji se zasnivaju na različitosti polova. Naročito bih istakla da je zakon dobar u onom delu, tj. to su dve odredbe koje uvode udruženja u sistem države. Dakle, udruženja koja se bave ženskim pravima će činiti sastavni deo radnog tela Vlade koja se bavi ovim pitanjem, to je jedno. Drugo, ženama koje budu podnosile tužbu za diskriminaciju moći će da pomažu, kao umešači, te nevladine organizacije. To je sve bilo pozitivno i ima velikih pomaka.
Međutim, kada je reč o odredbama koje regulišu učešće žena u odlučivanju, u političkom i javnom životu, u jednakoj dostupnosti poslova i položaja, tu ovaj zakon pada i možemo reći da ovaj zakon, zapravo, znači – ženama čast, muškarcima vlast, jer nisu napravljeni nikakvi pomaci od postojećih, tako da ovaj zakon nije ledolomac, nije čak ni čamac za spasavanje, po sistemu, prvo žene i deca. Jer, u zakon čak nisu inkorporirane odredbe koje već postoje u Zakonu o lokalnim izborima i Zakonu o izboru narodnih poslanika, iako jesu neke druge odredbe, koje se tiču, npr., opšte norme o pravu na biračko pravo, ili iz drugih oblasti porodičnih odnosa, bez obzira na to što su sastavni deo posebnih, dakle supsidijarnih zakona.
Druga stvar, i u vezi s tim sam podnela amandmane na čl. 14. i 32, što se tiče jednake dostupnosti poslova i položaja i ravnomernog učešća prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih odbora u javnim službama, ovde je korišćen termin "treba da nastoji". Pošto sam po profesiji pravnica i radila sam i u sudu i u advokaturi i više godina sam poslanica u Narodnoj skupštini, ne znam koliko sam zakona pročitala, ali ovo je prvi put da vidim da postoji u zakonu jedna takva deklarativna odredba. Ovo bi mogla da bude deklaracija, ili preporuka, ali nikako ne može da bude sastavni deo zakona.
Šta znači – ''treba da nastoji'' i kako će se meriti da li onaj koji je dužan da treba da nastoji to činio ili nije? To mora da se ispravi. Podnela sam amandmane, ali sam videla da su i predstavnici kako vladajuće većine, tako i opozicije, podneli amandmane u vezi s tim, pa se nadam da će i ovo pitanje biti rešeno.
Što se tiče ravnomerne zastupljenosti, već sam rekla da nisu inkorporirane odredbe koje nam to garantuju. Mogao je da se napravi pomak, ne da budu kandidovane u procentu od 30%, nego da budu imenovane. Ali, ministre, s obzirom na to da sam objasnila vašu situaciju, na neki način je razumljivo da bi vam možda bilo teško da to branite.
Međutim, ne možemo zbog jednog pojedinačnog slučaja i zbog jedne političke partije da ispustimo ovakvu šansu, s obzirom na to da poslednji u Evropi donosimo ovaj zakon i da bi trebalo da se u svim segmentima oseti neki pomak.

Morate ponovo da se prijavite. Morate još jedanput, molim vas.

Što se tiče učešća žena u Parlamentu, zaista je napravljen pomak. Sada imamo preko 20%. Ne možemo se porediti sa skandinavskim zemljama, ili Švedskom, koja ima 47%, ali, u odnosu na zemlje u okruženju, taj procenat nije tako loš. Istina, Hrvatska, Makedonija i Bugarska imaju veći procenat zastupljenosti, ali je manji kod Albanije, Bosne i Rumunije.
Da bih ilustrovala koliko je učešće žena, na neki način, pokazatelj modernizacije politike, reći ću podatak da su 90-ih godina žene bile zastupljene samo sa 1,6%. Zato mislim da je važan ovaj procenat, da nije loš. Dakle, od demokratskih promena napravljen je neki pomak, ali bi se moglo postići više.
Sledeća primedba odnosi se na institucionalne mehanizme. Dakle, ne postoje, nisu predviđeni lokalni mehanizmi, niti telo, niti lice koje će se baviti ovim poslovima. Odbor Narodne skupštine, dakle, moj matični odbor, apsolutno nije uvršćen u ovaj zakon. To su veliki propusti i u tom pogledu sam podnela amandman.
Dobro, popravićete, baš dobro, zato što ne verujem da bi, bez obzira na to koliko su sposobni, koliko su veliki posao uradili, recimo, Uprava za rodnu ravnopravnost mogla da ovako obiman posao i ovakve odgovornosti i nadležnosti sprovede samo u okviru tog jednog tela. S druge strane, ta uprava za rodnu ravnopravnost nije pokazala razumevanje ni ranije.
Recimo vi ste, ministre, spomenuli u februaru ove godine da je usvojena Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena. Reći ću vam, tu strategiju smo mi poslanice pročitale u "Službenom glasniku", ta strategija nije prošla kroz Odbor za rodnu ravnopravnost. To nije dobro. Ako ćete tako primenjivati i ovaj zakon, onda čemu nas to vodi?
Mojim amandmanom sam predložila da Uprava za rodnu ravnopravnost najmanje jednom godišnje podnosi izveštaje o svom radu i postignutim rezultatima.
Kaznene odredbe su katastrofalne. Veoma blaga kaznena politika i te kazne, naročito za medije, od 5.000 do 25.000, recimo, za omalovažavanje, podsetile su me na rimsko pravo, kada su patriciji mogli druge slobodne Rimljane da omalovažavaju, da im lupaju šamare, da ih pljuju i da im pri tom isplate neku simboličnu sumu solida. Na to najviše podseća ova kaznena politika.
Znam da je ona predviđena u skladu s ovim opštim antidiskriminacionim merama, ali to nas ne sprečava da je popravimo. Može se promeniti i opšti antidiskriminacioni zakon. Mogli smo to sada, u okviru ove sednice, da uradimo.
Dalje, nedostaju odredbe koje se tiču višestruke diskriminacije. Tu, pre svega, mislim na žene s invaliditetom, zatim na žene Romkinje, žene sa sela, za koje danas kao da i dalje važi srpski građanski zakon u pogledu prava na imovinu, na nasleđivanje, u pogledu prava na zdravstvenu zaštitu.
Da zaključim, za nas je ovaj zakon jako značajan, za LDP, ne zato što je to ustavna odredba, što je to međunarodni standard, što je to evropski standard, već zato što je ovaj zakon unutrašnja potreba društva, jedan značajan korak ne samo za žene, nego za čitavo čovečanstvo. Ovo je veliki dan za nas, ali i za Evropu, s obzirom na to da poslednji u Evropi, odnosno u jugoistočnoj Evropi usvajamo ovaj zakon.
(Predsednik: Molim vas, privedite izlaganje kraju.)
Evo, samo ovo, molim vas. Značajan je i najznačajniji je zbog toga što ovim zakonom prestaje praksa da samo pojedinci i pojedinke, kao i nevladine organizacije koje se bave ovim pitanjima, daju svoj doprinos. Danas ovde, odnosno u danu kada budemo usvajali ovaj zakon, država preuzima odgovornost za ova pitanja.
Kada sam pomenula pojedince i pojedinke, dozvolite mi, time završavam, samo da citiram Dositeja Obradovića, koji je pre 225 godina rekao – neka se ne uzda nijedan narod do veka k prosveštenju razuma doći u kojem žene u prostoti i varvarstvu ostaju. Ukoliko ne budemo primenjivali ovaj zakon, i dalje ćemo nastaviti da žene držimo u prostoti i varvarstvu. Ženama je potrebna šansa, a ne milostinja. Zbog toga će LDP glasati za ovaj zakon, kao i za amandmane koji ga popravljaju.