Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo se vratili na raspravu o Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pre svega, želim da kažem da će Poslanička grupa G17 plus podržati donošenje ovog zakona, jer bi on trebalo da obezbedi tačnost i ažurnost ovih podataka i da na jedinstven način uredi ovu oblast.
Ono o čemu bih želela u ovoj raspravi da govorim jeste član 15. ovog zakona, koji predviđa uvođenje mogućnosti da se glasa u mestu boravišta, a o čemu je nekoliko poslanika juče izrazilo određene nedoumice i zabrinutost.
S druge strane, želela bih da ukažem na one grupe građana kojima će ovakvo rešenje, prvi put posle puno godina, omogućiti da konačno ostvare svoja građanska prava i da učestvuju na izborima. Pored različitih drugih grupa, u kojima je juče gospodin ministar pominjao i studente, ja bih želela da pomenem ljude koji dugo borave u ustanovama za dugotrajni smeštaj van mesta svog boravka, kao što su stara lica ili osobe s invaliditetom.
Primer toga, koji već dve godine pokušavam da prezentujem, jeste Dom za odrasla invalidna lica "Dragiša Vitošević" na Bežanijskoj Kosi u Zemunu. U ovom domu borave 24 osobe s invaliditetom iz 18 opština širom Srbije, od kojih su neke udaljene po 400 km od Beograda. Takođe, ima 56 osoba s invaliditetom koje su sa 13 beogradskih opština, uključujući i prigradske, kao što su Grocka, Barajevo, Obrenovac i Lazarevac.
To znači da samo u ovoj jednoj, relativno maloj, ustanovi, 80 građana i građanki Srbije ne može da ostvari svoje osnovno biračko pravo. Potpuno je jasno da ljudi koji tu borave na dugotrajnom smeštaju imaju određene teškoće u kretanju, ne mogu da na dan izbora idu u svoja mesta, gde im je prebivalište, jer to zahteva poseban prevoz, iziskuje pomoć, iziskuje dodatna sredstva i, naravno, niko od njih to ne može da ostvari.
Takođe bih podsetila da u Srbiji oko 10.000 naših starijih sugrađana boravi samo u državnim domovima za smeštaj starih lica, a znamo da postoje i privatni, od kojih, otprilike 8.000 tih lica, zapravo, nema mesto prebivalište ne teritoriji ne kojoj se ovi domovi nalaze.
Praktično, 8.000 ljudi u ovim domovima ovo pravo ne može da ostvari.
Inače, imamo naviku da zaboravimo da ljudi odu u takav jedan dom. Oni ne prestaju da budu građani ove zemlje i da se interesuju za ono što se u državi događa i da žele da na te stvari utiču koliko mogu. Da stvar bude apsurdnija, pred svake izbore, skoro da nema političke stranke koja odjednom ne počne da posećuje ove staračke domove, ili domove osoba s invaliditetom, da vodi razgovore, da gleda šta bi mogli da im pomognu, a da, pri tom, ovi ljudi nemaju mogućnost da na izborima zaista izraze neku svoju preferenciju.
Zbog toga, mislim da je neophodno da ovaj predlog člana 15. u zakonu ostane takav. Ukoliko postoje nekakve nedoumice ili nejasnoće, u daljem nastavku rasprave se mogu precizirati i razjasniti, naravno, pretpostavljam da može da se to uradi.
Zaista se zalažem, zbog desetina hiljada naših građana kojima će ova odrednica po prvi put omogućiti da koriste svoja biračka prava, da za tu odrednicu i glasamo. Poslanički klub G17 plus će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala vam.