Zahvaljujem gospodinu Puriću.
Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.

Poštovane kolege narodni poslanici, s obzirom na to da ministar nije prisutan, ja ću se obratiti poštovanim građanima, koji nisu bili u prilici da pročitaju zakon o jedinstvenom biračkom spisku, i da pokušam da objasnim šta je to jedinstveni birački spisak, pa će građani sami moći da daju svoj sud o tome da li je potrebno ili ne u Republici Srbiji imati jedinstveni birački spisak.
Prvo, treba da znaju da je jedinstveni birački spisak javna isprava u kojoj se vodi evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo. Birački spisak se vodi po službenoj dužnosti. Birački spisak je jedinstven, stalan i redovno se ažurira. Birački spisak se koristi za vreme izbora.
Mi danas u Republici Srbiji nemamo jedinstveni birački spisak. Sada, da pitamo ministra – koliko u Srbiji ima građana s pravom glasa, ne bi vam mogao tačno odgovoriti, jer taj podatak nema i treba mu vremena da to prikupi. Razlog je taj što se birački spiskovi danas sastavljaju u lokalnim samoupravama, po biračkim mestima.
Svaka opština ima svoj birački spisak, a pre izbora taj spisak se šalje nadležnom ministarstvu u Beogradu. Kada se iz svih opština prikupe birački spiskovi, napravi se jedan objedinjeni, centralni birački spisak i tačnost tog objedinjenog, odnosno centralnog biračkog spiska zavisi od toga kakav je kvalitet pristiglih biračkih spiskova iz pojedinih lokalnih samouprava.
Centralni birački spisak, to što sada imamo, predstavlja prost zbir biračkih spiskova iz lokalnih samouprava. Često imamo slučajnu ili namernu neusklađenost broja birača s brojem birača u biračkim spiskovima.
Dešava se da, kada građanin promeni prebivalište, bude upisan na novoj adresi u birački spisak, a ne izbriše se sa stare adrese, ili da se izbriše prilikom odjave s dotadašnje adrese, a ne prijavi se na birački spisak na novoj adresi, ili se na biračkom spisku pojave ljudi koji su preminuli ili su trajno odseljeni.
(Predsednik: Molim vas, ponovo se prijavite.)
Danas se ne zna tačan broj birača u Republici Srbiji. To što nemamo jedinstveni birački spisak pokazuje koliko je naša administracija neefikasna, kao i Vlada koja vodi ovu zemlju.
Ni vlast pre 2000. godine, ni vlast posle 2000. godine nije htela da napravi jedinstveni birački spisak, iako se o tome govorilo još 2002-2003. godine, čak su bila izdvojena budžetska sredstva za te namene. Tako, već 20 godina od uvođenja višestranačkog sistema, Srbija još uvek nema jedinstveni birački spisak.
Kada se ne zna, a ne zna se tačan broj birača, zbog nepostojanja jedinstvenog biračkog spiska, postoji mogućnost lova u mutnom prilikom izbora. Nepropisan birački spisak na izborima omogućuje nekoliko procenata glasova više za one koji su na vlasti.
Dešavali su se razni prekršaji na izborima, postojali su nepravilni izborni spiskovi, nepravilni zapisnici s izbornih mesta, promene izbornih rezultata od strane izbornih komisija, poništavanje izbornih rezultata na sudovima, dopisivanje broja birača, glasanje lica koja su trajno odsutna ili umrla, pritisak na zaposlene da glasaju za određene stranke ili kandidate, organizovano ubacivanje popunjenih glasačkih listića u kutije. Ove nepravilnosti su moguće ukoliko vladajuće stranke, uz pomoć izborne administracije državnog aparata, povećavaju brojno stanje birača.
Mi iz SNS-a smo svakako za to da se ova materija oko biračkih spiskova uredi, jer propisno vođenje jedinstvenog biračkog spiska je od ključne važnosti za ostvarivanje opšteg prava glasa. Kada dobijemo jedinstveni birački spisak, tada ćemo imati uvid u to koliko ima birača i koliko građana izlazi na izbore.
Izrada jedinstvenog biračkog spiska je dug i komplikovan proces, odnosno nije nimalo lak posao. Baš zbog toga je trebalo mnogo ranije da se pristupi izradi jedinstvenog biračkog spiska. Da bi postojao jedinstveni birački spisak, mora da postoji dobra koordinacija i komunikacija između policije i opštinske uprave, koja danas nije kvalitetna.
Kvalitetni birački spiskovi zahtevaju i kvalitetne matične knjige, zbog čega one moraju biti urađene besprekorno i u elektronskoj formi. Postojanje jedinstvenog biračkog spiska će doprineti da Srbija konačno dobije na jednom mestu informaciju o svim ljudima u Srbiji koji imaju pravo glasa, što danas nije slučaj.
Da zaključimo, da bi se napravio kvalitetan birački spisak, potrebna je, pre svega, dobra volja Vlade, računari i računarski programi, kao i obučeni ljudi za korišćenje tih programa. To sve iziskuje vreme, mnogo novca, koji mi imamo, a možda i nemamo.
Dame i gospodo poslanici, i posle usvajanja ovog zakona, proći će još mnogo vremena i izbora dok dobijemo kvalitetan birački spisak, iako nam je on potreban. Potreban je, jer način sprovođenja izbora ne treba i ne sme da zavisi od dnevnih političkih interesa stranaka koje su na vlasti. Hvala. Sada možete da me isključite.

Po Poslovniku se javlja gospođa Vjerica Radeta.

Gospođo Đukić-Dejanović, podsećam vas na član 87. Poslovnika koji predviđa da na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju i članovi Vlade, da ne čitam dalje.
Vi ste već nekoliko puta prekidali sednicu, naravno, bili ste u pravu, zato što predstavnik Vlade nije sedeo ovde. Nigde u članu 87. ne piše da ministar, ako se naljuti ili ako mu se ne dopada ono što narodni poslanici govore o predlogu zakona koji ovde zastupa, može demonstrativno da napusti salu i da ostavi narodne poslanike bez odgovora na pitanja koja mu postavljaju u toku rasprave. Zato vas najlepše molim – ili obezbedite ministra, ili uradite ono što ste uradili do sada svaki put, odnosno u poslednje vreme, kada predstavnik Vlade nije bio prisutan u sali. Hvala.

Zahvaljujem. Poznato vam je da je gospodin ministar u zgradi i da će svakog momenta doći. Upravo novinarima daje izjavu o suštini zakona, koji je izuzetno važan. Obaveštava i javnost o tome.
Gospodin Slobodan Maraš, povreda Poslovnika.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, istim povodom, ali član 27.
Zaista nam treba gospodin Marković. Ovo je veoma značajan zakon. Mi iz LDP-a smo rekli da je neophodan itd., ali pitanje koje imam njemu da postavim, a ne mogu zato što nije u sali, jeste – da li će jedinstveni birački spisak voditi beogradska ''Informatika''?
Moram da vas podsetim da je beogradska ''Informatika'' kupljena od strane "Srbijagasa", koji je 170 miliona evra u gubitku, a naš dug Rusiji za gas iznosi otprilike toliko. Jednog dana, a veoma brzo, možda bude vlasnik beogradske ''Informatike'', pa će oni imati jedinstven birački spisak. Zato bi moje pitanje bilo upućeno, pre svega, ministru, ali kako da ga uputim kada nije tu?
Znači, da li će beogradska ''Informatika'' voditi jedinstveni birački spisak?

Gospodin ministar će svakog momenta, čim završi s predstavnicima sredstava informisanja, ući u salu.
Gospodin Mirko Čikiriz ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, SPO, kao desna strana liste ZES, još od osnivanja svoje političke stranke je tražio da u našoj zemlji postoji jedinstven birački spisak, kao osnovni preduslov da izbori i izborna volja građana budu na pravilan način izraženi na izborima, da bi izbori bili korektni i pošteni.
Mislim da je ministar Marković, koga mi iz SPO-a smatramo jednim od najboljih ministara, a njegovo ministarstvo, jednim od najaktivnijih ministarstava, pripremio dobar zakon. Analizom samog zakonskog rešenja, pitali smo se s koje će strane i kojom argumentacijom taj zakon biti osporavan.
Argumentacija je takva kakva je. Imali smo u našem političkom životu i osporavanje i raznorazne političke stavove, koji su imali za posledicu plaćanje veće cene, što se tiče građana Srbije, u odnosu na izjave koje danas imamo, ali je činjenica da, nažalost, mnogi koji pričaju o zakonu ne razumeju sam pojam javne isprave. Znači, javna isprava je isprava koju u okviru svojih zakonskih ovlašćenja sastavlja i izdaje nadležni državni organ, u koju svaki zainteresovani građanin, u svakom momentu, može da izvrši javni uvid.
Tako je jedinstveni birački spisak javna isprava u koju svakodnevno, tokom radnog vremena, svaki zainteresovani građanin ima uvid, a u konkretnom slučaju je sigurno zainteresovan da li je upisan u birački spisak, da li su tačni podaci.
Ovaj zakon omogućava i neke šire mogućnosti građanima, za razliku od prethodnih rešenja, da ako su trenutno van svog prebivališta, ili su u inostranstvu, ostvare svoje biračko pravo upisom u birački spisak.
Pošto nije postojao jedinstven zakon koji je regulisao ažuriranje biračkog spiska, koji je značajan ne samo za izbor narodnih poslanika, jer smo do sada ovu oblast regulisali Zakonom o izboru narodnih poslanika, već i za predsedničke i lokalne izbore, dosadašnja kompjuterska, ali odvojena evidencija, ovim zakonskim rešenjem je sistematizovana na jednom mestu.
Mislim da, u tehničkom smislu, građani treba da razumeju intenciju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koja je dobra.
Naravno da će opštinske i gradske uprave voditi evidenciju građana, odnosno vršiti izmenu u biračkom spisku, brisanje, upis, promene i tako dalje, jer ako bi taj posao organizovalo Ministarstvo, onda bi to značilo da Ministarstvo u svakoj opštini mora da osnuje svoje kancelarije, da zaposli određeni broj činovnika, što bi bili nepotrebni dodatni troškovi, jer te poslove su i do sada obavljale opštinske i gradske uprave i oni im se ovim zakonom i dalje ostavljaju kao povereni poslovi od strane nadležnog ministarstva.
Takođe, mislim da su mnogi narodni poslanici prevideli činjenicu da će ministar, posebnim uputstvom koje će izraditi u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, urediti postupak objedinjavanja postojećih biračkih spiskova koji su u kompjuterskoj evidenciji, ali koji nisu objedinjeni na jednom mestu.
Možda je sada, u nekoliko članova, i taj zakon mogao da sadrži ovaj postupak, ili proceduru, ali verujem da će i to uputstvo biti javno i da će svako imati pravo da ga i kritikuje i osporava i da svakodnevno vrši uvid u birački spisak, posebno momentom raspisivanja izbora.
Ono što je značajno za naše građane, ipak su mnogi naši građani stalno ili privremeno van mesta svog prebivališta, to je da im se ovim zakonskim rešenjem omogućava da glasaju i tamo gde se privremeno nalaze. U pravnoj terminologiji se kaže – u mestu boravišta, a znamo da su mnogi građani, to je ministar juče pomenuo, posebno studenti i oni koji su stalno zaposleni, a bave se terenskim poslovima, bili često sprečeni da izraze svoju izbornu volju, zbog činjenice što su udaljeni često i po nekoliko stotina kilometara od mesta svog prebivališta i što bi način izražavanja njihove izborne volje bio za njih prvo skup, a, s druge strane, i dosta složen.
Ono što je bitno za naše građane koji žive van granica naše zemlje, to je da im zakon pruža još širu mogućnost u odnosu na postojeće stanje, da glasaju ne samo u zemlji u kojoj se nalaze na dan održavanja izbora, već i u našoj zemlji, ako se na dan održavanja izbora zateknu i ako se blagovremeno jave organu nadležnom za evidentiranje njihove volje da žele na taj dan da glasaju u našoj zemlji.
Srpski pokret obnove će u danu za glasanje dati punu podršku ovom zakonskom rešenju. Ne bismo sada pričali o drugim rešenjima, s obzirom na to da smo mlada demokratija, da smo u ovom višestranačkom životu, koji traje u obnovi 19 godina, videli sve i svašta, bilo je početkom devedesetih dosta zloupotreba u tom smislu, mislim da nisu dominantno uticale na izbornu volju građana, ali su jedno vreme i predsednici mesnih zajednica išli s nekom običnom sveskom od kuće do kuće, evidentirali nekoga, nekoga ne, itd., ali bih se složio sa procenom da je izborni sistem kod nas u stalnom usavršavanju i napredovanju.
Imamo, što se tiče izbornih rezultata, jednu pojavu koja je bila nezamisliva pre 2000. godine, da, recimo, reprezentativni uzorak od 2,5 ili 3% već u velikoj meri opredeljuje izbornu volju građana, čega nije bilo u nekim periodima, posebno prilikom sprovođenja izbora za predsednika Republike Srbije 1997. godine, kada je u terorističko gnezdo Adema Jašarija u Drenici glasalo za tadašnjeg protivkandidata SPO-a i kandidata vladajuće većine, oko 3.800, ili 3.700 kosovskih Albanaca. Oni su bojkotovali te izbore i bili smo ubeđeni da to nije bila njihova izborna volja, niti da je dobro urađen tadašnji izborni birački spisak.
Kažem, zbog svih razloga koje je izneo i ministar, i kolege koje podržavaju ovaj zakon, poslanici SPO-a, kao desna strana liste ZES, u danu za glasanje će podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Čikiriz.
Sada bi bio na redu gospodin Željko Tomić, koji nije tu, pa dajem reč gospođici Nataši Jovanović.

Gospođo predsednice, protestujem zbog toga što ministar nije u sali, zato što je ovo zakon koji je dugo najavljivan. Kada sam jutros pogledala svoj podsetnik, videla sam da je ministar, od vremena usvajanja zakona na sednici Vlade, do današnjeg dana, na ovu temu dao najmanje 30 - 50 izjava.
Nemam vremena da komentarišem njegove izjave. Veoma ozbiljno želim da razgovaram o ovoj temi, naročito zbog činjenice koja je poznata i vašem saradniku, zameniku sekretara, gospodinu Pudaru, da je parlamentarna delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, u organizaciji Saveta Evrope, pre mesec dana, u Finskom parlamentu vodila veoma ozbiljnu stručnu raspravu o biračkom pravu, biračkim spiskovima i o tome zašto Srbija nema jedinstveni birački spisak. Počeću onom teorijom koja je svima poznata iz parlamentarne prakse, da biračko telo, u skladu s teorijom narodne suverenosti, predstavlja i smatra se nosiocem suverene vlasti i birači na dan izbora, glasanjem za političke stranke, za predsednika države ili odbornike, deo svog suverenog prava prenose u parlamentarnom životu naše zemlje i svake demokratske zemlje, kakva Srbija, nažalost, nije iz mnogo razloga, na nosioce vlasti.
Ako uđemo u to šta predstavlja biračko telo i kako se ono registruje, a govorimo o jedinstvenom biračkom spisku, onda dolazimo do neke tri teorije koje su razvijene. To je ono prvo, osnovno, da je biračko pravo individualno pravo i da je dostupno svakome. Drugo je da je to ustavna kategorija i da samim tim i vi koja ste predsednik Narodne skupštine, i moja malenkost, i svako od ovih 250 kolega u sali, predstavljamo u pravom smislu reči, koristeći svoje pravo dobijeno od građana, ustavnu kategoriju. Treće je ono opšte, jednako, da je ono prihvatljivo i da je sama država demokratski razvijena ako u njoj postoji ona teorija koja se zasniva na tome da mora da bude ustanovljen princip jedan čovek – jedan glas.
U replikama na nervozno izlaganje ministra i u svojoj načelnoj diskusiji, i gospođa Radeta, kasnije i gospodin Krasić, napravili su jednu retrospektivu događaja od 1990. godine, kada je u Srbiji obnovljen parlamentarni višestranački sistem. Bilo je raznih zloupotreba i raznih nemogućnosti građana Srbije, kojih ima, otprilike, za sada upisanih u birački spisak, 6.725.157, to je poslednji podatak koji sam pronašla, da koriste svoje biračko pravo.
Kolega Markićević je malopre izrazio bojazan da svoje biračko pravo neće moći na Ustavom garantovan način, koje garantuje 52. član, njegov poslednji stav, da koriste naši sunarodnici na KiM-u za predstojeće izbore u Leposaviću, a da ne govorimo o činjenici da je prof. dr Vojislav Šešelj ubedljivo pobedio kandidata SPS-a Zorana Lilića na izborima 1997. godine za izbor predsednika Srbije. Kasnije, u ponovljenim izborima, i Milana Milutinovića, zbog činjenice da se manipulisalo sa oko 400.000 nepostojećih glasova sa područja naše južne pokrajine.
Moram da vas podsetim, jer vi to dobro znate, gospođo predsedniče, kao potpredsednik vaše stranke iz tog doba i narodni poslanik, da je u selu Prekaze zabeleženo da je negde oko 2.600 glasača, a tamo srpska vojska i policija do okupacije nisu mogle da uđe ni tenkom, a kamoli da se sprovede izborni postupak, glasalo za kandidata SPS-a, a prof. dr Vojislav Šešelj nije dobio nijedan glas.
Kada bismo se vratili unazad i govorili o manipulacijama od 2000. godine, prenesite gospodinu ministru koji je izašao, verovatno da se malo umiri zbog ovih činjenica koje mi iznosimo, DOS nikada ne bi mogao 5. oktobra, niti u periodu posle toga, da dokaže da je Vojislav Koštunica, kao kandidat tada jedinstvenog DOS-a, koji se ubrzo raspao i svako otišao na svoju stranu, kao rogovi u vreći, a tako su i funkcionisali, pobedio da nije bilo zapisnika srpskih radikala. I Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović i ostali predstavnici DOS-a su došli kod prof. Šešelja u SRS da mole da im damo zapisnike sa biračkih mesta, zbog toga što nisu bili sposobni da proprate izborni proces.
Ovaj "jedinstveni birački spisak", recimo, nije takav u Finskoj, zato što tamo postoji državna institucija koja se zove državni registar, koja je autonomna sama za sebe, zna gospodin Pudar, uz izvinjenje što ga drugi put pominjem, ili neko od kolega ko je bio s nama, čak direktor državnog registra gde se vrši registracija birača, koja se koristi ne samo u slučajevima kada je potrebno da se sprovede izborni proces, već kada se vrši, eventualno, mobilizacija u toj zemlji, ili za druge važne državne poslove, nije hteo s nama da se rukuje, ne zbog pandemije aktuelnog gripa, nego zbog toga što je to rizično, jer je državna institucija od velikog značaja. Ministar negira činjenicu koju je koleginica Radeta dva puta argumentovano ponovila – da ovo nije nikakav, doduše, jeste u nazivu, jedinstveni birački spisak, već samo predstavlja izvode iz evidencija, i pitanje je da li su i koliko ažurne i kako će to da rade jedinice lokalne samouprave, koje su zbir podataka koji postoje.
Ova "novina" da se glasa po mestu boravka, a ne prebivališta, i potrebna je, i nije potrebna. Potrebna je zbog činjenice da se uvek manipuliše, najčešće, studentima, što smo već pomenuli u načelnoj raspravi, ali, s druge strane, zakonodavac nije želeo da da veću asistenciju nego što je to samo u jednom delu jednog člana propisano, o čemu ćemo da govorimo povodom amandmana, MUP-u, koji je jedino u mogućnosti da proveri podatke, odnosno da vrši ažuriranje podataka, promene adrese iz lične karte, kada se vrši prijavljivanje za glasanje unapred.
Takođe, gospodin Marković nije imao jasan odgovor na primedbu zašto to nije bolje precizirano, jer i tu postoji veća mogućnost manipulacija.
Svako ko se bavi parlamentarnim životom u Srbiji zna, da li ste to vi koji predstavljate stranke, da li su to razni analitičari, da li su ovi iz CESID-a, kojima se iz raznih razloga, pre svega, finansijske prirode, poveravaju projekti, pa će tako oni, kako jutros reče zamenik ministra za ljudska i manjinska prava, biti nosioci izbora za Savet nacionalnih zajednica koji treba da se održe, i oni će jedini imati, cesidovci, kako reče dotični gospodin, ažurirani spisak birača koji predstavljaju nacionalne manjine, da mogu da zloupotrebljavaju, kao što zloupotrebljavaju, svoju funkciju i na dan samih izbora. Dakle, postoje veliki problemi u samom sistemu sprovođenja izbora.
Evo, sada smo apsolutno apsolvirali, ovo nije jedinstveni birački spisak. Da jeste, postojao bi centralni državni registar i, kao što smo rekli, u svakom trenutku bi taj birač, gde god da se nalazi, da li u Leposaviću, da li u Kragujevcu, ili u Beogradu, Subotici, u Odžacima, gde će uskoro biti održani izbori, morao da zna da je on samo tu upisan na birački spisak. Ovako, kroz prijave na različite adrese, bilo je mnogo zloupotreba, kao i u Crnoj Gori, znate kako je već Milo Đukanović, i lažnim ličnim kartama, i prijavama na više biračkih mesta, dobijao izbore, toga je isto bilo u Srbiji, pa tako, pošto neće postojati jedinstveni birački spisak, vraćam se na početak priče, onda se neće ni poštovati ono osnovno demokratsko načelo: jedan čovek – jedan glas, jer je i po ovom zakonu moguće da jedan čovek ima dva ili tri glasa.
Kako mi to možemo da znamo kada nismo umreženi i kada u nekim od ovih izjava, na koje sam se podsetila, ministar kaže da će takav sistem, o kome se govori u ovom zakonu, koji nije jedinstven, funkcionisati 2011, a moguće, čak, i 2012. godine?
Prema tome, i danas, 20 godina posle mnogobrojnih izbornih procesa, kako izbora za narodne poslanike, pa za poslanike one, sada već rasturene od strane mentora Borisa Tadića, državne zajednice, odnosno SRJ, vidim da se on diči time, pa i juče, na obeležavanju 20 godina pada Berlinskog zida, što je rasturena naša država, što su Srbi rasrbljeni, što nam je oteta teritorija, što je okupirana Republika Srpska Krajina.
Onda se stvarno postavlja pitanje – kako neko može da bude tako licemeran, da ne upotrebim gori izraz nego što je ministar Marković, kada se dobro zna, a trenutno nije u sali gospodin Buha, da vam to potvrdi kao predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, da i dan-danas mnogi naši sunarodnici iz okupirane najzapadnije srpske republike nemaju biračko pravo? Vi to vrlo dobro znate. Ne mogu u ovom trenutku da manipulišem brojem tih glasova. Zašto nemaju? Zato što nemaju ni državljanstvo.
Šta ćemo da radimo s onim našim sunarodnicima koji ne žele da trpe diktatorsku, separatističku, pre svega, kriminalnu vlast Mila Đukanovića, koji traže otpust iz državljanstva te crnogorske države i hoće da dođu ovde u Srbiju?
Kao prvo, oni mnogo čekaju na to a, drugo, dug je njihov put da ostvare to pravo da postanu državljani, a mogu da sanjaju o tome da dođu i da budu na biračkom spisku. Zato je jedan funkcioner DS-a mogao da glasa i za izbore u Crnoj Gori i za izbore u Srbiji. Gde je onda tu pravda i gde je tu opšta jednakost?
Da vi želite ovim zakonom, po ovoj trećoj teoriji koja je poznata u političkoj i pravnoj praksi, da ograničite pravo birača, govori i ovaj primer sa zatvorima i s pitomcima na Akademiji, s vojnicima. Zašto trostruki birački spiskovi?
Pošto član 52. Ustava garantuje da postoji mogućnost ustavno-pravne zaštite, a to je ta ustavna kategorija biračkog prava, objasnite mi, molim vas, vi, gospodine, ne možete, ali prenesite ministru koji ne želi da sluša našu argumentovanu raspravu – kako je moguće da se birač zaštiti kada u preko 8.000 biračkih mesta u Srbiji, to vam garantujem, na trećini, a to su uglavnom predsednici iz DS-a i iz drugih stranaka koje čine vladajuću koaliciju, sede predsednici biračkih odbora koji su nesposobni da sprovedu izborni proces?
Vrlo dobro znate da je svaka manipulacija na biračkom mestu zaprećena, po Krivičnom zakoniku, kaznom od jedne do tri godine, a upravo su predsednici biračkih odbora iz DS-a, koje na tim svojim treninzima i kampovima niste naučili kako da sprovode izborni proces, već samo kako da dele one žute kese, paketiće, da vrše manipulaciju, da nasnime Tadićev glas, da uznemiravaju ljude u dva-tri sata noću, to je slučaj u Kragujevcu, pogrešno popunjavali zapisnik. To se desilo dva puta, u dva uzastopna izborna procesa.
Veoma često se dešava da naknadno opštinska ili gradska izborna komisija mora da utvrđuje ponovo rezultate glasanja. Znate zbog čega? Zato što demokrate, u sadejstvu sa G17 i ostalim strankama koje su na vlasti, vrše preglasavanje prilikom utvrđivanja rezultata na glasačkom listiću, pa onda imate tri procenta nevažećih glasačkih listića. Čak je i RIK izdao upozorenje o tome i to niko ne poštuje.
Biće i nevažećih glasačkih listića u tim procentima. Biće i glasanja jedne osobe na više biračkih mesta, to vam garantujem, sve dok ne budete spremni i sposobni da se suočite s tim da demokratija ne stoji samo u svom nazivu, već da ona mora da bude sprovedena onako kao što je to u svom delu, još 1748. godine, "Duhu zakona", Monteskje zamislio – da ne treba sve da bude u rukama jednog vladaoca, odnosno monarha, koji je sada u Srbiji Boris Tadić, već da više nas koji smo predstavničko telo države Srbije može više da misli.
Ministar je svojim nedemokratskim i netolerantnim ponašanjem, pre svega, neodgovornim, jer nije u sali, pokazao da on nije spreman za demokratske procese i da se njegova stranka samo zove demokratska. Hvala.