Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Batiću, mi se i te kako sećamo hiperinflacije iz 2003. godine, sećamo se svega što nije valjalo. Sećamo se i prizivanja smrtne kazne, bar na jedan ili 15 minuta, i zato i jesmo ovde, da se više nikada to ne ponovi, iako to nisu krivice, niti odgovornosti SRS-a.
Moram nešto i mladom kolegi Đorđu Milićeviću da kažem, pošto on, uglavnom, stručno diskutuje o zakonskim predlozima, ali se danas u dva navrata pozivao na izborne rezultate.
Nemojte ni vi, ni ovi iz Demokratske stranke da se pozivate na izborne rezultate. Jel vi mislite da su građani Srbije srećni pobedom Demokratske stranke? Nisu. Od toga nemaju ništa. Imaju samo težak život, i pre tih izbora, i posle.
Još nešto da vas podsetim, jedan svedok je priznao, naravno, ovaj put ne želim da govorim o procesu koji se vodi protiv bivšeg gradonačelnika Zrenjanina, da je u tri navrata dao po 45.000 evra bivšem gradonačelniku u ime Demokratske stranke, zato što ima poverenja.
Posle takvih, ne obraćam se više vama, nego samo kažem da se vi dva puta pozivate na izbore, recimo, u Vrbasu, a potpredsednik Vlade nema prečeg i pametnije posla nego ode tamo u neka sela; to znamo i u Kosjeriću, to se dešavalo u svim mestima.
Nisu građani Srbije srećni posle pobede Demokratske stranke. Mi zato i jesmo tu i nastojimo da im ukažemo o čemu se radi.
Gospođo predsedniče, razumem kad ministri ovde pokušaju da omalovaže ovaj dom, to je danas, moram da priznam, po prvi put uradio gospodin Milan Marković, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Do sada mu se to nije dešavalo. On je danas izašao na poligon političke rasprave, ali mi u SRS-u možemo da pričamo i o tome, možemo i stručno da govorimo o zakonskim predlozima, što ću kasnije i činiti. Vi ste poprimili manir gospođe Gordane Čomić, jer je još uvek kratka pauza na koju ministri imaju pravo kada ovde zastupaju zakone.
Mi možemo ovu raspravu da vodimo bez njegovog prisustva, ali on je meni dao dobar šlagvort u polemici s gospođom Vjericom Radetom, koja je na najstručniji način pričala o ovom zakonskom predlogu. Sada mogu da se pozovem na neke konkretne članove o kojima je on govorio i da ga demantujem, da nije baš tako.
Dakle, u potpunosti se pridružujem onome što su o ovom zakonu govorili gospođa Vjerica Radeta, kao ovlašćeni predstavnik SRS-a, i gospodin Krasić, kao do sada jedini pre mene učesnik koji govori u raspravi u načelu. Šta oni kažu i šta ja mislim?
Jedinstveni birački spisak je potreban građanima Srbije, a predlog zakona koji danas imamo u proceduri ima za cilj da afirmiše izuzetke koji se predlažu u zakonu, a koji će omogućiti neregularnost sprovođenja izbora. Ne kažem da će to uvek biti tako, ali njegova suština i cilj je da tako uradi.
Ovde je neko govorio šta je predviđeno u 1. članu ovog zakona. Mi smo do sada imali bezbroj zakonskih predloga i kažemo šta će regulisati ovaj zakon.
Hoćemo sada stručno da polemišemo o ovom zakonskom predlogu. On kaže šta će biti tema zakona u svih svojih 30 članova. Već u 1. članu definiše šta je jedinstveni birački spisak. Od toga nema ništa, drago mi je.
Evo šta kaže član 2. Predloga ovog zakona, neću ga u celosti citirati, nego samo jedan deo: „Vođenje biračkog spiska od strane ministarstva nadležnog za upravu obuhvata: analiziranje podataka iz biračkog spiska'', kao i ažuriranje ostalih radnji. Meni je posebno zanimljivo ovo „analiziranje podataka iz biračkog spiska“. Dakle, vidimo da li je neko upisan ili nije, šta sve tu treba preduzeti.
Da li ćete nekada, gospodine ministre, vi i vaša vlada, analizirati birački spisak tako što ćete videti da u opštini u Mačvanskom okrugu, u Krupnju, slična situacija je u Ljuboviji, u Malom Zvorniku, kao i u Loznici, od 18.000 upisanih građana za poslednjem popisu, 16.000 ima biračko pravo?
Da li vam to na nešto ukazuje? Ukazuje na to da je samo 2.000 onih starih od jedan dan do punih 18 godina. Treba da vršite analizu tih pokazatelja koje ćete dobiti, odnosno koje ćete imati u jedinstvenom biračkom spisku; ništa drugo ne bi moglo da vam posluži kao ozbiljan podatak za analizu.
U članu 3, naravno, sve ovo se moglo regulisati i nije ni trebalo da bude predmet ovog zakona. Da li jedinstven birački spisak? Da, još jednom ponavljam, ali, ovo nije tema koja treba da bude regulisana ovim zakonom.
Možda gospodin ministar Milan Marković nije imao tu nameru, ali tzv. civilni sektor, nevladine organizacije, poprilično su zagazili u ovu problematiku i hoće i RIK da ukinu. To je i ministar sam rekao, ali zaboravio je ministar, a nismo zaboravili mi, nisu zaboravili građani Srbije, da je donedavno u RIK-u bio neko ko je danas ministar pravde, u to vreme, čini mi se, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Šta je bilo tada? Jel to na prečac dolazimo do neke velike pameti i do nekih velikih zahteva za promenu? Da li treba da usavršavamo naš pravni sistem? Treba da ga upodobimo stvarnom životu građana u Srbiji.
Da li mi to radimo na takav način? Ne, ne radimo, odnosno vi to ne radite. Želja SRS-a i svih onih koji nas podržavaju jeste upravo da zakonske propise upodobimo životu, uslovima u kojima živimo.
Potrebno je da se ovaj birački spisak vodi kao elektronska baza podataka, da bi se međusobno povezali informacioni sistemi koji su zasnovani na posebnom softverskom, ili korisničkom programu, koji treba da omogući utvrđivanje tačnosti svih podataka koji se nalaze u jedinstvenom biračkom spisku, da onemogući da se dva ili više puta jedno te isto lice nađe u biračkom spisku, da onemogući isto za umrla lica, što do sada nije bio slučaj.
To izaziva posebno uznemiravanje kod članova biračkih odbora, jer ostali možda nisu u prilici da pogledaju birački spisak za konkretno biračko mesto. Ali, neko ko sedi u biračkom odboru, u toku dana kada se sprovode izbori, može da vidi, da nađe svog najbližeg srodnika, koji je preminuo, u biračkom spisku.
Nekada se dešavalo da i po nekoliko godina pre održavanja tih izbora bude omogućeno upisivanje svih podataka koji su relevantni za sprovođenje izbora.
Ima nešto što ne treba da postoji u biračkom spisku. Za razliku od vas koji ste komentarisali, mada, to je vaše pravo, i onog što je izneo ministar, vi to samo pohvalite na sebi svojstven način, razgovarao sam s učesnicima u sprovođenju izbora koji pripadaju različitim političkim strankama, uglavnom, strankama koje su na vlasti u ovom momentu. Zbog čega s njima? Zato što su oni načelnici uprava, zato što su oni predsednici komisija za sprovođenje izbora, opštinskih izbornih komisija, i oni su mi rekli da je ovaj dopunski podatak, dopunska evidencija koju želite da smestite u jedan od podataka kod jedinstvenog biračkog spiska, vezano za biračka mesta, nepotreban.
Ne znam, gospodine ministre, da li znate, pošto ste vi rođeni Beograđanin, uglavnom ste ovde, da mi imamo biračka mesta na kojima se u toku izbora promeni mesto gde će se glasati? Zbog čega? Vrlo često je to i u neuslovnim školama, gde preti opasnost da se baš tog dana sruši zgrada. Takva je naša Srbija, takva su nam sela. Govorili smo mi i o popisu poljoprivrede, ali na jedan volšeban način, na način koji ne odslikava stanje u Srbiji. Kako ćemo to menjati, ako to bude predmet jedinstvenog biračkog spiska?
Dakle, predstavnici Socijalističke partije, Demokratske stranke i G17 plus kažu da je ovaj podatak apsolutno nepotreban, a ja, takođe, smatram da ne treba da bude predmet ovog regulisanja. Da li će doći do saradnje između različitih organa, vezano za ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska? Ministar je odgovorio i rekao da hoće između MUP-a i Ministarstva za upravu, ili se ono u ovom momentu zove drugačije, ali, dobro, da se ne precizira do kraja, zakon se ne donosi za jedan dan. Vi ste u članu 11. uspostavili tačno određene rokove kada ministarstva treba da intervenišu i da reaguju, ali kažete – u vreme sprovođenja izbora, odnosno raspisanih izbora, odmah. Zašto taj nivo ažurnosti? Tražimo da sve promene da budu evidentirane odmah, a ne da propisujemo i ostavljamo neke rokove, koji se vrlo često zloupotrebljavaju.
Pravo da idemo na izbore, dakle, aktivno i pasivno pravo je jedno od, rekao bih, veoma bitnih prava. Mi se često, ne mi poslanici, nego se građani Srbije, uopšte, međusobno razlikuju, ponekad to život i okolnosti u kojima živimo nameću, pa nema isti tretman u društvu neko ko treba da nas leči u ovako teškoj situaciji i neko ko se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Kada su izbori, na dan izbora, i akademik i paor, kako bi rekli ovi u Vojvodini, ili seljak, imaju potpuno isti značaj, istu važnost, ali vi ne želite da tako bude, jer kada su izbori, idete s vašim spiskom, a ne sa jedinstvenim državnim, ja bih rekao, državnim biračkim spiskom. Razmilite se po biračkim mestima, pa žutim kesicama i slično pokušate da ucenite ljude.
Ima li išta gore od toga da na nekog utičete, izvršite presiju na njega, da za nešto malo materijalne vrednosti, koja, u principu, traje dan ili dva, promeni svoju biračku volju, tj. vi kreirate njegovu biračku volju.
Ostvarivanje prava putem žalbe, ili tužbe, predviđeno je u članu 13. Neka vam stoji, ali to treba da bude nešto što će retko da se koristi u praksi.
Zahtev da se birač može opredeliti da glasa po mestu boravišta niko vam nije podržao od onih koji su dugogodišnji članovi opštinske izborne komisije, RIK-a, biračkih odbora, a to su ili sekretari skupština opština, ili možda načelnici za upravu, koji su učestvovali bezbroj puta do sada u sprovedenim izborima, jer to može da izazove veliku, ja bih rekao, najveću zloupotrebu. Mogu da prihvatim i možda je racionalno obaveštenje koje je ministar dao juče. Eto, studenti neće morati da putuju iz Beograda u Ljuboviju, na primer, u Blace, nego će moći da glasaju u Beogradu.
Izbori se ne sprovode, gospodine ministre, svakog meseca. Oni se sprovode, u principu, jednom nakon nekoliko godina, i to je dobra prilika da naši studenti i drugi baš odu u svoje mesto i posete rodbinu, a ujedno i glasaju za onoga za koga žele. Onim što ste rekli pokušavate da stvorite jaz, kao, vi biste da omogućite našim studentima da glasaju u mestu studiranja, a eto, predstavnici SRS-a nisu za to. Oni su za to da studenti, ili ko sve još, imaju dodatne probleme oko tog glasanja.
Tradicionalno, u Srbiji ljudi vole da glasaju. Posebno se pripremaju za taj dan. Dajte da učinimo nešto, odnosno vi, kao predstavnici vlasti, da kada glasaju imaju koristi od toga. Jeste vi pobeđivali do sada, neću više da ponavljam na koji način, u nekoliko opština na vanrednim izborima, a da li su baš oni koji su glasali za vas imali od toga koristi? Naravno da nisu.
Ovamo ste predvideli sredstva koja su potrebna da se ovaj zakon sprovede. Ona nisu mala. Moram da budem iskren, nisam uspeo da izvršim analizu da li se preteralo s visinom tih sredstava, ali kada ste vi u pitanju, kada je u pitanju DS, mogu, moram priznati, paušalno da konstatujem da jeste.
Vidim dinamiku trošenja tih sredstava. To govori dovoljno, pogotovu što u poslednjem stavu obrazloženja kažete da ovde nisu predviđena sredstva za komunikacione sisteme i ostalo. Ja sam prvobitno pomislio da sve što je predviđeno kao novčana sredstva treba da bude utrošeno upravo u nabavku komunikacionih sistema, eventualno, možda, kako vi kažete, u edukaciju onih koji treba ovaj posao da završe.
Još nešto moram da zamerim i vama, gospodine ministre, i kompletnoj Vladi, posebno predsedniku Republike Borisu Tadiću i premijeru.
Zašto niste na jedan ozbiljan i drugačiji način upozorili građane KiM-a šta izlazak na ove izbore znači za ovu državu, ne samo za njih lično? Oni, pod teškim uslovima koje tamo imaju, mogu ponekad i da popuste. Ne može se očekivati, posle tolikog dugogodišnjeg terora nad njima, pa čak i od strane ove vlasti povremeno, da oni uvek racionalno donesu neku odluku. Vi treba da kažete – nemojte izlaziti na izbore, nisu se stekli uslovi. Trebalo je biti hrabar, trebalo je biti odvažan i braniti svoju zemlju s takvog mesta i reći – ni u kom slučaju ne izlazite na izbore, učinićete nešto što, izgleda, Boris Tadić inače radi, i hoće da uradi za one koji su mu i pomogli da dođe na vlast i koji ga i sada održavaju na vlasti. Zahvaljujem.