Dame i gospodo narodni poslanici, radi javnosti, najpre informacija da Kolubarski i Moravički okrug, nažalost, nisu bili u stanju da prate rad ovog parlamenta u podne, više od sat vremena, tako su javili; imali su sliku, nisu imali ton.
Takođe, radi javnosti, mislim da nije lepo to što gospodin Milan Marković nije bio prisutan dok smo raspravljali o Predlogu ovog zakona. Zapravo, ne samo da nije lepo, nego nije u skladu s našim poslovnikom. To ide na dušu gospođi Đukić-Dejanović, koja je ovde rekla da ministar daje neki kratak intervju ispred sale novinarima, ali je, očigledno, to trajalo poprilično dugo.
Nije lepo, zato što ministar nema pravo, kao ni narodni poslanici, da se ponaša kao deca – ako se naljutim, vrati mi moje krpice. Mi ovde radimo svoj posao, mi svoj, ministar svoj. Ministar mora da čuje sve što narodni poslanici imaju da kažu o njegovom radu i o konkretnom predlogu zakona koji zastupa.
Ministar, suprotno tome, nema pravo da ovde priča bilo kakve političke govore. Ministar može da govori o predlogu svog zakona i da narodnim poslanicima odgovara argumentima. Treba da bude svestan da je on ovde biran od strane skupštinske većine. Verovatno i sada ima podršku te skupštinske većine, i to ne dovodimo u pitanje, to nije sporno, ali treba svako da zna gde mu je mesto.
Takođe, na dušu malopre predsedavajućoj, uzela sam stenograme iz onog prvog dela, kada je ministar, ničim izazvan, ovde napravio seriju replika, najgrublje izvređao narodne poslanike i najveću opozicionu poslaničku grupu – SRS, i nije bilo nikakve reakcije.
Opet radi javnosti, samo da podsetim. Kaže ministar: "Vi ste ipak jedna manja poslanička grupa i manja stranka i ne možete sebi uzimati takvo pravo. Ovde ima mnogo većih poslaničkih grupa, mnogo većih političkih stranaka, i ako treba nečiji glas da se čuje, čuće se njihov".
Ovakva uvreda i ovakva pretnja tim većim političkim strankama je nešto nezabeleženo i nečuveno.
Malopre ministar kaže da mu je drago što će LDP glasati za ovaj predlog zakona. Pa, LDP je mala politička stranka. Nemam nameru ni na koji način da ih vređam, njihovo je legitimno pravo da glasaju za ili protiv zakona. Pokazali smo i malopre da nismo pravili pitanje što ste, mimo ovog utvrđenog spiska, dali reč gospodinu Batiću, pa gospodinu Marašu. Nama ne smeta to što je neko manja stranka, niti nam mnogo smeta što je neko veća stranka.
Mi smo, gospodine ministre, na poslednjim parlamentarnim izborima bili, pojedinačno, najveća politička stranka. Voljom Borisa Tadića, nama su ukradeni mandati. Trebalo je da, kao ministar zadužen za državnu upravu, reagujete. Niste reagovali. I pored te krađe, mi smo i dalje najveća opoziciona stranka u Parlamentu. Da li se to vama sviđa ili ne sviđa, to je zaista vaša lična stvar, ali takve lične ocene nemate pravo i ne smete da iznosite ovde, u Parlamentu.
Niste reagovali kao nadležni ministar ni na činjenicu da se u ovom parlamentu ne poštuju Ustav i Poslovnik, da su Elena Božić-Talijan i Lidija Dimitrijević podnele ostavku i da te ostavke do danas nisu prihvaćene, da njih neko, svojom samovoljom, samo zato što ima većinu u nekom organu, odnosno Administrativnom odboru, tera da mimo svoje volje budu narodni poslanici. To bi trebalo da bude, između ostalog, i vaš posao, gospodine ministre.
Možete svi vi koji ste učestvovali u raspravi da za SRS kažete i ovo i ono, ali nikada, nikada, dame i gospodo, SRS nije učestvovao ni u kakvoj izbornoj krađi, nikada. Uvek smo se najiskrenije i najborbenije, da kažem, borili protiv svake izborne krađe.
Podsetiću vas na izbore 2000. godine. U opštini Zemun, imali smo predsednika Opštinske izborne komisije, imali smo većinu u toj opštinskoj izbornoj komisiji. Dr Vojislav Šešelj je na svom biračkom mestu izgubio za četiri glasa od tada anonimnog mladića iz Batajnice. Nije nam na pamet palo, niti je njemu na pamet palo da uradimo bilo šta, a da smo, ne daj bože, kao predstavnici ovih "žutih", začas bismo namestili taj rezultat, ali to nije manir SRS-a.
Mi hoćemo zakonite izbore, mi hoćemo jedinstven birački spisak, mi hoćemo kontrolu predizborne kampanje od strane nadzornog odbora, a koliko će građani kome da daju glasova, to nije prioritet. Prioritet je biti dosledan, politički moralan, zalagati se za svoje stavove, a građani će da procenjuju svakog od nas i to jeste pravo građana.
Vi ste, gospodine ministre, takođe, citiram iz stenograma, onog jutrošnjeg, iz vašeg ničim izazvanog besa, rekli – ne može politička stranka da bira umesto građana njegove predstavnike u Parlamentu.
Slično ste nešto juče rekli, pa ste pogrešno komentarisali ono što sam ja rekla – da iz vašeg jučerašnjeg izlaganja proizlazi da su svi dosadašnji izbori bili nelegalni i nelegitimni. Iz ove vaše rečenice, gospodine ministre, to isto proističe. Ako tvrdite da politička stranka ne može da bira umesto građana njegove predstavnike u Parlamentu, kako su onda vaše kolege iz DS-a u Parlamentu? Je li to onda bilo dobro, a danas nije dobro? Da li onda jeste bilo u skladu sa zakonom, danas nije?
Gospodine ministre, moram da vam kažem da ste se u onoj malopređašnjoj raspravi malo zapetljali, kao pile u kučini. Još nešto ću da vam kažem, vi ne znate elementarne stvari. Ovde vas, takođe, citiram, jer ste vi to rekli meni. Vi niste imali argumente da to dokažete, a ja ću vama sada to da dokažem, odnosno građanima Srbije, pre svega.
Vi ste u obrazloženju Predloga zakona o jedinstvenom biračkom spisku napisali da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan u članu 42. stav 2. Ustava. Gospodine ministre, taj član i taj stav u Ustavu glasi – prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.
Ovo nema veze sa zakonom o jedinstvenom biračkom spisku, već sa nekim zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ali zato, ministre, trebalo je ceo Ustav da pročitate i da ste došli do člana 52, onda biste videli da član 52. govori o izbornom pravu i kaže – svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Drugi stav – izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično. Stav 3 – izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.
Ovde ste, gospodine ministre, mogli i trebalo je da pronađete pravni ustavni osnov za Predlog ovog zakona.
U obrazloženju dalje kažete: ''Opredeljenje da se vođenje evidencije birača uredi posebnim zakonom, a ne, kao što je do sada bio slučaj, zakonom kojim se uređuje izbor narodnih poslanika, zasnovano je na sledećem. Prvo, vođenje evidencije birača je jasno odvojen postupak od samog postupka sprovođenja izbora.''
Ko to spori? Mnogi postupci koji su regulisani Zakonom o izboru narodnih poslanika su odvojen postupak od samog sprovođenja izbora. Odluka o formiranju biračkog odbora je, takođe, odvojena od samog postupka izbora. Da li to znači da ćete da nam predložite i zakon o izboru članova biračkih odbora? Zaista, neverovatno.
Dalje, šta kažete? ''Postupak izbora narodnih poslanika je samo jedan od izbornih postupka u Republici Srbiji u kome se koristi evidencija birača'', pa u zagradi stoji – pored toga, tu su i izbori za predsednika Republike i lokalni izbori.
Da li ste ovim hteli da kažete, gospodine ministre, da jedinstveni birački spisak ne treba da postoji i za lokalne izbore i za predsedničke izbore? Ili, možda ne znate da postoji supsidijarna primena pravnih propisa? Čini mi se da ste toliko pravničkog znanja nekada imali. Ne znam šta vam je danas. Dakle, ono što nije propisano tim zakonima o lokalnim izborima i o izborima za predsednika Republike, ukoliko ne biste promenili te zakone, što nije nemoguće, u tom delu, svakako se primenjuje supsidijarno ono što je sadržano u Zakonu o izboru narodnih poslanika. To stoji u oba ova zakona. Zaista je neverovatno da ste toliko nepripremljeni došli danas u Parlament. Stvarno, nije karakteristično za vas.
Dalje, u obrazloženju kažete: ''Po uspostavljanju informacionog sistema, sprovešće se procedura objedinjavanja postojećih biračkih spiskova u Jedinstveni birački spisak, koja uključuje konverziju podataka iz postojećih lokalnih biračkih spiskova, njihovo usklađivanje i otklanjanje nedostataka. Takođe je potrebno obezbediti sredstva i za definisanje i testiranje procedure centralizovane pripreme izvoda iz biračkog spiska, razvrstanih po jedinicama lokalne samouprave i biračkim mestima, kao i za održavanje sistema.''
Naravno da ovo košta. Vi ste predvideli da u ovoj godini to treba da se plati 40 miliona dinara, u 2010. godini – 170 miliona, u 2011. godini – 40 miliona dinara. Ovaj zakon, kako ste napisali, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, to vam je član 30, u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje po isteku godinu dana od dana stupanja na snagu, osim člana 26, koji počinje da se primenjuje od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, da li vi već sad nama kažete da ovaj posao neće biti završen za godinu dana, jer morate da opredelite neke pare i za 2011. godinu, ili ovo znači nešto drugo? Nadam se da ćete se uključiti u raspravu, pa da ćete da govorite o tome.
Sada, za ovih nekoliko minuta da kažem nešto o čemu je govorio kolega Krasić – o nekim malverzacijama koje su se dešavale u Tutinu na poslednjim predsedničkim izborima. Podneli smo devet krivičnih prijava protiv predsednika biračkih odbora zato što su očigledno krali izbornu volju, krali glasove, zaista, drugi izraz ne može da se upotrebi, i to krali u korist DS-a. To su ljudi rekli, imam sve te zapisnike, jer sam zastupala SRS u Sudu u Tutinu i mogu da vam donesem, citiram i odluke i zapisnike sa tih rasprava.
Žena je dva puta upisana u birački spisak, pod brojem 56. i 57, s apsolutno identičnim podacima. Nekoliko puta je intervenisala u opštini. Svaki put su joj rekli – ne, ne, to je jedan glas više, samo ti dođi i glasaj. Svaki put je glasala dva puta. To je izjavila na Sudu i Sud kaže da to nije ništa strašno, jer je to samo jedan glas.
Navešću slučaj žene koja kaže da nikad u životu nije izašla na izbore, da njen muž svaki put glasa u njeno ime i u ime ostalih članova porodice. Sudija kaže – pa, znate, znam da to jeste tako, ali to je u ovom kraju običaj. Vi sve to tolerišete i sve ste to znali.
Malo je vremena ostalo, ali bar da krenem od člana 1. Predloga zakona. U članu 1. ste napisali: „Jedinstveni birački spisak, u daljem tekstu birački spisak, jeste javna isprava u kojoj se vodi evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo“.
Već smo na ovaj 1. član amandmanski intervenisali i predložili da se napiše da je to spisak u kom se vodi jedinstvena evidencija državljana Srbije, da bismo vam već na početku skrenuli pažnju da mora da se javi o jedinstvenom biračkom spisku, a ne o nekakvom zbiru pojedinačnih spiskova po jedinicama lokalne samouprave.
Još uvek nismo dobili mišljenje Vlade o našim amandmanima i baš me interesuje na koji način ćete reagovati, da li ćete prihvatiti ovaj amandman i na taj način priznati koliko vam je pogrešna koncepcija, ili ćete ga odbiti, i s kojim obrazloženjem?
Ponavljam ono što ceo dan govorimo, jedinstveni birački spisak je osnov za održavanje legalnih i legitimnih izbora. Činjenica da mi i danas u članu 12. Zakona o izboru narodnih poslanika imamo regulisanje, postojanje jedinstvenog biračkog spiska, a da ga do danas niste primenili, govori u korist naše tvrdnje da ne želite ni legalne, ni legitimne izbore.