Upravo je član 100. stav 1. povređen od strane predsedavajućeg u prepodnevnom delu, gospodina Novakovića. Gospodin Dragan Todorović je tražio reč po Poslovniku. Ja sam takođe ubacila karticu i tražila reč po Poslovniku, što uopšte nije, barem ne glasno, konstatovao gospodin Novaković.
To što gospodin Todorović, a nakon toga ni ja nismo dobili reč na osnovu člana 100. Poslovnika govori o nekom čudnom tumačenju ovog poslovnika. Pogotovo je čudno kada to radi neko ko je diplomirani pravnik i uz to advokat. Gospodine Novakoviću, ja stvarno ne znam, kada vaši klijenti ovo čuju, da li će potrčati da povuku predmete.
Vi niste dozvolili da se govori o povredi Poslovnika, a u ovom članu 100, da ga ne čitam celog, ovo posle zapete kaže... Odnosno, član 100. stav 1. govori i tome da narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika i kaže – a ta povreda učinjena je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.
Ako se neko javi da ukaže na povredu, a predsedavajući, gospodin Novaković konkretno, ne dozvoli da se o tome govori, kada onda može da se govori, ako ne može neposredno po učinjenoj povredi?
Da li pauza od sat vremena, koja se u poslednje vreme inače upodobljava potrebama i obavezama ministara, jer bože sačuvaj, ne može ministar i prepodne i popodne da sedi u sali, nego dokle može ministar, dotle traje rasprava... Dakle, nema mogućnosti.
Vi ste prekršili Poslovnik zato što ste malopre gospodinu Todoroviću dali reč, jer pauza za ručak nije nešto na čemu se desila povreda.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Znači, neposredno posle, odnosno oboje ste učinili povredu ovog člana, gospođo Čomić.