Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Sigurno je da bi ovo moglo da bude prihvatljivo sa aspekta novine koja se primenjuje još od 2004, 2005. godine, sa nekim izmenama ovde, praktično, da se ovaj zakon na neki način popravi, ali bojim se da će i ovaj zakon, kao i mnogi zakoni koji se donose, ostati mrtvo slovo na papiru. Problem je primena mnogih zakona, zakona o državnim službenicima na položaju, ZKP-a i drugih zakona čija se primena stalno prolongira zato što je nemoguće sprovoditi ih u ovakvoj situaciji.
Veliki problem predstavlja, gospodine ministre, totalna nezaposlenost u Srbiji. S kim ćete vi da sprovodite ovaj zakon? Ko su ti radnici koji uopšte rade u ovoj Srbiji? Nešto malo, trenutno, po javnim preduzećima i u državnim institucijama. Meni se čini da ćete ovakvim zakonom samo napraviti dodatni haos između onih dobrih poslodavaca, malih i srednjih preduzeća, koji čine napore da opstanu u ovoj teškoj situaciji. Jednostavno, oni koji dobro rade biće prinuđeni da izbegavaju, koliko god mogu, ukoliko dođe do nekih problema, da uopšte zapošljavaju ljude.
Mnogo se država umešala kod tih malih i srednjih preduzeća i kod onih ljudi koji dobro posluju. Ne činite nikakav napor da upravo u ovim teškim vremenima pomognete takvim firmama da posluju, da rade, da zapošljavaju, nego ih sa ogromnim doprinosima za zaposlene (koji su verovatno najveći u Evropi) gušite. Naravno da će zbog svega toga doći do ovakvih i sličnih sporova.
Ne vidim neki veliki razlog da govorimo o nekom skupom postupku kada su u pitanju radni sporovi. Svima je poznato da nema takse kod suda kod radnih sporova, gospodine ministre. Uvek je, i do revizije, obavezna revizija bila pred Vrhovnim sudom, kod radnih sporova. U čemu je problem ako neko od radnika hoće da ostvari neko svoje individualno pravo? U čemu je problem ako neko hoće da ostvari pravo? Po Ustavu je pravo na rad osnovno pravo.
U Srbiji, gospodine ministre, postoji toliko nezaposlenih i sva ona obećanja koja ste davali kada ste bili u izbornoj kampanji... Predsednik države je rekao da će biti 200.000 novih radnih mesta. Kako će ti ljudi kojima je obećano da će biti zaposleni da ostvare neko svoje pravo? To je neka buduća neizvesna okolnost da će 200.000 ljudi da bude zaposleno, a vidimo sada da će doći do masovnih otpuštanja. Evo, ovi zakoni koji su sada na dnevnom redu dovešće do ogromnog otpuštanja ljudi.
Sada mi nije jasno, vi ćete zakonom to rešiti, a ko će i na koji način tim ljudima omogućiti da neki miritelj ili arbitar kaže – ljudi, nije trebalo da budete otpušteni. Koji su to kriterijumi po kojima će neko biti otpušten u ovoj zemlji?
Predviđaju se neke magle, praktično, nekoliko prosečnih plata, da se zamažu oči, ali nije to suština. Svi ti ljudi će jednog dana doći na biro, svi ti ljudi imaju porodice, imaju decu koju moraju da školuju, da leče, da hrane. Oni će tih stotinak, dvesta, trista hiljada dinara brzo da potroše, i šta ćemo onda da radimo sa tim ljudima?
Meni se čini da i ovaj zakon, kao, recimo, Zakon o krivičnom postupku, gde smo uveli institut priznanja krivice i stalno govorimo o tome kako će sudovi biti efikasni... Naravno, ako budemo ovakve institucije imali, pa nemamo radne sporove, pa imamo priznanje krivice, manji broj krivičnih postupaka, sigurno je da će sudovi imati manje posla, manje predmeta. To je upravo odbrambeni mehanizam od onoga što smanjujete 600, 700, 800 sudija u ovoj zemlji, zato što stalno imate neke „štake“ kojima pomažete da se nekako to smanjenje kod sudova, kod preduzeća na ovakvim zakonima ... Eto, to lepo izgleda, mirno rešavanje sporova, arbitri i sve je u redu.
Gospodine ministre, evo, pred nama je konkretno štrajk advokata u Srbiji. Mislim da vam je to poznato. Kako ćemo tu da rešimo situaciju? Hoćemo da idemo u Evropu i, naravno, treba da idemo u Evropu, ali u Evropi nigde nema situacije da su fiskalne kase prisutne kod advokata i da oni posluju uz pomoć fiskalnih kasa. Tako nešto, gospodine ministre, ne postoji.
Nije mi jasno sada, imate totalni raskol u Vladi – Ministarstvo pravde praktično je na strani advokata kada su u pitanju fiskalne kase, jer kažu da to ne postoji u Evropi.
Imate drugo ministarstvo, koje hoće da otme i kaže – moramo da imamo fiskalne kase, mora da bude isti princip za sve.
Nije isti princip za sve. Imate situaciju da je u Evropi takav princip. Stalno prihvatamo sve što nam Evropa kaže, pa prihvatite to i u ovoj situaciji. Ne govorim zbog činjenice da sam praktično i ja pripadnik advokata, ali to je totalna nelogičnost.
Danas u novinama imamo i izjavu potpredsednika Vlade gospodina Krkobabića. On je verovatno u ovoj zemlji sve rešio kada su u pitanju penzije, sve je živo rešio, i sada je rešio da on rešava situaciju kako će sa advokatima da se pregovara i kaže – molim vas, ako se ovo ne prihvati, imamo i gori sistem od ovog, kada su u pitanju fiskalne kase.
Ne mogu da shvatim da u ovoj vladi svako radi šta mu padne na pamet. Imate ministra pravde, koji je verovatno pozvan za ovo, i neko drugo ministarstvo, Ministarstvo finansija, da se ovaj problem reši. Vidite kako je, ne možete vi baš sve da kontrolišete. Kada sedam hiljada ljudi krene u štrajk, parališete sistem. Vidite da sudovi ne rade, a 1. decembra idemo u totalnu reformu sudstva, idemo ka Evropi, biramo sudije, verovatno veliki broj podobnih sudija. Uopšte ne znamo kriterijume, mi kao javnost, o tome kako se oni biraju, a 1. decembar je za 20 dana. Koliko mi je poznato, tu se nije baš daleko otišlo.
Ne bi me iznenadilo da ovih dana krenete sa tim da se prolongira izbor sudija, kao što ste radili i prilikom izbora za državne službenike na položaju itd. To govori o jednom velikom problemu – da se u ovoj državi ništa ne zna, da se ovde radi dan za dan, da se preživi, da se zamažu oči itd.
Hoće li mi neko objasniti situaciju – među tih pet miliona ljudi koji su stali u red, kada su u pitanju besplatne akcije, sigurno je 500.000 radnika koji nemaju od čega da žive, koji su ostali bez posla i imaju izuzetno male plate, čak i do milion ljudi; ko će tim ljudima, koji arbitar, to da reši? Koji je to čovek koji će sada da kaže – znate šta, vi ste ove ljude oštetili za hiljadu evra, ti ljudi su verovatno tamo glasali, ili većina njih, i prevareni su?
Prevareni su, gospodine ministre. Da imate malo sluha, vi biste to javno rekli – tačno je, ova država nije isplatila hiljadu evra. Stanite na stranu radnika. Vi ste ministar koji treba da podrži radnike. Činjenica je da poneki put imate izjave koje mogu da ohrabre, činjenica je da ste dosta prisutni, ali činjenica je da nema nikakvog konkretnog boljitka kada su radnici u pitanju.
U ovoj zemlji, gospodine ministre, praktično nijedan veliki sistem ne radi. Pogledajte samo u gradu iz koga dolazim – „Magnohrom“, Fabrika vagona, „Jasen“, to je potpuno stalo. To su možda neki pojedinačni poslići koji se daju da se preživi, da se plate osnovni troškovi, ali tu posla nema.
Još gore od svega toga je da su mala i srednja preduzeća u Kraljevu (a kada pričam o Kraljevu pričam praktično o celoj zemlji) potpuno stala, gospodine ministre. Imate odlične firme, neću da pominjem njihova imena, ne bi bilo korektno, koje zapošljavaju po 300, 400, 500 ljudi. Svi ljudi koji su primljeni na određeno vreme otpuštaju se ovih dana. Znači, nema posla. Država ne plaća uopšte obaveze tim firmama, malim i srednjim preduzećima.
Vaš je zadatak da podstaknete nadležne u Vladi da podrže takve ljude, jer praktično se zatvara ciklus: ako ti ljudi stanu, staće i radnici, neće imati posla, doći će na biro i vi ćete imati problem. Tu morate da ugasite požar, a ne da donosimo zakon – praktično, kada je sve propalo, kada je sve stalo, mi ćemo mirno da rešavamo sporove, pojaviće se neki arbitri.
Postoji jedna potpuna nelogičnost ovde u zakonu, koju moram da vam citiram: „Direktor Agencije pokreće postupak za brisanje iz imenika i donosi odluku“. Molim vas, to je totalno – kadija te tuži, kadija ti sudi. Zar to ne može da bude neko drugi, a ne direktor, koji istovremeno pokreće postupak i donosi odluku? To je nešto, po meni, nezabeleženo, kada se sve ima u vidu, kada je u pitanju bilo kakav pravni osnov da tako nešto može da bude.
Gospodine ministre, još nešto ću da vam kažem. Kada sam govorio o sudovima i radnim sporovima, poznato je da nije bilo taksi, kao što sam rekao, ali je velika stvar za građane Srbije i za svakog radnika koji neko drugo pravo hoće da ostvari... Vi ste, ne kažem vi, nego oni koji su bili nadležni, povećali sudske takse 50% pre tri-četiri meseca. Šta je u ovoj zemlji poskupelo 50% kada su u pitanju cene? Dakle, i to je jedan od načina da se zaustave sudski postupci, da se zaustavi parnični postupak, da se zaustave trgovinska potraživanja u trgovinskim sudovima. Onemogućavate potpuni pravni protok, što bi se moglo reći, i informacija, i presuda i ostvarivanje nekog prava.
S jedne strane, želite da imate miritelje, a imali ste situaciju da je državni sekretar iz jednog ministarstva pre dva-tri meseca rekao da će on da spreči radne sporove, da ne mogu radni sporovi da se vode. Da li je to poruka građanima Srbije da se tako radi u ovoj zemlji?
Povećanje sudskih taksi od 50%... Pa, radnici ne tuže samo zbog takvih odnosa, ima tu i nešto što proizilazi iz naknade štete, iz nekog drugog osnova itd. Zamislite kada nekom podignete nešto sa 20.000 na 30.000, pa su tu raznorazne takse na presudu, pa na žalbe itd, itd.; onda imate situaciju da ispada normalno da se broj sudija u ovoj zemlji smanjuje za 800.
Dakle, potpuna inverzija, potpuni raskol, potpuno neprihvatljiv scenario u ovoj državi, koji ova vlada pravi sa bilo kojim zakonima koje donosimo.
Pravimo zabunu kod građana Srbije, pretrpavamo sa 250, pa se hvalite 250, 300, 350 zakona, imamo sad i zakon o stečaju posle ovog zakona; građani Srbije više ne znaju ni koji zakon važi.
Znate li šta je najgore? Kad donesete zakona pa neko počne da primenjuje taj zakon, a posle samo nekoliko meseci kažete – njegova primena se odlaže iz tih i tih razloga. To Evropa sigurno nikada neće podržati. Možda bi konkretno ovaj zakon i bio dobar da je ovde takva ekonomska situacija, sigurno bi ovaj zakon bio dobar, ali u ovakvoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi ovako nešto sigurno neće biti dobro. Tehnička rešenja iz ovog zakona su korektna, ali situacija u kojoj se nalazimo sigurno će odložiti njegovu primenu.
Ja toliko, a naravno, Nova Srbija će kroz raspravu u načelu i u pojedinostima pokušati da nešto popravi ovde. Ukazao sam na svoju osnovnu primedbu – direktor Agencije inicira postupak i odlučuje, što je potpuno neprihvatljivo. Hvala.