Hvala. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, ili bar deo tog vremena.
Što biste rekli vi, gospođo Čomić, stenograma radi, a i javnosti radi, upravo se odvija sednica Odbora za ustavna pitanja, s veoma važnim temama dnevnog reda – predlozima statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine i ovog neustavnog zakona o prenosu nadležnosti, i to je razlog što poslanici SRS-a koji su bili u obavezi da govore o pojedinostima nisu mogli da se uključe od samog početka u ovaj rad.
To govori o tome koliko vi poprilično neozbiljno shvatate i rad Parlamenta i rad Odbora. Rekla bih da mnogo toga radite samo da otaljate posao, a moram da vam kažem da to nije dobro.
U prethodnoj tački dnevnog reda, a ima veze i s ovom tačkom dnevnog reda, govorila sam o izvesnim zloupotrebama gospode iz Novog Sada, Jelene Šogorov, koja je vlasnik Fakulteta za evropske pravno- političke studije, kojoj je njena rođena majka, Mira Šogorov, kao direktni rukovodilac Dokumentacionog centra "Vode Vojvodine", dala u zakup kulturno dobro po nekoj izuzetno niskoj i simboličnoj ceni, suprotno Zakonu o kulturnim dobrima, a da je u Republičkom savetu za razvoj univerzitetskog obrazovanja član komisije koji je akreditovao ovaj njen fakultet bio Stevan Šogorov. Dakle, govorim o odnosu majka, ćerka, otac, odnosno muž, na koji način se sprovode koruptivne radnje i na koji način se, na najgrublji mogući način, dovodi u pitanje interes građana Srbije.
U međuvremenu, zašto ovo govorim? Zato što ste vi, gospođo Čomić, rekli, odnosno javno zatražili da se stenogram onoga što smo govorili ja i kolega Dragan Stevanović dostavi javnom tužiocu. Ne da nemamo ništa protiv, nego daj bože da javni tužilac počne da radi svoj posao, ali ne morate vi na to da ga upozoravate. Javni tužilac je u obavezi da čak i na pijaci, kad kupuje jaja, ako čuje da neko pominje neku osnovanu sumnju da je izvršeno neko krivično delo, reaguje. Nemojte pogrešno da me razumete, nemam ništa protiv ovoga što ste vi zatražili i upozorili javnog tužilaca. Mi odavno govorimo da on ne radi svoj posao, vi ste se samo pridružili tome.
Opet, ako zaista uđe u taj postupak, još jedna dodatna informacija. U međuvremenu sam saznala da je ovaj gospodin Stevan Šogorov član Upravnog odbora "Metals banke". "Metals banka", opet da podsetimo, jeste banka, uslovno rečeno, Bojana Pajtića, koja je formirana s namerom da bude razvojna banka, kako je predviđeno u ovom neustavnom tekstu statuta AP Vojvodine. Dakle, mi ovde nismo ni doneli, ni dali saglasnost na taj statut, a Bojan Pajtić, evo, uredno s njim i ovaj gospodin Šogorov, rade ono što im je odnekle naređeno.
Što se tiče člana 22. Predloga zakona o državnim službenicima, mislim da nisam otišla nimalo iz teme, jer je ova iz "Vojvodina voda" državni službenik, dobijala je platu iz budžeta Republike Srbije, tako da i te kako ima veze s ovim. Šta je gospodin Zoran Krasić predložio? Da se član 22. Predloga ovog zakona briše, a član 22. Predloga ovog zakona se odnosi na član 59. osnovnog zakona koji se menja, o državnim službenicima.
Šta je nama Vlada sada predložila? Ovaj član 59. odnosi se pravo na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku i govori da se rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno rešenje o premeštaju, dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku na adresu navedenu u prijavi na konkurs. Tu nema ničeg spornog. Kaže se dalje: "Ukoliko dostavljanje iz stava 1. ovog člana nije uspelo, službeno lice državnog organa sastavlja pismenu belešku. U slučaju iz stava 2. ovog člana, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja izjavi žalbu ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove".
Mislimo da je ovo nedopustivo, zato što će ovo biti izvor zloupotreba. Postoji Zakon o opštem upravnom postupku koji, između ostalog, reguliše i način lične dostave, ali je meni interesantnije obrazloženje Vlade Republike Srbije, koja kaže da ne prihvata amandman Zorana Krasića, jer, kaže, " kako se u praksi pokazala neefikasnom primena pravila opšteg upravnog postupka o ličnoj dostavi rešenja, predloženim rešenjem propisuje se da, ukoliko ne uspe lično dostavljanje, službeno lice u organu o tome sastavlja pismenu belešku, a rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa i po isteku osmog dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim".
Ovo je neverovatno, iz više razloga. Najpre, kako je moguće da ovaj zakon može da devalvira Zakon o opštem upravnom postupku? To je, ovako pravnički, nešto što me je zgranulo. S druge strane, kako će neko ko je učestvovao na javnom konkursu, a namerno mu se ne dostavi obaveštenje da je neko drugi primljen na tom javnom konkursu, a ne on, pored svih onih skenera, obezbeđenja, najava, itd., da dođe do tog mesta gde je oglasna tabla u tom državnom organu i da vidi da na toj oglasnoj tabli stoji kako je završen taj javni konkurs?
Ovo je, jednostavno, nemoguće i samo govori u prilog našoj tvrdnji, još iz načelne rasprave o svim ovim predlozima zakona, da nije namera da se ovim zakonom, kao i ostalim zakonima, bilo šta poboljša u oblasti državne uprave, nego se ovaj zakon menja, donose se ove izmene da bi se nadoknadilo ono što predviđate ovim zakonima koji slede, a to je smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Vi ovim zakonom otvarate mogućnost da svaki ministar može da zaposli, odnosno da najpre otpusti, u skladu sa zakonom, ukupno preko tri hiljade ljudi na nivou Vlade Republike Srbije i oko sedam-osam hiljada na nivou lokalne samouprave. Govorili smo o tome, ovi zakoni predviđaju deset hiljada otkaza, najmanje, u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, i te otkaze će dobijati oni koji su politički nepodobni. To će biti u najvećem broju slučajeva ljudi koji imaju poprilično radno iskustvo i stručno iskustvo u obavljanju ovih izuzetno značajnih poslova.
Zato ovaj zakon o izmenama Zakona o državnim službenicima, kao i ova dva zakona kasnije, otvaraju mogućnost da se zloupotrebe, tako što će se novi službenici primati na određeno vreme i što broj službenika neće biti promenjen, možda će biti čak i veći, jer to ovi zakoni dozvoljavaju, ali je bitno da se ovim zakonima otvara mogućnost stvaranja potpune partijske države, koja već jeste poprilično partijska, ali, ako je eventualno negde ostala još neka nepopunjena rupa, ovaj zakon stvara mogućnost za to. Zato je i rečeno, u ovom članu 22. Predloga zakona, na koji način će se vršiti dostava i ostvariti pravo na žalbu kod javnog konkursa. Ovo je zaista neverovatno.
Da smo u pravu i da stanje u državnoj upravi nije dobro, potkrepiću s nekoliko rečenica iz stenograma, zapravo, citata gospodina Milana Markovića. U obrazloženju Predloga ovog zakona, gospodin Milan Marković je rekao, između ostalog – dakle, možemo reći da nakon tri godine primene ovog zakona, misli se na Zakon o državnim službenicima, sistem nije doživeo svoju afirmaciju kroz postavljanje na položaje. ''Razlozi su mnogostruki. Jedan od razloga jeste da je ovo već treća vlada koja radi po principu državnih službenika. Imali smo dva puta izbore, što je svakako omelo postupak postavljenja na položaje, a drugi razlog je donekle i inertnost prilikom iniciranja konkursa od strane rukovodilaca organa.''
U potpunosti se slažemo s ovim što je rekao gospodin Milan Marković, ali očekujemo da nam kaže šta se preduzelo protiv tih koji su bili inertni, koji su zloupotrebljavali postojeći zakon, i da li će oni biti, eventualno, ocenjeni negativnom ocenom, da li će oni biti ti koji će dobiti otkaz nakon usvajanja ovih zakona koji slede.
Dalje, gospodin ministar kaže: ''Recimo, interesantno je reći da postavljanje na položaj u najboljem slučaju traje 87 dana, a za izvršilačka mesta traje, nećete verovati, i po osam meseci. Dakle, državni službenik na izvršilačkom mestu, da bi se primio, prođe čitavih osam meseci. To dovodi do toga da rukovodioci, na ovaj ili onaj način, izbegavaju odredbe ovog zakona, koristeći razne druge oblike radnog angažovanja, bilo da su to radni odnosi, ili možda čak i van delokruga, čak i ugovori o delu, koji bi, po svojoj prirodi, morali biti van delokruga organa. Nažalost, i to se koristilo u prethodne tri godine.''
Od reči do reči možemo da prihvatimo ovo što je rekao gospodin Milan Marković, jer znamo da je ovo istina i o ovome smo govorili, govorimo i govorićemo. Opet ostaje pitanje – šta je s onima koji su na ovaj način zloupotrebljavali zakon, koji su na ovaj način zloupotrebljavali svoj položaj? Da li su oni unapređeni? Da li su dobili otkaze? Da li su disciplinski odgovarali?
To je ono što bi bilo interesantno građanima Srbije, a i ovim našim dragim gostima, mladim, koji su došli da nas vide i čuju sa galerije. Svakako, i njih interesuje, ako imaju mame ili tate zaposlene u državnoj upravi ili nekoj opštini, da me bolje razumeju, da li će ostati bez posla predlozima ovih zakona. Nažalost, dečice draga, 10.000 ljudi u Srbiji ostaće bez posla zato što vladajuća većina donosi ova tri zakona.
Dalje, gospodin ministar je govorio o vrednovanju rada. Kaže: ''Kvartalno se vrši vrednovanje rada državnih službenika. Kada neki državni službenik na vrednovanju ne dobije zadovoljavajuću ocenu, on ide na vanredno ocenjivanje, i to u roku od samo jednog meseca. To je šansa da u tom roku od jednog meseca popravi svoj rad''.
Gospodine ministre, nisam razumela da se ovde radi o tome da će neko u roku od mesec dana da popravi svoj rad, već sam razumela da neko traži vanredno ocenjivanje zato što sumnja da je ispravno ocenjen i da zbog toga mora da ide na vanredno ocenjivanje, a ne da ide na popravni, da ide u ''pačiju školu'', tri meseca nije dobro radio, pa će još mesec dana naknadno dobro da radi, puj-pike ne važi za ovo što nije dobro radio. Ne, nego se radi o tome da ovakva formulacija i ovaj zakon dovode u pitanje realnost ocenjivanja, nepristrasnost ocenjivanja.
Vi ste i sami rekli, dalje ću vas citirati, da je bilo loših iskustava s ocenjivanjem. Dokle god se ne utvrde potpuno jasni kriterijumi, te zloupotrebe biće, nažalost, prisutne. To je veliki problem. To što vi sada ovo regulišete zakonom, a ranije je bilo uredbom, ne menja stvar kod toga da će neki ministar, ili neki šef, nije bitno kog ranga, dati negativnu ocenu nekome čiji je on nadređeni, ili rukovodilac, samo zato što mu nije doneo burek, ili što mu se ne sviđa zato što zna da je drugačije političke orijentacije, i to će, nažalost, biti ono što će se dešavati kada ovaj zakon stupi na snagu.
Vi ste, ministre, dalje govorili i o disciplinskoj odgovornosti. I tada sam vam skrenula pažnju, da ne kažem upozorila. Rekli ste da je interesantno da je bilo dolaska na posao u alkoholisanom stanju i da je to moglo samo da se podvede pod neku vrstu nedostojnog ponašanja. Kažete – mi smo sada to predvideli kao težu povredu radne discipline i moram reći, na našu veliku žalost, ovo je bilo neophodno. ''Bilo je neophodno, odnosno postoje, nažalost, ljudi koji nisu u stanju da se uzdrže od upotrebe alkohola, odnosno koji nisu mogli da se uzdrže od toga da dođu na rad u alkoholisanom stanju.''
Bez obzira na to što u Zakonu o državnim službenicima ovo nije bilo predviđeno, postoji Zakon o radnim odnosima, koji je još od 1991. godine, dakle, mnogo pre ovoga što vi zovete demokratija, zabranjivao, odnosno predviđao sankcionisanje dolaska na posao u alkoholisanom stanju. Dakle, bilo je mogućnosti da se to spreči, odnosno da se kažnjavaju ljudi koji na taj način krše radnu disciplinu, ali i ova vaša konstatacija, gospodine ministre, ostala je, opet radi javnosti, bez odgovora na pitanje – šta se dešavalo ljudima koji, kako vi ovde kažete, nažalost, nisu mogli da odole alkoholu, koji su dolazili na radno mesto u alkoholisanom stanju i ne znam kako radili posao za koji su dobijali pare?
Dalje, ministar koji ne voli da citiram, zato izađe, verovatno, rekao je, opet citat…

Narodna poslanice, molim vas da ne kršite Poslovnik, član 104. Ne možete u svom izlaganju nagađati o razlozima ministrovog ponašanja na takav način, pa vas upozoravam da ne kršimo Poslovnik.
S obzirom na to da sam vas prekinula, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da će deo današnje sednice, od 13.30 časova, sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine, pratiti predstavnici učeničkih parlamenata četiri srednje škole iz Prokuplja, i to: Srednje poljoprivredne škole „Radoš Jovanović“, Srednje medicinske škole „Aleksa Savić“, Srednje tehničke škole „15. maj“ i Gimnazije.
Sa nama su danas: Jelić Nikola, Vesović Petar, Dimitrijević Milica, Đurđevska Nikolina, Mladenović Miloš, Jeftić Marina, Marković Jelena, Stamenković Mladen, Stanković Ivan, Kocić Nevena, Jovanović Nina, Ilić Jovan, Žugić Dragutin, Ristić Stefan, Marijanović Radmila, Milošević Jelena, Mihajlović Miona, Dragoljub Radosavljević, Cvetković Miloš, Petrović Ivan, Kalićanin Dragan i Leposavljević Marko.
Dobrodošli u vašu kuću, Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Narodna poslanica Vjerica Radeta. Iskoristili ste 15 minuta, ukupno vreme ovlašćene predstavnice, i dva minuta od Poslaničke grupe. Ako želite, možete nastaviti, samo vas podsećam da poštujemo član 104. prilikom obraćanja. Ako želite, možete se prijaviti i nastaviti svoje izlaganje. Izvolite.

Prijavila sam se, naravno da želim da nastavim. Prosto je neverovatno kako ste me, zašto ste i na koji način ste me prekinuli. Kada sam videla ovu decu na galeriji, i sama sam rekla da ih pozdravljam i naravno da nemam ništa protiv…

Narodna poslanice, bili ste prekinuti zbog toga što kršite član 104. Sada vas upozoravam drugi put da ne možete kršiti član 104, da se ne možete obraćati ministru, ni bilo kom drugom učesniku.
Molim narodne poslanike Momira Markovića i Sulejmana Spaha da ne dobacuju. Izričem upozorenje i narodnom poslaniku Momiru Markoviću i narodnom poslaniku Sulejmanu Spahu.
Nedopustivo je, po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine, da se bilo koji učesnik sednice u svom izlaganju dotiče stavova i razloga za postupke drugih učesnika u sednici, i na to sam vas upozorila. Molim vas da dalje ne kršimo član 104. U interesu svih nas je da poštujemo Poslovnik.
Molim da se prijavite ponovo. Izvolite.

Hvala. Ja vas molim da poštujete član 27. i zaista ne znam na osnovu čega ste mi skrenuli pažnju na član 104, na pominjanje ministra, kad uopšte ministra nisam pomenula, a, s druge strane, rekli ste – ne dozvoljavate, ne znam kakvo obraćanje ministru. Kako da se obratim čoveku kojeg nema ovde? Zaista ne vidim...

Narodna poslanice, dva puta ste upozoreni na poštovanje. Sada vas upozoravam i podsećam i na član 103. Uvidom u stenogram, možete videti na koji način reagujem primenjujući Poslovnik Narodne skupštine.
Molim vas da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s obzirom na to da smo na to svi obavezni i da time omogućimo i svakom predsedavajućem da primenjuje član 27.
Molim vas da se prijavite. Izvolite, nastavite.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, u ovom momentu govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji predviđa, govorim o duhu zakona, povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji, i to isključivo iz redova stranaka vladajućeg režima. S jedne strane, 10.000 će izgubiti posao u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. S druge strane, imamo Predlog zakona koji će omogućiti i dalju zloupotrebu, upravo onakvu za koju nam je ministar Marković, kada je govorio u načelnoj raspravi, rekao da postoji kod primene ovog zakona i da on to, kao ministar, već tri godine, hajde da kažem toleriše, jer je činjenica da je sam to izneo; rekla bih – trpi, ali bojim se da će gospođa Čomić da mi skrene pažnju da je to ružna reč.
Šta je još rekao gospodin Milan Marković? ''Dosta se i u našoj javnosti govori, a i u praksi je primećeno da postoji jedan dosta ležeran odnos državnih službenika prema poslu koji obavljaju i veoma je važno pooštriti disciplinsku odgovornost.''
Mislim da je veoma važno pooštriti i krivičnu, a kamoli disciplinsku odgovornost, jer sam govorila, povodom prethodne tačke dnevnog reda, o zloupotrebama i u Agenciji za privatizaciju, i u Savetu za borbu protiv korupcije, i u Javnom preduzeću "Vode Vojvodine", konkretna imena, a radi se o državnim službenicima, o ljudima koji primaju platu iz džepova građana Srbije, odnosno iz budžeta Republike Srbije.
Zašto, uopšte, citiram ono što je ministar govorio? Iz prostog razloga što očekujem da ministar to sluša, da se podseti na to i da odgovori na nedorečenosti ovih njegovih izjava, jer ako je on konstatovao da postoje ovakvi problemi, a ništa nije uradio, onda on loše radi svoj posao. Ako je nešto uradio, onda treba ovde da nam se pohvali šta je uradio i da doprinese kvalitetnijem radu državnih službi.
Kaže gospodin Marković – prosto, učinili smo ovim zakonom, nadam se, to da sama državna uprava bude daleko funkcionalnija, odnosno da rukovodioci mogu da saobraze državnu upravu potrebama posla, jer ovaj dosadašnji, da kažem, dosta nefunkcionalan sistem, dosta se odražavao i na kvalitet rada.
Samo pitam – kako neko sebi može da dozvoli da bude tri godine na čelu jednog ministarstva i da ništa ne uradi, da bi nakon tri godine mogao da kaže da i dalje imamo dosta nefunkcionalan sistem, koji se odražava i na kvalitet rada?
Mi srpski radikali to pričamo godinama unazad i ovo je potvrda od strane resornog ministra, ali i dalje ostaje neverovatna činjenica da se ništa ne preduzima da se ovi problemi prevaziđu.
Evo, još kratko, dve-tri rečenice, takođe citiram šta je gospodin Milan Marković rekao: ''U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, svi su dužni, rukovodioci organa, da pokrenu postupak za popunjavanje položaja. Ukoliko rukovodioci organa to ne učine, služba za kadrove će po sili zakona pokrenuti postupak za popunjavanje položaja. Pored toga, pošto se dešavalo da prođe konkurs, a rukovodioci organa nikoga ne izaberu i onda opet mir i tišina šest meseci, ili godinu dana, predvideli smo i to da, po automatizmu, čim rukovodilac obavesti da nije izabrao nekog sa liste, služba za kadrove ponovo obnavlja konkurs''.
Ako se dešavalo, a ministar kaže da jeste, da prođe konkurs a da rukovodioci organa nikoga ne izaberu, i onda opet, kako kaže ministar, mir i tišina, verujem ministru od reči do reči, zaista ga molim da kaže, radi javnosti, ili neka javnost sama zaključuje, kakva je onda uloga ministra i Vlade i ostalih ministara? Ako su znali da im se ovakve stvari dešavaju u ministarstvima, zašto ništa nisu preduzeli? Zapravo, oni su prećutno podržavali zloupotrebu položaja i kršenje propisa.
Dalje, kaže ministar: ''Tako će služba stalno da obnavlja konkurs, ako se budu ovakve stvari ponavljale, i mislim da će ovo biti dobar mehanizam da dođe do postavljenja na položaje, jer će oni rukovodioci koji ne budu postavljali državne službenike na položaje, odnosno ne budu sproveli konkurs, zaista imati veliki pritisak i na samim sednicama Vlade'', sve su se naježili, ''a verovatno i u javnosti, da izvrše postavljenja na položaje''.
Kako će ovo doći do javnosti? Ko će ovo da objavljuje? Kakav li će to biti pritisak Vlade? To su pitanja na koja nismo dobili odgovor, pogotovo nismo dobili odgovor na pitanje – da li je do sada bilo pritisaka Vlade, da li je do sada Vlada uticala na svoje ministre da rade u skladu sa zakonom, ili je istina ovo što mi srpski radikali tvrdimo, ne samo u ovoj oblasti nego u svim oblastima, da članovi Vlade, da režimski ljudi ne rade svoj posao ni u skladu s Ustavom, ni u skladu sa zakonom?
Kaže gospodin Milan Marković: ''Činjenica je da je ovo zakon u korist racionalnijeg rada i racionalnije uprave, između ostalog, i sam status neraspoređenog ne može više da traje od šest meseci, može da traje samo dva meseca''. Dalje, ministar navodi da je bio razmišljanja čak da uopšte ne treba da postoji ovaj termin, odnosno mogućnost neraspoređenog itd.
Gospođo Čomić, izvinjavam se, plašim se da mi ponovo, samo ne znam na osnovu čega, ne izreknete, kako vi volite da kažete, upozorenje, ali moram da primetim da gospodin Milan Marković nije prisutan u sali i ne znam da li ima nameru da odgovori na sva ova pitanja koja sam mu postavila u ime Poslaničke grupe SRS-a. Znamo, takođe, da je, ne znamo iz kojih, valjda, samo njemu poznatih razloga, napustio sednicu i u toku načelne rasprave. Iz nekog razloga je bio iznerviran našom diskusijom, to je i rekao; ovo nisu insinuacije, ništa lično, ništa privatno, molim vas, nego opet sve mogu da citiram.
Gospodina Milana Markovića citirala sam, pre svega, zbog javnosti, građani Srbije su čuli sve ovo što je on rekao, što, zapravo, znači da on ne obavlja svoj posao dobro i to je priznao ovde. Samo sam danas ovde pročitala ono što je on priznao i molim vas, gospođo Čomić, da najlepše zamolite gospodina ministra da dođe u salu i da službeno komunicira s narodnim poslanicima, jer to mu je obaveza. Hvala lepo.

Potrošeno je 10 minuta i 30 sekundi od vremena Poslaničke grupe.
Starajući se, po članu 27, o redu na sednici, podsećam sve narodne poslanike da svaki predstavnik predlagača ima pravo na izlaske sa sednica, kraće ili duže, radi obavljanja drugih poslova, kao i svaki drugi učesnik sednice, dakle, svaki narodni poslanik. Ministar Milan Marković ima jednu kratku obavezu i vratiće se na sednicu.
Da ponovim, pošto očigledno nije jasno. Svaki predstavnik predlagača ima pravo na kratke izlaske i podsećam vas da je jedini ministar koji zaista ni minuta nije napustio sednicu bio ministar Nebojša Bradić, u sva četiri maha, koliko je prisustvovao sednicama Narodne skupštine. Zato će drugi ovlašćeni predstavnici beležiti primedbe koje čuju od narodnih poslanika.
Na član 23, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Nema razloga da žurite, gospođo Čomić, pošto se ja ne snalazim s ovim vašim aparatićima, pa malo kasnim s prijavljivanjem. Šalim se, naravno.
Kolega Sreto Perić vas je pitao s mesta, ali nije smeo malo glasnije, da ga ne biste, verovatno, opomenuli, a sada vas ja pitam – šta znači to duže ili kraće pauze? Da li to znači da obaveza ministra može da bude, sad je dva sata, odnosno 13.45, da ta kraća obaveza traje do 16 časova, kad prođu svi ovi zakoni, ili postoji neko vreme koje se toleriše?
U svakom slučaju, pošto vi vrlo revnosno primenjujete Poslovnik i vrlo revnosno nas obaveštavate o svemu onome što u skladu s Poslovnikom, trebalo je da nas obavestite, ako ste znali, a očigledno jeste, da gospodin Milan Marković na toliko i toliko vremena napušta sednicu, iz nekih obaveza, i onda da pitate narodne poslanike da li su spremni da učestvuju u radu u odsustvu ministra, ili da, kao što inače radite, i vi i gospođa Đukić-Dejanović, doduše, tek u poslednje vreme, svaki put kad nema predstavnika Vlade, odnosno ovlašćenog predstavnika predlagača, napravi se pauza dok taj neko ne obavi poslove koji su mu preči od poslova u Narodnoj skupštini. Tvrdim vam da nijednom ministru nijedan posao ne može i ne sme biti preči od posla u Parlamentu. Dakle, amandman koji je podneo naš kolega Dejan Mirović je amandman na član 23, gde je predložio da se član 23. Predloga zakona briše, a član 23. se odnosi na član 60. osnovnog zakona. Član 60. osnovnog zakona, čije izmene su sada na dnevnom redu, govori o neuspehu javnog konkursa. U tekstu zakona koji je još uvek na snazi stajalo je da javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor. O tome da javni konkurs nije uspeo obaveštavaju se svi kandidati.
Mi u SRS-u smo mišljenja da ovo nije trebalo da se menja, da je ovo sveobuhvatno, ova dva stava člana 60, da su regulisali ono što je suština ovog člana. Nije nam jasno zašto ste predložili da javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. O tome da javni konkurs nije uspeo, obaveštavaju se svi kandidati koji su učestvovali u izbornom postupku.
Stajalo je da komisija utvrdi da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor, a vi sada kažete – konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila. Dakle, nije ovo što ste vi predložili nešto što sad treba drastično da se napada, ali zašto smo podneli amandman? Da skrenemo pažnju i Vladi, a, pre svega, javnosti, da ovaj zakon nije donet zbog ovakvih formalnih, nisu to nedostaci, ali, recimo, dopuna itd. Može i jedno i drugo, može i postojeće rešenje, a može i ovo koje ste vi predložili, ali suština je da ovaj zakon krije nekoliko članova koji će omogućiti prijem ljudi na određeno vreme, prijem ljudi na internim konkursima, dostavljanje odluka konkursnih komisija mimo Zakona o opštem upravnom postupku. odredaba o ličnoj dostavi. To je suština, a vi ste samo ovde predložili veći broj članova da bi se stekao utisak da iz nekih iskrenih pobuda predlažete izmene i dopune ovog zakona.
Ne, vaše namere su krajnje neiskrene. Vi hoćete da ovim zakonom zaštitite sve svoje partijske kadrove u državnoj upravi i da zaštitite buduće partijske kadrove koje ćete primiti kad 10.000 ljudi otpustite. To je suština donošenja ovog zakona i zato smo mi i na ovaj član intervenisali, upravo zato da bismo, pre svega, javnosti Srbije, skrenuli pažnju na neiskrene i loše namere Vlade Republike Srbije kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 15 sekundi od vremena Poslaničke grupe
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 24, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.