Hvala. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Kada je reč o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i 2004. godine, kada je donet ovaj zakon, i 2007. godine, kada je menjan, i sada, kada se po drugi put menja ovaj zakon, poslanici SRS-a su iznosili primedbe i stavove koji se odnose na činjenicu da je ovakav, odnosno zakon s ovim nazivom neophodan, pre svega, građanima Srbije, zato što građani Srbije treba da znaju sve ono što je od interesa za svakodnevno funkcionisanje i njih i države Srbije. Nažalost, ni osnovni zakon, ni one prethodne izmene, a ni ove izmene o kojima danas govorimo, ne idu u prilog onome što je potreba, da građani imaju prave informacije od javnog značaja i da imaju slobodan pristup tim informacijama.
Javnost Srbije zna koliko je Poverenik za informacije od javnog značaja intervenisao u odnosu na Vladu RS kao nadležan organ, čak se obraćao i Parlamentu, da skrene pažnju da ni u okvirima Zakona, ovakvog kakav je, ne može da vrši svoju funkciju. Sećate se svih perioda kada Poverenik sa svojim službama nije imao ni odgovarajuće, odnosno, bolje reći, nikakve prostorije za rad, kada nije imao i još uvek nema dovoljan broj ljudi koji bi trebalo da učestvuju u radu u okviru nadležnosti Poverenika za informacije i onda se građani koji su zainteresovani za neku informaciju od javnog značaja susreću s neverovatnim problemom kada žele nešto da saznaju.
Podsetiću vas na činjenicu da je, negde u poslednjem kvartalu prošle godine, gospodin Dragan Todorović pokrenuo pitanje zarada u javnim preduzećima, poslovodstva i upravnih odbora javnih preduzeća. Sećate se Bojana Krišta i informacija o njegovoj neverovatno visokoj zaradi i bonusima itd. Podsećam da je Ministarstvo finansija ostalo dužno ovom parlamentu, pre svega, narodnom poslaniku Draganu Todoroviću, koji je to tražio, izveštaj finansijske inspekcije.
Podsećam vas na onaj poslednji radni dan protekle godine, to je bio 30. decembar 2008. godine, kada se navrat-nanos menjao Zakon o putnim ispravama, pa se ispostavilo da ni tada nije dobro promenjen, o tome ćemo kada bude to na dnevnom redu, a govorili smo i kada se navrat- nanos menjao Zakon o parničnom postupku, da se ne bi doveo u kolaps pravosudni sistem u Srbiji. Tada je na sednici Narodne skupštine bila prisutna ministar Diana Dragutinović i pitali smo je – kada će narodni poslanici dobiti finansijski izveštaj o malverzacijama na Aerodromu ''Beograd'', vezano, konkretno, za Bojana Krišta i ostale članove rukovodstva i Upravnog odbora tog preduzeća?
Tada je gospođa Dragutinović, postoje stenogrami koji svedoče o tome, rekla da je taj izveštaj dobijen i da treba da se pregleda, da se ponovo vrati, u skladu sa zakonom, Aerodromu, da oni eventualno stave neke primedbe i da će ga narodni poslanici dobiti polovinom januara 2009. godine.
Mi smo već u drugoj polovini novembra te iste 2009. godine i još uvek nismo dobili taj izveštaj koji smo tražili od Ministarstva.
Zašto navodim ovaj primer? Da bih skrenula pažnju, pre svega, građanima. Ako narodni poslanici, koji to javno zatraže i koji iznesu niz činjenica, niz saznanja o malverzacijama, konkretno, u tom slučaju Bojana Krišta, ne mogu da dobiju od nadležnog ministarstva tražene podatke, kako onda to može neki građanin koji je zainteresovan, zato što je, recimo, zaposlen u tom javnom preduzeću, pa čuje šta se priča, koliko njegov direktor uzima na ime nekih bonusa, koliko ima na platnom spisku ljudi koji se nikad ne pojavljuju u tom javnom preduzeću i na koji način se sve vrše malverzacije, a taj neko, recimo, zarađuje jedva nekih 15, 16, u vrh glave 20 hiljada dinara, pa je zainteresovan da dobije prave informacije, jer je to njemu informacija od javnog, odnosno od njegovog, pre svega, ličnog interesa i značaja?!
Takav neko, verujte, nema šanse da dođe do te informacije.
Sada ću da vam iznesem primer izvesne gospođe Jelisavete Vasilić, gde smo uspeli da preko Poverenika za informacije dođemo do određenih podataka, ali taj put je trajao devet meseci. Radi se o tome da smo imali saznanja da je ta izvesna gospođa Jelisaveta Vasilić član Saveta za borbu protiv korupcije i da je u isto vreme bila i član Agencije za privatizaciju, da je advokat, imam ovde i određene ugovore, upoznaću javnost s tim, i da je u jednom periodu primala tri plate iz državnog budžeta, po tri različita osnova.
Zašto ovo pominjem? Traženi su podaci na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama, nisam bila sigurna da je ova gospođa član DS-a, ali pošto gospodin Srđan Milivojević skreće pažnju da ovo nije tema, onda mi se čini da jeste, jer smo imali određena saznanja i od Saveta za borbu protiv korupcije. Između ostalog, u obaveštenju koje smo dobili piše – koristim ovu priliku da vas obavestim da je Jelisaveta Vasilić za člana Saveta imenovana od strane Vlade RS, rešenjem o imenovanju, objavljenom u "Službenom glasniku RS" 46/2004, od 28. aprila 2004. godine.
Dalje, gospođa Verica Barać je potpisnik ovog dopisa, kaže se: ''U trenutku imenovanja za člana Saveta za borbu protiv korupcije, gore navedenim rešenjem Vlade RS, Jelisaveta Vasilić je već bila upisana u Registar Advokatske komore Srbije''.
U "Službenom glasniku" je objavljeno rešenje o razrešenju i imenovanju članova Saveta za borbu protiv korupcije i razrešene su Zagorka Golubović i Nikola Milošević, a u Savet za borbu protiv korupcije imenovani su Jelisaveta Vasilić, prof. dr Danilo Šuković i prof. dr Milić Milovanović. Kada sam gledala ovaj "Službeni glasnik", sasvim slučajno videh, na istoj strani, rešenje o imenovanju predsednika i članova Komisije za koordinaciju procesa pristupanja EU i vidim da je pod rednim brojem 9 član ove komisije Tatjana Dinkić, načelnik u Ministarstvu za ekonomske odnose s inostranstvom. Ovo je samo uzgred, jer sam primetila.
Dalje, u "Službenom glasniku" je objavljena Odluka o izmenama Odluke o obrazovanju Saveta za borbu protiv korupcije, gde se kaže da visinu naknade za rad i iznos troškova za predsednika i članove Saveta određuje Savet, svojom odlukom, u skladu s Poslovnikom o radu i planom rada Saveta, a u okviru sredstava u budžetu RS opredeljenim za rad Saveta.
Imamo odluku koju je potpisala gospođa Verica Barać, koja glasi: ''Visina mesečnih naknada za rad članovima, predsedniku i potpredsedniku Saveta za borbu protiv korupcije za drugi kvartal 2006. godine povećava se, u odnosu na 2005. godinu, u skladu sa rastom vrednosti evra'', interesantno, ''u odnosu na vrednost dinara, u iznosu, za članove Saveta, 43.500 dinara neto, za potpredsednika Saveta – 62.250 dinara neto, a za predsednika Saveta – 87.000 neto''. Mesečni iznos putnih troškova predsednika Saveta za drugi kvartal 2006. godine takođe se povećava u odnosu na 2005. godinu, u skladu s rastom vrednosti evra u odnosu na vrednost dinara, u iznosu od 38.000 neto.
U rešenju o utvrđivanju zarade za decembar, takođe ga je potpisala Verica Barać, kao predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, stoji da je gospođi Vasilić Jelisaveti za decembar 2008. godine isplaćena naknada u iznosu od 43.500 dinara neto. Stoji još nešto veoma interesantno, pod rednim brojem 9, Vladimir Goati je dobio naknadu u iznosu od 87.000 neto i za novembar i za decembar, a čuli ste malopre da ovaj iznos pripada predsedniku Saveta, u ovom slučaju, gospođi Verici Barać, pa je zaista neverovatno po kom osnovu i kako je ovaj iznos mogao da dobije i Vladimir Goati.
Dalje, kada je u pitanju gospođa Vasilić, mnogo je ovde papira, ona se pominje u jednoj službenoj belešci koja je potpisana od strane Agencije za privatizaciju, gde je dozvoljeno članu SRS-a, koji je u ovom istraživačkom timu i koji je sve ovo istražio, da može da izvrši uvid u dokumentaciju koja se odnosi i na GP ''Trudbenik - gradnja'', gde je bila konsultant ova gospođa Vasilić Jelisaveta i gde je pružala konsultantske usluge Agenciji za privatizaciju. Dakle, neverovatan sukob interesa.
Zašto pominjem „Trudbenik“? Zato što sam juče ovde čitala pismo koje je poslao jedan građanin Poslaničkoj grupi SRS-a, kojim nas je obavestio da je dobio sudski spor 1997. godine sa „Trudbenikom“, da je to rešenje postalo izvršno i da mu „Trudbenik“ duguje 18 plata, koje do dana današnjeg nije dobio, ali gospođa Vasilić uredno to dobija.
Imamo ovde i ugovor o konsultantskim uslugama zaključen između Agencije za privatizaciju i dalje je izbrisano, odnosno zatamnjeno ime gospođe Vasilić. Kaže se – konsultant će pružati usluge u periodu koji počinje da teče od 1. maja 2008. godine i završava se 31. decembra 2008. godine. Uslovi plaćanja – plaćanje će se vršiti u dinarima, u protivvrednosti naknade izražene u evrima, primenom zvaničnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije na dan plaćanja, najkasnije u roku od 20 dana od dostavljanja fakture, u dva primerka, koordinatoru klijenta iz paragrafa 4. Taj koordinator je gospođa Vasilić, ali je izbrisan iznos koji je ona dobijala na ime te naknade. Potpisnik ugovora o konsultantskim uslugama s Jelisavetom Vasilić je gospođa Vesna Džinić, u to vreme direktor Agencije za privatizaciju.
Imamo sada sledeći ugovor, zaključen, takođe, između Agencije za privatizaciju i gospođe Jelisavete Vasilić, gde se opet kaže da će konsultant pružati usluge, a ona je konsultant, u periodu koji počinje da teče 1. maja 2008, do 31. decembra 2008. godine. Na ime izvršenih usluga, klijent će konsultantu isplatiti naknadu na mesečnom nivou u neto iznosu od hiljadu i po evra mesečno. Naravno, i ovaj ugovor je potpisala gospođa Vesna Džinić.
Sada imamo račune koje je ispostavila gospođa Jelisaveta Vasilić, gde je njoj za maj 2008. godine isplaćeno 1500 evra na ime, na osnovu jednog od ova dva ugovora – rad na projektima restrukturiranja i tendera. Kojih? Kakvih? Čega restrukturiranja? Kojih tendera? To ovde nema, ne postoji, samo postoji da ona za maj 2008. godine dobija 1500 evra.
Rad na projektima restrukturiranja i tenderi: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, za jun – iznos 1500 evra. Za jul 2008. godine, opet rad na projektima restrukturiranja i tendera.
Mnogo dugo traje rad na ovim projektima, a najbolje znaju radnici „Filipa Kljajića“ iz Kragujevca, „PIN-a“ Beograd, „Goše“ Smederevska Palanka, „Lola sistema“ Železnik, „Simpa“ Vranje, „Fabrike kablova“ Jagodina, „Delišesa“ Vladičin Han, „Borelija“ iz Sombora. Koliko ih je ostalo bez posla? Koliko ih je danas u onoj grupi od milion gladnih u Srbiji, a njihove pare je Agencija, preko budžeta, dala gospođi Jelisaveti Vasilić kao treću zaradu u odnosu na njena primanja.
Za avgust 2008. godine, opet restrukturiranje i tenderi: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor, iznos od tričavih 1500 evra. Rad na projektima restrukturiranja i tenderi, u septembru: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor, 1500 evra za septembar.
Za oktobar 2008. godine, takođe, 1500 evra, opet restrukturiranje i tenderi: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor. Novembar 2008. godine, opet gospođi Vasilić 1500 evra za projekte restrukturiranja i tendera: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor.
Decembar 2008, gospođi Vasilić Agencija za privatizaciju iz državnog budžeta uplaćuje iznos od 1500 evra, opet na ime restrukturiranja i tendera, dakle, ovo je već šesti mesec kako restrukturira i tenderiše: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor.
Zašto iznosim ovaj primer? Ovo je eklatantan primer sukoba interesa, jer neko ko radi ovu vrstu poslova, kao konsultant u Agenciji za privatizaciju, istovremeno je i advokat koji može da zastupa učesnike stranke u ovim sporovima, bilo je mnogo sporova u ovim firmama, pre svega, radnih sporova, zato što je mnogo ljudi ostalo bez posla, onda, kao šlag na tortu, gospođa je i član Saveta za borbu protiv korupcije. Ako ovakav neko može da se bori protiv korupcije, onda zaista svaka čast, ali ovo ne govori o gospođi Jelisaveti Vasilić, ovo govori o režimu u Srbiji, o tome kako se na svakom koraku vrši korupcija, kako se krade iz džepova građana Srbije.
Jutros čuh da smo sa 85. mesta po korupciji u Evropi stigli na čak 83. mesto, to su podaci koje ste dobili iz vaše drage Evrope, da je korupcija prisutna na svim mestima, u pravosuđu, u prosveti, u zdravstvu, u javnim preduzećima najviše, i to najviše preko uticajnih političkih stranaka, bolje reći, stranaka koje su trenutno na vlasti.
A da se ovakve stvari ne bi i dalje dešavale, SRS misli da je potrebno da svi građani, ne da čekaju devet meseci, nego da što brže mogu dobiju informaciju od javnog značaja, zato što je to jedan od načina da se spreči korupcija u Srbiji. Ali, vi, gospodo iz vlasti, ne želite da sprečite korupciju, zato što i sami ljudi iz vlasti, odnosno deo režima učestvuje u svim ovim poslovima koji su vezani za korupciju i ne pada im na pamet da zakon donesu u interesu svoje štete, već da zakonom, što je moguće više, zakukulje i zamumulje svoje prljave poslove i korupciju, koja uništava građane Srbije.
Verujte, građani Srbije, kada bi se iskorenila korupcija, pre svega, na visokom državnom nivou, kada bi se iskorenila korupcija u okviru režima, u okviru javnih preduzeća, svi biste mnogo bolje živeli, jer vaš dinar, vaše pare, kroz poreze, kroz budžet, idu ne tamo gde bi trebalo da idu, gde nijednom građaninu ne bi bilo žao da se ulože, ne idu ni za izgradnju obdaništa, ni za gradnju bolnica, ni za lek protiv trenutno aktuelnog gripa, ni za škole, ni za siromašne, ni za socijalna davanja, za trudnice, za porodilje. Na svim tim nivoima i na mnogima koje nisam spomenula svakodnevno Vlada pokušava da uštedi, odnosno najavljuje se, a videćemo šta će se desiti kroz rebalans budžeta i kroz budžet za narednu godinu.
Dakle, štedi se na onome gde svaka država čini sve da maksimalno zaštiti svoje građane, ali zato, kada je ''drp sistem'' u pitanju, što bi kolega Krasić rekao, onda se predstavnici režima štite zakonima.
Mi sada imamo zakon, imaćemo ga kad ga usvojite, a ne sumnjam da ćete da usvojite i ovaj zakon. Mi ćemo imati situaciju da javnost Srbije neće moći dobiti prava informacije, jer će svaka informacija moći biti proglašena ili državnom tajnom, ili vojnom tajnom, ili službenom tajnom, pogotovo, gospodine ministre, zahvaljujući ovom zakonu koji ste vi ovde propagirali i koji je jedva usvojen 31. avgusta prošle godine – o javnom informisanju. Niti više građani mogu biti informisani kroz taj zakon, niti mogu da saznaju preko Poverenika za informacije od javnog značaja šta se dešava u svim sferama života.
Čuju na televiziji da smo na 83. mestu po korupciji u Evropi, ali ni od koga ne mogu ni zvanično, ni nezvanično da saznaju ko to vrši korupciju, kako se vrši korupcija i kada će neko od ove vlasti nešto učiniti. Boris Tadić se svakih nekoliko meseci pojavi na televiziji da obeća odlučnu borbu protiv korupcije, to mu je postalo uobičajeno. Kvartalno, otprilike, pojavi se na RTS-u da to saopšti javnosti, a šta je uradio i šta istinski namerava da uradi, govore ovi zakoni koji, zapravo, otvaraju mogućnost za još veću korupciju i još veće zloupotrebe.
Član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ovo moje prethodno izlaganje je bilo uvod za obrazloženje amandmana koji sam podnela na ovaj član, odnosi se na član 12. osnovnog zakona, koji kaže da ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koji organ nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti će omogućiti tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.
Mi smo rekli da, umesto ovog dodatka – ''obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna'', treba da stoji da će ga ''na način propisan ovim zakonom obavestiti o razlozima zbog kojih ostala sadržina dokumenta nije dostupna''. U obrazloženju smo naveli da SRS smatra da su organi javne vlasti, u slučajevima iz člana 12. ovog zakona koji sam malopre citirala, u obavezi da tražioca informacije obaveste o razdvajanju informacije isključivo na način propisan ovim zakonom.
Zašto? Zato što ne može da se ostavlja mogućnost ni Povereniku za informacije od javnog značaja, niti bilo kom službeniku, da on bira koje će informacije da izdvoji, nego to mora da bude striktno i jasno propisano zakonom, ukoliko ne želimo dalju zloupotrebu u ovoj oblasti. Šta kaže Vlada u obrazloženju zašto amandman ne prihvata? Iz razloga što je zakonom propisano da organ javne vlasti, u slučajevima kada neko neku informaciju ne može učiniti dostupnom, donosi rešenje o odbijanju zahteva i to rešenje pismeno obrazlaže.
To nije tačno. Malopre ste imali priliku, pre svega, građani Srbije, da vidite, kada sam čitala ove podatke vezane za izvesnu gospođu Jelisavetu Vasilić, koja je istovremeno primala tri plate iz budžeta Republike Srbije, da smo dobili jedan ugovor o konsultantskim uslugama, zaključen između te gospođe i gospođe Vesne Džinić, u ime Agencije za privatizaciju, bez ikakvog rešenja i bez ikakvog obrazloženja; samo je taj deo gde stoji kolika joj je mesečna zarada, samo je taj deo prilikom kopiranja bio prekriven belim papirom, pa se ne vidi.
Gospodine ministre, ako istinski želite borbu protiv korupcije, morate građanima Srbije da omogućite uvid u sve informacije od javnog značaja. Što više informacija o korupcijama i zloupotrebama u raznim državnim organima, javnim preduzećima bude prisutno u javnosti, bude dostupno građanima Srbije, to će, verujte, da doprinese smanjenju korupcije, smanjenju kriminala, i to će ne samo državu Srbiju podići na neko mesto iznad onog 83. mesta po korupciji, koje je drastično strašno za građane Srbije, nego će i građanima Srbije omogućiti bolji život.
Mi, srpski radikali smo ubeđeni, i to vam uporno ponavljamo, da je jedan od osnovnih razloga zašto građani Srbije loše i teško žive, upravo korupcija na svim nivoima vlasti. Smanjenje korupcije, smanjenje krađe, trošenje para građana Srbije koje se slivaju u budžet Srbije za prave stvari, u interesu građana Srbije, doprinelo bi da građani Srbije bolje žive, da nemamo milion ljudi koji su ispod ivice egzistencije. Ta ivica egzistencije izračunata je od strane nadležnih u Vladi, plata od 8.250 dinara. Da vidimo ko to, recimo, iz Vlade Republike Srbije može da nam tvrdi da se može živeti i nedelju dana, a kamoli mesec dana, s platom od 8.250 dinara?
Kada bi se smanjila korupcija u državi Srbiji, ne bismo imali onu strašnu činjenicu koju su mediji objavili pre dva-tri dana, da je u Srbiji, to su zvanični statistički podaci, 300.000 dece gladno, odnosno 300.000 dece nema treći obrok. Zamislite, šta bi mogao da bude taj treći obrok – šolja čaja, parče hleba i, eventualno, neki namaz na taj hleb. Dakle, 300.000 dece nema ni taj obrok, gospodine ministre, taj treći obrok. To su podaci koje je Republički zavod za statistiku izneo i koje redovno iznosi jedan od ministara u vašoj vladi, koji usput, sa nivoa ministra, promoviše svoju novu stranku. Rekla sam i njemu, kada je bio ovde, a reći ću mu opet, ovo nije poruka, nego, pre svega, radi javnosti, ministar nije za to da konstatuje loše i teško stanje, ministar je da predloži rešenje, da nađe rešenje za prevazilaženje tako teškog stanja, odnosno ovakve socijalne bede i ekonomske krize u kojoj se Srbija nalazi.
Vaš zadatak, kao ministra za kulturu i informisanje, gospodine Bradiću, jeste da učinite sve što je u vašoj moći da ovaj zakon bude u interesu građana Srbije. Naravno, i da poradite na promeni onog strašnog zakona o javnom informisanju, ali sada ne bih da trošim vreme na to, o tome smo govorili kada je to bilo aktuelno i građani Srbije znaju stav SRS-a o tome. Ali, želimo da znaju i stav SRS-a o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Dragi građani Srbije, kada ova vladajuća većina u Skupštini usvoji ovaj zakon, nećete više imati nijednu moguću informaciju o tome ko vas krade, ko vas pljačka. Naravno, vi znate da je to aktuelni režim Borisa Tadića. Hvala lepo.