Znate, ovde se radi o povredi člana 27. Poslovnika, uvek na isti način. Primedba koju sada iznosim vama zbog malopređašnje situacije zapravo je identična primedbama koje smo izneli u predlogu za razrešenje Slavice Đukić-Dejanović sa mesta predsednika Narodne skupštine, koji je trenutno u proceduri, ali to nas ne sprečava da svaki put kada vidimo da se vređaju prava narodnih poslanika i građana Srbije reagujemo, pogotovo ako je to učinjeno od strane predsedavajuće, neposredno učinjena povreda.
Dakle, član 27. obavezuje predsednika Narodne skupštine, a samim tim i vas na koje prenosi svoja ovlašćenja, da se ophodite prema Poslovniku na jednoobrazan način i da vodite sednice Narodne skupštine i upravljate poslovima koji su vam stavljeni u nadležnost tako da se ne izaziva zabuna i da nema različitih aršina u postupanju.
Ne može u jednom trenutku da se da ogromna pauza zbog toga što ministar nije tu, a onda da se, unazad sat vremena, objašnjava kako je ministar tu, izašao je na kratko, a nema ga užasno puno vremena, i da se onda ne uvažava jedan vrlo ljudski, normalno postavljen zahtev da se napravi kratka pauza da bi se ministar pojavio.
Ne možete vi postupati na jedan način, a predsednik Narodne skupštine na drugi način u istim situacijama. To nije primereno ovom domu, to nije primereno načinu na koji treba da se vodi Narodna skupština. To je ono što je suština ove priče. Vi ćete sada reći da nema povrede Poslovnika, vi ćete mi reći, sve znam unapred, ne znam, ministar ima pravo da se prošeta. Sve je to lepo i krasno, imamo mi pravo da se prošetamo, ali suština rasprave je u tome da mi kažemo nešto Vladi ili ovlašćenom predsedniku Vlade, s mogućnošću da dobijemo neki odgovor.
