Član 36. Predloga ovoga zakona govori o članu 103. osnovnog zakona, pa da bismo znali o čemu pričamo, svakako treba da obratimo pažnju na član 103.
Član 103. govori o pojmu pripravnika. Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci i osposobljava se za samostalan rad. To je stav koji nije promenjen, ali je još bio u postojećem zakonu i drugi stav, koji je rekao – pripravnik zasniva radni odnos na neodređeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa, što, takođe, nije promenjeno i što je u redu, ali su između ova dva stava ubačena dva nepotrebna – izuzetno, radni odnos u statusu pripravnika može se zasnovati i sa licem koje je kod drugog poslodavca bilo u radnom odnosu kraće vreme od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu obrazovanja koji je uslov za rad na tim poslovima.
Mi u SRS-u mislimo da je neophodno i da je obaveza države da omogući što više radnih mesta, ne samo onih 200.000 što je obećao Boris Tadić, pa zaboravio, nego mnogo više od toga. Nemamo ništa protiv kada se otvori mogućnost da se bilo ko zaposli, ali ne možete da pravite ovakve izuzetke, jer ovakvi izuzeci otvaraju mogućnost zloupotrebe. To je ono na što pokušavamo, uvek kada komentarišemo i kritikujemo predlog zakona, da vam skrećemo pažnju, da sami sebi ne pravite medveđu uslugu, jer ćete vi koji primenjujete ovaj zakon doći u situaciju, iz ovih ili onih razloga, da zloupotrebljavate zakone. Naravno, onda će to da vam se obije o glavu.
U ovom 2. stavu ste dozvolili da nekom može da prestane pripravnički staž i pre vremena. Onda imate i vrlo interesantan 3. stav – vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavaca ne uračunava se u pripravnički staž.
Kako? Neće valjda neko sto puta da bude pripravnik? Bude pripravnik na jednom radnom mestu, kao pravnik, pripravnik, na primer, u jednoj firmi, i tamo mu kažu – dosta, više nam ne trebaš. Radio si za džabe ili za one pare koje dobijamo od Fonda za zapošljavanje da uradiš taj pripravnički staž, i on se ponovo negde drugde zapošljava. Onda oni kažu – ona firma tamo se bavila autoprevozom, a mi se bavimo proizvodnjom tekstila, koja, inače, ne postoji u Srbiji, i sada moraš ponovo da budeš pripravnik. Ovo je stvarno neverovatno. Pogotovo, što su vam u totalnoj koliziji ova dva stava koje ste dodali u članu 103. ovog člana 36.
Pošto smo tek neposredno dobili ovo mišljenje Vlade, nisam stigla da pročitam i da vidim zašto Vlada ne prihvata amandman. Kaže – ne prihvata se jer se predloženom odredbom omogućava prijem pripravnika i kada se radi o licima koja su imala prethodno radno iskustvo u struci. ''Imajući u vidu obaveznost programa za stručno osposobljavanje pripravnika, vreme prethodnog rada u struci se ne računa u pripravnički staž.''
Rekla sam malopre da nisam pročitala obrazloženje zašto ne prihvatate amandman, ali čuli ste da sam reagovala kao da jesam. Tačno znam šta Vlada može da mi odgovori. Dakle, ne radite ovo u interesu mladih ljudi, jer kada su u pitanju pripravnici, najčešće su u pitanju mladi ljudi, ne radite ovo u njihovom interesu, radite u interesu poslodavaca koji će primati pripravnike samo za period koliko će im plaćati Fond za nezaposlene. Takođe, loše rešenje, loš zakon, loša odredba. Hvala.

Iskorišćeno vreme od Poslaničke grupe je dva minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 41, amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 42, amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman. Zakonodavni odbor nema izveštaj i o njemu će se izjašnjavati, kao i o drugim amandmanima, Skupština, u danu za glasanje.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 54, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Ovde smo suočeni s tim da predlagač hoće da u Visoki službenički savet predloži šest od 11 članova. To je suština člana zakona na koji podnosim amandman. Tražili smo da se to briše. Da vas učimo pameti na koji način tu treba da se reaguje, nije nam palo na pamet, jer na takvu drskost se samo ovako može odgovoriti.
U obrazloženju ste napisali sledeće – amandman se ne prihvata. Kaže se, sad je ovo fenomenalno, odredbama člana 12. Zakona o ministarstvima, propisano je da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, između ostalog, obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na: sistem državne uprave i organizaciju i rad ministarstava i posebnih organizacija i radni odnos u državnim organima. Shodno tome, u redu je da ministar predloži šest od jedanaest članova Visokog službeničkog saveta.
Imam mnogo bolji predlog za vas, nego nismo mogli da ga zapišemo. Ispalo bi da je to sprdnja na papiru koju on ne trpi, ali verbalno može. Učinite vi taj Visoki službenički savet. Ono što treba da radi Visoki službenički savet stavite u nadležnost Ministarstva za upravu, odnosno državnu upravu, i rešili ste problem. To je tako jednostavno. Ponavljam, ukinite Visoki službenički savet, da ne biste pravili lakrdiju, i ono što treba da čini Visoki službenički savet stavite u direktnu nadležnost ministra, jer se to potpuno uklapa u vaše obrazloženje koje ste dali odbijajući naš amandman, šta sve, na osnovu člana 12, Ministarstvo za državnu upravu radi.
Da li je to neki problem? Po ovom amandmanu, kako vi razmišljate, ne vidim nikakav problem. Odakle vam ideja da napišete odredbu da od 12 članova Visokog saveta 6 postavlja ministar, odnosno predlaže ministar? Šta – predlaže, to znači, direktno utiče na njihov izbor i tu je kraj priče. Zato smo tražili da se ovo izbriše.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 55, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 55, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Vidite, bilo je potrebno sprovesti javni konkurs za izbor onih lica koja će biti na državnom položaju. Taj javni konkurs, uglavnom, do danas nije sproveden. Ako pogledamo unazad, već godinu dana delovanja ove vlade, za ovih godinu dana ništa nije učinjeno da se taj posao obavi.
Imajući u vidu ovu činjenicu, mi smo izmenili vaš član 55. ovog zakona, koji je, opet vezano sa članom 57, predviđao proceduru u kojoj se čitava stvar odlaže za određeno vreme, ne bi li se dalo vremena Vladi da raspiše konkurs za javne službenike, za funkcionere, a time se, na neki način, opravdava ili abolira ceo ovaj vremenski period koji je iza nas u kome se ništa nije uradilo.
Mislim da država ne može da čeka. Mi smo predložili da se danom stupanja na snagu ovog zakona smatra da su doneta rešenja o pokretanju postupka za popunjavanje nepopunjenih položaja. Ako posle javnog konkursa ne bude predložen kandidat na položaj ili ako Vlada ne postavi predloženog kandidata, Služba za upravljanje kadrovima oglašava novi javni konkurs itd., a predsednik Vlade o ovome obaveštava Narodnu skupštinu.
Onda vi nama u obrazloženju kažete – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju kojim se nije prihvatio amandman pod rednim brojem 30. Zorana Krasića, kojim se traži brisanje ovog člana. To su dve fundamentalno različite stvari. Kakve veze ima jedno s drugim? Još ovo kažete – osim toga, postupak postavljanja lica na položaj u smislu Zakona o državnim službenicima nije u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.
Pa, nismo mi to ni rekli. Ne preuzima Narodna skupština nadležnost sprovođenja tog konkursa, niti raspisivanja konkursa. Mi donosimo opštu normu koja, suočena s realnošću da oni koji treba da sprovode zakone ovog doma ne žele da ih sprovode, da se tada i pod tim okolnostima smatra da je jedan postupak, koji vama, što kažu Crnogorci, ne basta da započnete, smatra započetim. To je opšta norma. To nije izvršavanje pojedinačnih akata, tako da vaše obrazloženje ne pije vodu.
Vlada ne radi svoj posao i očigledno da država, odnosno državni organi, koji jesu nadležni da donose opšte pravne akte, moraju na neki način da odreaguju, da nateraju Vladu da jedan posao koji im je dat u nadležnost završi. Ako ne ume da ga započne, smatraće se da je započet, pa izvolite, radite dalje.

Od vremena Poslaničke grupe iskorišćen je jedan minut i 15 sekundi.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 56, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 57, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Lepo smo vam rekli ovim amandmanom da treba ukinuti ovu vašu zezanciju  oko produžavanja rokova za javne konkurse, odnosno za postavljenje državnih službenika na položaje. Kakvog to smisla ima?
Onda će se opet javiti Vlada za pola godine, godinu dana, Narodnoj skupštini i reći će – hajde da opet menjamo Zakon o državnim službenicima, da opet produžimo rok za godinu dana. Negde se tome mora stati na put, negde moramo da kažemo da je to kraj i da smo došli do neke vododelnice, da od tog trenutka, pa nadalje više nema nikakvog produžavanja rokova.
Ovako, svako ko dođe na vlast, ili jedan isti ministar u toku jednog mandata, uvek može da nađe neke sjajne razloge zbog čega se jedan važan posao nije obavio i da traži produžavanje rokova. Zato, koliko god ste vi videli u Vladi da nema smisla amandman kojim kažemo da ne bi trebalo da se produže rokovi za postavljenje lica na položaje, toliko jednako smatramo, čak s više prava, da nema više smisla beskonačno te rokove produžavati, nego najviše smisla ima obaviti zakonom određen posao.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 66, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, član 144. Poslovnika Narodne skupštine obavezuje me da pitam da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč. S obzirom na to da ministar Milan Marković trenutno nije prisutan u sali, nema smisla ni postavljati to pitanje.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ODREĐIVANjU MAKSIMALNOG BROJA ZAPOSLENIH U REPUBLIČKOJ ADMINISTRACIJI
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Momo Čolaković, Aleksandra Janković, Đuro Perić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Milisav Petronijević, Miroslav Markićević, Zlata Đerić, Gordana Rajkov, Aleksandar Martinović, Sreto Perić, Lidija Dimitrijević, Mirko Munjić, Dragan Stevanović, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Boris Aleksić, Mirko Čikiriz, Aleksandar Jugović, Žika Gojković, Aleksandar Čotrić, Bajram Šehović, Vitomir Mihajlović, Meho Omerović, Munir Poturak, Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović, Sinan Hajdarević, Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Daniela Lovrin-Gavrilović, Dragomir Cimeša i Suzana Grubješić, kao i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Molim službu Narodne skupštine da obavesti ovlašćene predstavnike Vlade da mogu da uđu u salu.
Amandman na naziv Predloga zakona.
Na naziv Predloga zakona, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Izvinjavam se, predlažem da sačekamo da predstavnici Vlade, koji će da brane zakon, uđu u salu.

Narodni poslaniče, tražili ste reč povodom amandmana i dobili ste je da razgovaramo o amandmanu.