Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na sve ono što stoji u obrazloženju zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Poslanička grupa SRS-a je pre tri godine, 2005. godine, kada je usvojen ovaj zakon, ukazivala.  Tad nije bilo dovoljno sluha da se prihvate primedbe, jer da jeste, danas ne bi bilo potrebe da ovo menjamo.
Nisu najveći problem česte promene zakonskih predloga, odnosno samih zakona, mnogo je veći problem njihovo nepoštovanje. Zaista bi ova vlada morala da se izbori, i to bi trebalo da bude osnovni zakon, odnosno jedan od osnovnih poslova – primena zakonskih propisa. Kao narodni poslanici, želimo da se taj deo kontroliše i da se sprovede.
Do sada je ovaj zakon imao dve promene. Prvi put su se promene dogodile zato što se nameravalo uskladiti ovaj zakon s odredbama Ustava, a potom, zbog usaglašavanja s pozitivnim propisima iz drugog zakona.
U obrazloženju se navodi da je profesionalizacija, depolitizacija i karijerni sistem jedan od osnovnih principa novog zakona o državnim službenicima, a sigurno je da nije tako. Profesionalizacija – hajde da prihvatimo da se delimično nastoji, a depolitizacija – pa, nikad više nije bila prisutna partijska pripadnost u zapošljavanju Vladinih službenika nego što je to sada. Karijerni sistem, ne može se govoriti o karijernom sistemu, jer najveći broj građana u Srbiji nema ni prilike da počne da radi, a kamoli da izgrađuje neku poslovnu ili radnu karijeru.
Kakav odnos ima Vlada prema onima koji ne čine skupštinsku većinu, odnosno opozicija su, kao što su poslanici SRS-a, to može da se vidi i iz obrazloženja koje je Vlada dala za neprihvatanje amandmana koje je podnela SRS na član 7, a u vezi s članom 32. osnovnog zakona.
U članu 32. je predviđeno u koje grupe se mogu razvrstati državni službenici, pa je rečeno da su to lica koja su po položaju i na izvršilačkim radnim mestima, a u članu 32. stav 2. kaže se – odredbe ovog zakona o podeli radnih mesta ne primenjuju se na policijske, carinske i poreske službenike i na državne službenike koji rade, do sada je stajalo – na bezbednosnim poslovima, u zavodima za izvršavanje zavodskih sankcija. Predlaže se da se reči: ''bezbednosnim poslovima i u zavodima za izvršavanje zavodskih sankcija'', zamene rečima: ''bezbednosnim i obaveštajnim poslovima i u zavodima za izvršavanje krivičnih sankcija''.
Predložili smo da se posle reči: „ bezbednosnim“, stavi zapeta i dodaju reči: ''obaveštajnim poslovima i u zavodima za izvršavanje krivičnih sankcija''. Ovde je reč o pravno-tehničkoj redakciji, potrebi da se ovo usaglasi.
Vlada je u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovaj amandman navela – amandman se ne prihvata jer se njegovom nepreciznom formulacijom ne vrši pravno-tehnička redakcija kako je to navedeno u obrazloženju amandmana.
Želim da ovaj amandman potpuno pojednostavim – kad bi se reklo da gospodin ministar u toku dana doručkuje, neće se reći da doručkuje i ruča i večera, nego će se reći da doručkuje, ruča i večera. Mislim da je to potpuno prihvatljivo i ne zadire u koncept Predloga vašeg zakona, nego je to želja i potreba da usaglasimo to, da bude lepše napisano, ali Vlada ni toliko ne želi da prihvati, da uradi ono što je zaista bolje, što je prihvatljivije.
Pretpostavljam da će, možda, posle mog obrazloženja ovog amandmana, ministar da donese odluku da se ovaj amandman prihvata. Zahvaljujem.

Dva minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena Poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 8, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Hvala. Ovaj član 8. doživeo je dve promene. Jedna je promena koja se nalazi u Predlogu zakona i koja kaže da se položaji u sudovima i javnim tužilaštvima određuju zakonom, a u ostalim državnim organima položaji se određuju njihovim aktima.
Ovo je, u stvari, promena stava 2. člana 34, a neposredno pre ovoga dobili smo od strane Odbora za pravosuđe novu promenu koja se odnosi na član 8, odnosno na ovaj stav 2. člana 34, gde se kaže da se položaj u sudovima i javnim tužilaštvima određuje aktom Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Republičkog javnog tužioca, a u ostalim državnim organima položaji se određuju aktima tih organa.
Novom promenom koju predlaže Odbor za pravosuđe i upravu navodno se daje mogućnost da se aktima Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Republičkog javnog tužioca, utvrde položaji u sudovima i javnim tužilaštvima, s obrazloženjem da je ovakvo rešenje celishodnije, iz razloga što, prema Zakonu o uređenju sudova, postoji više sudova, odnosno javnih tužilaštava, pa je ovakvo rešenje celishodnije.
Međutim, ni jedno, ni drugo rešenje, ni prvobitno koje je predviđeno članom 8. Predloga zakona, kao ni ovo sad rešenje koje predlaže Odbor za pravosuđe i upravu, ne zadire u ono što smo tražili amandmanom. Naime, ovde je određeno da Vrhovni kasacioni sud određuje položaj u sudovima i javnim tužilaštvima, a da se položaj državnih službenika u ostalim državnim organima određuje njihovim aktima.
Dakle, vi idete, promenom ovog stava, na zakonsko rešenje položaja, ali se to odnosi samo na položaje sudova i javnih tužilaštava, a ostali državni organi treba da svoj položaj, dakle položaj državnih službenika u tim organima, odrede svojim aktima.
Mi tražimo drugo rešenje, da se položaj i jednih i drugih, dakle, i položaj u sudovima i tužilaštvima, kao i položaj u državnim organima, odredi zakonom, da se jedinstveno odredi zakonom položaj i jednih i drugih. Svi su oni državni službenici i njihov položaj treba da bude određen zakonom.
Dakle, predvideti u zakonu, a razrada toga, kada se bude radila konkretizacija u okviru njihovih pravnih akata, treba da bude urađena u skladu s ovim zakonom. Smatramo da je to najbolje rešenje i da treba prihvatiti amandman SRS-a. Hvala.

Minut i 15 sekundi iskorišćenog vremena Poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, podneo je amandman na član 8.
Ovaj amandman je predstavnik predlagača prihvatio.
S obzirom na to da se Zakonodavni odbor nije izjasnio, i o ovom amandmanu će se, u danu za glasanje, izjašnjavati Narodna skupština.
Na član 9, amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 12, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 13, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15, amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17, amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18, amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Podneli smo amandman na član 19. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji se odnosi na član 55. osnovnog zakona o državnim službenicima. Najpre sam predložio da se stav 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona briše, a zatim, da u stavu 2. ostanu sledeće reči: "Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može biti kraći od osam dana od dana oglašavanja javnog konkursa u "Službenom glasniku RS".
Znači, naš predlog je da ovo ostane. Ovde je definisan najkraći rok. S obzirom na to da je ministar, prilikom obrazlaganja Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, u 2008. godini, kao i u 2009. godini, izneo činjenicu da je prosečno potrebno vreme za popunu ovih radnih mesta preko 80 dana, smatramo da ima razloga da ostane utvrđivanje u kom najkraćem vremenskom periodu se mogu podneti prijave na oglas, ali je, pored objavljivanja u "Službenom glasniku RS", po našem mišljenju, neminovno da stoji i: "javnom glasilu i organizaciji nadležnoj za zapošljavanje".
Poznato vam je da je veoma mali broj građana Srbije u poziciji i u prilici da proprati "Službeni glasnik RS". Možda su sad razvoj tehnologije, pa mogućnost praćenja preko Interneta poboljšali stanje, ali moramo imati na umu i činjenicu da veliki broj građana u Srbiji nije još u dovoljnoj meri ovladao tim tehnologijama i ne može da prati mogućnost oglašavanja tih radnih mesta državnih službenika.
Vi ste u razlozima zbog čega se ne prihvata ovaj amandman SRS-a naveli da se ne zna od kog vremenskog perioda bi trebalo da teče taj rok. Pa, od vremenskog perioda u kom je, da li u "Službenom glasniku", ili u jednom od drugih glasila u kom se oglašava, kasnije izašao taj oglas, pa bi se smatralo – osam dana od perioda kada je u drugom glasilu izašao taj oglas u kojem se oglašava slobodno radno mesto.
Zatim smo predložili da se stav 3. Predloga ovog zakona briše – da se neblagovremene, nerazumljive i druge prijave neće uzeti u razmatranje, i – žalba iz stava 3. ovog člana, kao stav 4, ne zadržava izvršenje zaključka. Smatramo da su mnogo bolja i celishodnija rešenja u već postojećem zakonu i stoga ne vidimo nijednu potrebu da se član 55. menja u ovim stavovima.
Dakle, saglasni smo da se u članu 55. stav 2. izvrši dopuna ''javnim glasilom i organizacijom nadležnom za zapošljavanje''. Onda bi to bilo i precizno i jasno definisano i otklonilo bi određene sumnje, a i favorizovanje određenih kandidata za zapošljavanje, jer možemo da pretpostavimo na koji način bi se popunjavala mesta državnih službenika ukoliko bi slobodno radno mesto bilo objavljeno samo u "Službenom glasniku RS".
Ima dovoljno razloga da se ovaj amandman prihvati i onda bi se Predlog ovog zakona učinio prihvatljivijim i boljim za građane Srbije. Hvala.

Dva minuta je iskorišćeno od vremena Poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 21, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Član 21. glasi: ''U članu 58. stav 1, reči: "od 15 dana" zamenjuju se rečima: "od osam dana". Vi ste predvideli ovde skraćivanje roka, od 15 dana, na osam dana.
Da podsetim samo da član 58. reguliše pitanje stupanja na rad državnog službenika. Član 58. kaže da je izabrani kandidat dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, odnosno premeštaju, izuzev ako mu rukovodilac, iz opravdanih razloga, ne produži rok. Dakle, na osnovu ovoga ste tražili da ovaj rok od 15 dana bude skraćen na osam dana.
Našim amandmanom smo tražili da se ovaj član briše, odnosno da ostane rok od 15 dana, u kom bi državni službenik stupio na posao. Ovaj rok od 15 dana smatramo prikladnijim i boljim, iz više razloga, jer ovde su u pitanju dva statusa. Prvi status je prijem u radni odnos i drugi status je premeštaj na drugo radno mesto. Uvek se, u slučaju regulisanja ovih statusa, dakle, prijema u radni odnos, kao i premeštaja na drugo radno mesto, postavlja rok za žalbu i taj rok je 15 dana. Ako je već nekome bilo ostavljeno 15 dana da se žali, na primer, na rešenje o svom premeštaju na drugo radno mesto, zašto bi se taj isti državni službenik terao da stupi na posao osam dana od konačnosti rešenja?
Smatramo da je bilo prikladnije ono što je predviđeno u ranijem propisu, odnosno da taj rok bude 15 dana. Brojni su razlozi koji govore u prilog da mu treba dati duži rok, rok od 15 dana, da stupi na posao. Mislimo da taj rok ne treba menjati i da treba prihvatiti naš amandman.

Trideset sekundi je iskorišćeno od vremena Poslaničke grupe. Obaveštenje o trenutnom toku rada: mislim da je svima podeljen Izveštaj Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, tako da je moguće da podaci iz materijala koji imam pri vođenju sednice nisu u svakom od amandmana u skladu s Izveštajem, s obzirom na to da radimo po sinopsisu u kom nema Izveštaja Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Stenograma radi, samo da obavestim da je Odbor za 10. i za 11. tačku, a za 9. tačku, ako bude izveštaj, dobićete, tako da vas molim da u ovom delu toka sednice, dok ne budu ispravke sinopsisa, upoređujemo amandman koji stavljamo u pretres u pojedinostima i Izveštaj, ukoliko ima nekih izmena, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Da li još neko želi reč u raspravi u pojedinostima u amandmanu na član 21? (Ne)
Na član 22, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Hvala. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, ili bar deo tog vremena.
Što biste rekli vi, gospođo Čomić, stenograma radi, a i javnosti radi, upravo se odvija sednica Odbora za ustavna pitanja, s veoma važnim temama dnevnog reda – predlozima statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine i ovog neustavnog zakona o prenosu nadležnosti, i to je razlog što poslanici SRS-a koji su bili u obavezi da govore o pojedinostima nisu mogli da se uključe od samog početka u ovaj rad.
To govori o tome koliko vi poprilično neozbiljno shvatate i rad Parlamenta i rad Odbora. Rekla bih da mnogo toga radite samo da otaljate posao, a moram da vam kažem da to nije dobro.
U prethodnoj tački dnevnog reda, a ima veze i s ovom tačkom dnevnog reda, govorila sam o izvesnim zloupotrebama gospode iz Novog Sada, Jelene Šogorov, koja je vlasnik Fakulteta za evropske pravno- političke studije, kojoj je njena rođena majka, Mira Šogorov, kao direktni rukovodilac Dokumentacionog centra "Vode Vojvodine", dala u zakup kulturno dobro po nekoj izuzetno niskoj i simboličnoj ceni, suprotno Zakonu o kulturnim dobrima, a da je u Republičkom savetu za razvoj univerzitetskog obrazovanja član komisije koji je akreditovao ovaj njen fakultet bio Stevan Šogorov. Dakle, govorim o odnosu majka, ćerka, otac, odnosno muž, na koji način se sprovode koruptivne radnje i na koji način se, na najgrublji mogući način, dovodi u pitanje interes građana Srbije.
U međuvremenu, zašto ovo govorim? Zato što ste vi, gospođo Čomić, rekli, odnosno javno zatražili da se stenogram onoga što smo govorili ja i kolega Dragan Stevanović dostavi javnom tužiocu. Ne da nemamo ništa protiv, nego daj bože da javni tužilac počne da radi svoj posao, ali ne morate vi na to da ga upozoravate. Javni tužilac je u obavezi da čak i na pijaci, kad kupuje jaja, ako čuje da neko pominje neku osnovanu sumnju da je izvršeno neko krivično delo, reaguje. Nemojte pogrešno da me razumete, nemam ništa protiv ovoga što ste vi zatražili i upozorili javnog tužilaca. Mi odavno govorimo da on ne radi svoj posao, vi ste se samo pridružili tome.
Opet, ako zaista uđe u taj postupak, još jedna dodatna informacija. U međuvremenu sam saznala da je ovaj gospodin Stevan Šogorov član Upravnog odbora "Metals banke". "Metals banka", opet da podsetimo, jeste banka, uslovno rečeno, Bojana Pajtića, koja je formirana s namerom da bude razvojna banka, kako je predviđeno u ovom neustavnom tekstu statuta AP Vojvodine. Dakle, mi ovde nismo ni doneli, ni dali saglasnost na taj statut, a Bojan Pajtić, evo, uredno s njim i ovaj gospodin Šogorov, rade ono što im je odnekle naređeno.
Što se tiče člana 22. Predloga zakona o državnim službenicima, mislim da nisam otišla nimalo iz teme, jer je ova iz "Vojvodina voda" državni službenik, dobijala je platu iz budžeta Republike Srbije, tako da i te kako ima veze s ovim. Šta je gospodin Zoran Krasić predložio? Da se član 22. Predloga ovog zakona briše, a član 22. Predloga ovog zakona se odnosi na član 59. osnovnog zakona koji se menja, o državnim službenicima.
Šta je nama Vlada sada predložila? Ovaj član 59. odnosi se pravo na žalbu kandidata koji su učestvovali u izbornom postupku i govori da se rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno rešenje o premeštaju, dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku na adresu navedenu u prijavi na konkurs. Tu nema ničeg spornog. Kaže se dalje: "Ukoliko dostavljanje iz stava 1. ovog člana nije uspelo, službeno lice državnog organa sastavlja pismenu belešku. U slučaju iz stava 2. ovog člana, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja izjavi žalbu ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove".
Mislimo da je ovo nedopustivo, zato što će ovo biti izvor zloupotreba. Postoji Zakon o opštem upravnom postupku koji, između ostalog, reguliše i način lične dostave, ali je meni interesantnije obrazloženje Vlade Republike Srbije, koja kaže da ne prihvata amandman Zorana Krasića, jer, kaže, " kako se u praksi pokazala neefikasnom primena pravila opšteg upravnog postupka o ličnoj dostavi rešenja, predloženim rešenjem propisuje se da, ukoliko ne uspe lično dostavljanje, službeno lice u organu o tome sastavlja pismenu belešku, a rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli državnog organa i po isteku osmog dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim".
Ovo je neverovatno, iz više razloga. Najpre, kako je moguće da ovaj zakon može da devalvira Zakon o opštem upravnom postupku? To je, ovako pravnički, nešto što me je zgranulo. S druge strane, kako će neko ko je učestvovao na javnom konkursu, a namerno mu se ne dostavi obaveštenje da je neko drugi primljen na tom javnom konkursu, a ne on, pored svih onih skenera, obezbeđenja, najava, itd., da dođe do tog mesta gde je oglasna tabla u tom državnom organu i da vidi da na toj oglasnoj tabli stoji kako je završen taj javni konkurs?
Ovo je, jednostavno, nemoguće i samo govori u prilog našoj tvrdnji, još iz načelne rasprave o svim ovim predlozima zakona, da nije namera da se ovim zakonom, kao i ostalim zakonima, bilo šta poboljša u oblasti državne uprave, nego se ovaj zakon menja, donose se ove izmene da bi se nadoknadilo ono što predviđate ovim zakonima koji slede, a to je smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Vi ovim zakonom otvarate mogućnost da svaki ministar može da zaposli, odnosno da najpre otpusti, u skladu sa zakonom, ukupno preko tri hiljade ljudi na nivou Vlade Republike Srbije i oko sedam-osam hiljada na nivou lokalne samouprave. Govorili smo o tome, ovi zakoni predviđaju deset hiljada otkaza, najmanje, u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, i te otkaze će dobijati oni koji su politički nepodobni. To će biti u najvećem broju slučajeva ljudi koji imaju poprilično radno iskustvo i stručno iskustvo u obavljanju ovih izuzetno značajnih poslova.
Zato ovaj zakon o izmenama Zakona o državnim službenicima, kao i ova dva zakona kasnije, otvaraju mogućnost da se zloupotrebe, tako što će se novi službenici primati na određeno vreme i što broj službenika neće biti promenjen, možda će biti čak i veći, jer to ovi zakoni dozvoljavaju, ali je bitno da se ovim zakonima otvara mogućnost stvaranja potpune partijske države, koja već jeste poprilično partijska, ali, ako je eventualno negde ostala još neka nepopunjena rupa, ovaj zakon stvara mogućnost za to. Zato je i rečeno, u ovom članu 22. Predloga zakona, na koji način će se vršiti dostava i ostvariti pravo na žalbu kod javnog konkursa. Ovo je zaista neverovatno.
Da smo u pravu i da stanje u državnoj upravi nije dobro, potkrepiću s nekoliko rečenica iz stenograma, zapravo, citata gospodina Milana Markovića. U obrazloženju Predloga ovog zakona, gospodin Milan Marković je rekao, između ostalog – dakle, možemo reći da nakon tri godine primene ovog zakona, misli se na Zakon o državnim službenicima, sistem nije doživeo svoju afirmaciju kroz postavljanje na položaje. ''Razlozi su mnogostruki. Jedan od razloga jeste da je ovo već treća vlada koja radi po principu državnih službenika. Imali smo dva puta izbore, što je svakako omelo postupak postavljenja na položaje, a drugi razlog je donekle i inertnost prilikom iniciranja konkursa od strane rukovodilaca organa.''
U potpunosti se slažemo s ovim što je rekao gospodin Milan Marković, ali očekujemo da nam kaže šta se preduzelo protiv tih koji su bili inertni, koji su zloupotrebljavali postojeći zakon, i da li će oni biti, eventualno, ocenjeni negativnom ocenom, da li će oni biti ti koji će dobiti otkaz nakon usvajanja ovih zakona koji slede.
Dalje, gospodin ministar kaže: ''Recimo, interesantno je reći da postavljanje na položaj u najboljem slučaju traje 87 dana, a za izvršilačka mesta traje, nećete verovati, i po osam meseci. Dakle, državni službenik na izvršilačkom mestu, da bi se primio, prođe čitavih osam meseci. To dovodi do toga da rukovodioci, na ovaj ili onaj način, izbegavaju odredbe ovog zakona, koristeći razne druge oblike radnog angažovanja, bilo da su to radni odnosi, ili možda čak i van delokruga, čak i ugovori o delu, koji bi, po svojoj prirodi, morali biti van delokruga organa. Nažalost, i to se koristilo u prethodne tri godine.''
Od reči do reči možemo da prihvatimo ovo što je rekao gospodin Milan Marković, jer znamo da je ovo istina i o ovome smo govorili, govorimo i govorićemo. Opet ostaje pitanje – šta je s onima koji su na ovaj način zloupotrebljavali zakon, koji su na ovaj način zloupotrebljavali svoj položaj? Da li su oni unapređeni? Da li su dobili otkaze? Da li su disciplinski odgovarali?
To je ono što bi bilo interesantno građanima Srbije, a i ovim našim dragim gostima, mladim, koji su došli da nas vide i čuju sa galerije. Svakako, i njih interesuje, ako imaju mame ili tate zaposlene u državnoj upravi ili nekoj opštini, da me bolje razumeju, da li će ostati bez posla predlozima ovih zakona. Nažalost, dečice draga, 10.000 ljudi u Srbiji ostaće bez posla zato što vladajuća većina donosi ova tri zakona.
Dalje, gospodin ministar je govorio o vrednovanju rada. Kaže: ''Kvartalno se vrši vrednovanje rada državnih službenika. Kada neki državni službenik na vrednovanju ne dobije zadovoljavajuću ocenu, on ide na vanredno ocenjivanje, i to u roku od samo jednog meseca. To je šansa da u tom roku od jednog meseca popravi svoj rad''.
Gospodine ministre, nisam razumela da se ovde radi o tome da će neko u roku od mesec dana da popravi svoj rad, već sam razumela da neko traži vanredno ocenjivanje zato što sumnja da je ispravno ocenjen i da zbog toga mora da ide na vanredno ocenjivanje, a ne da ide na popravni, da ide u ''pačiju školu'', tri meseca nije dobro radio, pa će još mesec dana naknadno dobro da radi, puj-pike ne važi za ovo što nije dobro radio. Ne, nego se radi o tome da ovakva formulacija i ovaj zakon dovode u pitanje realnost ocenjivanja, nepristrasnost ocenjivanja.
Vi ste i sami rekli, dalje ću vas citirati, da je bilo loših iskustava s ocenjivanjem. Dokle god se ne utvrde potpuno jasni kriterijumi, te zloupotrebe biće, nažalost, prisutne. To je veliki problem. To što vi sada ovo regulišete zakonom, a ranije je bilo uredbom, ne menja stvar kod toga da će neki ministar, ili neki šef, nije bitno kog ranga, dati negativnu ocenu nekome čiji je on nadređeni, ili rukovodilac, samo zato što mu nije doneo burek, ili što mu se ne sviđa zato što zna da je drugačije političke orijentacije, i to će, nažalost, biti ono što će se dešavati kada ovaj zakon stupi na snagu.
Vi ste, ministre, dalje govorili i o disciplinskoj odgovornosti. I tada sam vam skrenula pažnju, da ne kažem upozorila. Rekli ste da je interesantno da je bilo dolaska na posao u alkoholisanom stanju i da je to moglo samo da se podvede pod neku vrstu nedostojnog ponašanja. Kažete – mi smo sada to predvideli kao težu povredu radne discipline i moram reći, na našu veliku žalost, ovo je bilo neophodno. ''Bilo je neophodno, odnosno postoje, nažalost, ljudi koji nisu u stanju da se uzdrže od upotrebe alkohola, odnosno koji nisu mogli da se uzdrže od toga da dođu na rad u alkoholisanom stanju.''
Bez obzira na to što u Zakonu o državnim službenicima ovo nije bilo predviđeno, postoji Zakon o radnim odnosima, koji je još od 1991. godine, dakle, mnogo pre ovoga što vi zovete demokratija, zabranjivao, odnosno predviđao sankcionisanje dolaska na posao u alkoholisanom stanju. Dakle, bilo je mogućnosti da se to spreči, odnosno da se kažnjavaju ljudi koji na taj način krše radnu disciplinu, ali i ova vaša konstatacija, gospodine ministre, ostala je, opet radi javnosti, bez odgovora na pitanje – šta se dešavalo ljudima koji, kako vi ovde kažete, nažalost, nisu mogli da odole alkoholu, koji su dolazili na radno mesto u alkoholisanom stanju i ne znam kako radili posao za koji su dobijali pare?
Dalje, ministar koji ne voli da citiram, zato izađe, verovatno, rekao je, opet citat…

Narodna poslanice, molim vas da ne kršite Poslovnik, član 104. Ne možete u svom izlaganju nagađati o razlozima ministrovog ponašanja na takav način, pa vas upozoravam da ne kršimo Poslovnik.
S obzirom na to da sam vas prekinula, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da će deo današnje sednice, od 13.30 časova, sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine, pratiti predstavnici učeničkih parlamenata četiri srednje škole iz Prokuplja, i to: Srednje poljoprivredne škole „Radoš Jovanović“, Srednje medicinske škole „Aleksa Savić“, Srednje tehničke škole „15. maj“ i Gimnazije.
Sa nama su danas: Jelić Nikola, Vesović Petar, Dimitrijević Milica, Đurđevska Nikolina, Mladenović Miloš, Jeftić Marina, Marković Jelena, Stamenković Mladen, Stanković Ivan, Kocić Nevena, Jovanović Nina, Ilić Jovan, Žugić Dragutin, Ristić Stefan, Marijanović Radmila, Milošević Jelena, Mihajlović Miona, Dragoljub Radosavljević, Cvetković Miloš, Petrović Ivan, Kalićanin Dragan i Leposavljević Marko.
Dobrodošli u vašu kuću, Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Narodna poslanica Vjerica Radeta. Iskoristili ste 15 minuta, ukupno vreme ovlašćene predstavnice, i dva minuta od Poslaničke grupe. Ako želite, možete nastaviti, samo vas podsećam da poštujemo član 104. prilikom obraćanja. Ako želite, možete se prijaviti i nastaviti svoje izlaganje. Izvolite.