Obaveza toka sednice je da se pita da li neko želi reč u raspravi u pretresu u pojedinostima. Onaj ko se javi da želi reč, dobije reč. Ako ne želi niko, moram da pređem na sledeći amandman. S obzirom na to da sam obaveštena da su predstavnici Vlade tu, nemam razloga, osim ovakvog razgovora s vama, da prelazim na sledeći amandman, osim u slučaju da želite reč.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Znate, ovde se radi o povredi člana 27. Poslovnika, uvek na isti način. Primedba koju sada iznosim vama zbog malopređašnje situacije zapravo je identična primedbama koje smo izneli u predlogu za razrešenje Slavice Đukić-Dejanović sa mesta predsednika Narodne skupštine, koji je trenutno u proceduri, ali to nas ne sprečava da svaki put kada vidimo da se vređaju prava narodnih poslanika i građana Srbije reagujemo, pogotovo ako je to učinjeno od strane predsedavajuće, neposredno učinjena povreda.
Dakle, član 27. obavezuje predsednika Narodne skupštine, a samim tim i vas na koje prenosi svoja ovlašćenja, da se ophodite prema Poslovniku na jednoobrazan način i da vodite sednice Narodne skupštine i upravljate poslovima koji su vam stavljeni u nadležnost tako da se ne izaziva zabuna i da nema različitih aršina u postupanju.
Ne može u jednom trenutku da se da ogromna pauza zbog toga što ministar nije tu, a onda da se, unazad sat vremena, objašnjava kako je ministar tu, izašao je na kratko, a nema ga užasno puno vremena, i da se onda ne uvažava jedan vrlo ljudski, normalno postavljen zahtev da se napravi kratka pauza da bi se ministar pojavio.
Ne možete vi postupati na jedan način, a predsednik Narodne skupštine na drugi način u istim situacijama. To nije primereno ovom domu, to nije primereno načinu na koji treba da se vodi Narodna skupština. To je ono što je suština ove priče. Vi ćete sada reći da nema povrede Poslovnika, vi ćete mi reći, sve znam unapred, ne znam, ministar ima pravo da se prošeta. Sve je to lepo i krasno, imamo mi pravo da se prošetamo, ali suština rasprave je u tome da mi kažemo nešto Vladi ili ovlašćenom predsedniku Vlade, s mogućnošću da dobijemo neki odgovor.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Nema povrede člana 27. Pretpostavljam da niste bili u sali kada je određivana pauza u 11.55 časova. Uvidom u stenogram, možete videti da je pauza određena zbog toga što u tom trenutku nije bilo obaveštenja od Vlade ko je ovlašćeni predlagač i ko će prisustvovati sednici Narodne skupštine. Vrlo sam jasno saopštila da je to razlog za određivanje pauze, s javnim pozivom Vladi da ispunjava svoje obaveze. Slanjem obaveštenja o tome ko je ovlašćeni predlagač, razlog za pauzu takve vrste prestao je da postoji.
Narodni poslanik Zoran Šami tražio je reč nakon što sam pročitala koji amandman je u pretresu u pojedinostima. Moja obaveza je da mu reč dam, njegova obaveza je da govori o tom amandmanu. Ima i druge mogućnosti da kaže, da traži reč o povredi Poslovnika, što nije učinio, i ima mogućnost da ne uzme reč u raspravi, što, isto, nije učinio. Stoga vas molim da sledeći put kada budete hteli da komentarišete da je došlo do povrede Poslovnika, člana 27, pratite ceo tok sednice i da ne izlažete sebe neugodnoj situaciji da izgovarate neistine i kršite član 104, kvalifikujući rad predsedavajuće na neodgovarajući način.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Vrlo kratko, a vezano za član 104. i direktno ću vam se obratiti – nemojte me vređati. Kako vi znate da li sam ili nisam pratio ceo tok sednice? Odakle vam to pravo? Samo toliko.

Na osnovu onoga što govorite, narodni poslaniče, znam da li ste pratili tok sednice ili niste. Ako pratite u stenogramu, izlaganjem kojim ste pokušali da obrazložite član 27, sasvim je očigledno da niste pratili tok sednice oko 11.55, odnosno u trenutku kada sam davala razloge zašto se daje pauza.
Vas molim, s upozorenjem, da se na pristojan način i u skladu sa članom 104. obraćate svim učesnicima sednice, pa tako i predsedavajućem ili predsedavajućoj, ko god to bio.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Član 100, koji govori o pravu poslanika da istakne povredu Poslovnika i vašim obavezama koje s tim u vezi stoje kada obrazlažete zbog čega postoji ili ne postoji povreda Poslovnika.
Ako ukažem na to da ste me pogrešno razumeli, samim tim što sam vam ukazao na to da ste me povredili, a povredili ste me time što ste hteli namerno da tumačite pogrešno ono što sam rekao, tvrdeći pred javnošću, ko ovo prati, da nisam pratio tok sednice, tumačeći ono što sam govorio o nekoj prethodnoj povredi Poslovnika, onda vi time kršite odredbu člana 100. koja vam daje određene obaveze i prava kada je reč o primedbama na povredu Poslovnika. Ne možete se sa mnom upuštati u tu vrstu rasprave, jer vam to pravo član 100. ne daje. Smatram da ste ga tu povredili.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 100, zato što ste dobili reč, a nijedan predsedavajući se ni sa jednim narodnim poslanikom ne upušta u raspravu kada narodni poslanik traži reč zbog povrede Poslovnika, jer tu rasprave ne može biti. Narodni poslanik dobija reč na osnovu člana 100, ukazuje koji član je povređen, obrazlaže kako je povređen, a predsedavajući je u obavezi da da objašnjenje. Prema tome, nema rasprave.
Da li još neko želi reč o amandmanu na naziv Predloga zakona, amandmana koji su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.
Narodni poslanik Miloš Radulović želi reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, vi kršite danas Poslovnik, članove 98, 100, 103, 97. i 27. Vlada je odredila ovde ovlašćenog predstavnika, gospodina Markovića, da bude taj koji će da brani...

Narodni poslaniče, upozoravam vas na kršenje člana 103. stav 1. Molim vas da govorite o dnevnom redu. Dobili ste reč da govorite o amandmanu.

 Govorim o povredi Poslovnika.