Prijavila sam se, naravno da želim da nastavim. Prosto je neverovatno kako ste me, zašto ste i na koji način ste me prekinuli. Kada sam videla ovu decu na galeriji, i sama sam rekla da ih pozdravljam i naravno da nemam ništa protiv…

Narodna poslanice, bili ste prekinuti zbog toga što kršite član 104. Sada vas upozoravam drugi put da ne možete kršiti član 104, da se ne možete obraćati ministru, ni bilo kom drugom učesniku.
Molim narodne poslanike Momira Markovića i Sulejmana Spaha da ne dobacuju. Izričem upozorenje i narodnom poslaniku Momiru Markoviću i narodnom poslaniku Sulejmanu Spahu.
Nedopustivo je, po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine, da se bilo koji učesnik sednice u svom izlaganju dotiče stavova i razloga za postupke drugih učesnika u sednici, i na to sam vas upozorila. Molim vas da dalje ne kršimo član 104. U interesu svih nas je da poštujemo Poslovnik.
Molim da se prijavite ponovo. Izvolite.

Hvala. Ja vas molim da poštujete član 27. i zaista ne znam na osnovu čega ste mi skrenuli pažnju na član 104, na pominjanje ministra, kad uopšte ministra nisam pomenula, a, s druge strane, rekli ste – ne dozvoljavate, ne znam kakvo obraćanje ministru. Kako da se obratim čoveku kojeg nema ovde? Zaista ne vidim...

Narodna poslanice, dva puta ste upozoreni na poštovanje. Sada vas upozoravam i podsećam i na član 103. Uvidom u stenogram, možete videti na koji način reagujem primenjujući Poslovnik Narodne skupštine.
Molim vas da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s obzirom na to da smo na to svi obavezni i da time omogućimo i svakom predsedavajućem da primenjuje član 27.
Molim vas da se prijavite. Izvolite, nastavite.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, u ovom momentu govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji predviđa, govorim o duhu zakona, povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji, i to isključivo iz redova stranaka vladajućeg režima. S jedne strane, 10.000 će izgubiti posao u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. S druge strane, imamo Predlog zakona koji će omogućiti i dalju zloupotrebu, upravo onakvu za koju nam je ministar Marković, kada je govorio u načelnoj raspravi, rekao da postoji kod primene ovog zakona i da on to, kao ministar, već tri godine, hajde da kažem toleriše, jer je činjenica da je sam to izneo; rekla bih – trpi, ali bojim se da će gospođa Čomić da mi skrene pažnju da je to ružna reč.
Šta je još rekao gospodin Milan Marković? ''Dosta se i u našoj javnosti govori, a i u praksi je primećeno da postoji jedan dosta ležeran odnos državnih službenika prema poslu koji obavljaju i veoma je važno pooštriti disciplinsku odgovornost.''
Mislim da je veoma važno pooštriti i krivičnu, a kamoli disciplinsku odgovornost, jer sam govorila, povodom prethodne tačke dnevnog reda, o zloupotrebama i u Agenciji za privatizaciju, i u Savetu za borbu protiv korupcije, i u Javnom preduzeću "Vode Vojvodine", konkretna imena, a radi se o državnim službenicima, o ljudima koji primaju platu iz džepova građana Srbije, odnosno iz budžeta Republike Srbije.
Zašto, uopšte, citiram ono što je ministar govorio? Iz prostog razloga što očekujem da ministar to sluša, da se podseti na to i da odgovori na nedorečenosti ovih njegovih izjava, jer ako je on konstatovao da postoje ovakvi problemi, a ništa nije uradio, onda on loše radi svoj posao. Ako je nešto uradio, onda treba ovde da nam se pohvali šta je uradio i da doprinese kvalitetnijem radu državnih službi.
Kaže gospodin Marković – prosto, učinili smo ovim zakonom, nadam se, to da sama državna uprava bude daleko funkcionalnija, odnosno da rukovodioci mogu da saobraze državnu upravu potrebama posla, jer ovaj dosadašnji, da kažem, dosta nefunkcionalan sistem, dosta se odražavao i na kvalitet rada.
Samo pitam – kako neko sebi može da dozvoli da bude tri godine na čelu jednog ministarstva i da ništa ne uradi, da bi nakon tri godine mogao da kaže da i dalje imamo dosta nefunkcionalan sistem, koji se odražava i na kvalitet rada?
Mi srpski radikali to pričamo godinama unazad i ovo je potvrda od strane resornog ministra, ali i dalje ostaje neverovatna činjenica da se ništa ne preduzima da se ovi problemi prevaziđu.
Evo, još kratko, dve-tri rečenice, takođe citiram šta je gospodin Milan Marković rekao: ''U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, svi su dužni, rukovodioci organa, da pokrenu postupak za popunjavanje položaja. Ukoliko rukovodioci organa to ne učine, služba za kadrove će po sili zakona pokrenuti postupak za popunjavanje položaja. Pored toga, pošto se dešavalo da prođe konkurs, a rukovodioci organa nikoga ne izaberu i onda opet mir i tišina šest meseci, ili godinu dana, predvideli smo i to da, po automatizmu, čim rukovodilac obavesti da nije izabrao nekog sa liste, služba za kadrove ponovo obnavlja konkurs''.
Ako se dešavalo, a ministar kaže da jeste, da prođe konkurs a da rukovodioci organa nikoga ne izaberu, i onda opet, kako kaže ministar, mir i tišina, verujem ministru od reči do reči, zaista ga molim da kaže, radi javnosti, ili neka javnost sama zaključuje, kakva je onda uloga ministra i Vlade i ostalih ministara? Ako su znali da im se ovakve stvari dešavaju u ministarstvima, zašto ništa nisu preduzeli? Zapravo, oni su prećutno podržavali zloupotrebu položaja i kršenje propisa.
Dalje, kaže ministar: ''Tako će služba stalno da obnavlja konkurs, ako se budu ovakve stvari ponavljale, i mislim da će ovo biti dobar mehanizam da dođe do postavljenja na položaje, jer će oni rukovodioci koji ne budu postavljali državne službenike na položaje, odnosno ne budu sproveli konkurs, zaista imati veliki pritisak i na samim sednicama Vlade'', sve su se naježili, ''a verovatno i u javnosti, da izvrše postavljenja na položaje''.
Kako će ovo doći do javnosti? Ko će ovo da objavljuje? Kakav li će to biti pritisak Vlade? To su pitanja na koja nismo dobili odgovor, pogotovo nismo dobili odgovor na pitanje – da li je do sada bilo pritisaka Vlade, da li je do sada Vlada uticala na svoje ministre da rade u skladu sa zakonom, ili je istina ovo što mi srpski radikali tvrdimo, ne samo u ovoj oblasti nego u svim oblastima, da članovi Vlade, da režimski ljudi ne rade svoj posao ni u skladu s Ustavom, ni u skladu sa zakonom?
Kaže gospodin Milan Marković: ''Činjenica je da je ovo zakon u korist racionalnijeg rada i racionalnije uprave, između ostalog, i sam status neraspoređenog ne može više da traje od šest meseci, može da traje samo dva meseca''. Dalje, ministar navodi da je bio razmišljanja čak da uopšte ne treba da postoji ovaj termin, odnosno mogućnost neraspoređenog itd.
Gospođo Čomić, izvinjavam se, plašim se da mi ponovo, samo ne znam na osnovu čega, ne izreknete, kako vi volite da kažete, upozorenje, ali moram da primetim da gospodin Milan Marković nije prisutan u sali i ne znam da li ima nameru da odgovori na sva ova pitanja koja sam mu postavila u ime Poslaničke grupe SRS-a. Znamo, takođe, da je, ne znamo iz kojih, valjda, samo njemu poznatih razloga, napustio sednicu i u toku načelne rasprave. Iz nekog razloga je bio iznerviran našom diskusijom, to je i rekao; ovo nisu insinuacije, ništa lično, ništa privatno, molim vas, nego opet sve mogu da citiram.
Gospodina Milana Markovića citirala sam, pre svega, zbog javnosti, građani Srbije su čuli sve ovo što je on rekao, što, zapravo, znači da on ne obavlja svoj posao dobro i to je priznao ovde. Samo sam danas ovde pročitala ono što je on priznao i molim vas, gospođo Čomić, da najlepše zamolite gospodina ministra da dođe u salu i da službeno komunicira s narodnim poslanicima, jer to mu je obaveza. Hvala lepo.

Potrošeno je 10 minuta i 30 sekundi od vremena Poslaničke grupe.
Starajući se, po članu 27, o redu na sednici, podsećam sve narodne poslanike da svaki predstavnik predlagača ima pravo na izlaske sa sednica, kraće ili duže, radi obavljanja drugih poslova, kao i svaki drugi učesnik sednice, dakle, svaki narodni poslanik. Ministar Milan Marković ima jednu kratku obavezu i vratiće se na sednicu.
Da ponovim, pošto očigledno nije jasno. Svaki predstavnik predlagača ima pravo na kratke izlaske i podsećam vas da je jedini ministar koji zaista ni minuta nije napustio sednicu bio ministar Nebojša Bradić, u sva četiri maha, koliko je prisustvovao sednicama Narodne skupštine. Zato će drugi ovlašćeni predstavnici beležiti primedbe koje čuju od narodnih poslanika.
Na član 23, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Nema razloga da žurite, gospođo Čomić, pošto se ja ne snalazim s ovim vašim aparatićima, pa malo kasnim s prijavljivanjem. Šalim se, naravno.
Kolega Sreto Perić vas je pitao s mesta, ali nije smeo malo glasnije, da ga ne biste, verovatno, opomenuli, a sada vas ja pitam – šta znači to duže ili kraće pauze? Da li to znači da obaveza ministra može da bude, sad je dva sata, odnosno 13.45, da ta kraća obaveza traje do 16 časova, kad prođu svi ovi zakoni, ili postoji neko vreme koje se toleriše?
U svakom slučaju, pošto vi vrlo revnosno primenjujete Poslovnik i vrlo revnosno nas obaveštavate o svemu onome što u skladu s Poslovnikom, trebalo je da nas obavestite, ako ste znali, a očigledno jeste, da gospodin Milan Marković na toliko i toliko vremena napušta sednicu, iz nekih obaveza, i onda da pitate narodne poslanike da li su spremni da učestvuju u radu u odsustvu ministra, ili da, kao što inače radite, i vi i gospođa Đukić-Dejanović, doduše, tek u poslednje vreme, svaki put kad nema predstavnika Vlade, odnosno ovlašćenog predstavnika predlagača, napravi se pauza dok taj neko ne obavi poslove koji su mu preči od poslova u Narodnoj skupštini. Tvrdim vam da nijednom ministru nijedan posao ne može i ne sme biti preči od posla u Parlamentu. Dakle, amandman koji je podneo naš kolega Dejan Mirović je amandman na član 23, gde je predložio da se član 23. Predloga zakona briše, a član 23. se odnosi na član 60. osnovnog zakona. Član 60. osnovnog zakona, čije izmene su sada na dnevnom redu, govori o neuspehu javnog konkursa. U tekstu zakona koji je još uvek na snazi stajalo je da javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor. O tome da javni konkurs nije uspeo obaveštavaju se svi kandidati.
Mi u SRS-u smo mišljenja da ovo nije trebalo da se menja, da je ovo sveobuhvatno, ova dva stava člana 60, da su regulisali ono što je suština ovog člana. Nije nam jasno zašto ste predložili da javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila propisana za izbor. O tome da javni konkurs nije uspeo, obaveštavaju se svi kandidati koji su učestvovali u izbornom postupku.
Stajalo je da komisija utvrdi da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor, a vi sada kažete – konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku nije ispunio merila. Dakle, nije ovo što ste vi predložili nešto što sad treba drastično da se napada, ali zašto smo podneli amandman? Da skrenemo pažnju i Vladi, a, pre svega, javnosti, da ovaj zakon nije donet zbog ovakvih formalnih, nisu to nedostaci, ali, recimo, dopuna itd. Može i jedno i drugo, može i postojeće rešenje, a može i ovo koje ste vi predložili, ali suština je da ovaj zakon krije nekoliko članova koji će omogućiti prijem ljudi na određeno vreme, prijem ljudi na internim konkursima, dostavljanje odluka konkursnih komisija mimo Zakona o opštem upravnom postupku. odredaba o ličnoj dostavi. To je suština, a vi ste samo ovde predložili veći broj članova da bi se stekao utisak da iz nekih iskrenih pobuda predlažete izmene i dopune ovog zakona.
Ne, vaše namere su krajnje neiskrene. Vi hoćete da ovim zakonom zaštitite sve svoje partijske kadrove u državnoj upravi i da zaštitite buduće partijske kadrove koje ćete primiti kad 10.000 ljudi otpustite. To je suština donošenja ovog zakona i zato smo mi i na ovaj član intervenisali, upravo zato da bismo, pre svega, javnosti Srbije, skrenuli pažnju na neiskrene i loše namere Vlade Republike Srbije kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 15 sekundi od vremena Poslaničke grupe
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 24, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Član 24. govori o članu 61. stavu 2. i kaže da se taj stav 61. menja ovim članom 24, a član 61. govori o internom i javnom konkursu u ostalim državnim organima. Na popunjavanje izvršilačkih radnih mesta u ostalim državnim organima primenjuju se odredbe ovog zakona o internom i javnom konkursu u organima državne uprave i službama Vlade, izuzev odredaba o sastavu konkursne komisije i o nadležnosti službe za upravljanje kadrovima. Ovaj stav niste menjali i nije ni bilo razloga da se menja, kao što nije bilo razloga ni da menjate ovaj drugi stav.
Taj drugi stav je glasio da sastav konkursne komisije, stručne osposobljenosti, znanja i veština koje se ocenjuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na radna mesta propisuje – za sudove, Vrhovni sud Srbije, za javna tužilaštva, Republički javni tužilac, a za ostale državne organe – tela određena njihovim aktima. Sada dodajete, umesto ovoga, stav koji kaže – Sastav konkursne komisije, stručne osposobljenosti, znanja i veština koje se ocenjuju u izbornom postupku, način njihove provere i merila za izbor na radna mesta propisuje – za sudove i javna tužilaštva, ministar nadležan za pravosuđe, a za ostale državne organe – tela određena njihovim aktima.
Ovo je jedan od veoma opasnih članova, koji duboko zadire u nezavisnost pravosudnih organa, odnosno nezavisnost i samostalnost kada su u pitanju javno-tužilačke funkcije. Kako to da vam je smetalo da Vrhovni sud Srbije, odnosno Republički javni tužilac utvrđuje ove kriterijume, nego sada sastav konkursne komisije za rad u pravosuđu utvrđuje ministar nadležan za pravosuđe, a za ostale državne organe, tela određena njihovim aktima? Kako to drugi državni organi mogu da predvide svojim aktima tela koja će da utvrđuju ovu materiju, a pravosudnim organima ukidate u tom delu samostalnost, naravno, ne samo u tom, ukidate samostalnost i nezavisnost, tako što će ministar da donosi ove akte?
Ovo je zaista nešto što, ponavljam, ne da nije dobro, nego je veoma opasno, i ne znam da li je gospođa Malović, koja se kune da će sprovesti ove reforme pravosuđa i da će one biti najbolje na svetu, videla kakav ste joj ''vruć krompir'' uvalili? Ovo je direktno mešanje u pravosudne organe, direktno mešanje izvršne vlasti u sudsku granu vlasti. Mešate se tako što im ne dozvoljavate njihov budžet. Mešate se i što im ne dozvoljavate da koriste sudske takse u skladu s njihovim odlukama. Partijski se mešate u izbor sudova i tužilaca i o tome govori državni sekretar, gospodin Homen, već javno u medijima, obaveštava sudije da ih je 500 ostalo bez posla, samo još neće da im kaže kojih je to 500. Neka ih malo, nek se peckaju na tihoj vatri, dok on ne odluči da ih obavesti o tome.
Zašto ne prihvatite ovaj amandman, gospodo iz Vlade Republike Srbije? Ne prihvatate, kažete, jer se odredbe ovog člana odnose samo na izvršilačka radna mesta u sudovima i javnim tužilaštvima. Gde je autonomija pravosudnih organa ako oni ne mogu i o izvršilačkim radnim mestima da donose, da utvrđuju kriterijume?
Šta to znači? Šta to znači – radi se o izvršilačkim radnim mestima? Da, radi se o zaposlenima u pisarnici. Zar oni nisu direktno vezani za sudije, za rad pravosudnih organa, ili su vezani za Ministarstvo pravde, pa će ministar ili neko iz Ministarstva moći da okrene pisarnicu i kaže – alo, slušaj devojčice, predmet taj što si sad dobila skloni, nemoj da ga daješ sudiji? Da li na taj način, ili želite da vršite uticaj preko ovog zakona na sudove i na javna tužilaštva? Loša vam je politika, gospodo iz Vlade Republike Srbije. Hvala.

Četiri minuta i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena Poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 24, amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 25, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28, amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor nema izveštaj, tako da će se o ovom amandmanu, kao i o drugima, izjašnjavati u danu za glasanje.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 36, amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.