Ovako, 6. maja u Hrtkovcima je bio miting SRS na kome je pročitano 18 imena porodica koje se imaju iseliti. Treća na spisku je bila porodica Alekse Ejića, predsednika SPO. Uzgred, ko je Vojislav Šešelj da bilo kome garantuje bezbednost u Srbiji, koja ima svoje državne organe?
Služili ste kao paravojna jedinica za proterivanje političkih neistomišljenika i svi se toga dobro sećamo. Ne sedi Vojislav Šešelj u Hagu zato što nije platio porez na promet nekretninama, nego zato što je proterivao ljude bombama.

Gospodine Samardžić.

Gospođo predsednice Skupštine, nije mi jasno na osnovu čega ste dali reč za repliku gospodinu Ostojiću kada u onome što sam govorio niti on niti njegova stranka nisu bili pomenuti. Prosto je zaželeo da se uplete u ovaj razgovor i da doda nekoliko rečenica koje nemaju veze sa ovom temom.
Prema tome, to je zaista neprimereno da na taj način postupite. Ali, kada je već reč pala sada sam u prilici da odgovorim na to što je rečeno.
Kao što gospodin Čanak govori o građanima Vojvodine, tako i gospodin Ostojić govori o građanima Kosova. Tako nešto u Ustavu Srbije ne postoji, postoje samo građani Srbije.
Tačno je da su građani Srbije na Kosovu i Metohiji koji su lojalni Srbiji glasali za ovaj Ustav Srbije. Prema tome, to što većina nije glasala, albanska manjina, činjenica njihove nelojalnosti je poznata tokom 90-tih godina i oni nisu mogli ni da budu evidentirani na biračkim spiskovima.
Samo hoću da ponovim da je ovaj Ustav usvojen pod najrestriktivnijim uslovima koji postoje u svetu, dakle, natpolovičnom većinom birača tj. građana te države.
Mnogima je krivo što je tako učinjeno i što je takav rezultat postignut i zbog toga pokušavaju naknadno da ga dovedu u pitanje. Legitimnost takvog Ustava je neobično čvrsta i zbog toga će opstati, bez obzira da li se neko slaže sa svim njegovim odredbama ili ne.
U krajnjoj liniji, danas vodimo i tako jednu raspravu koja treba da očuva ovaj Ustav Srbije. Napadnut je iznutra upravo ovim zakonom o prenosu nadležnosti, a pre svega Predlogom statuta Vojvodine koji je usvojen u Skupštini Vojvodine. To je zadatak ove sednice i zamolio bih da se vratimo na tu glavnu temu.

Ministar Milan Marković ima reč.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, skoro ceo dan traje rasprava, pa da se uključimo oko nekoliko pitanja koja su se ovde pojavila.
Mogu da konstatujem sa zadovoljstvom da se cela diskusija vodi oko svega nekoliko konkretnih pitanja i pokušaću da dam neka razjašnjenja vezano za ta pitanja.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Kada mogu da dobijem reč, gospođo predsednice? Prethodnom diskusijom se dobacuje da je država izvršila genocid.)

Molim vas, nemojte dobacivati. Ne možete dobiti reč, rekli ste već šta ste imali. Završen je krug replika, idemo dalje.
Molim vas nemojte dobacivati, vratite se temi.

Između ostalog javio sam se i zbog toga da bi se malo vratili temi jer imam utisak da je na momente ovde dominirala određena polemika između opozicionih stranaka, što svakako neće doprineti da razmotrimo odredbe ovog zakona koji se danas nalazi pred nama.
Ovde se uglavnom govorilo u celini kako o zakonu, tako i o statutu Vojvodine i, naravno, sve u kontekstu njegove ustavnosti, odnosno osporavanja pojedinih odredbi sa stanovišta Ustava.
Nekoliko tema se tu pojavilo. Prva tema je zaključivanje sporazuma koje AP može da zaključuje sa istovrsnim teritorijalnim jedinicama u drugim državama. Moram odmah da kažem da ovo nije ništa novo, niti je na bilo koji način sporno, zbog toga što je to utvrđeno pravo AP članom 181. Ustava Republike Srbije, tako da u najmanju ruku oni koji su učestvovali u donošenju tog Ustava ne bi to isto pravo trebalo i da kritikuju.
Podsetiću vas istovremeno da ovo pravo ne pripada samo autonomnim pokrajinama, ovo pravo pripada i svakoj opštini u Srbiji, štaviše, definisano je istim članom Ustava kojim je definisano i kao pravo autonomne pokrajine.
Druga bitna tačka jeste pitanje referenduma. Referendum je definisan upravo onako kako ga je definisao opet isti taj Ustav, koji smo svi mi glasali. Štaviše, moram da podsetim da ni teritorija jedinica lokalnih samouprava ne može da se menja bez da se o tome pitaju građani koji žive na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.
U zakonu i u statutu se vrlo jasno kaže da će ova tema odnosno većina koja je potrebna biti definisana zakonom. Zakono o referendumu i narodnoj inicijativi već postoji, taj postojeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i dao je ovlašćenje Vojvodini čak da samostalno reguliše ovo pitanje, ali mi smo u ovom zakonu i u ovom statutu došli na poziciju koja mislim da je potpuno ispravna, da ovo ipak bude definisano republičkim zakonom.
Tako da sada bi mogao možda gospodin Čanak malo više da se ljuti, jer smo ovu temu vratili u realne okvire, da se ne bi desilo da za promenu granice AP Vojvodine treba veća većina nego što je za promenu granica teritorije Republike Srbije.
Prema tome, mislim da zaista ne bi trebalo politizovati ni ovo pitanje, jer je više nego očigledno da je ovo pitanje direktna posledica ustavnih rešenja i da je rešeno upravo onako kako je to bilo i do sada i kako to treba da bude u budućnosti.
Sada vezano za ovo "njenih građana". Ustav kaže da teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana. Prema tome, nemojte da sada terminološki manipulišemo ili da određenu terminologiju, koja možda nije najsrećnija, dovodimo u kontekst ovoga što ovde danas raspravljamo.
Naime, Ustav smo svi zajedno doneli, svi zajedno smo agitovali za njega, glasali za njega i sada ako se suočavamo sa nekim terminološkim nedoumicama iz tog ustava, nemojte da to spočitavamo ovde kroz pitanje statuta i zakona o utvrđivanju nadležnosti.
Finansije i imovina. Finansije i imovina su isključivo rešeni na način kako je to predviđeno Ustavom. Dakle, i finansije i imovina će biti rešene posebnim zakonom koji se odnosi na pitanje finansiranja AP Vojvodine, odnosno posebnim zakonom kojim će se rešiti pitanje javne svojine u Republici Srbiji. To je ono što piše i u statutu i u zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Zaista ne znam zašto od toga pravimo temu.
Postavili su ovde pitanje nadzora. Nadzor je definisao Ustav. U članu 186. definisao je kako se vrši nadzor nad opštim aktima koje može da donese Skupština AP Vojvodine i tu niti možete više, niti možete manje. Ne možete produbiti taj nadzor, jer bi to bilo mešanje u ustavom garantovano pravo građana na teritorijalnu autonomiju.
Prema tome, možemo kao Vlada za svaki opšti akt da tražimo od Ustavnog suda da se o njemu izjasni, a u međuvremenu taj akt ne može da stupi na snagu, dakle pre njegovog stupanja na snagu Ustavni sud donosi odluku.
Nema van toga ništa, nije ni ranije van toga bilo ništa jer je to utvrđeno ovim Ustavom. Podsetiću vas, po prethodnom Ustavu Vlada je to mogla da uradi, ali smo zajedno doneli Ustav kojim smo te granice proširili. Upravo zajedno smo ga doneli.
Podsetiću vas, kada smo radili taj ustav predsednik Vlade je bio Vojislav Koštunica. Štaviše, DS je bila opozicija. Da se podsetimo malo. Nije fer. Ovde nije fer kako se vodi ova diskusija. Bili smo u opoziciji kada je taj takav ustav donošen. Tim ustavom je prošireno ovo pravo AP Vojvodine. Tim ustavom koji je upravo posledica velikog angažovanja i DSS, ne našim ustavom.
Nadzor nad poverenim poslovima. Nadzor nad poverenim poslovima je rešen Zakonom o državnoj upravi. Nadzor nad poverenim poslovima je potpuno…
Izvinjavam se. Mogu li da nastavim? Ne mogu baš da vičem. Nije mi zgodno da toliko vičem.
Izvinjavam se. Ne mogu da se nadvikujem. Ceo dan smo ovde.
Nadzor nad poverenim poslovima je rešen Zakonom o državnoj upravi. Nadzor nije bio sporan, niti će ikada biti. Mislim da je kolega Žarko Obradović rekao baš iz njegove oblasti, iz njegovog sektora, pretpostavljam da svaki kolega iz svog sektora može reći, većina ovih stvari koje su utvrđene u ovom zakonu su već utvrđene sektorskim zakonima. Da se obavljaju kao povereni poslovi državne uprave, ne vidim tu, ali zaista, baš nikakav problem.
Kao ministar lokalne samouprave, deo ovih nadležnosti koje se prenose na AP Vojvodinu takođe bih preneo na grad Beograd, pre svega, a zatim i na druge gradove u Srbiji.
Ohrabriću moje kolege iz Vlade. Ne ministra obrazovanja, jer tu je već dosta učinjeno, ali nekim drugim kolegama ću sugerisati da sektorskim zakonima izvrše decentralizaciju Republike i prenesu deo nadležnosti na Beograd, Kragujevac, Kraljevo, Valjevo, Užice, Kruševac itd.
Decentralizacija je proces koji nam treba radi boljeg, efikasnijeg obavljanja poslova. Decentralizacija ne znači gubitak bilo kakvih državnih prerogativa.
Pitanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti jeste pred Ustavnim sudom u ovom momentu. Istina, pokrenut je u odnosu na Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Videćemo kakvo će biti rešenje. Po meni, tu nema ništa tako suštinski sporno da bi ovde prizivali ne znam kakve aveti iz prošlosti i govorili – ovo je ne znam kakav separatistički akt.
Ta akademija postoji od 2003. godine. Finansira se iz budžeta AP Vojvodine. Lično sa tim zaista nemam problem. Mogu kao pravnik da budem skeptičan po nekim pitanjima, ali nemojmo da od terminoloških stvari ili nekih simboličkih stvari pravimo uzbunu u građanstvu i dajemo izjave tipa – cepanje države, separatizam. To su tako teške reči koje nam zaista ne trebaju, niti imaju ikakvog uporišta u aktima koji će se danas i sutra, kada bude rasprava o statutu, nalaziti u ovom parlamentu.
Kako bi moglo da se diskutuje? Mogao bih da uzmem zakon koji je predložio DSS o utvrđivanju nadležnosti, pa da vam kažem da ni prvi, ni drugi, ni treći, ni četvrti, ni peti član, izuzev, da kažem, četvrti, tu i tamo, recimo, 1, 2, 3. i 5. član nisu u skladu sa Ustavom RS. Ni u prvom članu čak niste uspeli da definišete autonomnu pokrajinu kako ste je definisali u ustavu koji smo zajedno radili.
Kada bih hteo još da koristim ovo politikantski, uzeo bih predlog ustava iz 2004. godine koji je uradila Vlada Vojislava Koštunice. Pa bih pročitao, u članu 149. koja sve pitanja Vojvodina samostalno uređuje, to su sva pitanja koja su sadržana i u ovom ustavu. Mogao bih vam reći još nešto, da svoje nadležnosti AP ostvaruje donošenjem pokrajinskih zakona.
Dakle, bio sam protiv da tako nešto stoji u ovom sadašnjem statutu. Isto sam protiv i u tome što ste tada pisali u tadašnjem predlogu ustava. To je predlog ustava Vlade RS, nacrt iz 2004. godine.
Mislim da trebamo da budemo politički dosledni, da se ova tema suviše ispolitizovala. Jeste bilo osnova u samoj činjenici da je dugo trajala priprema zakona o utvrđivanju nadležnosti, ali zaista mislim da naše reči, naše ocene ovog akta, ovog zakona i statuta treba da budu odmerene i pre svega odgovorne, jer ne mogu svi ljudi koji nas gledaju da poseduju adekvatno znanje i da znaju kako izgleda Omnibus iz 2002. godine, i da znaju da Vojvođanska akademija postoji od 2003. godine, i da znaju da se imovina rešava posebnim zakonom, i da znaju da se referendum ne odnosi na promenu granica Srbije, nego na promenu granica eventualno AP Vojvodine, i da znaju da to isto pravo imaju i opštine i gradovi u Srbiji koji je ovde dat Vojvodini. To naši građani ne mogu svi da znaju, niti treba da znaju.
Slušajući našu diskusiju ovde, ljudi će pomisliti da će im od sutra trebati pasoš da pređu Savu i Dunav. Mislim da to nije odgovorno tako raditi, imajući u vidu kakve traume vučemo iz prošlosti. Odgovorno tvrdim, u ovom statutu i ovom zakonu nema apsolutno ništa što na bilo koji način dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet RS. Apsolutno stojim na tom stanovištu.
Da li su svi termini potpuno ispravni? Da li su neka simbolička obeležja baš potrebna da stoje? To je druga tema. To je pitanje ukusa, pravne tehnike. Imam neke primedbe. Svako može da ima neke primedbe, ali suštinski nemamo ni na jedan jedini način povređen pravni poredak Republike Srbije, kada gledamo pravni poredak kao skup normi koje čine neku logičku celinu. To ovde ne stoji.
Sa druge strane, čuo sam od jednog broja kolega da ovde nema ništa konkretno, da je ovo sve, rekao bih, puno fraza, kao da bi ovde trebalo da stoji bog zna šta više. To je sada opozit od onoga što sam malo pre odgovarao. Dobro je. Eto, vidite da postoje i oni koji misle da je trebalo više i oni koji misle da bi trebalo manje. To mi samo govori da je prava mera ovo što smo uradili.
Kada gledamo tu drugu stranu, ipak bih tim ljudima rekao da od člana 10. pa narednih 70 članova razrađuje konkretne nadležnosti u pojedinim oblastima. Prema tome, ne možemo reći da ovim Vojvodina u tom smislu nije dobila određene poslove da radi kao poverene poslove državne uprave, nego da je ovo sada, kako neko reče, sve onako malo marketing.

Gospođa Vjerica Radeta reklamira Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Narodne skupštine, javljam se na osnovu člana 27. stav 1. alineja 1. i vašu obavezu da se starate o primeni Ustava RS u okviru naše rasprave.
Vi i gospođa Čomić pre vas ceo dan danas u odnosu na SRS sprovodite neverovatno pravno nasilje.
Ovde narodni poslanici režimskog dela mogu da kažu i govorili su najružnije stvari o SRS, o našem predsedniku. Niste dozvolili da gospodin Martinović replicira na sve uvrede koje su se čule. Pre vas gospođa Čomić, a neposredno pre gospodina ministra najstrašnije uvrede smo čuli na račun našeg predsednika i SRS, i države Srbije, koju je gospodin Čanak nazvao genocidnom državom u to vreme.
Vi niste reagovali, ali zašto bar niste dozvolili gospodinu Martinoviću, a ima pravo, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ako ste se vi opredelili da se ne borite za izvorne stavove vaše partije i vašeg predsednika Slobodana Miloševića, nemojte nama da uskraćujete pravo na osnovu člana 101. Ustava da se mi borimo, jer to želimo, za stavove i principe SRS, za Vojislava Šešelja, za njegova ugrožena prava u Haškom tribunalu.
Nemate razloga da se konsultujete. Bili ste, čuli ste šta je ovde rečeno i najlepše vas molim da vodite računa. Ne možete vi ovu raspravu da skrenete u nekom pravcu u kojem je malo pre pokušao gospodin Milan Marković. Ovde se danas vodi rasprava o vrlo ozbiljnoj i opasnoj temi za građane Srbije…

Vreme. Gospođo Radeta, nema povrede Poslovnika. Terminologija – ratni zločinci i slično je došla upravo s te strane.
Upozorila sam da ne možemo tako razgovarati o ovako složenoj i značajnoj materiji i pozivala sam da se vratimo dnevnom redu.
Prema tome, i sada vas molim. Dakle, nema povrede Poslovnika, ako niste zadovoljni… molim vas, nemojte dobacivati. Ako niste zadovoljni mojim odgovorom, niste.
U danu za glasanje molim da se Skupština izjasni da li sam povredila Poslovnika.
Gospodin Samardžić, povreda Poslovnika. Ne, nema osnova za repliku, ne, ne, ne, bio je krug replika, jedni drugima ste objasnili sve. Ne, sve ste objasnili jedni drugima, to je zapravo udaljavanje od aktuelne teme kroz replike. Dakle, ne.
Gospodin Miloš Aligrudić, povreda Poslovnika.