Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, 129 poslanika je u Skupštini.
Podsećam vas da je članom 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali 126 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad dozvolite da vas obavestim o tome da će deo današnje sednice, dakle od samog početka, sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine pratiti grupa studenata Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Molim da ih pozdravimo. (Aplauz.)
Na galeriji su sledeći studenti: Viktor Šogorov, Ivana Vlajić, Vesna Mišković, Ivana Pajić, Sanja Ješić, Aleksandra Pejović, Olja Milević, Lav Boris Kozakijevič, Enes Dinić, Filip Milenković, Igor Radak, Nenad Uzelac, Miroslav Balas, Jelena Vujasin, Đorđe Radojičić, Miloš Marković, Predrag Stojanović, Jelena Andrejić, Nikola Drobot, Mihajlo Protić, Milica Đoković, Bojana Brajkov, Goran Damjanović, Nebojša Manojlović, Ana Mitić, Marija Džavić, Dragana Savić, Slavica Marković, Adrijana Askarabić, Filip Lesarovski, Andrej Bojić, Nataša Gligorijević i Helena Tomić.
Da li neko od prisutnih, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika Narodne skupštine?
Gospodin Dragan Todorović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, javljam se po članu 27. stav 1. alineja 3, čini mi se, da se predsedavajući stara o primeni Poslovnika.
Juče sam pokušao da ostvarim to svoje pravo. Nažalost, nisam naišao na razumevanje, pa bih zamolio vas da mi odgovorite kad mogu da koristim pravo iz člana 202, gde se kaže: "Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta".
Juče sam pokušao da dobijem obaveštenje od predsedavajućeg i zaradio sam dve opomene. Znate, imam osećaj da i u kazneno-popravnim domovima postoje uređenije stvari nego što je Skupština Republike Srbije, jer i tamo nije dozvoljeno da se ponaša ko kako misli i šta misli, nego postoje određena pravila koja su tačno definisana - kada ima pravo upotrebe sile, kad ima pravo upotrebe nekih drugih sredstava, a na pitanje kad mogu da koristim pravo na osnovu člana 202, dobijam dve opomene, a da pri tom ne dobijem odgovor na moja prava koja proističu iz Poslovnika.
Najlepše bih vas molio da mi vi odgovorite kada mogu da koristim pravo na osnovu člana 202. Poslovnika Narodne skupštine.

Gospodine Todoroviću, nema povrede Poslovnika. Sadržaj koji ste upravo izneli odnosi se na jučerašnju sednicu, a vi kao iskusan parlamentarac dobro znate da se po povredi Poslovnika možete javiti neposredno nakon što je ona učinjena. Na današnjoj sednici nije bilo povrede Poslovnika, te nema povrede Poslovnika. Ali, ako niste zadovoljni ovim odgovorom, u danu za glasanje Skupština se može izjasniti.
Ponovo reklamira Poslovnik gospodin Todorović.

Javljam se po članu 104. Vi stvarno vređate dostojanstvo, gospođo Đukić. Ni vi niste, da kažem, mlad parlamentarac, imate dosta staža što se toga tiče i vi znate da Poslovnik podrazumeva određena pravila i da, ako neko traži reč po Poslovniku, ne mora da bude zbog kršenja procedure ili bilo čega.
Član 27. stav 1. alineja 3. ne govori o kršenju procedure nego o vašoj obavezi da se starate o primeni Poslovnika. Ne žalim se na kršenje procedure na današnjoj sednici, žalim se zato što mi je onemogućeno pravo kao poslaniku da koristim član 202. Vas pitam, isto kao što sam pitao juče, a vi mi odgovarate nešto što vas nisam pitao. Zamislite da vas pitam kako se zovete, a vi kažete - rekla sam Veljku Odaloviću, neka vam kaže on. Kakve to ima veze?
Molim vas, recite mi kada imam pravo da koristim poslaničko pravo na osnovu člana 202? Jednostavno pitanje, dajte mi jednostavan odgovor.

Gospodine Todoroviću, to što bih vam odgovorila, juče kao odgovor ste dobili od gospođe Čomić.
Da li neko želi reč u skladu sa članom 235?
Gospodin Miroslav Markićević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, mislim da cela Srbija zna šta ću da pitam gospođu predsednicu. Dakle, tiče se 520 miliona evra koje su pazarile firme čiji su vlasnici u najbližem okruženju predsednika Tadića. Govorim o gospodinu Šaperu, gospodinu Nebojši Krstiću, Milici Delević-Đilas i gospodinu Draganu Đilasu.
Radi istine i radi onoga što sam obećao građanima, i u mom Čačku i svuda gde sam bio u Srbiji, da neću odustati od ovog pitanja, hoću da kažem da su neki odgovori na pitanja koja sam postavio, a na koje nisam dobio u poslovničkom roku odgovor, počeli da dolaze. Radi istine i radi obaveštenja svih građana Srbije da vam kažem šta sam dobio od gospodina Miljka Radisavljevića, specijalnog tužioca. Umnožiću i daću ovde novinarima, onima koji smeju to da objave. On je dao potvrdu jednu kao da je tražio Dragan Đilas, znate ono kada vadite potvrdu da niste osuđivani i da se ne vodi istraga. Tražim od tužioca da sprovede istragu.
Dobio sam odgovor od ministra unutrašnjih poslova, gospodina Dačića, koji kaže da policija ništa po tome ne preduzima. Nisam ovo pitao, gospođo predsednice, radi reda i radi neke slave. Imam ozbiljne pretnje i nije mi lako. Možda su meni moralna ohrabrenja što mi prilaze poslanici iz svih poslaničkih grupa i čestitaju mi na građanskoj hrabrosti. Ne mislim da sam nešto posebno hrabar, samo mislim da držim do reči da nešto što sam obećao građanima, i u mom Čačku i u celoj Srbiji, hoću ovde da isteram onoliko kolika je moja moć.
Ponavljam, ovde su prisutni danas naši studenti, oni su na ulicama, oni traže besplatno školovanje, jer tvrde, a i širom Evrope koliko vidimo studenti tvrde da znanje nije roba, da mora da se stvore uslovi da svi studiraju koji to žele i koji to mogu, a ne samo oni koji imaju novac.
Zbog toga, gospođo predsednice, pitam kako su ovi ljudi zaradili, prihodovali 520 miliona evra, gospodo narodni poslanici, 520 miliona evra ponavljaću dok sam živ i dok sam ovde poslanik i dok se ne pokrene istraga. Ne želim bezvredne papire od resornih ministara.
Treba reći radi istine da se javio gospodin Šabić i pošto "Telekom Srbija", Klinički centar, "Parking servis" Bežanijska kosa, gospođo predsednice, zdravstvena ustanova gde je direktor uhapšen, oni neće da daju odgovore na pitanja kakvog su tipa ugovori sa kompanijama i firmama čiji su vlasnici navedena gospoda.
Odbor za sprečavanje sukoba interesa mi je odgovorio da je pokrenuo postupak protiv gospodina Đilasa, Milice Delević-Đilas i gospodina Krstića. Za Šapera kažu - on nije funkcioner.
Danas biti član predsedništva svevladajuće DS to je mnogo više od funkcionera. Gospodin Radujko, direktor "Telekoma", javio se jednoj našoj funkcionerki i skrušenim glasom rekao da on nije kriv. Sada želim da podsetim građane da je to ona firma "Telekom" koja je prošle godine u ovo vreme povećala, pri iskazanoj dobiti od nekoliko desetina miliona evra, povećao građanima cene usluga na impulse, svi smo ovde protestovali zbog toga, 63%. Sumnjam da se taj novac prelio u privatne džepove.
Prema tome, dužni smo kao ljudi, kao predstavnici građana ovde pred ovom omladinom koja nas gleda ovakve kakvi smo ovde, pred ovim studentima da kažemo kako je to moguće da nema novca za studente, da oni moraju kao pre nekih 10-12 godina, kada ste baš vi bili na vlasti gospođo predsednica, ponovo da protestuju, da juče vidimo i pravoslavni simbol - krst, da moraju da dolaze pred Vladu i sa krstom, i sa svojim duhom i šalom.
Da li smo mi deset godina živeli u nekoj demokratiji, da li smo neki pomak napravili da ponovo dolaze? Ponavljam i ponavljaću dok sam ovde - nisam zadovoljan, nisam dobio odgovore na pitanja koja sam postavio, nisam dobio od vas predsednice odgovor.
Vi ste u najavi jesenjeg zasedanja kazali da će ova Narodna skupština vršiti svoju nadzornu ulogu nad sprovođenjem zakona, dakle u sprovođenju zakona koji treba da spreče korupciju. Šta ste preduzeli i šta mislite vi lično da preduzmete? Stojim vam na usluzi da pomognem.
I na kraju, pošto očigledno nema odgovora, tražim formiranje anketnog odbora o ovome što sam rekao.

Gospodine Markićeviću, u više navrata postavljate pitanje, kažete da je to vaša građanska i poslanička obaveza. U više navrata sva ta pitanja ovaj parlament prosleđuje onima koji su nadležni za sva pitanja koja vi pokrećete. To je maksimum onoga što u ovom momentu parlament može učiniti.
Gospodin Dragan Todorović reklamira Poslovnik ili se javljate? Izvolite.

Pre svega, gospođo Dejanović, imam isti problem kao i gospodin Markićević. Gde su odgovori na postavljena pitanja? Zamolio sam vas prošlog četvrta da uložite sav svoj autoritet da dobijem napokon odgovor vezano za imovinu bivšeg SK, SSRN i Saveza socijalističke omladine.
U pitanju je nešto oko 300 objekata i izražavam ozbiljnu bojazan da se ti objekti prodaju, da se zloupotrebljavaju, a na osnovu Zakona o finansiranju političkih stranaka 50% korišćenja tih objekata imaju parlamentarne stranke.
Posle ovoliko vremena, a bez odgovora, objektivno sumnjam da je u pitanju veliki kriminal i da neko za to mora da odgovara, a vi ne preduzimate ništa. Da mi živimo u zemlji kriminala, to je svakodnevna činjenica i samo svakoga dana saznajemo za neke nove stvari.
Sada smo trenutno saznali da je naš premijer Mirko Cvetković i vlasnik akcija u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji, 5,62% akcija. Sećate se "Vojvode od Meridijan banke", i on je tako imao akcije koje su vredele 11 miliona evra. Ne znamo koliko vrede ove Cvetkovićeve.
Postavio sam nekoliko pitanja kada je u pitanju Agencija za privatizaciju, na čijem je čelu bio Mirko Cvetković, da je u to vreme "Ces Mekon" izvršio konsalting privatizacije u vrednosti nešto oko pola milijarde dinara. Istovremeno je bio i izvršni direktor "Ces Mekona", pa je sin vlasnika "Ces Mekona" bio kod Mirka Cvetkovića u Direkciji za imovinu, a koliko čujem njegov sina, odnosno sin Mirka Cvetkovića je sada u "Ces Mekonu".
To je prosto neverovatno, vi uništavate ovu zemlju, pa kradete na svakom koraku i tu nema granica. Umesto da uradite nešto po tom pitanju, vi samo sležete ramenima i objašnjavate nam da ste vi prosledili pitanje. Ali, treba da učinite još nešto.
Pogledajte danas novine, kaže - direktori Agencije za privatizaciju osnovali firmu za finansijsko savetovanje. Pa, o tome vam govorim, konsalting mafija, četiri milijarde dinara su uzeli za navodno savetovanje za prodaju srpske imovine koju su prodali u bescenje. Svi ćutite, pravite se kao da se ništa ne dešava. Nažalost, ne uništavate vi samo državu na ovaj način, pljačkajući je, vi je suštinski uništavate do granica kada neće moći da se obnovi.
Postavljam pitanje: ko je dao odobrenje da se 19. novembra izvrši trenažni let iznad Srbije avionom AN 30, rumunskog vazduhoplovstva, sa osam članova posade? Na čelu ove misije bio je pukovnik Rejnhold iz nemačkih oružanih snaga i dva pripadnika italijanskih oružanih snaga. Kaže - akcija je bila u okviru otvorenog neba.
Mi nismo članica ove asocijacije, a ovim letom je kaže omogućeno da se stekne uvid u vojnu i civilnu infrastrukturu.
Postavljam pitanje - aman ljudi, imali li neko normalan u toj Vladi, ima li jedan normalan čovek? Mi nismo članovi ovog otvorenog neba.

Gospodine Todoroviću, ako budete nastavili da koristite te termine izreći ću vam opomenu. Vodite računa o terminologiji koju koristite.

To je retoričko pitanje, nisam rekao da nema, samo postavljam pitanje, gospođo Đukić-Dejanović, i vi već smatrate da je nešto drugačije od mene, ali to je onda do vas, a ne do mene.
Prema tome, postavljam pitanje da mi se da odgovor: ko je odobrio ovaj let? Jer, za ovo se odgovara po zakonu i to za teško krivično delo. Znate, u svakoj normalnoj državi kada bi neko ovo uradio taj bi vrlo brzo morao da odgovara u skladu sa zakonom.