Da li reč želi narodni poslanik Saša Milenić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus? Izvolite.

Čudnovato je da vi još imate volju da govorite kada na vas više niko ne obraća pažnju. To nije natpis nad kupolom Narodne skupštine RS.
Uvažena predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, potpredsedniče i ministri u Vladi RS, ova rečenica zapravo predstavlja jednu provokaciju ili uvredu koja je okidač jednog znamenitog Šekspirovog zapleta.
Taj zaplet se odvija kroz nadgornjavanja jednog ratnog heroja, hrabrog viteza, i njegove odnose, naglašeno verbalne, sa jednom plemenitom, emancipovanom, autonomnom gospom, što već izgleda kao svojevrsna alegorija ove vojvođansko-srpske kvazikontraverze, ali koja se nastavlja i dalje, jer se sve to završava venčanjem i svadbom, do u naslov koji glasi – mnogo vike ni oko čega.
Mnogo vike ni oko čega, ako ne računamo ono što se eventualno može dešavati u nevidljivim, zatvorenim društvenim krugovima, jer ostaje savršeno nejasno šta je zapravo to što se u Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine ne bi očekivalo, podrazumevalo da Vojvodini pripada, a što se u njemu nalazi, osim možda sa nekih stanovišta, koliko se može čuti, same autonomije, koja je ipak u Vojvodini ne samo babovina nego i Ustavom garantovana.
Šta bi, recimo, moglo predstavljati stvarni povod takve kontraverze? Da li razmera izvornih i poverenih poslova u utvrđenim nadležnostima?
To je zapravo jedna beskrajna tema ad infinitum, koja će se voditi dokle god postoji bilo kakav oblik lokalne samouprave, autonomije, regionalizacije u Republici Srbiji, živela nam na mnogaja ljeta.
Da li je to pitanje glavnog rada? "Mislim važi", da se izrazim adolescentskom stilistikom savremene jezičke neuhranjenosti, jer savršeno je jasno da, ma kako mi definisali Novi Sad, u tekstu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, on prirodno, činjenično, naprosto jeste glavni grad Vojvodine.
O čemu se onda zapravo radi? Ta vaninstitucionalna rasprava čime je bila motivisana? Oko čega je ceo problem, ako problema ima, te ga i nazivam kvazikontraverzom, i nastao?
Dame i gospodo narodni poslanici, mišljenje moje stranke Zajedno za Šumadiju, kao i našeg koalicionog partnera G 17 plus, dakle integralni stav poslaničke grupe G 17 plus jeste da je očigledno da je u toj javnoj raspravi postojao jedan suvišak značenja, koji predmetni dokumenti, ni ovaj predlog zakona, a potom ni tekst statuta nisu uspeli da izraze. Taj suvišak značenja zapravo izražava jedan otvoreni horizont povišenih građanskih očekivanja naše javnosti, ali nažalost i njenih ograničenja i strahova.
Kada govorim o horizontu povišenih očekivanja, sasvim je izvesno da su se kroz tu temu izražavale ambicije da Srbija brže napreduje, ambicije da se ratosiljamo tegova i ograničenja u napredovanju ovog društva, da je tu bila sadržana i ambicija da se Srbija modernizuje, liberalizuje, iznad svega ambicija da Srbija uđe u jasan, otvoren proces decentralizacije i regionalizacije. Ta politička tendencija zapravo jeste jedina stvarna oslobodilačka tendencija našeg društva danas.
Međutim, pomenuh da je sa našeg stanovišta naša javnost takođe opterećena i ograničenjima i strahovima. Zaista, knjiga u koju je upisana srpska istorija, kultura, nacionalni identitet, ima mnoge strane ispisane zlatnim slovima i titlama, ali nažalost u toj knjizi ima i onih strana koje nisu ispisane baš zlatnim slovima.
Na tim stranama nalazi se i nešto od toposa, formacije, modela, strukture mišljenja što je živo i danas, što izražava jedno negativno, ajdučko, javašlijsko nasleđe. Ono oblikuje perspektivu budžaka, koja je vazda bila negacija sveta. Iz budžaka, svet je uvek negde tamo. Iz budžaklijske perspektive, on je po definiciji, prečanski. Iz budžaklijske perspektive, tamo gde u daljini sve boje postaju bleđe, na kraju svet uvek izgleda belosvetski. Ta budžaklijska perspektiva jeste nešto što opterećuje našu kulturu, naš način političkog mišljenja i odlučivanja danas.
Danas treba pokazati, pre svega ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se napravi rez sa strategijom ohrabrivanja takvog načina mišljenja, sa potiskivanjem javnosti u tu vrstu regresije, da se napravi jasna odluka demokratskih političkih snaga Srbije - da ometenost u razvoju ovog društva učine stvarju njegove prošlosti, a da se opredeli upravo za ono što jesu otvorene perspektive.
To sever Srbije, Vojvodina, a istorija dozvoljava da tu upravo dodamo i Šumadiju, upravo opredmećuje, predstavlja i simbolizuje. Šta je Vojvodina drugo nego istorijski kontinuitet borbe i ovog naroda i ove kulture za političkom organizacijom, za integracijom, međunarodnim priznanje, emancipacijom, samoodređenjem? Vojvodina i Šumadija zapravo čine jedinstven kulturno-istorijski prostor srpskog Podunavlja na kojem je i nastala moderna srpska država.
Tačno je da su u Šumadiji u Kragujevcu Karađorđe i Miloš srpsku revoluciju oružjem stvarali njene temelje, ali Davidović dolazi preko reke da piše ustave. Joakim Vujić dolazi da u šumadijskom zbegu, kako kaže, pronađe narod i otadžbinu i osnuje Prvi srpski teatar. Sterija dolazi da u Liceju kragujevačkom napravi uistinu prvu ustanovu visokog obrazovanja u Srba. Josif Šlezinger dolazi u Kragujevac da u Teatru naprvi prvu modernu evropsku muziku i muzičku scenu u Srba.
Šumadija i Vojvodina su stvorile modernu srpsku državu i to je srce Srbije. Optuživati taj prostor za destruktivne, antidržavne tendencije ne znači ništa drugo nego pokazivati potpuno odsustvo znanja, sluha za istorijski koridor nacije i društva kojem pripadamo.
Ono što je poenta u ovakvom rasuđivanju i na šta posebno apelujem jeste činjenica, dame i gospodo, da smo se u proteklim godinama naslušali teme državnog razloga. Srbiji su zaglunule uši od državnog razloga. Ima ova država vojsku, policiju, službe, uprave da brinu o državnom razlogu, a demokratski izabrani političari, umesto da se dodvoravaju prvopomenutima, treba jednom da stanu na stranu građanskog razloga, s hrabrošću da ovaj razlog, po potrebi, i konfrontiraju ako treba sa logikom državnog razloga.
(Predsedavajuća: Zvono.)
Zastupajući logiku državnog razloga u decenijama za nama, satrli smo tri države pod nama. Da li ovu, konačno našu, tom temom treba opterećivati, sa državorastočnih tradicija tzv. državnog razloga ili treba da proniknemo u stvarni smisao, neizražen do kraja u ovom predlogu zakona - onog povišenog očekivanja u vojvođanskoj inicijativi.
Šumadija to povišeno očekivanje naročito podržava. Ne zato što želi asimetriju u Srbiji, niti neku privilegiju za Vojvodinu, nego zato što veruje da su sazreli uslovi za univerzalizaciju i poopštavanje ovih stavova na teritoriji cele Republike Srbije. Srbija treba otvoreno da uđe u proces političke regionalizacije e da bi napredovala i da bi se zaista integrisala u zajednicu prosvećenih naroda Evrope danas.
Ako to ne razumemo danas, zaista rizikujemo da padnemo pod udar one optužbe koja stoji u stihu - zaista je čudnovato da vi još uvek želite da govorite kada na vas više niko ne obraća pažnju. To će zaista i važiti za srpski parlament ako u ovom zakonu ne vidi završetak jedne polemike, nego upravo suprotno, početak istinske borbe za regionalizaciju i decentralizaciju Republike Srbije.
U tom smislu i s takvim povišenim očekivanjem, Zajedno za Šumadiju i G 17 plus, odnosno integralno poslanička grupa G 17 plus glasaće za ovaj zakon.

Pre nego što završimo prepodnevni deo sednice, dva obaveštenja.
Danas ćemo, na osnovu člana 85, obaveštavam Narodnu skupštinu, raditi i posle 18.00 časova, raspravom o temi koja u tom trenutku bude bila na dnevnom redu. Obaveštenje od Radio - televizije Srbije da je sednica Narodne skupštine u direktnom prenosu danas do 20.00 časova.
Sada određujem pauzu. Rad nastavljamo popodne u 15.00 časova. Prvi prijavljeni govornik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS je narodni poslanik Aleksandar Martinović.
(Posle pauze – 15.00)

Nastavljamo rad.
Pre nego što počnemo rad, obaveštenje da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li želi reč ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, narodni poslanik Aleksandar Martinović? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticaj istorijskih prilika je hteo da raspravu o ovom famoznom Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine vodimo baš danas, 24. novembra 2009. godine.
Na današnji dan pre tačno 91 godinu Zbor izaslanika narodnih veća iz Srema, 1918. godine, na krsnu slavu mnogih Srba svetog kralja Stefana Dečanskog, doneo je istorijsku odluku o prisajedinjenju Srema Kraljevini Srbiji. Istovetnu odluku, 25. novembra, dakle sutradan, donela je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena u Novom Sadu o tome da se Banat, Bačka i Baranja pripajaju Kraljevini Srbiji.
Devedeset jednu godinu posle, evo baš na današnji dan, vladajuća koalicija se sprema da učini istorijski korak nazad, odnosno da poništi odluke iz Srema, odnosno odluke iz Banata, Bačke i Baranje o pripajanju celokupne teritorije Vojvodine Srbiji.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo čitav niz argumenata predstavnika vladajuće koalicije o tome zašto treba doneti baš ovakav predlog zakona. Ono što pada u oči, mi smo o tome pričali u prepodnevnom delu rasprave, nadovezujući se na diskusiju kolega iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije, a to je da su iste one stranke koje su pre godinu dana u Skupštini Vojvodine glasale za protivustavan Predlog statuta, kasnije delimično revidirale taj svoj stav i onda su one počele da govore kako je Predlog statuta takav kakav je, usvojen u oktobru 2008. godine, suprotan Ustavu i da ga treba uskladiti sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Prosto neverovatno da iste političke partije glasaju na dva različita načina. U oktobru 2008. godine navodno, sve je bilo čisto. Nije bilo nikakvih problema. Mi iz SRS smo navodno plašili narod. Sve što je usvojeno u Skupštini Vojvodine tog oktobra 2008. godine bilo je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Da je sve bilo u skladu sa Ustavom RS, sumnjam da bi vladajuća koalicija oklevala godinu dana da u proceduru stavi Predlog statuta AP Vojvodine. Prosto neverovatno da partije koje glasaju za Predlog statuta Vojvodine kasnije podržavaju amandmane na taj isti predlog statuta.
Trebalo je da Boris Tadić kaže, na sednici Glavnog odbora DS, da nije normalno da se na sedam minuta putovanja od Beograda stvara nekakva nova država, pa da Vlada Srbije brže-bolje pristupi izradi Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, odnosno da predstavnici vladajućih stranaka u Skupštini Vojvodine podnose ili glasaju za amandmane na Predlog statuta koji je već usvojen.
Zašto mi danas pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina? Zato što je ovaj predlog zakona u političkom smislu smokvin list koji treba da sakrije činjenicu da se pre godinu dana u Skupštini Vojvodine desilo nešto nezabeleženo, da stranke koje vode ovu državu glasaju za akt koji je direktno suprotan Ustavu Republike Srbije. To danas priznaju i one same. Doduše, neki voljno, neki nevoljno, neki čak i ne žele da priznaju.
Recimo, vi ste danas imali izjavu u Skupštini Srbije, šefa poslaničke grupe SPS, kako je dobro što nismo krenuli tim putem koji vodi u secesiju, a mi smo to ispravili tako što smo podneli amandmane na tekst statuta za koji smo i sami glasali pre godinu dana.
Juče ste imali izjavu ministra koji ovde sedi, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji kaže da ništa nije sporno sa statutom, ono što je usvojeno u Skupštini Vojvodine u oktobru 2008. godine, sve je usklađeno sa Ustavom Republike Srbije i nema nikakvih problema. Sada - vuk sit i koze na broju. Jeste da smo pre godinu dana podržali nešto što je suprotno Ustavu, ali evo smo mi to ispravili.
Sad cela Srbija postaje jedan teatar apsurda. Sad vlast unutar same sebe stvara opoziciju, sad Boris Tadić kaže – dobro je što imate ovakav statut, zamislite šta bi bilo da su prošle sve Čankove ideje, ali evo ja sam spasao jedinstvo Srbije. Sad ispada da u toj vladajućoj koaliciji imate stranke koje su vlast u pravom smislu te reči i imate stranke koje unutar vlasti glume opoziciju.
Sada LSV je opozicija unutar vlasti, sada je SPS patriotski deo inače nepatriotske vlasti - mi smo spasili jedinstvo Srbije sa naših šest amandmana, a pre godinu dana smo glasali za taj isti statut, za koji danas kažemo da je mogao da odvede Srbiju u put bez povratka.
Dakle, svima je jasno, to je jasno i predstavnicima vladajuće koalicije, to je jasno apsolutno svim građanima Srbije, da je Predlog statuta Vojvodine, kakav je usvojen pre godinu dana, u najvećem delu svojih odredaba suprotan Ustavu Republike Srbije.
Da vlast to ne bi direktno priznala, jer bi se našla u jednom nebranom grožđu, onda se dosetila i rekla – nećemo mi sada odmah da usvajamo Predlog statuta u Skupštini Srbije, nego prethodno moramo da donesemo zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, pa kad to donesemo, onda ćemo da usvajamo statut.
Onda ste u Skupštini Vojvodine imali pravi cirkus. Predlog statuta, koji je izglasan i koji više ne može da se menja, usaglašava se sa nečim što se zove predlog zakona. Prosto neverovatno. Usaglašavate nešto što je predlog sa nečim drugim što je takođe predlog.
Postavlja se pitanje – kako možete da usaglašavate nešto što je izašlo iz Skupštine, procedura je završena, glasalo se o tome? Kakve pravno-tehničke ispravke, kakve jezičke redakcije teksta? To je direktno suprotno i Poslovniku Skupštine Vojvodine i direktno suprotno Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je danas, kao premijer, makar formalni, ako ne suštinski, ove vlade, u stvari pročitao ono što piše na jedan vrlo nejasan način u obrazloženju Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Ako ste pažljivo slušali dikciju gospodina Cvetkovića, mogli ste da primetite da je on govorio o autonomnim pokrajinama, dakle, u množini.
Pažljivo sam ga slušao. Malo je pričao o Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, posle je promenio stil. Govor je završio da se taj zakon odnosi na autonomne pokrajine. Autonomne pokrajine će moći ovo, autonomne pokrajine će moći ono. Zakon se odnosi samo na jednu autonomnu pokrajinu.
Sada se ovde postavlja pitanje - da li je ovaj zakon, sutra, prekosutra, kada ga izglasate, projekcija neke buduće političke stvarnosti u Srbiji?
Da li to znači da ćemo i ovaj ostatak ostataka Srbije pretvoriti u neke autonomne pokrajine? Šta će uopšte biti od naše države, ako se ovakve sulude ideje sprovedu?
Vlada Srbije za ovaj predlog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nema osnova u Ustavu Republike Srbije. Ustav Srbije apsolutno ni na jednom jedinom mestu ne kaže da je obaveza Narodne skupštine da usvoji nekakav zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine. Toga u Ustavu Srbije nema.
U Ustavu Srbije postoji sledeće, samo da će Narodna skupština Republike Srbije, nizom zakona, definisati koja su pitanja od pokrajinskog značaja u određenim oblastima društvenog života. Ali, nizom zakona, o lovstvu, o ribolovu, o poljoprivredi, i tako dalje. Vi ste krenuli jednim sasvim suprotnim putem. Jednim zakonom vi, u stvari, derogirate čitav niz zakona koji važe u Republici Srbiji.
Da ne mislite da to kaže SRS, pročitaću vam šta o tome kaže jedan uvaženi profesor jednog od pravnih fakulteta u Srbiji, naravno neću mu navesti ime, da taj čovek sutra ne bi imao neki problem, ovo govorim bez da sam se konsultovao s njim. Prosto, to stoji u njegovom udžbeniku.
On se osvrće na tzv. Omnibus zakon iz 2002. godine. Kao što nam je rekao gospodin Branko Ružić, suštinski, između tog zakona i ovog predloga zakona nema nikakve razlike, tako da ono što je rečeno za Omnibus zakon može apsolutno, po analogiji, da se primeni i na ovaj predlog zakona.
Dakle, evo šta kaže profesor pravnog fakulteta, koji nije član SRS, o tome kakva je pravna valjanost ovoga što vi radite. ''Normativno-pravno posmatrano, valjanost ovakvog postupka je problematična. Naime, izmene i dopune zakona se vrše posebnim zakonima iz odgovarajuće oblasti, tako da je i izmene i dopune republičkih zakona iz oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva i tako dalje, trebalo vršiti odgovarajućim zakonima o izmenama i dopunama, a ne jednim propisom.''
Štaviše, u zakonu o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine i ne piše da se menjaju odredbe bilo kog zakona, što znači da je ovaj propis zamišljen kao jedan lex specialis, u odnosu na mnogo generalnih zakona iz pojedinih oblasti. To znači da se pošlo od pretpostavke o odnosu generalnog i specijalnog zakona, po kojoj odredbe specijalnog zakona derogiraju odredbe generalnog zakona, lex specialis derogat legi generali.
Međutim, autori ovog propisa su zaboravili, i to isto vi danas zaboravljate, da to pravilo važi samo za propise iz iste oblasti, a ne da jedan propis o utvrđivanju nadležnosti bude specijalni zakon za mnogo materijalno-pravnih propisa.
Ovakav normativno-pravni postupak je nezabeležen u parlamentarnoj praksi savremenih zemalja.
To je pravna ocena, stručna, teorijska ocena onoga što vi danas, sutra i prekosutra nameravate da uradite u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, apsolutno kršite Ustav Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je pokušao, na jedan dosta, hajde da upotrebim jednu rečenicu Slobodana Jovanovića, nemojte da se uvredite, ali zaista tako stoji, na jedan polumutav način da nam objasni koje su sad to neke nove nadležnosti AP Vojvodine. Onda je pročitao iz Predloga zakona, kaže – neke izvorne i poverene nadležnosti.
Vlada Srbije poslužila se neviđenom prevarom, kada je govorila o Predlogu zakona o tzv. poverenim poslovima.
Pozvala se samo na jedan član Ustava Republike Srbije, na član 178, ako se ne varam, koji kaže – Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali je potpuno prećutala član Ustava Republike Srbije koji preciznije objašnjava o kojim javnim ovlašćenjima se radi. To je član 137. Ustava Republike Srbije, koji ova vlada krije kao zmija noge.
Naime, član 137. Ustava Republike Srbije smešten je u onoj glavi Ustava koja govori o državnoj upravi.
Dakle, član 136. kaže – položaj državne uprave, a član 137, koji se nadovezuje na ovaj član, kaže – poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe. Šta iz ovoga proizilazi?
Proizilazi ono što piše u članu 137 – u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Kojih poslova, dame i gospodo? Poslova državne uprave. Koji su poslovi državne uprave? Sedi vam ovde ministar za državnu upravu.
Zakonom o državnoj upravi je definisano koji su poslovi državne uprave. Je l' tako, gospodine Markoviću? Donošenje upravnih akata, vršenje upravnog nadzora, izdavanje javnih isprava. Kakve to veze ima sa onim što piše u ovom predlogu zakona? Kakvo osnivanje ustanova? Kakva osnivačka prava? Kakvo normativno regulisanje određenih oblasti?
Kakva vojvođanska Akademija nauka i umetnosti? Kakva diplomatska predstavništva? Toga nema, to ste izmislili. Zato što Ustav tumačite na jednostran način. Koristite se samo onim delovima Ustava koji delimično vama idu na ruku. Ono što vas direktno sprečava da činite ovo što radite, vi to ne citirate.
Skandalozno je da Vlada Srbije, u obrazloženju Predloga zakona, krije ovaj član Ustava, koji kaže – mogu se poveriti javna ovlašćenja Republike Srbije, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave, ništa mimo toga. Vi to krijete. Praktično, AP Vojvodini, jednoj, dakle, autonomnoj pokrajini u sastavu Srbije, praktično prenosite kompletnu državnu vlast.
Vlast niste preneli samo kada su u pitanju vojska, policija i monetarna politika. Sve ostalo, pa čak indirektno i sudska vlast, preneto je u nadležnost AP Vojvodini i time se direktno suspenduje Ustav Republike Srbije, koji kaže – Republika Srbija može poveriti javna ovlašćenja, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave.
Predlog zakona je, dame i gospodo ministri, normativno-tehnički besmislen. Vi kažete – poverava se autonomnoj pokrajini osnivanje nekih ustanova. Pazite, kaže – autonomna pokrajina osniva škole, predškolske ustanove, fakultete, itd, osniva nešto što je već osnovano. Kaže – AP Vojvodina osniva Javno preduzeće „Nacionalni park“ Fruška Gora, a to preduzeće postoji decenijama. Kakav besmisao. Osnivate nešto što već postoji.
Ovih dana provlači se jedna teza koju zastupaju ovi navodno opozicioni krugovi unutar vladajuće koalicije, a to je da je Srbija nešto otela Vojvodini, kao – mi smo u Vojvodini nešto napravili, pa su nam ovi zli Srbijanci to oteli. Jel tako, gospodine Čanak? Sada ću da vam navedem jedan primer i da vam pokažem koliko niste u pravu. Evo, gospodin Svetozar Čiplić će verovatno da se složi sa mnom, zato što je to prosto jedna istorijska činjenica.
Gospodine Čanak, Pravni fakultet u Novom Sadu, znate li ko ga je osnova? Narodna skupština Narodne Republike Srbije, 1955. godine, zakonom koji je usvojen u Narodnoj skupštini tadašnje Narodne Republike Srbije. Narodna Republika Srbija obezbedila je sredstva za formiranje Pravnog fakulteta u Novom Sadu, obezbedila novac, obezbedila zemljište, napravila objekat, dovela profesore, pošto ih u Novom Sadu nije bilo, dovela profesore iz Beograda, koji su zapravo udarili temelje Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Ovo je samo jedan primer. Takvih primera imate koliko hoćete.
Ništa Srbija nije otela bilo kome. Ta teza, gospodine Čanak, koju vi iz dana u dan srčano zastupate, nije vaša teza. To je teza jednog hrvatskog ekonomskog teoretičara koji se zvao Rudolf Bićanić, koji je 1938. godine, godinu dana pre formiranja Banovine Hrvatske, napisao knjigu koja se zove "Ekonomska podloga hrvatskog pitanja".
Predgovor za tu knjigu napisao je vođa Hrvatske seljačke stranke Vlatko Maček. Tu je taj uvaženi profesor pokušao brojkama da dokaže da mora da se formira Banovina Hrvatska zato što navodno Srbijanci pljačkaju Hrvatsku. Prepreka za tu pljačku jeste navodno formiranje Banovine Hrvatske.
Sada ko ume da čita poruke iz istorije, ko ume da čita znake vremena u kojem živimo potpuno mu je jasno da se ovde radi o identičnom scenariju. Građanima koji žive u Vojvodini treba da se kaže - živećete bolje onda kada Vojvodina postane država u državi.
Pitajte građane koji žive u Vojvodini, namerno ne kažem "građane Vojvodine", jer je to jedna opasna teza, tu je gospodin Svetozar Čiplić, građanin je drugi termin za reč "državljanin", kada se kaže prava čoveka i građanina misli se na prava čoveka i državljanina određene zemlje.
Vojvodina nije država, uporno pričate - građani Vojvodine i građani Srbije, kada se kaže građanin misli se na državljanina, koliko znam, Vojvodina još uvek nije država. Dakle, potpuno je jasno da se ponavlja isti scenario. Pitajte građane koji žive u Vojvodini šta im treba i svi će vam reći da im treba posao, treba im takva država koja će obezbediti da mogu da školuju svoju decu, da mogu da leče svoje bolesne roditelje.
Niste čuli ni od jednog građanina koji živi u Vojvodini - treba nam zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, ne, treba nam pravna država, trebaju nam institucije, treba nam država u kojoj neće biti kriminala i korupcije.
Pošto ova vlada to ne može da obezbedi jer je korumpirana do guše, to vam je danas potvrdio i gospodin Dragan Todorović, onda građanima koji žive u Vojvodini baca prašinu u oči i kaže - evo, građani koji živite u Vojvodini, živećete bolje, ali morate da postignete visok stepen autonomije u odnosu na Srbiju.

Vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, jutros smo svi došli na ovu sednicu i primetili ovde čitavu Vladu koja se poređala, predsednicu parlamenta, doterani, sa novim frizurama, nasmejani, raspoloženi.
Poslanici vladajuće koalicije su vas dočekali sa velikim aplauzima, skandirali, aplaudirali, jer se danas izglasava jedan zakon koji je izuzetno štetan za Srbiju i za Vojvodinu, jedan zakon koji je jednostavno beznađe vladajuće koalicije, koja je u izbornoj kampanji obećala kule i gradove stanovnicima Vojvodine, a nije mogla da uradi ništa. I kao neke prethodne političke opcije koje su nudile pa im rekle - dobićete zastavu, dobićete grb, tako i ovi sada - dobićete statut Vojvodine, prenećemo vam nadležnosti, dobićete svoju vladu.
Kako će seljak u Vojvodini da živi? Isto, sa cenom pšenice od 8 dinara, sa cenom kukuruza koja je najjeftinija u poslednjih 20 godina, sa cenom mesa koga niko neće i nema, sa uništenim stočnim fondom, sa privredom koja ne postoji, sa nemogućnošću da se prehrani i preživi.
Ali, zato će dobiti akademiju nauka Vojvodine, što je izuzetno važno. Naravno, zato će dobiti hiljade novih radnih mesta gde će stranke ubaciti svoje poslušnike, smestiće se i to će tako i biti.
Danas sam očekivao u uvodnom izlaganju premijera jedan ekspoze premijera, da izađe da brani ovaj zakon, da nas ubeđuje, da kaže zašto je potrebno da se donese ovakav jedan statut Vojvodine, da se prenesu nadležnosti itd.
Međutim, premijer došao kao Deda Mraz, raspilavio se, samo se smeška, čitava tri minuta je govorio. Dao je neko malo uvodno izlaganje i zbrisao je čovek, ima preča posla, a ne zna da se danas ovde u ovom parlamentu urušava Srbija. Danas u ovom parlamentu ovde se proizvodi hiljade problema koji će proisteći iz svega ovoga. Slušao sam jednog nesrećnog Šumadinca koji je ovde pričao i pričao, ne znam šta je čovek pričao, svi su se smejali, ništa ga nisam čuo, citirao neke ljude, sav pun sebe, smeškao se, montirao kosu, frizuru, a ne zna mučenik šta je jadna Šumadija dobila kada su je podelili u tri regiona sada.
Ova naša Vlada, koja je preglomazna i prevelika, a presrećna što prenosi nadležnosti na teritoriji Vojvodine nekoj drugoj Vladi koja će se izabrati, presrećna što je gradu Beogradu prenela sve nadležnosti, nije uopšte nadležna za grad Beograd. Ne znam gde mislite da bude ta vlada. Gde vi to mislite da vladate?
U Beogradu su potpuno autonomni. Vidite, Đilas radi šta hoće, uopšte vas ne tretira da postojite. U Vojvodini ćete sada dobiti isto to, ali gde to vi mislite da vršite vlast sa tolikom bulumentom koju imate? Ko će to da plaća i kako i na koji način?
Gospodo narodni poslanici, prst na čelo stavite i debelo razmislite vi iz vladajuće koalicije. Nemojte misliti da ćete pobeći od odgovornosti što donosite ovde sve i svašta i što dovodite ovu državu u velike probleme, pod firmom rekli su spolja, EU. Pa, neće vas ni EU, hoće još da očerupaju što se može, a onda će i vas da sklone jer vide da niste ni za šta.
Bavite se sami sobom, intrigama i kojekakvim glupostima. Da li verujete, gospodo, u ovoj godini 70% srpskih investicija i kreditnih linija otišlo je u Vojvodinu? Šta hoćete još? Dobićete i pravosuđe, ovde jasno piše da ćete vi postavljati sudove, da ćete raditi u Vojvodini šta hoćete. Policija i vojska, vojska ionako, ne znam, Šutanovac sad nešto na jugu, neka baza, to je velika baza, bombasta stvar itd., i vi nas nešto gledate, merkate, šmekate i razmišljate kako bi vi to da se oslobodite te opozicije, kao što tu reče jedan poslanik podrugljivo - pričajte šta hoćete, niko vas ne sluša, mi radimo svoj posao.
Videćemo dokle ćete raditi svoj posao gospodo. Radite vi šta god hoćete, ali nećete dugo. Ovo sve ne vodi na dobro. Vi ste ponovo pustili duha iz one Pandorine kutije. Gospodo, ovde ste počeli da donosite autonomaške zakone i neki su diskutovali da su suzbili autonomaše i potukli ih do nogu, a oni su s vama u Vladi i vi ste rekli da ste jedan drugi deo Vlade potukli do nogu i da ste ih naučili pameti, jer ste jednostavno sprečili separatizam i autonomaše ste vratili gde im je mesto.
Malo ste to našminkali i priznali da u vašoj vladi sede autonomaši. Priznali ste da sede ljudi koji ne misle dobro Srbiji i to ste rekli da ste ih potukli prividno sa nekom kozmetikom, ali suština je ostala ista. Pitamo se sada kako ćete vi, po Ustavu, onih 7% od ukupnog budžeta kojim će Vojvodina raspolagati i plus sada da se plaća i ova skupa Vlada kojoj prenosite nadležnosti iz budžeta Republike Srbije.
Stalno pričate kako vi tobože iz Vojvodine izdržavate Srbiju, punite budžet 60% itd. Tačno je to da punite budžet, ali akcizama od goriva, a tržište je Srbija. Akcizama od goriva, jer te akcize, i te firme i NIS je smešten u Vojvodinu. I tačno je, ne punite ga valjda od kukuruza, pšenice i šećerne repe. To ste sve zalivadili. To ne postoji i kad ne znate ništa sad da rešite pametno, vi sad izlažete jednu novu tezu - branimo mi Vojvodinu od Srbije, ne damo naše novce kako kažu pojedini. Zato je Srbija sad podigla kredite, jer ste vi gospodo uništili, autonomaši su uništili koncesiju i sad su počeli sredstvima Republike Srbije, koja se zadužila, da grade autoput, a sad će da naprave puteve Srbije pa da naplaćuju putarinu, a mi ćemo plaćati i novosadsku petlju, i autoput, i most Bešku, i most na Rači, i rekonstrukcija autoputa do Hrvatske i Banatsku magistralu.
Sve te kredite podigla je Republika Srbija, i za sređivanje reka, da ne nabrajam više, i za Vršac put koji je urađen kreditnom linijom. Naravno, sada ćete vi da naplaćujete i kažete da mi ne damo naše novce, a vi, gospodo iz Srbije, ginite dole, stradajte, a mi naplaćujemo putarinu. Vi ćete da radite onako kako ste naumili. Uzećete javna preduzeća, uništiti, uraditi kako ste naumili, zaposliti svoje stranačke ljude i potpuno razbiti jedan sistem koji je funkcionisao.
Ovu Srbiju, nesrećnu, iskoristili su pojedini koji nemaju dobre namere i doveli i građane Vojvodine u veoma tešku situaciju, kojima su na izborima obećali kule i gradove, obećali da pokrenu proizvodnju. U Vrbasu ste sve obećali, pa što ne radite sada? Gde su vam mašine u Vrbasu, gospodo? Gde su vam mašine koje ste odvezli ono oko izbora, pobedili, i šta sada? Sada ste preselili sve na Voždovac. Mislite da ćete i tu da izradite stanovnike. Nećete. Narod vas je provalio i od toga nema ništa.
Prema tome, ovo je sve jedna šuplja priča, a vi gospodo iz Vlade bićete odgovorni za sve ovo što se događa, i vi gospodo iz vladajuće koalicije ne možete pobeći od odgovornosti što ste sve ovo uradili i što radite. Ne možete pobeći od Zakona o informisanju, koji ste doneli. Ne možete pobeći od svega ovoga.
Mi smo za autonomiju Vojvodine, ali ne za državu. Šta će vam pravosuđe? Šta ćete to vi da odlučujete? Hoćete li vaše sudove? Pa ćete da montirati procese da budu u Novom Sadu, gde će vaši sudovi da sude, kao što ste jedan proces protiv mene namontirali da se vodi spor u Novom Sadu, gde sud nije uopšte nadležan. Radićete šta vam padne napamet.
Gospodo iz Vlade, odgovaraćete. Jako mi je jako žao što gospodin Cvetković nije tu danas. Ima možda sa Cecom, sa ovima neke poslove oko ovih agencija. Ima čovek preča posla. I Đelić, imaju biznis veliki. Navrate ovde ponekad pre podne kada nemaju šta da rade, kao što je bilo na Odboru za ustavna pitanja. Niko iz Vlade nije došao. Baš vas briga što se tamo bije bitka da li je ovo sve ustavno ili nije ustavno. Niste ni došli. To vas ne interesuje.
Prema tome, dođete od nekog dokonluka da nam objasnite neku vašu priču. Samo da podsetim, gospodu koji su jutros diskutovali, sećam se odlično kada su isti ljudi koji sede delimično sada ovde u parlamentu pevali pre nekoliko godina kada vam je vođa bio živ, Bog da mu dušu prosti, onu staru pesmu - Crveno, plavo i belo ponovo je celo. Lepili ste plakate i pobedili ste na izborima na tu vašu priču. Šta ste sada uradili? Isti ljudi – sada im više nije celo potrebno. Sada će parčence da otkinu, da naprave svoj neki tamo vilajet gde će da caruju, da rade šta hoće.
Šta mislite, da nam ostavite Sašu Dragina? Vodite i njega. Ne znam šta će Srbiji, koji je uništio Šumadiju, Pomoravlje. Uništio je jug Srbije. Uništio je poljoprivredu u Srbiji. Kilo jabuka je tri dinara, gospodo. Višnja, sve je propalo.
Uzmite Vučje, Porečje, 600 hektara voća je propalo ove godine i to je njegov rezultat. Sada mislite njega da nam date. Dulića da nam date da brine o ekologiji. Ne možemo to da rešimo, pa ćete da nam njega dovedete, da nam ga date da brine o nama, a da prenese nadležnosti u Vojvodini drugom ministru ili nekom trećem ili četvrtom.
Tih gluposti je dosta. Nemojte se brukati. Povucite ovaj zakon, pa dajte, sednite sa opozicijom i sa svima ovde da se dogovorimo, da se napravi nešto čestito i pošteno. Neka Vojvodina dobije autonomiju. Nemamo ništa protiv toga da bude jača, da se bolje razvija. Dajte da rešimo pitanja poljoprivrede, infrastrukture, da rešimo pitanje firmi koje ne rade godinama. Da rešimo mnoga pitanja koja su aktuelna, kako ti ljudi da prežive.
Sada nudite akademiju nauka Vojvodine, to će mnogo da znači ljudima koji tamo žive. Mnogo će bolje živeti. Nudite im niz drugih institucija koje će dobiti. Nudite im jednu skupu državu u državi sa dve vlade. Zamislite vest kada se sastanu Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije, i predsednik vlade Vojvodine u glavnom gradu Vojvodine, Novom Sadu. Da li ste normalni? Da li normalan um to može da zamisli u jednoj državi? Da li normalan čovek može da shvati da delite i pravite granice između srpskog stanovništva, bez obzira na kom prostoru živi?
Hoćete opet da Dunav i Sava budu granice kao nekada, a za to se prolilo hiljade litara krvi širom Srbije da se vrati u normalno stanje. Vidite kako drugi likuju. Samo vas guraju. Gurajte, tako su vas gurali da uđe Euleks, da naprave baze na Kosovu. Gurali su vas da napravite koridor do tih baza, a Srbija neka gine. Neka radi šta hoće. Neka bude u blatu, u kaljuzi, neka srpski seljak propada, neka propadne sva privreda.
Italijan vam naložio - neću vam doći u Kragujevac bez autoputa, a vi trčite, danonoćno ga radite, a on dinar još nije uložio po ugovoru koji je potpisao sa vama. I svi su vas izradili i svi vam se smeju, gospodo iz vladajuće koalicije. Svi vam se smeju kako jeftino krčmite ovu muku i sirotinju, koja je krvlju stečena ovde u Srbiji, kako to delite, šićarite.
Evo neki dan, može li Ivanjica uz Novi Pazar? Može. Može li Priboj? Može. Može li Nova Varoš? Kako da ne može. Evo vam i Nova Varoš, i Zlatibor, do Jelice ćemo doći. Sve može, samo da vi ostanete na vlasti, da dobijete podršku, da tu šačicu vlasti sačuvate i da dođete ovde da se kreveljite i da nam pretite, da nam radite šta hoćete. Tako se ponašate, gospodo iz Vlade.
Ko je mogao da dobije kredite? Koje ste firme pokrenuli? Kada ste došli ozbiljno da razgovarate o nekim ekonomskim problemima? Pričate da 700 hiljada ljudi gladuje u Srbiji. Našli ste onog mučenika koji je preneo nadležnosti u kabinet Borisa Tadića. To ste uradili van nas. Sami ste uradili. Veća ovlašćenja u vlasti ima kabinet Borisa Tadića nego cela Vlada. Vas niko ništa i ne pita. Pošalje vas tu da sedite i da se smeškate, a zna se gde se kroji politika, gde se odlučuje, gde se donose odluke i ne možete iz tog kruga da izađete. Kako naš narod kaže - dali ste, da ne kažem šta, đavolu, pa sada gledajte kuda ćete.
Daleko je 2014. godina, EU što pričate sada. Mnogo daleko, gospodo. Treba dogurati do 2014. godine. Treba doći do te godine. Pet godina je mnogo, a vi ste već dve godine tu. Skoro dve građevinske sezone su prošle kako ste vi tu.
Prema tome, nemojte misliti da će to olako proći. Vi ste navikli da aplaudirate, da donesete, da glasate. Vi se sa ovim šegačite. Vi danas donosite istorijske odluke za ovu državu, a ponašate se kao da ste došli na neki piknik ovde da se malo zabavite, provedete, da pozdravite vaše ministre, vašeg premijera, da izaplaudirate jedni drugima i da tako završite sve ovo, kao što ste i prethodnih meseci završavali veoma važne odluke koje su Srbiju koštale.
Vi ste tako doneli jednostrano poštovanje sporazuma sa EU, koje je potpuno razorilo srpsko selo, poljoprivredu i srpsku privredu, koje je hiljade ljudi ostavilo bez posla. Isto ste se smeškali, likovali - imamo većinu, mi ćemo izglasati. Samo napred, samo gurajte.
Prema tome, videćemo šta će biti. Samo vi prenosite nadležnosti, samo vi dajte, ali ponavljam vi ste ovde odgovorni ovome narodu u Srbiji. Naravno, ko sedi u Skupštini Vojvodine, koje stranke? Je l' ne smete da kažete da je Bojan Pajtić pobedio Borisa Tadića i da mu je nametnuo svoj ritam i svoje ideje, i sve ono svoje što je hteo?
Prema tome, sad trenutno vi, da bi bili na vlasti, vi sedite i slušate - šta će da vam dojave iz Novog Sada, šta će da vam javnu iz Pazara, šta treba da prihvatite iz Kragujevca i nekih gradova, samo da bi ostali još malo, još koji mesec, da bi se malo ubembali, raširili, ojačali.
Vidite ljudi, izvinjavam se ministru prosvete, ovi drugi, bre, ne možete da uđete, mora vrata da proširimo još malo. Moramo, ova ministarka telekomunikacija kad zaljulja ovde jedva ostah na nogama. Ne može to tako, ne može gospodo. Ne može. Radite malo. Krenite po Srbiji.

Narodni poslaniče, molim da svoje izlaganje, u roku od još 30 sekundi koliko imate, upristojite i da diskvalifikacije ljudi ne iznosite i ne tumačite kao pravo na slobodnu reč. Diskvalifikovati ljude na osnovu bilo kog svojstva je zabranjeno zakonom.
Upozoravam vas, mada je vaš nastup u kvalifikaciji članova Vlade takav da skoro da mi ne ostavljate prostora osim izricanja mera, ali u duhu parlamentarizama zaista vas molim da se 30 sekundi, koliko vam je na raspolaganju, ponašate bez diskriminacije koja se tumači kao sloboda govora, osim što je nepristojno. Molim vas da se prijavite i da govorite još svojih 30 sekundi.

Hvala, gospođo Čomić. Samo vi ljuljajte, čekaćemo mi još malo. Čekaćemo mi još malo. Nemojte...

Narodni poslaniče, koliko god koloritan bio jezik koji upotrebljavate, vas radi, izričem vam prvu opomenu. Zahvaljujem.
Granica duhovitosti prestaje tamo gde počinje očita volja da se članovi Vlade vređaju na osnovu jednog svojstva koje nema veze sa radom u Vladi. Zahvaljujem vam.
Molim narodnog poslanika Markićevića da ne dobacuje.
Zahvaljujem narodni poslaniče, iskoristili ste svojih 20 minuta.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić, pravo na repliku.