Gospodin Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, pred nama su tačke dnevnog reda u ova dva dana, kada se praktično verovatno i rešava veoma negativno sudbina ove države.
Gospodine predsedniče Vlade, na Odboru za ustavna pitanja izdvojio sam mišljenje, ali kao prethodno pitanje želeo bih da vam kažem da su poslanici na tom Odboru za ustavna pitanja doživeli veliko poniženje jer niko od predstavnika Vlade nije došao, da možemo da se s kompetentnim ljudima, sa predlagačima ovog zakona, eventualno upustimo u neku raspravu.
Građani Srbije treba da znaju da ste vi na taj odbor poslali generalnog sekretara Vlade. To bi bilo isto kao da je na tom odboru toga dana gospodin Veljko Odalović, kao sekretar Narodne skupštine, raspravljao.
Mislim da je to nekorektno, mislim da je to potpuno anahrono, potpuno neprihvatljivo da za ovakva važna pitanja to uradite. Međutim, to je generalno manir kada raspravljamo i o mnogim zakonima ovde.
Gospodine Cvetkoviću, u maju i junu sam postavio pitanje da nam na sednice Narodne skupštine šaljete kompetentne ministre i vi ste rekli da je to dobro pitanje i da ćete se potruditi da to ubuduće tako bude. Mogu vam reći da je još gore nego što je bilo u maju i junu, a to svi narodni poslanici mogu da posvedoče.
Što se tiče ustavnih rokova kada su u pitanju ovi zakoni, rokovi od 90 dana su davno probijeni i ne mogu da prihvatim čemu ovolika žurba, čemu da se prekida redovno zasedanje, redovne tačke dnevnog reda, usred sednice da bi ovakvi zakoni odjedanput bili prioritet.
Građani Srbije treba praktično da znaju da je ovo stvar ucene minornih političkih stranaka jer dolazi budžet i, jednostavno, ukoliko ne bude podržano ovo nema ništa od budžeta. Zato je ovolika žurba. Da se budžet donosi u maju, verujte ova sednica bi bila u aprilu.
Prema tome, kada su u pitanju konkretne stvari, Nova Srbija će i u načelu i u pojedinostima pokušati da popravi nešto što je praktično nepopravljivo. Izuzetno tumačite Ustav onako kako to vama odgovara.
Konkretno, član 178. Ustava kaže da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali ne, gospodine predsedniče Vlade, kompletne nadležnosti.
To je upravo tumačenje koje pravi ovde potpunu zabunu, to je ono zbog čega će sigurno generacije u Srbiji osećati posledice i Nova Srbija će sigurno pokušati da kroz inicijativu Ustavnom sudu obori ovo što ćete vi verovatno vašom većinom usvojiti.
Mislim da se ne mogu nikada bez saglasnosti Vlade potpisivati međunarodni regionalni sporazumi. Takva praksa nigde nije u svetu. Ne može se prenos nadležnosti vršiti u oblastima nauke, akademija nauka i umetnosti itd. Sigurno da i odredba glavnog grada je neprihvatljiva.
Sigurno da ono što ste činili sve ovo vreme, navodno da je po sredi tehnička greška, vraćanje od Vojvodine ka Srbiji, to je nešto što ste dobijali samo na vremenu i što ste pravili truli kompromis. Kao što sam rekao, građani Srbije osećaće velike posledice. Pred vama je velika odgovornost i smatram da će Ustavni sud, ukoliko ima Ustavnog suda i ako je on sigurno najveća instanca, oboriti ovaj zakon.

Izvestilac Odbora za zakonodavstvo, gospodin Vlatko Ratković želi reč.

Poštovani predsedniče Vlade, potpredsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, autonomija Vojvodine i njen kvantum, sadržaj, kvalitet, institucionalizacija autonomije Vojvodine jeste nešto što je generisano i opredeljeno u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine.
Za ovaj Ustav glasala je ogromna većina građana Srbije. Za ovaj Ustav glasala je ogromna većina poslanika u ovom visokom domu, kao najvišem predstavničkom telu građana Srbije i telu koje je nosilac zakonodavne i ustavotvorne vlasti.
Biću srećan ako raspravu i dijalog o ovoj veoma važnoj temi, sa jednog površnog i demagoškog diskursa vratimo u okvire jedne ustavno-pravne rasprave i pristupa koji podrazumeva da sistemski i jezički tumačimo odredbe Ustava, a na isti način da tumačimo i odredbe zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kako bi argumentovano dokazali i potvrdili da su odredbe ovog predloženog zakona u potpunoj harmoniji sa Ustavom Republike Srbije.
U poslednje vreme i od pojedinih poslaničkih grupa, poslanika, isto tako i u javnosti, a i u ovom domu, mogle su se čuti određene primedbe i određena percepcija da autonomija uopšte nije ni potrebna, da autonomija Vojvodine navodno cepa državnost Republike Srbije. Išlo se jednim potpuno neargumentovanim i uopštenim pristupom, demagoškim pristupom, na nivou fraza i parola.
Potrebno je, to govorim kao predsednik Zakonodavnog odbora, da sistemski i jezički, metodom tumačenja pristupimo ovoj veoma važnoj materiji za građane Republike Srbije.
Potreba da se prošire postojeće nadležnosti AP Vojvodine u odnosu na postojeća zakonska rešenja jeste dosledno sprovođenje Ustavom zajamčenog prava građana na pokrajinsku autonomiju i to ustavno pravo opredeljeno je u članu 12. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju, između ostalog, kao i pravom na lokalnu samoupravu.
Drugi veoma važan razlog jeste da se dosledno sprovede proces decentralizacije Republike Srbije i koncept široke pokrajinske autonomije, naravno, bez ikakvih elemenata državnosti.
Ukratko, što se tiče samog Predloga zakona, nadležnosti Autonomne pokrajine podeljene su u dve grupe. Prva grupa su izvorne nadležnosti i ovo je zasnovano na odredbi člana 183. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da autonomne pokrajine, u skladu sa Zakonom, uređuju pitanja pokrajinskog značaja u Ustavom određenim oblastima.
Druga grupacija nadležnosti su poverene nadležnosti. Ovaj institut proističe iz odredbe člana 178. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnoj pokrajini pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.
Pitanja imovine i pitanja finansiranja nadležnosti AP urediće se posebnim zakonima u okviru planiranih sistemskih rešenja u tim oblastima.
Na sednici Zakonodavnog odbora pojedini poslanici su iznosili pojedine argumente kojima su osporavali ustavnost pojedinih rešenja iz Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti. Ukratko ću se osvrnuti i pokušaću da iznesem argumentaciju i Zakonodavnog odbora i moju kao predsednika tog skupštinskog radnog tela.
Ono što je posebno naglašeno kao da je neustavno jeste odredba člana 3. stav 3. Predloga zakona, koji kaže da AP Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona i u okviru svoje nadležnosti može osnovati predstavništvo u regionima Evrope, odnosno u Briselu, u skladu sa Zakonom i Statutom.
Intencija zakonodavca odnosno predlagača zakona u ovoj odredbi, naročito što je potenciran Brisel, u samom kontekstu norme kao evropski centar u kome se nalaze centri udruženja regiona evropskih, pa je u tom smislu apostrofirana sama odrednica ''u skladu sa Zakonom i Statutom'', upravo ostavlja mogućnost i potrebu kasnije paralelne primene ovog zakona sa zakonskim rešenjima koja će ovo pitanje detaljnije urediti.
Podsetiću da AP Vojvodina i prema starom Ustavu je imala svoje predstavništvo u jednoj evropskoj regiji. Da ne govorim o tome da sve evropske regije, u okviru država članica EU, imaju svoja predstavništva i da je ovo nešto što je ne samo u skladu sa citiranom ustavnom normom, nego je i u skladu sa nečim što zovemo duh Ustava Republike Srbije.
Član 4. je posebno napadan i kritikovan od strane opozicije. Podsetiću, odnosi se na teritoriju AP Vojvodine. Stav 1. toga člana kaže da teritoriju AP Vojvodine čine teritorijalne jedinice lokalnih samouprava, u njenim geografskim oblastima Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom.
Podsetiću da je Zakon o teritorijalnoj organizaciji, koji je usvojila ova Narodna skupština, odredio koje su to lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine.
Njih ima 45. Tradicionalne geografske oblasti su Bačka, Banat i Srem. Kritike na navodnu neustavnost ovoga člana odnosno ovoga stava su potpune neutemeljene.
Što se tiče člana 5. stav 3, namera predlagača, po mom stanovištu i mišljenju Zakonodavnog odbora, nije bila da Vladi i izvršnim organima AP Vojvodine prepusti nadzor nad zakonitim radom organa AP, s obzirom da su Ustav i važeći Zakonik koji uređuje ovo pitanje već to pitanje i uredili.
Što se tiče poverenih poslova u okviru nadzora, da bi se primenjivale odredbe važećeg Zakona o državnoj upravi, odgovarajuće ustavne odredbe koje govore o nadzoru nad radom organa AP su relevantne. U tom smislu, cilj, intencija ove odredbe upravo je bila da omogući obezbeđivanje jednog vida koordinacije potrebnih konsultacija u okviru nadležnih organa, pri čemu bi sve mere koje podrazumeva zakon primenjivale, pre svega, u okviru primene nadzornih ovlašćenja Vlade koje ona ima prema odgovarajućim propisima koji uređuju organizaciju i način rada Vlade i položaj organa državne uprave.
Što se tiče člana 7, i od strane političkih stranaka i od strane pojedinih tzv. nezavisnih analitičara napadana je odredba o imovini AP i o finansiranju. Član 7. sadrži načelnu odredbu koja upućuje na neposrednu primenu Zakona o javnoj svojini. Imovina AP Vojvodine biće, kao poseban oblik javne svojine, detaljno razrađena u budućem zakonu o javnoj svojini, koji će ova skupština, nadam se, vrlo brzo i usvojiti.
Vratio bih se na ono što je interesantno i za javnost i za poslanike koji su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, i koji su kritikovali ovo pominjanje Bačke, Banata i Srema kao geografskih kategorija ili geografskih oblasti u AP Vojvodini.
Spominjanje ovih oblasti nije zakonska kategorija, to su govorili, sada one postaju zakonska kategorija i, navodno, prema kritičarima ove norme, može tobože dovesti do osporavanja državnih granica, jer delovi tih geografskih oblasti se nalaze delimično i u državi Rumuniji i u državi Hrvatskoj.
Smatram da je spominjanje ovih geografskih oblasti konstatacija notornih činjenica u najvišem aktu AP Vojvodine, a to je Statut, koji ćemo takođe razmatrati, a i u ovom zakonu. Dakle, niko još nije osporio koje jedinice lokalne samouprave pripadaju Bačkoj, koje Banatu, a koje Sremu. Notorna je činjenica da je Kikinda grad u Banatu, a da nije grad u Sremu. Prema tome, opet se pozivam na Zakon o teritorijalnoj organizaciji donet 2007. godine, koji je tačno utvrdio jedinice lokalnih samouprava.
(Predsednik: Vreme.)
Ako dozvolite samo završnu rečenicu.
Predlog ovog zakona u potpunosti je usaglašen, u potpunosti je harmonizovan sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.

Zahvaljujem gospodinu Vlatku Ratkoviću, izvestiocu i predsedniku Zakonodavnog odbora.
Gospodin Željko Tomić reklamira Poslovnik. Niste od jutros bili, sada ste došli i odmah reklamirate Poslovnik.

Čuo sam sve što je gospodin Ratković rekao. Vredelo je čuti a ne smejati se, ostati dostojanstven.
Gospođo predsedniče, morali ste da reagujete na reči gospodina Ratkovića. Prvo je optužio određene političke stranke i malopređašnje govornike za demagogiju, a onda je on lično upotrebio vrhunsku demagogiju. U kom smislu? Rekao je da postoje određene političke snage koje smatraju da autonomija Vojvodine ne treba da postoji. To ste izrekli, gospodine Ratkoviću.
Protivno je Ustavu biti protiv autonomije Vojvodine. Ustav garantuje Vojvodini autonomiju. Ko se zalaže da Vojvodina nema autonomiju deluje protiv Ustava. Dužni ste da napomenete koje su to političke snage. Dužni ste da kažete ko se to zalaže da Vojvodina nema autonomiju. Tako ste to olako demagoški izrekli.
Sve stranke ovde prisutne, velika većina … Izvinjavam se, može li malo mira u sali, predsedniče?

Gospodine Todoroviću.
(Dragan Todorović, sa mesta: Izvinjavam se.)
Imate još minut. Ponovo se prijavite.

Vi ste, gospodine Ratkoviću, dužni da kažete koje su to političke snage koje deluju u protivnosti sa Ustavom RS. Ne, vi ste se opredelili za demagogiju, jednu praznu parolu kojom želite nekog za nešto da optužite.
Treba da ipak pazite šta pričate, i kada pričate o Banatu, i kada pričate o Sremu, možemo da suzimo te oblasti na još manje jedinice, pa da kažemo da postoji svinjski Srem iz kojeg vi dolazite i da postoji vinski Srem itd. Gde će to da ide? To su sve neustavne kategorije, protivustavne.
Nema u Ustavu ničega o geografskim oblastima, ali o tom-potom, o tome ćemo u amandmanima.
Nemojte pričati da postoje političke snage koje se zalažu protiv autonomije Vojvodine. Jedno je autonomija Vojvodina, a jedno je država u državi i to građani ove države jako dobro znaju. To ćemo vam dokazati.

Vreme. Gospodin Samardžić reklamira Poslovnik? (Ne.)
Gospodin Todorović reklamira Poslovnik?
Na repliku ima pravu gospodin Vlatko Ratković. Izvolite.

Ili replika ili mojih pet minuta koji mi pripadaju po Poslovniku kao predsedniku Zakonodavnog odbora.
Gospodine Tomiću, kolega dragi, upravo sam, da kažem, pohvalio učešće vašeg predstavnika u Zakonodavnom odboru, gospodina Palalića. Nisam ga imenovao zato što je na Odboru iznosio jednu argumentovanu, sa stanovišta DSS, raspravu i nije se kretao u okviru fraza, parola. To sam apostrofirao.
Moja namera je bila da pozovem narodne poslanike da se vratimo u analizu odredbi ovog zakona u kontekstu Ustava RS. Prema tome, postoje definitivno stranke koje kažu da je Vlada Srbije izdajnička zato što će da potvrdi statut, da je parlament izdajnički što će potvrditi statut, pa prema tome zaključak je da su takve stranke protiv bilo kakvog vida autonomije RS, pri čemu su se te iste stranke zaklinjale i danas se zaklinju u Ustav RS.