Dame i gospodo, izdvojio sam mišljenje na Odboru za ustavna pitanja povodom obe tačke dnevnog reda.
Koristiću vreme i ako dozvolite po obe tačke dnevnog reda.
Dame i gospodo, da su živi Josip Broz Tito i Edvard Kardelj tužili bi pisce statuta AP Vojvodine i ovog predloga zakona za otimanje autorskog prava i autorskog dela iz Ustava iz 1974. godine.
Šta reče Njegoš: „Ne bojim se ja pasijeg skota stranoga, neka ga je ko na gori lista, već se bojim zla domaćega“.
Što se tiče zakona i statuta, neodgovorno i nesposobno rukovodstvo Republike Srbije daruje Ustav Čanku i Pajtiću, čime se Srbija gura u duboku političku, duhovnu, socijalno-ekonomsku i kulturnu krizu.
Vlada Srbije je 5. novembra 2009. godine usvojila Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, pa tako AP Vojvodina ponovo dobija federalni status, koji je imala po Ustavu iz 1974. godine, što u perspektivi vodi potpunom otcepljenju od Srbije. Vlada Republike Srbije povlači mnoge pogrešne poteze, pa i potez da Srbija uđe u NATO pakt. Vlada Srbije je podanička, snishodljiva zapadu i od toga Srbija nema nikakve koriste. Muka nam je od toga, nemamo svoje dostojanstvo, Vlada Srbije se previše dodvorava zapadu, koji Srbiji kroji sudbinu.
Srbija se mora što pre osloboditi od ovog nesposobnog rukovodstva da bismo konačno mogli da sačuvamo svoj suverenitet, svoj ugled i dostojanstvo srpskog naroda i građana Srbije.
Kada su u pitanju AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija, aktuelna vlast u Srbiji ne misli dobro svome narodu, a ni svoj državi. Ova vlast ne misli o budućnosti Srbije i budućnosti njenog naroda, nego misli na dnevno-političke šićardžijske interese koji nas vode u sve dublju političku krizu.
Ne može se podređivati državni interes partijskim interesima, što se, nažalost, kod nas čini godinama.
Ustav se mora poštovati, po Ustavu RS uspostavljeno je ustavno jedinstvo, međutim, kad se god udaljite od Ustava, sve postaje rizično i opasno, čemu vodi i donošenje ovoga zakona i statuta AP Vojvodine. SRS smatra da je to antidržavni akt koji iz vlasti, koji gledaju da zadovolje svoje birokratske i šićardijske interese.
Regionalizacija, kako je uvodi vlast Srbije, pri ovom duhovnom stanju u kojem se Srbija nalazi, nanosi štetu celoj državi Republike Srbije.
Problem je kako se vodi državna politika prema AP Vojvodini i AP Kosovo i Metohiji, kao i prema Raškoj oblasti. Vlada Republike Srbije nije ta koja može da odgovori veoma delikatnom zadatku.
Čemu vode statut i ovaj zakon? Otvara dve mogućnosti. Prvo, stvaranje države Vojvodine u državi Srbiji. Drugo, secesija Subotičkog okruga i secesija cele AP Vojvodine. Srbi u AP Vojvodini ne žele da žive pod tuđinskom vlašću – Austrougarskom, nego Srbi u AP Vojvodini, kao i mnogi drugi građani, žele da žive u svojoj državi Srbiji. Istorijski i kulturni razlozi na koje se separatisti pozivaju ne mogu biti opravdanje za obrazovanje države Vojvodine.
Jedno od obeležja državnosti AP Vojvodine, prema ovim aktima Vojvodine, koja joj se daruje, jeste pravo da AP Vojvodina zaključuje međunarodne ugovore, kao kako to piše u članu 16.
Međutim, član 183. Ustava Republike Srbije to pravo AP Vojvodini ne daje, a jedno od najcrnjih i najtežih ovlašćenja koja prenosite jeste sledeće obeležje državnosti, jeste pravo osnivanja predstavništava u regijama i Evropi, pa čak i sa Atlantskim paktom, gde je vrhovna komanda u Briselu.