Narodni poslaniče Todoroviću, upozoravam vas poslednji put da mi ne ostavljate drugog prostora nego mere za izricanje kazni zbog nedoličnog ponašanja i narušavanja reda na sednici Narodne skupštine, tako da je ovo poslednje upozorenje. Nastavite poslaniče.

Dame i gospodo, danas često pominjemo ovu knjigu koju trenutno držim u ruci, a to je Ustav RS, i svi se pozivamo na to da ustavne obaveze moraju da budu ispunjene.
Treba biti iskren da ukoliko u Ustavu RS stoji, u čitavom nizu članova, od člana 176. zaključno sa članom 187. čitav niz odredbi koji reguliše teritorijalno uređenje, odnosno pokrajinsku autonomiju, onda treba da pođemo od toga da to treba i stvarno regulisati i sprovesti u praksi.
Ne zalagati se samo na papiru za neku autonomiju, a praktično se zalagati za lažnu autonomiju.
Mi treba da se zalažemo za stvarnu autonomiju, a isto tako u skladu upravo sa ovom knjigom, sa Ustavom RS, za jedinstvenu i celovitu Srbiju, a ne dezintegrisanu Srbiju.
Upravo zakon o nadležnostima, pa i statut o kome ćemo sutra razgovarati, potvrda su celovitosti i jedinstva RS. Istovremeno biće od koristi za brži privredni razvoj i Vojvodine i drugog dela Srbije.
Zakon o nadležnostima doveden je u puno saglasje sa Ustavom, no niko od nas do samo Ustavni sud RS je vlastan da ceni ukoliko neko dovede u pitanje ustavnost bilo koje odredbe zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Isto tako, u dosadašnjim diskusijama mojih kolega zamereno je što su na nekoliko mesta, koliko u ovom zakonu, toliko i u aktu koji budemo sutra razmatrali, pomenuti građani. Ukazujem na to da upravo članom 2. Ustava RS kao nosilac suverenosti određen je građanin, jer suverenost potiče od građana i niko ne može prisvojiti suverenost od građana.
Ne bih zbog toga, i upravo zbog prava građana, zbog ljudskih manjinskih prava i sloboda, koji su dobrim delom i ovim predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti detaljnije razređeni nego Ustavom, upravo ove odredbe koje se tiču ljudskih prava, građanskih prava, jer su od člana 18. do člana 81, praktično trećina Ustava RS tiče se tih osnovnih ljudskih i građanskih prava.
U diskusijama mojih uvaženih kolega rečeno je da građani osećaju šta će nastati usvajanjem Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti, a opet ovde tvrdim da građani ne treba da osećaju, već treba da znaju i upravo ova diskusija u Narodnoj skupštini Republike Srbije treba da određene sumnje razveje.
Jer nedopustivo je da se ovde u Narodnoj skupštini RS tvrdi da će AP Vojvodina odlučivati na primer o mreži sudova u AP Vojvodini. Izričito sam ovaj predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine definiše da AP Vojvodina samo predlaže mrežu sudova.
Ukoliko se mi paranoično plašimo od mogućnosti predlaganja nečega, na šta ima pravo svaki naš kolega poslanik ovde u Narodnoj skupštini, da predloži nešto a ova skupština da odluči, mislim da takve diskusije ne doprinose produbljenju poverenja prema svemu onome što se dešava tokom diskusije u Narodnoj skupštini RS.
Konačno, respektujući to da ima još dosta prijavljenih poslanika za diskusiju, osvrnuo bih se samo na član 9, i to stav 3. člana 9. Predloga zakona, gde je rečeno da ukoliko nadležni organ RS ne donese propis za izvršavanje zakona u roku utvrđenom tim zakonom, AP Vojvodina može u oblastima iz stava 1. ovog člana svojim aktom, u okviru zakonskog ovlašćenja za donošenje izvršnog propisa, privremeno urediti izvršavanje zakona na teritoriji AP Vojvodine.
Smatram da je ovo izuzetno korisna odredba, gde praktično Vlada Republike Srbije, kao ovlašćeni predlagač ovog predloga zakona, dozvoljava mogućnost da se ne čeka i da se ne spava, već da može da se ide u susret životu i potrebama.
Hoću samo na jednom primeru i to na primeru lokalne samouprave, dolazim iz Pančeva, da ukažem da je svojevremeno, 2004. godine, bilo oročeno da Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva za nauku i životnu sredinu, treba da donese pravilnik o graničnim vrednostima emisija, onoga što može da truje narod u sredinama gde narod živi. U roku od šest meseci, tadašnje ministarstvo nije predložilo taj pravilnik i upravo organi lokalne samouprave su išli u tom pravcu da u okviru ustavnih i zakonskih ovlašćenja donesu pravilnik o graničnim vrednostima emisije.
To je, između ostalog, samo na području lokalne samouprave u Pančevu doprinelo da može da se ide u susret životu i potrebama i da se štiti narod od zagađenja, u oblasti zagađenja vazduha u Pančevu.
U nadi da ćemo nakon sveobuhvatne diskusije o ovom predlogu zakona u načelu, zatim, nakon razmatranja podnetih amandmana, ipak doći do zaključka da zakon o nadležnostima praktično potvrđuje i sprovodi obaveze iz Ustava, da će svi oni koji danas kritikuju i koji će eventualno za dva dana kritikovati i davati neke predloge, predlažem da prihvate Predlog zakona i u danu za glasanje se opredele sve moje kolege narodni poslanici za usvajanje Predloga zakona o nadležnostima.

Osam minuta i 35 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, posle njega narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici, brojni ministri u odsustvu, imamo na dnevnom redu Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Ovo je, kolega Mikoviću, obraćam se vama zato što ste pre mene govorili, jedan veoma opasan akt.
O njemu ću govoriti sa više aspekata, naravno, on to dozvoljava i podrazumeva. Danas je, koliko ste vi shvatili neozbiljno ovo, ukazuje i činjenica da je danas predsednik Vlade izlagao, pardon izlagao pet minuta i 34 sekunde vezano za ovaj predlog zakona, da bi ministri koji su bili prisutni u toku jednog dela dana počeli da zloupotrebljavaju vreme. To neka im služi na čast.
Moram da se osvrnem i da kažem šta je ovaj akt. Ovo je cena. Čega cena? Cena pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Sada nekom treba nešto platiti i vratiti. Pokazaću vam koliko sam u pravu, analizirajući pojedine članove, koliko su suprotni sami sebi, koliko nisu u skladu sa Ustavom i koliko poskupljuju život građana u Vojvodini, za koje se navodno vi, onako baš preterano, puno brinete.
Ovde nije glavni izvođač Nenad Čanak, kako mnogi žele da predstave. On je jedan od podizvođača. Šta on reče danas - izvršenje poreske obaveze je najveći separatizam, tačka. Znači, izvršenje poreskih obaveza je najveći separatizam. (Glas iz sale: Patriotizam je rekao.) Ako je i najveći patriotizam, vi ste na vlasti devet godina.
Hoću samo da vam kažem, namerno sam vam to rekao, da čujem vaš komentar, već devet godina ste na vlasti. Učešće u plaćanju poreza je malo. Zbog čega? Osim što plaćamo kroz promet dobara i usluga, ali na ono što mi privređujemo je veoma mali. Kako i zašto?
Zato što tajkuni nisu u sistemu poreza. Nemate moći i snage da od njih naplatite ono za šta bi oni morali da plate. Drugi građani nisu u poziciji da plaćaju, jer ne rade godinama, kolega Mikoviću. Nemaju obaveza, nemaju mogućnosti, nemaju od čega to da plate.
Vi ne dovodite do stvaranja i jačanja patriotizma, što bi trebalo da bude obaveza svakog građanina, a posebno nas koji sedimo ovde, a posebno Vlade Republike Srbije, nego dovodite nasuprot tome.
Moramo da izrazimo sumnju kada pred sobom imamo ovako opasan akt. Nismo zaboravili vaše izjave iz 2000. godine da je pitanje KiM jedno demokratsko pitanje, koje ćete vi rešiti samo da dođete na vlast. I došli ste, a imamo posledicu tu koju imamo. Ne tvrdim ni ovaj put da je taj problem i to pitanje lako, ali tada kada ste govorili da je to demokratsko pitanje, mi u SRS smo znali da je to veliki i krupan problem ove države.
Sada kažete da to donosi samo dobrobit građanima Vojvodine. Zašto niste probali da recimo ova prava koja će imati građani Vojvodine imaju, zašto vi to niste probali, mi se ne slažemo s tim, objasniću kako mi vidimo decentralizaciju, zašto ova prava niste dali građanima upravnog Mačvanskog okruga, sa svojih osam opština, da oni mogu da odlučuju o svom razvoju, da imaju svoju razvojnu banku i da sve ono za što se vi zalažete kod njih bude eksperimentalno i onda da idemo u realizaciju tog pitanja u Vojvodini?
Znamo mi šta su obaveza po Ustavu i želimo da se pridržavamo toga, ali ovde smo imali jedan obrnut raspored poteza. Valjda je prvo trebala doneti ovaj zakon, pa onda statut Vojvodine. Ovde je bilo obrnuto, usvojen je statut Vojvodine u Skupštini AP Vojvodina, pa je onda na osnovu tog akta, takvog još uvek nepotpunog, urađen predlog ovog zakona.
Samo ću nekoliko stvari, odnosno nekoliko odredaba ovog predloga zakona da iskomentarišem. AP Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti; vređate ostatak Srbije.
Mislim da se u Kragujevcu, odakle je predsednik Okružnog odbora SRS i jedan od potpredsednika Narodne skupštine, gospođica Nataša Jovanović, neguju svetski, evropski i srpski standardi, ali ovde isključujete sve druge. Naravno, mislim da se neguju i u ostalim gradovima Srbije, ali isključujete i sve druge gradove ili oblasti, a dajete to pravo samo Vojvodini.
U članu 4. kažete - teritorija AP Vojvodine ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu i u skladu sa zakonom. Referendum je punovažan pod određenim uslovima. Sada ministri su ovde obrazlažući ovaj predlog zakona rekli - pa na to imaju pravo i lokalne samouprave.
Da, imaju. Ne može jedna mesna zajednica bez sprovedenog referenduma da se pripoji drugoj lokalnoj samoupravi, ali to je apsolutno bezopasno i nema nikakvog problema. Odavde mogu da nastanu razni problemi.
Šta još AP Vojvodina može da uradi? Može da osnuje razvojnu banku AP Vojvodina, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje, poslovanje i organizacija banaka.
Naravno, vi ćete sada reći, u skladu sa zakonom. Da, u skladu sa zakonima, ali to će biti razvojna banka AP i to nema mogućnost nijedna druga oblast ili regija, kako ste vi to ranije govorili.
Šta radi još AP Vojvodina? Daje saglasnost na odluku o proširenju delatnosti ustanova, čiji je osnivač Republika Srbija. Zar vam se ne čini tu da je to protivustavno i protivzakonito, da daje saglasnost AP Vojvodina na ono što je osnivač Republika Srbija? To imate u nekoliko odredaba – u članu 33. i članu 34. predloga ovog zakona.
Član 43. govori o kinematografiji i filmskoj umetnosti. Možda nije mnogo interesantno, ali samo da vam pokažem na koji način neće biti ono što smo mi danas slušali. „AP Vojvodina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kinematografije, vrši inspekcijski nadzor.“
Inspekcijski nadzor se vrši kao povereni posao. U redu, imaju i ostale lokalne samouprave takvu mogućnost. Ali, šta sledi? „Takse i naknade koje se ubiraju na osnovu propisa u oblasti kinematografije prihod su budžeta AP Vojvodine za obveznike čije je sedište na teritoriji AP Vojvodine“. Znači, prihod je AP Vojvodine, a finansira Republika Srbija.
„Društvenu brigu za zdravlje na nivou AP Vojvodine, koja obuhvata mere za obezbeđenje i sprovođenje zdravstvene zaštite od interesa za građane na teritoriji AP Vojvodine, vodi AP Vojvodina, donosi posebne programe zdravstvene zaštite za pojedine kategorije stanovništva, odnosno vrste bolesti koje su specifične za AP Vojvodinu“.
Ovo mi je interesantno – specifične za AP Vojvodinu. Naravno, nisam lekar po profesiji, ali sam konsultovao ljude kojima je to osnovno zanimanje. Nema tamo specifičnih bolesti, mogu da se pojave u tom delu, da nisu tamo negde u drugom delu Srbije, ali one nisu specifične za taj deo kao bolest, kao pojava.
Član 59: „Direktor pokrajinskog fonda imenuje direktore filijale republičkog fonda koji su obrazovani na teritoriji AP Vojvodine“. Odnosi se na penzijsko osiguranje. Znači, direktor pokrajinskog fonda imenuje direktore filijala.
Kada je u pitanju Nacionalna služba za zapošljavanje, ako neko od vas prati, član 66. stav 4 – direktor pokrajinske službe, po sprovedenom javnom konkursu, predlaže direktora Nacionalne službe, kandidata za izbor direktora filijale obrazovane za teritoriju AP Vojvodine.
Ima nešto u čemu se ne mogu složiti ni s kolegama pravnicima, jer ovde stoji „nadležnosti u drugim oblastima“, član 74. Kaže se: „Predlaže mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine“.
Da li neko može da mi objasni, pošto od ministara nema ko, možda može neko od kolega pravnika iz poslaničke grupe ZES, otkud i na osnovu čega predlaže mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine, kad smo mrežu sudova 2008. godine usvojili ovde u Republičkom parlamentu? Kako je sad moguće uspostavljati neku novu mrežu u AP Vojvodina?
Član 88. je ono što sam povezao sa kinematografijom – nadležni republički organi dužni su da preduzmu sve neophodne mere, uključujući i obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava, radi preuzimanja novih nadležnosti AP Vojvodine. Uopšte to nije sporno.
Republika Srbija treba da pomaže i učestvuje u finansiranju svih gradova i opština u Srbiji, ne samo AP Vojvodine. Ali, šta se posle dešava? Prihod ostaje tamo negde.
Praktično država Srbija treba da finansira one koji ne planiraju, i mi odavde ne znamo do kada, da budu jedan čvrst i sastavni i stalni deo ove teritorije.
Kada smo govorili o dva zakona koja su na Trećoj redovnoj sednici ovog zasedanja, o ograničenom ili maksimalnom broju zaposlenih na republičkom nivou i na lokalnom nivou, taj tzv. srednji nivo ili pokrajinski nivo, niko se toga nije dotakao, što znači da ne važi za administraciju Bojana Pajtića ništa od ova dva zakona.
Imaćemo veliki broj zaposlenih, jer ima oko 153 poverena posla, što podrazumeva da onaj broj činovnika u pokrajinskoj administraciji neće moći da obavi novopridodate poslove i imaćemo situaciju da se primaju novi.
Ko će biti primljen? Biće primljeni članovi stranaka koji su na vlasti u AP Vojvodina i niko drugi, a ovamo ćemo na republičkom nivou zadržati 28.400. Građani AP Vojvodine imaće mnogo skuplju administraciju.
Dakle, nije istina da će to biti jeftinije, imaće mnogo skuplju administraciju nego ostali deo građana u Srbiji.
U nekoliko članova govorite o potrebi da se dalje razvijaju prava čoveka i pripadnika nacionalnih manjina, i to je u redu. Niko bolje, i niko jače i ozbiljnije se ne zalaže za jačanje prava, odnosno čak i pozitivnu diskriminaciju pripadnika nacionalnih manjina. A šta za one koji ne žive u Vojvodini, koji njima zakoni omogućavaju ta prava? Stoga ovaj predlog zakona ima različit odnos prema građanima Srbije.
Na kraju, moram da kažem jednu veliku Puškinovu izreku: Svi mi smatramo sebe za jedinice, a druge za nule. Mi ovaj zakon smatramo za dve nule.

Iskorišćeno je 14 minuta vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, posle njega narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo, smatram da ovaj zakon apsolutno ima odredbe koje su u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da nijedna od predloženih odredbi ne odskače i ne odudara od duha Ustava i onoga što je kao ustavna garancija dato građanima Srbije, a  to je član 12, koji kaže da građani Srbije imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i na lokalnu samoupravu.
Isto tako, Ustav kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i na lokalnu samoupravu.
Tokom današnje rasprave smo čuli pohvale i osporavanja ovakvog jednog predloga zakona. Lično smatram da građani Srbije u ovoj fazi demokratizacije društva imaju pravo na dodatnu demokratizaciju putem decentralizacije. Nema suštinske demokratizacije društva bez decentralizacije državne vlasti.
Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i pravo Vojvodine da svoju autonomiju uredi zakonom i statutom proističe iz samog Ustava. Očekujem da će i ostali građani Srbije ostvariti svoje ustavno pravo, ma gde živeli u Srbiji.
Formiranje srednjeg nivoa vlasti ima racionalni osnov upravo u principu supsidijarnosti, a to znači da svi građani imaju mogućnost da im institucije budu dostupne i da svoje pravo ostvaruju u institucijama nižeg ranga u odnosu na državne, ukoliko je to moguće.
Tokom rasprave, oni koji su osporavali, a sada u najvećoj meri njih nema i time pokazuju svoj odnos prema ovom pitanju, koje su postavili kao centralno i najznačajnije u svom političkom delovanju tokom ove godine, ističu da se ovakvim zakonom i statutom Vojvodine upravo uspostavlja državnost AP Vojvodine.
Apsolutno su neutemeljeni ovakvi stavovi i oni služe samo za dnevnu politiku, kako bi se građani veoma teškim rečima i ocenama uplašili i na taj način se destabilizovali u stavu da se bore za dalju decentralizaciju društva i za punu participaciju građana u kreiranju državne politike, u kreiranju državnog budžeta, ali i u određivanju prioriteta koji su bitni za rešavanje njihovih životnih problema, ma gde oni u Srbiji živeli.
Netačna je teza, izneta tokom rasprave, da Vojvodina dobija ovim zakonom državnost. Elementi i atributi državnosti su potpuno drugačiji.
To je pitanje vojske, pitanje unutrašnjih poslova, pitanje diplomatije, pitanje monetarne sfere, izdavanje novca, to je ono čime se država bavi. Sve ono što predstavlja život i rešavanje državnih problema treba da se po principu supsidijarnosti spusti na niže organe vlasti.
Pokrajinska autonomija ili regija, ili kako je već zovu, srednji nivo vlasti, jeste najviši oblik lokalne samouprave.
To je onaj deo lokalne samouprave koji dobija najveći deo prenesenih nadležnosti od državne vlasti i najveći deo izvornih nadležnosti potpomognutih izvornim prihodima koji obezbeđuju ekonomski razvoj, prostorno planiranje i upravljanje resursima, pre svega u državnoj svojini, a na teritoriji određene pokrajinske teritorije.
Ono što je bitno reći, to je da su politički subjekti u Srbiji evoluirali u svom političkom stavu. Moram da pomenem ovde uvodno izlaganje gospodina Samardžića, koji je u ime poslaničke grupe DSS govorio na početku današnje sednice, koji je u veoma negativnom kontekstu pominjao regionalizam.
On je takođe govorio o tome da regija, kao pojam, ništa ne znači. Mada u programu DSS, koji je donet 2003. godine, DSS kaže da su regije osnova državnog uređenja Srbije i oni su se zalagali za dvodomni parlament koji bi bio sastavljen iz dva doma, od kojih bi jedan bio - dom regije. Zalagali su se za Skupštinu od 250 poslanika, od kojih bi se 100 poslanika biralo u regionima, a 150 bi se direktno biralo u drug dom.
Isto tako, oni su predvideli veći broj regiona, odnosno šest regiona, i odredili su njihova sedišta, odnosno glavne gradove. Predvideli su načelnika regiona koji se direktno bira. Predvideli su zakonodavnu nadležnost, ali isto tako i vladu, sve ono što je bilo sporno tokom rasprave oko statuta Vojvodine.
Lično smatram da sama formulacija i naziv ne utiče na suštinu onoga što predstavlja autonomno pravo dela Srbije da se autonomno organizuje i da autonomno rešava svoje probleme i pitanja na osnovu zakona, a u skladu sa Ustavom.
Ovde se vrlo često postavljalo pitanje ustavnosti određenih odredbi zakona, a i samog statuta AP Vojvodine. Tu ne treba građani da imaju bilo kakav strah, zbog toga što postoji Ustavni sud koji ocenjuje ustavnost svake odredbe, ali ustavnost se ocenjuje upravo onda kada zakon stupi na snagu.
Ovim temama su se bavili eksperti, bavili su se političari, svi ključni subjekti koji trenutno kreiraju politički život Srbije i daju stručno mišljenje, na osnovu bogatog iskustva i domaćeg, tradicionalnog, na teritoriji AP Vojvodina, ali isto tako i evropskog i svetskog.
Sigurno da se ovde vodilo računa o tradicionalnom položaju AP Vojvodina i da su tu u potpunosti drugačiji primeri i drugačiji sadržaji pokrajinskih ovlašćenja od onoga što će dobiti buduće regije, odnosno pokrajine, kako se Ustavom nazivaju u državi Srbiji. Sigurno je da je Srbija krenula putem regionalizacije, putem decentralizacije, kako bi se vlast približila građanima, kako bi vršenje vlasti bilo transparentnije i kako bi se problemi građana u svim delovima Srbije rešavali u skladu sa potrebama građana.
Razlika je u položaju građanina Srbije koji živi u Pokrajini Vojvodina, u gradu Beogradu i ostatku Srbije. Srbija već ima asimetričnu decentralizaciju, na način koji ne odgovara građanima koji žive u ostatku Srbije. Zašto?
Građani u Pokrajini Vojvodina imaju više mogućnosti za ostvarenje svojih prava, imaju potpuniju zaštitu većeg broja organa i bolji i jednostavniji pristup institucijama.
Isto tako, položaj građana Vojvodine je doprineo snažnijem ekonomskom razvoju, što je pohvalno za Vojvodinu i za njene građane, ali isto tako predstavlja jednu neravnomernost u razvoju ostatka Srbije, koji tu mogućnost nije imao.
U političkom smislu, takođe postoji jedna neravnomernost, uzmimo primer sadašnjeg kreiranja budžeta. U političkom sistemu, koji se pre svega zasniva na partijskoj demokratiji, gde su partije vlasnici mandata u parlamentu, pre svega su programske orijentacije partija politički osnov za delovanje poslanika u parlamentu.
Tako da možemo da se pitamo - koga zapravo poslanici predstavljaju u parlamentu, da li predstavljaju pre svega građane ili partije ili predstavljaju partije, a time i građane, gde se partije javljaju kao posrednici između interesa građana, gde partije artikulišu interese građana i preko zastupnika ili poslanika u parlamentu te interese zastupaju?
Ako govorimo o kreiranju budžeta, u sistemu budžetiranja koji vlada kod nas, kao jedan tradicionalni sistem, koji nije u dovoljnoj meri transformisan i demokratizovan, dakle, taj sistem budžetiranja traži nadogradnju, traži veću participaciju, odnosno učešće građana u kreiranju budžeta i državne politike.
Nemamo priliku da na jednak način utičemo na stavke u budžetu. Tako će se prilikom budžetiranja pre svega javiti Vojvodina, koja može da artikuliše svoje političke, ekonomske i socijalne interese i da preko svojih institucija vrši pritisak na Vladu, kako bi se ostvarile pojedine stavke u budžetu, na način kako to pre svega odgovara vojvođanskom interesu.
Isto tako, grad Beograd, koji nosi interes dva miliona stanovnika, ima institucije koje to mogu da artikulišu, ima povoljniju poziciju u odnosu na građane koji žive u gradovima u ostatku Srbije. Građani van Beograda i Vojvodine nemaju institucije sa kapacitetom koje mogu da štiti njihove interese.
Ako govorimo o projektnom razvoju, ako govorimo o projektima koji se finansiraju iz republičkog budžeta, vi imate opštine koje nemaju dovoljan kapacitet da učestvuju u kreiranju projekata i da učestvuju u konkursima sa projektima pred institucijama sistema, odnosno budžeta.
Da li Vladičin Han, da li Crna Trava, da li Trgovište, Bosilegrad, Gadžin Han, Bela Palanka, imaju kapacitete da izrade projekte koji će dobiti sredstva iz budžeta? Nije dovoljno budžetiranjem odrediti namenu za određena ministarstva, već je bitno gde pare završavaju.
Vojvodina, sa ovakvim institucijama, ima mogućnost da se bori za bolju poziciju u budžetu. To je dobro, to je afirmativno. Meni je samo žao što građani u ostalom delu Srbije nemaju mogućnost da izgrade institucije na osnovu ovakvog zakona, da se teritorijalno organizuju, da upravljaju resursima koji su im u neposrednom okruženju.
Pre svega, želim da kažem da one političke opcije koje se zalažu za ukidanje autonomije Vojvodine apsolutno ne vode računa o interesima građana. Neprihvatljivi su argumenti da će biti skupa administracija na srednjem nivou vlasti, zato što će srednji nivo vlasti preuzeti nadležnosti, a time i ljude koji su do sada vršili ovlašćenja ili nadležnosti u ime centralne vlasti, odnosno državne vlasti, republičke vlasti.
Dakle, raspoređivanjem unutrašnjih kapaciteta će se izvršiti alokacija onih izvršilaca u smislu prenosa nadležnosti.
Vrlo je bitno i to što sada po prvi put dobijamo zakon kojim se utvrđuju pozicija i nadležnosti pokrajinskih institucija. Isto tako, bitno je da se, u skladu sa Evropskom poveljom o regionalizmu, poštuju standardi, a to je da se pokrajinska autonomija garantuje Ustavom. Mi ćemo ovde, osim ponašanja pokrajinskih vlasti, osim ocene ustavnosti akata koje te vlasti donose u narednom periodu, imati istovremeno i ustavnu zaštitu pozicije Vojvodine.
Vrlo je bitno partnerstvo u kreiranju državne politike. Vojvodina, na osnovu ovog zakona, postaje partner. To se vidi upravo iz onih odredbi koje se ovde često citiraju, ali na pogrešan način.
Ovde se kaže da će Vojvodina dobiti pravosuđe, to apsolutno nije tačno. Zakoni koji uređuju pravosuđe, izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija će ostati nezavisno na nivou Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, a samo one sudije koje se prvi put biraju i stupaju na dužnost, biće prvi put birane u republičkom parlamentu na period provere od tri godine. Apsolutno ne stoji argumentacija da će Vojvodina dobiti svoje pravosuđe koje bi aludiralo na elemenat državnosti.
To što će pokrajina imati mogućnost da predlaže mrežu sudova, moramo da građanima objasnimo šta to znači. Vojvodina će imati mogućnost da predloži da u nekom mestu se organizuje sud kako građani ne bi išli do udaljenih sudova koji već postoje, ali će troškove za to snositi vojvođanska administracija i to će biti ne na štetu i na uštrb građana već, naprotiv, institucije će biti približene građanima, a to jeste smisao demokratije.
Mi ćemo morati da obezbedimo izborni sistem koji će obezbediti punu participaciju građana u vršenju javnih poslova. Na ovaj način kako je sada definisan izborni sistem u AP Vojvodini, imamo dobar primer približavanja institucija građanima.
Dvojni izborni sistem, odnosno mešoviti, jer se deo poslanika za vojvođanski parlament bira direktno, a drugi posredno, govori o tome da se u velikoj meri ova institucija približava građanima i da će parlament Vojvodine biti i raditi u interesu građana Vojvodine.
To je dobar model da se i Republički parlament transformiše na osnovu drugačijeg izbornog sistema i da se poslanici biraju na ime i prezime, da budu odgovorni pred građanima, da zastupaju interese građana u ovom parlamentu.
Tako se ne bi desilo da jugoistočna Srbija bude najsiromašniji deo Srbije. Vrlo često znam da kažem da siromaštvo živi na jugu i na istoku Srbije. Upravo je centralizovana država dovela do neravnomernog razvoja i ne postoji opravdanje da građani Srbije u najsiromašnijim opštinama žive do sedam ili osam puta gore nego neki u Beogradu ili neki u delovima Vojvodine.
To ne amnestira ni samu Pokrajinu Vojvodine da ne vrši decentralizaciju i prenos nadležnosti unutar Vojvodine sve do građana na svojoj teritoriji. To isto tako obavezuje Vojvodinu da se strateški bavi ravnomernim razvojem opština na teritoriji AP Vojvodina.
Ovaj zakon i statut Vojvodine ne sme da zanemari obavezu Vojvodine da se stara na isti način da svi građani Srbije i u svim delovima Vojvodine žive na isti način i da imaju jednak pristup institucijama.
Želim da podsetim na još jednu činjenicu. Oni koji ovde osporavaju ovakvu poziciju AP Vojvodine i decentralizaciju na ovakav način su učestvovali u donošenju Strategije regionalnog razvoja.
Podsetiću da su u Vladi, kojom je predsedavao Vojislav Koštunica, u januaru 2007. godine glasali za Strategiju regionalnog razvoja. Upravo ta strategija regionalnog razvoja govori o tome da treba izgraditi zakonski i ustavni okvir za decentralizaciju Srbije i obezbediti institucije sa dovoljnim kapacitetom i predvideli su da će se Srbija regionalizovati na osnovu statističkih podataka. Prema Eurostat nomenklaturi predvideli su statističke regione kao podlogu za regionalizaciju, potpunu političku i administrativnu.
Želim da kažem da se neki politički nedosledno ponašaju, a sve na uštrb interesa građana Srbije.
Da zaključim. Decentralizacija Srbije putem regionalizacije jeste nužna. Ona je definisana Ustavom. Čak i one stranke koje se zalažu za ukidanje pokrajinske autonomije su glasale za Ustav koji garantuje pokrajinsku autonomiju.
Dakle, nedosledno ponašanje služi samo dnevno političkim potrebama. Decentralizacija i autonomnost pokrajine nisu razlog za separatizam i ne vode ka dezintegraciji države.
Dezintegraciju države može da izazove samo loša politika, može da je izazovu ponašanja o kojima smo ovde slušali, a to je recimo humano preseljenje koje predstavlja i osnov za međunarodnu krivično-pravnu odgovornost.
Mislim da oni koji se zalažu za takvu politiku dovode u opasnost upravo integritet ove zemlje i oni treba da snose političku i istorijsku odgovornost pred građanima Srbije.
Niko u ovom domu neće odgovarati za svoj stav. Kažem ovde pred svim građanima Srbije da se zalažem za decentralizaciju, za regionalizaciju i za uvođenje srednjeg nivoa vlasti na koji će se preneti deo ovlašćenja, kako bi ta vlast bila transparentnija, kako bi se bolje i potpunije borila za interese građana Srbije, kako bi građani Srbije imali mogućnost da učestvuju u kreiranju državne politike i u vođenju javnih poslova i da kontrolišu svoje predstavnike u ovom domu da li rade o njihovom interesu i da mogu slobodno da ih opozovu.
Sve ostalo predstavlja demagogiju i nedovoljno svesti o tome kuda žele građani da Srbija ide. Put evropeizacije jeste i put demokratizacije i regionalizacije.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 18 minuta. Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, posle nje narodni poslanik Đura Mučenski.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri ma gde bili, Srbija i srpski narod žive u virtuelnoj stvarnosti, pa nam nije teško ni da u ovom parlamentu zamislimo te virtuelne predstavnike Vlade koji tu sede. Ja ću da im se obraćam, možda se neko i oglasi.
Pre više od godinu dana DS i njeni koalicioni partneri u AP Vojvodina odnosno u Skupštini AP doneli su Predlog statuta u kome su sebi, po našem mišljenju, prigrabili državne nadležnosti koje, prema Ustavu Srbije, nikako nisu mogli da dobiju.
Govoriću kao političar i kao pravnik. To je odgovor na stav ministra Markovića, koji smatra da svi oni koji nisu pravnici nisu kompetentni ovde da govore, a mi izražavamo svoj politički stav, ma šta po obrazovanju bili. Mi sledimo svoju politiku i na to imamo pravo, pogotovo kada je ovakva tema u pitanju.
Pitala bih gospodina Markovića, verovatno gleda u odloženom prenosu, kada bi hteo da razgovara o tome kako se prave deca da li bi razgovarao sa ginekologom ili bi razgovarao sa tatom, ma šta mu tata bio po zanimanju?
Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina nisu spominjali niti ga je bilo na vidiku kada se oglasila stručna javnost, ali i politička, pre svega SRS, koja je održala na stotine tribina u gotovo svim naseljenim mestima u AP Vojvodina. Vlasti su se dosetile zakona i odlučile da ozakone sve one nadležnosti koje su statutom već prigrabljene.
Uprkos tome statut je i dalje, po našem mišljenju, neustavan. Svi režimski mediji o zakonu govore kao o pratećem dokumentu, što je nečuveno i nezabeleženo u parlamentarnoj praksi. Prateći dokument zakon nikako ne može da bude.
Cvetković prima Čanka, prihvata njegove amandmane, svestan da su oni neustavni, ali su zato u saglasnosti sa Čankovim memorandumom o Vojvodini, koji je on davne 1991. godine poslao lordu Karingtonu i konferenciji o Jugoslaviji.
Ovim memorandumom obznanjeno je da Vojvodina treba da bude konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati, kaže on, nezavisna država. Čanak otvoreno tada kaže da teritorije severno od Save i Dunava koje je Srbija anektirala, to je citat, moraju biti vraćene novoj državi.
Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona, a parlament Vojvodine zakazuje sednicu na kojoj usaglašava predlog svog statuta sa nepostojećim zakonom, jer ga Skupština Srbije još nije usvojila. Da li je to činjenica? Jeste.
Pitam u šta vi to pretvarate Skupštinu Srbije? Nije li ovo vaša prćija, da vas 126 može da radi šta hoće? Brine li iko o ustavno-pravnom sistemu?
Ako se suspenduje Ustav i Skupština, šta je to onda? Po nama i po političkoj teoriji, ništa drugo osim državnog udara. Režim to radi vrlo perfidno, ali podržavljenje Vojvodine je rezultat ove vlasti i ispunjenje obećanja Cobela, koji je javno zapretio da posle Kosova na dnevni red internacionalizacije dolazi Vojvodina.
Umesto odnosa subordinacije, koji se svuda u svetu uspostavlja između države i njenih teritorijalnih autonomija, predlaže se ustanovljavanje partnerskih odnosa između na oko jednakih strana Republike ili republičkih i pokrajinskih organa. Predviđa se osnivanje razvojne banke, nauka, inovacije i tehnološki razvoj prelaze u nadležnost AP, iako to Ustavom nije predviđeno. Pravo zaključenja međunarodnih ugovora takođe Ustavom nije predviđeno. Pravo osnivanja predstavništva u inostranstvu takođe nije predviđeno.
Što je najvažnije? Teritorija AP Vojvodina sastoji se od geografskih oblasti, kako se kaže, Srem, Banat i Bačka, kao da se radi o zemljopisu za niže razrede osnovne škole, pa možemo slikovito da objašnjavamo šta je šta.
Pitam, evo da je tu ministar Marković, možda jeste, da li se on seća da li u ovoj državi postoji Zakon o teritorijalnoj organizaciji i da li on zna da se Srem prostire malo i u Hrvatsku i da se Banat malo prostire i u Rumuniju? Eto, to je ono što nama pokazuje da tu postoji još nešto i da se iza brda još nešto valja.
Da li možda neko zna da su i Surčin i Zemun geografski u Sremu? Nije po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, ali upravo zbog toga oni i preskaču ovakvu odrednicu i ne drže se Zakona o teritorijalnoj organizaciji, mislim na Vladu Srbije koja donosi ovaj zakon i na Skupštinu Vojvodine koja je to u svom statutu predviđa, nego spominje geografske oblasti.
Ko je to imao bilbord na kome je pisalo: Novi Sad, moj glavni grad? Nenad Čanak. Šta bi Nenad Čanak mogao da uradi i smeo da uradi da mu DS to ne dozvoljava. On je neprestano vaš glasnogovornik. Sa dva-tri posto možda biračkog tela, tu je uvek uz vas. Vi ga istaknete da priča ono što vi ne smete da kažete, da vam se ne stavi na teret, ali prihvatate sve to.
Pokrajini se prenosi 166 nadležnosti kao poverene. U 36 materija se pokrajini poverava inspekcijski nadzor, a u 19 rešavanje po žalbi, što je do sada bilo, a i po Ustavu, isključivo nadležnost Republike. To je ono što nije u skladu sa Ustavom.
Osniva se 12 novih ustanova i javnih preduzeća. Povećava se i broj radnika u administraciji, a vodite navodno neku drugu politiku. Čak u statutu predviđate preambulu. Ne liči li to onda na ustav? Gde ste videli bilo koji statut koji ima preambulu.
Podsetiću vas šta smo vam mi, srpski radikali, govorili kada se donosio Omnibus zakon. Citiraću šta je prof. dr Vojislav Šešelj tom prilikom rekao, zato što je to apsolutno aktuelno i odnosi se i na ovaj zakon.
Ovako kaže prof. dr Vojislav Šešelj - nadležnosti AP mogu da se odrede samo Ustavom, a ostvarivanje tih nadležnosti može se regulisati samo statutom AP, a ne zakonom koji će doneti republička skupština.
Postoji pet osnovnih institucija političkog sistema. Znate da je on veoma stručan za politički sistem. To su država, federalna jedinica, autonomija, region i lokalna samouprava. On naravno govori o teoriji.
Samo nadležnosti lokalne samouprave mogu se određivati zakonom. Sve ostale nadležnosti mogu se odrediti isključivo Ustavom. Ako neko po Ustavu dobije određene nadležnosti, onda ih on sam uređuje u okviru onoga što mu je Ustav dao. Ne sme postojati neki viši organ državne vlasti ili viša državna institucija koja će umesto njega tu oblast uređivati.
Kao što vidite, nije nam ovaj zakon bio ni potreban, ako hoćemo da se držimo Ustava i u slučaju da je statut u skladu sa Ustavom. ''To jeste smisao autonomije, dao mi je nešto Ustav i ono što mi je Ustav dao ne dam nikome. Niko ne može da mi osporava do promena Ustava.'' Ko sada štiti statut Vojvodine? Štite ga srpski radikali. Štitio ga je i tada Vojislav Šešelj.
Dakle, zakonom se ne mogu utvrđivati nadležnosti AP, zakonom se ne može ni osnivati AP. Samo Ustav može da odredi da u Srbiji postoje autonomne pokrajine, ne samo što je Ustav utvrdio da u Srbiji postoje autonomne pokrajine, nego je jasno i poimenično naveo koje su to pokrajine.
Ovim vašim tzv. Omnibus zakonom zadirete u dve stvari. Zadirete u Ustav, jer proširujete nadležnosti autonomnih pokrajina, ali zadirete i u prava autonomnih pokrajina koje im je Ustav već direktno dao. Vi ih uređujete. Ne možete da ih uređujete.
Ono što je Ustav dao autonomnim pokrajinama može da uređuje samo AP svojim statutom i pravnim aktima koji su ispod statuta, a vi možete da pazite da ona ne prekorači te svoje nadležnosti ili da ih ne ostvaruje na način koji je protivan Ustavu i ništa više. Ima li išta ovde sporno? Nema ništa. U materijalu koji smo dobili, odnosno aktu koji smo dobili od Skupštine AP Vojvodine, kaže se da predlog statuta AP Vojvodine, koji je usaglašen sa Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, dostavljamo vam prečišćen tekst.
Taj zakon nije donet. Kako je onda moguće da statut bude usaglašen sa nepostojećim zakonom? Kako znate da će taj zakon da bude izglasan u ovoj Narodnoj skupštini? To je hipotetički onako. Možda će biti, a možda i neće. Šta ako ne bude? Šta onda biva sa statutom?
Ovakvo neznanje zaista je neviđeno i ponižavajuće za sve nas, ma kojim poslom da se bavimo, ma šta da smo radili u životu, da smo proveli neko vreme u ovom parlamentu imali bismo toliko iskustva da znamo da ne pravimo ovakve greške.
Gde je taj Sekretarijat za zakonodavstvo, gde je taj ministar za državnu upravu, lokalnu samoupravu, da malo obrati pažnju na ovakve stvari, da se priseti nekih zakona o kojima on brine, a da ne priča ovde prazne priče? On je taj koji je danas najviše političkih nekih ocena ovde izneo, ne upuštajući se konkretno u to šta zakon nama donosi, odnosno čemu on služi.
Evo, kazaću vam - on služi samo da pokrije sve ono što je protivustavno u samom predlogu statuta. Kud plovi ovaj brod, mislim da mnogi od vas znaju, ali svesno na to pristaju. Neki možda i ne znaju. Njima će savest verovatno biti čistija. Ovo je sednica u kasne sate. Navikli ste po mraku mnogo štošta važno za ovu državu da donosite. To je vaš stil rada.
Sve što govorimo, a verujte da govorimo samo zbog toga da bi bilo zapisano, jer ovakvo poniženje ne bismo trpeli sa vaše strane i odavno bismo napustili salu Skupštine Srbije, jer bez prisustva ijednog predstavnika Vlade zaista je iluzorno pričati, gotovo strašno, ali neko će jednog dana ući u biblioteku Narodne skupštine RS, izučavaće ovaj istorijski trenutak, jer on će svakako imati posledice. Kakve? Ne bih želela da budem ptica zloslutnica. Volela bih da ste vi u pravu, a da mi nismo u pravu, ali bili smo u pravu kada je bila u pitanju SCG, i kada je bio ovaj omnibus zakon.
Sve se obistinilo što smo govorili. Rekla sam i danas na početku kada sam obrazlagala zašto sam izdvojila mišljenje na Odboru za ustavna pitanja - ne volim ovu salu Skupštine zbog toga što u njoj države samo nestaju.

Četrnaest minuta i 50 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Đuro Mučenski, a posle njega narodni poslanik Dejan Mirović.

Poštovana predsedavajuća, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, imao sam dilemu na koji način da današnju diskusiju o ovim zakonima usmerim. S obzorom da je ovde dosta teških reči i teških kvalifikacija bilo izrečeno, pokušaću na jedan taktičan način, kroz određene praktične primere pokažem, šta nama suštinski donose ovi zakoni i šta je ono što je najvažnije u njima. To je na neki način i odgovor zašto je nama svima potrebna suštinska decentralizacija, koja pre svega mora da se desi u našim glavama i da to prihvatimo kao jedan normalan tok, jer to je nešto što je neizostavno, ukoliko želimo dobrobit građanima ove zemlje.

Želim da ovu polemiku sa teškim rečima i stvaranjem neke atmosfere straha, da donošenjem ova dva zakonska rešenja donosimo i stvaramo priliku za secesiju, nego je upravo suprotno, da stvaramo jednu stabilnu državu i da stvaramo, kroz praktične primere, poboljšanja života, dobitak za sve građane Srbije, a to su primeri koje ću vam u sledećim tačka izneti. To je pitanje privrednog razvoja, znači, pitanje oko koga ćemo se svi složiti da je najvažnije u ovom momentu. Pomenutim zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine stvaraju se osnovi za brži razvoj, privredni razvoj, kroz razvojne planove, donošenje prostornih planova, osnivanje razvojne banke, stvaranje kontakata sa evropskim fondovima i na taj način pravljenje atmosfere za ulaganja i za otvaranje novih radnih mesta.

Kroz dva sekretarijata, koja sada rade po sadašnjem Zakonu o nadležnostima, pokazaću da i u ovim skromnim uslovima, kada nemate puno mogućnosti finansijskih, možete dobrom organizacijom da napravite i da otvorite nova radna mesta u današnjim uslovima finansijske krize.

To je Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj koji kroz program sufinansiranja visokih tehnologija i novih materijala, koji je do sada otvorio 64 pogona i otvorio negde oko 18.000 novih radnih mesta.

Takođe Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova je kroz svoje projekte ove godine obezbedio takođe oko 18.000 radnih mesta. To su radna mesta koja su prva šansa za pripravnike, za mlade ljude.

To su programi koji su vezani najvećim delom za očuvanje i zaštitu životne sredine, za brigu o starima, za brigu o samohranim majkama, za projekte samozapošljavanja samohranih majki, za brigu i zapošljavanje marginalnih grupa, programi koji su raspoređeni u svim opštinama.

Na taj način vi imate praktičan primer kako se skromnim sredstvima može voditi ravnomerni regionalni razvoja na teritoriji AP Vojvodine.

Drugo pitanje jeste pitanje koje je regulisano u ovom zakonu, a bilo je u prethodnom zakonu, a ovim novim zakonskim rešenjima se otvaraju mnogo bolje i veće mogućnosti, to je pitanje kvaliteta zdravstvene zaštite.

Poveravanje niza nadležnosti iz oblasti zdravstva ostvaruje se kvalitetnija i bolja zdravstvena zaštita na republičkom nivou.

Znači, Narodna skupština treba da donese sistemske zakone, dobre sistemske zakone koji će urediti tu oblast, a onda kroz određene nivoe decentralizacije vlasti, prepustiti brigu o zdravlju nižim lokalnim nivoima vlasti, koji će o tome sigurno kvalitetnije, bolje voditi računa zato što bolje poznaju problematiku.

Kao primer to je poveravanje poslova za donošenje posebnih programa zdravstvene zaštite za pojedine bolesti koje su, recimo, specifične za AP Vojvodinu. Tu je i odgovor našem kolegi Periću, ne u smislu da se one ne javljaju u drugim regijama, nego se zbog specifičnosti navika, ishrane i određenih drugih stvari mnogo češće javljaju na teritoriji AP Vojvodine.

Analizom zdravstvenog stanja od 2002. do 2004. godine utvrđeno je da se najčešće javljaju bolesti pluća, bolesti krvnih sudova, šećerna bolest i maligne bolesti i to je nešto što zahteva dugotrajno, skupo lečenje i vi morate da se borite protiv toga.

Na koji način? Tako što ćete učestvovati u osnivanju zdravstvenih ustanova koje će to da leče i da se brinu o tome, na taj način što ćete učestvovati u planu razvoja kadrova zdravstvenih radnika, što ćete preuzeti odgovornost za rad tih zdravstvenih ustanova, ali što je mnogo važnije, da ćete kroz akcije ranog otkrivanja i suzbijanja bolesti raditi na prevenciji i ranom otkrivanju toga.

Reći ću vam da je Izvršno veće, sa Pokrajinskim sekretarijatom, na osnovu takvih analiza donelo plan kojim se radi i finansiraju se projekti na ranom otkrivanju urođenih bolesti štitne žlezde kod male, novorođene dece i fenilketonurije, gde je kroz programe pregledano 100.000 dece i otkriveno 70 slučajeva, koji se pravovremenim lečenjem završavaju pravim rezultatom i ne ostavljaju invaliditet, koji bi inače bio prisutan i to je nešto što je za pohvalu.

Takođe, kroz rano otkrivanje plućnih bolesti kroz sistem fluorografisanja, rano otkrivanje šećerne bolesti, rano otkrivanje malignih bolesti kroz određene programe prevencije, gde je pregledano negde oko 6.000 žena pilot projektima, gde je otkriveno 248 slučajeva u stadijumu kada je moguće izlečenje - to su te praktične stvari koje pokazuju da, kada imate dobro organizovanu zdravstvenu službu, možete mnogo bolje to da radite zato što određeni projekti i planovi jesu pokrenuti na nivou Republike, ali još uvek nisu doživeli punu implementaciju.

Ono što je takođe važno, da onda možete da utičete da se veći deo procenta sredstava koja su namenjena zdravstvu uključuje u te preventivne programe.

Kao primer ću navesti da je u 2008. godini 21% sredstava zdravstva Vojvodine namenjeno za preventivne programe.

Sa ovakvim prenetim nadležnostima vi zaokružujete jedan sistem koji će biti efikasniji, jer možete da planirate, da radite, da analizirate i donosite zaključke. Duboko sam uveren da ovakav sistem zaslužuju i svi građani Srbije.

Treća stvar koja jeste specifična na neki način za Vojvodinu u smislu pitanja ostvarivanja prava nacionalnih manjina, ne zato što ta pitanja se ne ostvaruju i nisu regulisana u celoj Srbiji, nego zato što u Vojvodini dobro funkcioniše i dobro je uređen sistem koji reguliše pitanje ostvarivanja prava nacionalnih manjina u sferi – obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe jezika.

To je proizvod jedne duge tradicije, jednog iskustva koje postoji, poznavanja problema i specifičnosti nacionalnih zajednica. Ne sporim uopšte da to nije rešeno dobro drugde, ali prosto kao jedno iskustvo koje se može preneti i na osnovu koga se može dobro ustrojiti sistem i u drugim delovima naše zemlje.

Normalno, donošenjem zakona o nacionalnim savetima taj problem je sistemski rešen, na naše veliko zadovoljstvo, i to jeste osnov da se on rešava i u drugim regijama ove države, ali model, način rešavanja i praktična iskustva koje AP Vojvodina ima u tome jeste nešto kao resurs koji treba iskoristiti.

To su mali praktični odgovori na neka životna pitanja koja zaokupljuju svakodnevni život našeg građanina.

Velike odgovore na isprazna pitanja ostaviću ostalim akterima, a ono što želim da naglasim je da donošenjem ova dva zakona, kao član DS, kao član poslaničkog kluba ZES, sa zadovoljstvom ću u danu za glasanje podržati ova dva predloga i mislim da ćemo time napraviti jedan značajan korak u decentralizaciji naše države, kao načinu rešavanja boljeg života, a to je deo naših predizbornih obećanja koje ćemo i ispuniti.