Slažem se s vama, što bi rekli stari Rimljani dura lex sed lex, loš zakon ali zakon, tako da ako mislite da je loš Poslovnik...
Dakle, daleko od toga da sam mislio da je ovo tema o kojoj treba da pričaju pravnici. Ne daj bože. Ovo je tema o kojoj treba svi da pričaju. Prosto, to je logično i normalno. Mnogi delovi ovog zakona se odnose na oblasti gde su kompetenti ljudi različitih struka. Ali, vratili smo se oko onih tema referenduma, teritorije itd, pa se onda pokrenulo pitanje suverenosti, pravnog poretka, što su ipak neke teme o kojima treba da razgovaraju ljudi koji su na neki način kompetenti da o tome pričaju.
Sada, da ne bude da na neko pitanje ne želimo da odgovorimo, zaista smo se uzdržavali. Verujte, nikakva kalkulacija. Sedeli smo i slušali ceo dan. Bilo je tu rasprave između poslaničkih grupa. Na početku su govorili predsednici poslaničkih grupa itd. Uključili smo se u raspravu kada su se praktično iscrpli svi ti argumenti i treba da odgovorimo na njih. Nažalost ili na sreću našu, mislimo da je bilo vrlo malo valjanih argumenata.
Pomenuli ste član 137. koji se nalazi u ovom delu Ustava koji govori o državnoj upravi, poveravanju javnih ovlašćenja. Rekli ste da iz nekog razloga bežimo od tog člana.
Ne znam zašto bismo bežali od tog člana, koji kaže da je u interesu efikasnijeg, racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad.
Zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti RS autonomnoj pokrajini, jedinicima lokalne samouprave. Dalje se govori da se poveravanje poslova može izvršiti čak i pojedincima itd.
Dalje, u Ustavu, u član 178. kaže - Srbija može opet zakonom, to je ono što je po meni najvažnije ovde da svi znamo, poveravanje se uvek može izvršiti isključivo zakonom, odnosno opet Narodna skupština odlučuje o tome. Može se zakonom poveriti da autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave obavljaju pojedina, odnosno vrše pojedine nadležnosti iz nadležnosti RS. Republika Srbija iz korpusa svojih nadležnosti može zakonom poveriti i vršenje određenih poslova.
Moram da vam priznam da nisam razumeo šta je tu sporno. Sada pred sobom imamo jedan zakon i tim zakonom vršimo poveravanje određenih poslova državne uprave autonomnoj pokrajini. Pored toga, imamo i poslove koje, shodno odredbi ovog Ustava, spadaju u ono što bismo nazvali izvornim delokrugom autonomne pokrajine. To važi i za lokalnu samoupravu. Ništa ni više, ni manje. Niti je bilo šta sporno u samoj tehnici kako se to radi.
Samo kada je u pitanju lokalna samouprava, mislim iz krajnje praktičnih razloga, nismo Zakonom o lokalnoj samoupravi izvršili poveravanje pomenutih poslova. Čak i kada je vršeno, čekalo se da se sektorskim zakonima izvrši poveravanje, recimo, iz oblasti prosvete i zdravstva, a ovde bi bilo po mom dubokom uverenju skoro i nemoguće ili bi trajalo najmanje pet godina svaki pojedinačni zakon i vršiti poveravanje poslova. Na neki način, ovde je izvršena kodifikacija svih tih poverenih poslova, s tim što je ta numeracija otvorena i može se nastaviti dalje zakonima.
Zašto je to sporno? Zaista ne znam. Može da vam se ne sviđa pravno-tehnički, ali ne možete osporavati legitimitet takvog rešenja. Meni se inače sviđa. Imamo različite ukuse. Sviđa mi se ovaj pristup. Bilo bi katastrofalno vaditi sve iz pojedinačnih zakona.
Zamislite korisnike svega ovoga kako bi morali da se snalaze u šumi propisa. Sada, bar tog problema više niko nema. U ovim zakonima će moći vrlo jasno da se snađu u šumi tih propisa. Imam ovakav pristup i verujem u ovakav pristup. To je opet stvar nekog vašeg opredeljenja.
Mislim da je pristup koji vi zagovarate potpuno nemoguć. Bilo bi potrebno promeniti možda 50-60 zakona. To bi bila katastrofa, definitivno. Imamo različito mišljenje o tome, ali nije stvar legitimiteta, nije stvar razbijanja države, nije stvar svih onih optužbi koje su ovde iznošene.
Govorimo o različitom pristupu, da li ovo što je ovde napisano treba da bude u 16, 20 ili 30 zakona ili treba da bude u jednom zakonu.
Samo se tu, očigledno, razlikujemo. Meni je drago da se samo tu razlikujemo. Važno je da se u suštini uopšte ne razlikujemo. To je što se tiče toga, da ne bude da na to nismo hteli da odgovorimo.
Ostalo je jedno neodgovoreno pitanje. Kaže kolega - za poverene poslove mora da se obezbedi novac. Naravno. To je ustavna odrednica. Za svaki povereni posao obezbeđujete novac onome ko će da vrši taj posao umesto vas.
Imamo poveren posao državne uprave vođenje matičnih knjiga. Taj novac se obezbeđuje preko sredstava koji idu po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave.
Kada smo kod finansiranja lokalne samouprave, lokalna samouprava u Srbiji od 2000. godine naovamo iz godine u godinu ima veći procenat udela u BDP. Sada mislim da je dostiglo oko 2,4, ako se ne varam, bez smanjenja vanrednog, što svi sad štedimo.
Prema tome, rast bruto društvenog proizvoda je evidentan i to se vidi i u budžetima jedinica lokalne samouprave. Sama raspodela sredstava ide isključivo prema zakonu i tu su krajnje objektivizirani kriterijumi i to nije sporno i da se proveriti.
Spremni smo gospodin Čiplić i ja na svako pitanje konkretno da odgovaramo. Dalje ostaje dilema šta je to tako sporno u ovim tekstovima dok se morala da digne na neki način tolika tenzija - da ovo može da bude na neki način, ne daj bože, protiv države i protiv Ustava. I dalje ne mogu da dokučim šta je tu problem sa ovim tekstovima sa pozicije ustavnosti i zakonitosti.