Poštovano predsedništvo, kolege i koleginice narodni poslanici, verovatno ću, po ko zna koji put, ponoviti da ustavni osnov postoji u Ustavu Republike Srbije za donošenje ovakvog zakona, a to je u članovima 12, 97, 177, 178, 183. i 187.
Inače, napomenula bih da je povećanje nadležnosti nižih teritorijalnih jedinica, koje i dalje ostaju podređene višim upravnim instancama, u stvari decentralizacija. To je ono čemu se teži Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine.
Kao članica stranke G17 plus, koja se zalaže za decentralizaciju i ravnomerni regionalni razvoj, ukazala bih da će se poslanička grupa G17 plus pozitivno izjasniti u danu za glasanje. U svetu 95% demokratski ustrojenih država sačinjeno je od decentralizovanih jedinica, čiji se organi formiraju neposrednom i slobodno izraženom voljom građana ispoljenom na izborima. Decentralizacija je deo šireg procesa diferencijacije upravnih institucija i organizacija.
Iskustva prikupljena u državama na celoj planeti potvrdila su da decentralizacija pozitivno utiče na bolji život građana kroz političku stabilnost, obavljanje javnih službi, što dovodi do bržeg protoka informacija i lakšeg pribavljanja potrebnih dokumenata, jednakosti građana i jednakih startnih pozicija, o čemu je već govorio moj kolega Željko Ivanji, boljih ekonomskih prilika makroekonomske stabilnosti.
Ukoliko obratimo pažnju na Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, uvidećemo da se već u osnovnim odredbama govori o međuregionalnoj saradnji, da Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona, kao i to da AP Vojvodina zaključuje međuregionalne sporazume u okviru svojih nadležnosti, što svakako doprinosi ekonomskom napretku i unapređenju ostvarivanja ljudskih prava.
Takođe, u osnovnim odredbama se govori o teritoriji AP Vojvodine, koju čine teritorije jedinica lokalnih samouprava, u njenim geografskim oblastima Banat, Bačka i Srem, utvrđenih zakonom.
Naravno, kada spomenem svoj Banat, svoju Vojvodinu i svoju Republiku Srbiju, ne mogu da ne spomenem i da podsetim da se upravo u Banatu nalaze tri najnerazvijenije opštine, a to su Žitište, Nova Crnja i Plandište, i da svakako verujem da primenom već usvojenog Zakona o ravnomernom regionalnom razvoju, sprovođenjem pozitivnih mera iz ovog zakona i suštinskom decentralizacijom mogu u narednom periodu unaprediti svoj status.
Isto tako, sigurna sam da niko bolje od građana Žitišta ne poznaje interes opštine Žitište, da niko bolje od građana Kragujevca ili Niša ne poznaje te interese i da će oni uvek znati da odluče šta je najbolje.
U predlogu ovog zakona uređena su pitanja od pokrajinskog značaja u sledećim oblastima: prostorno planiranje i razvoj, poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, lov, ribolov, turizam, ugostiteljstvo, banje i lečilišta, zaštita životne sredine, industrija i zanatstvo, drumski, rečni i železnički saobraćaj i uređivanje puteva, priređivanje sajmova i drugih privrednih manifestacija, prosveta, sport, kultura, zdravstvena i socijalna zaštita, javno informisanje, nauka i tehnološki razvoj, zapošljavanje privrede i privatizacija, rudarstvo i energetika, lokalna samouprava, ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava.
Posebno bih ukazala na tačku 15) u članu 10, u kojoj AP Vojvodina, preko svojih organa - razvija administrativne kapacitete pokrajinske uprave i lokalne samouprave, s ciljem korišćenja strukturnih i kohezionih fondova EU.
Zašto sam ukazala na pomenuti član? Zato što su u velikoj meri dobri rezultati decentralizacije vezani za unutrašnje kapacitete administracije na lokalnom nivou i njenu osposobljenost da sprovodi reformske mere.
Reformske mere, kao mere koje građanima pružaju i omogućavaju bolje uslove za život, mogućnost su da se brže dođe do potrebnih dokumenata i informacija.
Usvajanje ovog zakona svakako predstavlja još jedan od koraka ka decentralizaciji Srbije. Svi se sećamo da je ove godine usvojen i Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju, da je u skladu sa pomenutim zakonom Republika Srbija podeljena na statističke regione, a naravno u skladu sa nomenklaturom statističkih teritorijalnih jedinica, što je svakako jedan od osnovnih koraka ka decentralizaciji i stvaranju uslova za bolji život svih nas.
Ne mogu da ne spomenem da se sama stranka G17 plus zalagala za Vojvodinu kao evropsku regiju evropske Srbije, što predstavlja jedan model za dalji razvoj kako Vojvodine kao regije, tako i razvoj Republike Srbije kao decentralizovane države.
Jedno društvo svoj puni doprinos tranzicionim procesima mora pružiti, naročito u domenu poštovanja ljudskih i manjinskih prava, razvijanja tolerancije u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj zajednici, negovanje različitosti, poštovanja tradicije, kulture i običaja svih nacionalnih zajednica koje žive u njoj, razvijanja dobrosusedskih odnosa i međuregionalne i prekogranične saradnje, razvijanja lokalne samouprave, sa ciljem stvaranja modernih, dobro organizovanih i ekonomski jakih lokalnih zajednica, transformaciji i razvoja ukupne privrede i poljoprivrede, prema specifičnostima samih regiona, uz poštovanje slobode pojedinaca. Sve ovo su svakako principi za koje se zalaže i sama stranka G17 plus.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno šest minuta i 30 sekundi. Reč ima narodni poslanik Gojko Radić, a posle njega narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravni okvir za donošenje zakona o prenosu nadležnosti AP Vojvodine i statuta AP Vojvodine su odredbe Ustava Republike Srbije od člana 176. do 187, gde je predviđeno da su autonomne pokrajine nadležne samo za pitanja koja se na svrsishodan način mogu ostvariti unutar autonomije pokrajine, a u kojima nije nadležna Republika.
Istorija AP Vojvodine ili, kako se u ne tako davnoj prošlosti zvala, Vojvodstvo Srpsko, danas se namerno marginalizuje i namerno ne potencira. Aktuelni manjinski član vladajuće koalicije Vojvodinu je nazvao ratnim plenom Srbije.
Sasvim suprotno od toga, osnovna je vekovna borba srpskog i drugog slovenskog življa, pre svega bunjevačkog, da se ujedini sa Srbijom, a što je krunisano i ujedinjenjem u Skupštini 1918. godine u Novom Sadu. Zato zakon o Vojvodini mora voditi računa o tim težnjama, kao i da iskaže specifičnosti ovog područja, a sve u cilju boljeg ekonomskog, kulturnog i uopšte razvoja društva i života svih građana koji žive u Vojvodini.
Da li predlog ovog zakona Vojvodine pruža pretpostavke za bolji život njenih građana u sastavu Republike Srbije? Naravno da ne, već pojam autonomije Pokrajine definiše Ustav kao autonomnu teritorije zajednice određene Ustavom.
Predlog statuta van tog okvira pokušava odrediti kao regiju, sa elementima državotvornosti unutar države Republike Srbije, a Republika Srbija ima isključivo međunarodni pravni suverenitet i subjektivitet.
Shodno Ustavu, kao jedinstvena država može pristupiti međunarodnim institucijama i organizacijama, kao što je EU ili druge.
Predloženim statutom odnosno zakonom Vojvodine ista još nema samo članstvo u UN, a može kao regija pristupati maltene svim međudržavnim i međunarodnim institucijama i zaključiti međunarodne ugovore, što je suprotno članu 181. Ustava Republike Srbije.
Predlog statuta, u kome je predviđeno da Vojvodina predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturno-civilizacijskog i ekonomsko-geografskog prostora srednje Evrope, pokušava stvaranje koncepta Dunavske monarhije, idejnog tvorca Ota Fon Habzburga, i restituciju Austrougarske monarhije, kojoj se pridodaju još i Švajcarska, Lihtenštajn, Njemačka i Poljska.
Ovako određenje u predlogu statuta odnosno u zakonskom prenosu nadležnosti proizilazi da je bolje bilo kakva integracija Dunavske monarhije, samo da se AP Vojvodina izmesti iz suvereniteta Republike Srbije.
Ovo ne samo da je protivustavno, nego se i protivi zdravom razumu. Predstavnici vladajuće većine uopšte ne vode računa da je statut AP Vojvodine podzakonski akt koji ne može biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i mora biti u suglasnosti sa zakonom Republike Srbije.
Oni, bez obzira na posledice usvajanja ovog statuta tj. prenosa nadležnosti, koji je rascijepni klin u tkivu državi Srbiji, kada je danas jedno takvo sečivo već duboko prodrlo u državno-teritorijalno tkivo Republike Srbije u području AP Kosova i Metohije, a čija se klica krila u komunističkom Ustavu SFRJ iz 1974. godine, jer je dao sve elemente državnosti socijalističkim autonomnim pokrajinama.
Predlagači ovakvog statuta i prenosa nadležnosti pokušavaju ispuniti ko zna kakva tajna predizborna obećanja. Često imaginarnim odredbama statuta pokušavaju zamagliti restituciju Ustava SFRJ iz 1974. godine. U pogledu pravnog položaja AP Vojvodine gde je to vidljivo? Pa, u članu 3. predloga statuta Vojvofine, koji definiše da se sastoji od geografskih oblasti Bačke, Banata i Srema, što je u totalnoj suprotnosti sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, u kome je propisano da se teritorija AP Vojvodine sastoji od taksativno nabrojanih teritorijalnih opština.
Brojni članovi predloženog statuta moraju se izmeniti jer trpe kritiku unošenja elemenata države u autonomiju. Tako, na primer, u članu 9. se predlaže simbol AP Vojvodine grb i zastava, koji ne odražavaju pripadnost pokrajine Republici Srbiji. Ista konstatacija neodrživosti odnosila bi se i na član 10. statuta, definicije Novog Sada kao glavnog grada, da u zadnjem momentu nije preformulisana.
Protivustavna i protivzakonita je odredba člana 17. predloženog statuta, koja predviđa Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti, jer odredbe člana 183. Ustava, gde su taksativno pobrojana pitanja koja imaju pokrajinski značaj, nigde ne predviđaju utvrđivanje nauke i kulture kao delatnosti prenetih u nadležnost AP Vojvodine.
Sporne su nadalje odredbe kojima se predviđa da pokrajina određuje svoju imovinu, jer se pokrajinska imovina i lokalnih samouprava utvrđuju isključivo zakonom.
U Predlogu se govori o položaju nacionalnih zajednica, koje Ustav ne poznaje, već poznaje pojam nacionalnih manjina, te se na ovaj način pokušava uneti element nacionalnih manjina kao elementa konstitutivnosti pokrajine.
Član 26. predloga, koji utvrđuje jezik u službenoj upotrebi, pored srpskog jezika i ćiriličnog pisma, utvrđuje i primenu latiničnog pisma, koje Ustav ne poznaje.
Posebno je interesantan član 28. koji uvodi stalnu mešovitu komisiju sastavljenu od predstavnika organa Republike Srbije i AP Vojvodine.
PREDSEDAVAJUĆA Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vaše poslaničke grupe je iskorišćeno. Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zbog principa na kojima je formirana ova Vlada, po proceni poslanika SPO, našeg konstruktivnog pristupa svim pitanjima koja će unaprediti položaj naših građana u našoj zemlji i otvoriti nove perspektive za naše društvo, želim da kažem da će poslanici SPO, kao desna strana liste ZES, u danu za glasanje podržati zakon o potvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Izuzev onoga što je bila politička demagogija, mislim da smo danas čuli dosta značajne i pravne i političke argumentacija po pitanju sveopšte i sveobuhvatne decentralizacije zemlje, ali i mnogo demagogije i zaista veoma političkih poruka koje imaju cilj da unesu zabunu među građane Srbije, i to tezama da se stvara država u državi, da je ovo najava secesionizma i da i mi iz SPO, kao prosvećeni nacionalisti, razbijamo vlastitu državu.
Vlastita država se razbija na brojne načine. Vlastita država se razbija i nerazumevanjem vremena u kome se društvo nalazi, nerazumevanjem onoga šta se dešava svetu i životom mimo sveta. Veliki znak pitanja je postavljen od strane pre svega opozicionih stranaka zašto bi Vojvodina, sa svojom pokrajinskom autonomijom ili regijom, kako se ovde u predloženom tekstu naziva, zaključivala međuregionalne i međudržavne sporazume.
Deklaracija o regionalizmu u Evropi od Skupštine evropskih regiona je usvojena 1996. godine i tada je u zemljama EU bilo negde oko 300 regiona u kojima je živelo negde oko 400 miliona stanovnika. Danas je, gospodo, 2009. godina, 13 godina posle usvajanja ove deklaracije.
Nažalost, ono što je dobro u zemljama EU nije doprlo do mnogih narodnih predstavnika i oni danas pokušavaju da zbune javnost u Srbiji tezama da, eto, ko ide ka regionalizmu, on ide i ka cepanju države. Ne znam da je jedna jedina zemlja koja je krenula putem stvaranja regija, koje imaju izvanrednu međuregionalnu, međunarodnu saradnju na brojnim poljima, ne znam da se jedna jedina regija, navedite mi primer, otcepila od sopstvene države. Ne, desilo se nešto suprotno.
Te regije su uspostavile izvanrednu i ekonomsku, i kulturnu, i sportsku, i naučnu i svekoliku saradnju. Države EU i njihove regije ujednačenog su ekonomskog razvoja. Kada pređete iz regije u regiju nemate utisak, kao ovde u našoj zemlji kada pređete iz opštine u opštinu, da ste prešli iz države u državu, da ste otišli sa planete na planetu.
Ako odete u istočnu Srbiju ili na jug Srbije, u velikoj meri i u centralnu Srbiju, a da ne pričam o staroj Raškoj, postoje i područja Vojvodine sa demografskim pražnjenjem i područja u kojima, skoro sam prolazio putem Boljevac-Knjaževac, postoje napuštena sela, gde iz domova ljudi, koji su nekada tu živeli, izbija trnje, koprive i stabla. Imate utisak da je život stao.
Ali, postoji nešto, i dobro je da su danas predstavnici Vlade to obećali srpskoj javnosti, a mislim da su obećali i SPO i bez obzira što smo deo vladajuće većine držaćemo ih za to obećanje, obećali su da je ovo početak, uz zakon koji smo usvojili pre nekoliko meseci, sveobuhvatne decentralizacije zemlje.
Mi iz SPO smo ubeđeni da je zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine donet u sklopu ostalih pravnih dokumenata koji uređuju sveobuhvatnu i suštinsku decentralizaciju zemlje, da danas mnoge debate, koje su imale puno osnova, ne bi imale svoj osnov.
Naime, sa puno razloga se može reći, uvažavajući apsolutno neophodnu nužnost da Vojvodina dobije svoje nadležnosti, ovlašćenja centralne vlasti spuste na pokrajinski nivo u svim segmentima u kojima je to zakon uredio, zašto se ne ide u proces decentralizacije sveobuhvatne i zašto i građani Šumadije, odakle dolazim, nemaju svoju šumadijsku razvojnu banku, zašto nemaju glavni administrativni centar, zašto se cela država tako ne uredi?
Mi iz SPO smo insistirali i nekoliko puta postavljali pitanje Vladi, u kojoj učestvujemo, kada ćemo ući ozbiljno u taj sveobuhvatan proces? Političke stranke iz Vojvodine pre svega su se dobro organizovale.
Vojvodina je evropska lokomotiva Srbije, ona u mnogo čemu treba da bude uzor ostatku Srbije, zato što je bogata, zato što je u velikoj meri bolje organizovana i što je svest i upornost u ostvarivanju svojih prava za decentralizaciju rezultiralo jednim ovakvim zakonom.
Mislimo da Vlada ne treba da predlaže zakone samo pod tom vrstom i pozitivnih političkih pritisaka, već da taj proces treba da krene iz same Vlade RS, ne zbog stranačkog pitanja i našeg programa vezano za decentralizaciju cele Srbije, već zbog toga što kada uđemo u taj sveobuhvatni proces, verujte, za mnoge krajeve može biti kasno.
Srbija je danas dramatično u teškom položaju. U zemljama EU kada je stepen razvijenosti regiona jedan prema dva pale se sva crvena svetla, pale se alarmi. Kod nas je stepen neravnomernog razvoja, po nekim pokazateljima jedan prema 15, što zvanično priznaje Ministarstvo, a po nekim pokazateljima čak jedan prema 21.
U svakom slučaju, stepen nerazvijenosti regiona u Srbiji je ubedljivo najnegativniji u celoj Evropi. Zbog toga verujem, ne samo da zreli svest i dobro je da su danas ministri vladajuće koalicije izrazili jasnu političku volju da se uđe u sveobuhvatan proces decentralizacije zemlje. Nisam, kao diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom, video nijednu odredbu koja je antiustavna.
Naravno da je tu bilo mnogo manipulacija pravno-političkih i da je činjenice da Ustav daje samo smernice za donošenje zakona koji će urediti detaljnije neku oblast, ako bi tražili da Ustav predvidi sve ono što treba da predvidi neki zakon, onda bi Ustav morao da ima nekoliko hiljada stranica i ne bi bio Ustav. Zato uvek možete manipulacijom reći da nešto što nije predviđeno u Ustavu, a postoji u zakonu, da je protivustavno.
Naravno, mi kao desna strana ZES nikada ne bismo glasali za jednu jedinu odredbu koja je protivustavna i naravno da mislim da i u samoj Vojvodini, posle prenošenja nadležnosti i usvajanja ovog zakona, treba stvoriti regione po tradicionalnoj podeli koja postoji. To su Bački, Sremski i Banatski region i posle toga, kada se formira taj srednji nivo vlasti, onda treba povećati i nadležnosti lokalnih samouprava.
Tek tada kada cela Srbija bude podeljena, pre rata su umesto regiona to bile banovine, Leskovac, koji su tada zvali srpski Mančester, imao je 35 opština, tada možemo ući u proces formiranja i novih opština, povećavanja nadležnosti opština i regiona, a centralna vlast ne treba da bude onakva kakvu je doživljavaju ljudi, odnosno kolege koje su danas iznele stav da samo sa jednom čvrstom rukom iz jednog centra treba da se upravlja celokupnim životom u Srbiji. Ne mislimo da je to tako. Tako je bilo samo u vreme diktatura i to nikada nije moglo da izađe na dobro.
Ono što je Evropa danas i principi EU je uravnotežen, izbalansiran, policentričan, ujednačen regionalni razvoj. SPO želi da vidi takvu Srbiju.
U danu za glasanje ćemo glasati za ovaj zakon. Bez obzira što smo deo vladajuće većine, verujte nam bićemo uporni u tome da se decentralizuje cela država.

Deset minuta i 45 sekundi je iskorišćeno od  vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros je u izuzetno nadahnutom dvominutnom izlaganju predsednik Vlade Mirko Cvetković rekao da ovaj predlog zakona, između ostalog, AP Vojvodini poverava znatno veći broj nadležnosti iz okvira delokruga republičkih organa nego što je to do sada bio slučaj. Ovo piše i u obrazloženju zakona, ali ovo nije istina.
Najpre, nije tačno da se ovde radi o poveravanju određenih nadležnosti, s jedne strane. S druge strane, ovaj zakon se jasno i glasno zove zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, i to je ono što danas pokušavamo ceo dan, i u onom kratkom periodu dok su ministri ovde bili pred TV kamerama aktivni, što smo pokušali u komunikaciji s njima da im objasnimo, i razumeli su oni to, naravno, ali su se pravili da ne razumeju.
I predsednik Vlade i ministri nisu nikako hteli da priznaju, a mi srpski radikali tvrdimo i svim kolegama koji su govorili, koji kažu da ne vide gde je ovaj zakon i sutra statut u suprotnosti sa Ustavom RS. Moguće je i da neke kolege koje učestvuju u radu da su ovo ovlaš pročitali i da se nisu suviše udubili.
Pročitaću još jedanput, pre svega radi stenograma, možda i radi javnosti, ako neko u neko doba bude gledao nastavak ove sednice, ali u svakom slučaju zbog činjenice da je ovo istorijska sednica, mi smo savremenici u poslednjih 10 godina razbijanja jedne države, pa druge države, pa otcepljenja CG, pa svega ovoga što se dešava, okupacije 15% teritorije Srbije na KiM i zato mislimo da je dobro, nadamo se, daće bog, preživećemo i doživećemo i neko vreme.
Ali, ne daj bože da se obistini ono što ovaj zakon predviđa i što ovaj statut predviđa, ali plašimo se da hoće i zato mislimo da je dobro da kažemo, da iznesemo stavove SRS, a dobro je i da drugi iznose svoje stavove i da nas ubeđuju u nešto u šta i sami ne veruju.
Dakle, ovaj predlog zakona nije u skladu sa čl. 1, 2, 4, 8, 9, 137, 179, 182, 183, 185. Ustava RS.
Osim toga, i ovaj zakon i sutra statut, odnosno Predlog zakona narodni poslanici u ovom parlamentu dobili su i po prilično je besmislena ova rasprava zato što narodni poslanici ništa ne mogu da promene u ovoj tekstu zakona.
Zašto? Zato što smo mi ovo dobili po principu uzmi ili ostavi. Jer, mi mislimo da ovaj zakon uopšte nije mogao da dođe na dnevni red i nije mogao i ne može da se donese, a objasniću kasnije zbog čega. Čak kad bi ovaj zakon bio moguć i kad bi imao ustavni osnov, onda je redosled morao da bude potpuno drugačiji.
Morao je da bude donet ovaj zakon, pa da on bude objavljen u Službenom glasniku, pa da on stupi na snagu, pa da se nakon toga donosi predlog statuta, koji bi bio u skladu sa tim zakonom, koji su narodni poslanici u parlamentu Republike Srbije usvojili.
Šta mi imamo danas? Imamo Predlog zakona i Predlog statuta po drugi put, kao usklađen sa Predlogom zakona. Pitanje je koliko i naravno videćemo sutra u raspravi, pokazaćemo da zapravo nije. Kada biste i hteli, kada bi hteli predstavnici Vlade, koji su odsutni naravno, i kada bi hteli predstavnici skupštinske većine u danu za glasanje da glasaju za neke amandmane, koji su podneti na ovaj zakon, to jednostavno ne smeju da urade - zato što bi svaka promena ovog zakona zahtevala promenu Predloga statuta.
Statut je već jedanput, mimo Poslovnika Skupštine AP Vojvodine, menjan, jer je prosto neverovatno, nema sad ministra Markovića da pokaže pravničko znanje i da ga pitam - gde je video mogućnost da jedanput prosleđen Predlog statuta Narodnoj skupštini, pre nego što ga Skupština pregleda, da neko može da kaže: vrati moje krpice, neću više da se igram, pa taj statut nestane negde između Beograda i Novog Sada, pa se onda pojavi neki novi tekst statuta i to, bože moj, sa pravno-tehničkom redakcijom.
Prvo, pravno-tehničku redakciju nikada ne može da radi parlament. To radi nadležni odbor - da. Drugo, pravno-tehnička redakcija ne može biti pitanje - da li postoji Vojvođanska akademija nauka i umetnosti ili ne postoji? Pravno-tehničko pitanje ne može biti - da li je Novi Sad glavni grad ili nije? Pravno-tehnička redakcija ne može da bude - da li će na poseban način u Vojvodini da se polažu pravosudni ispiti itd?
Dakle, radi se o tome da ste ovo vi, iz režima, predstavnici Vlade, pre svega predstavnici režima, da su ovo zbrljavili navrat-nanos, zato što vas teraju ovi vaši prijatelji iz EU, verovatno i Jelko Kacin, onaj što vas je pozdravio sa merdita, verovatno je i on intervenisao da se požurite sa ovim zakonom. Onda ste vi to, daj otaljaće se to, uradiće se, izglasaće se, imate skupštinsku većinu, imate još i LDP da vam u tome pomogne, kada je ovaj zakon u pitanju i baš vas briga - kakve će biti posledice ovog zakona. Nas srpske radikale i te kako briga i mi zato želimo da skrenemo pažnju na neke najkarakterističnije članove ovog zakona. Da sam u pravu, kada sam malopre rekla da je ovo samo reda radi i da je ovo već završena stvar i da ne može da se menja, dokaz je član 88. ovog predloga zakona.
Član 88, mislim da ovakva formulacija i ovakva norma ne postoji ni u jednom jedinom zakonu, otkako se pišu zakoni bilo gde na zemaljskoj kugli, kaže: "Nadležni republički organi dužni su da preduzmu sve neophodne mere, uključujući i obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava radi preuzimanja novih nadležnosti AP Vojvodine, utvrđenih ovim zakonom najkasnije do početka primene ovog zakona".
Ljudi moji, i oni koji nisu pravnici, a pravnicima je valjda potpuno jasno, a i oni koji to nisu - da li možete da privede mozgu ovu formulaciju - da neko kaže da mora sve da se pripremi za primenu nekog zakona koji je tek pre koliko dana, 6. novembra, tek pre 18 dana došao u parlament na razmatranje i danas se tek raspravlja? Dakle, neverovatno.
U skladu sa ovim zakonom Bojan Pajtić je i formirao Razvojnu banku Vojvodine, u skladu sa predlogom, a suprotno Ustavu Republike Srbije, to je ona Metals banka. Govorila sam pre neki dan o gospodinu Stevanu Šogorovu, koji je član upravnog odbora te Metals banke, a poznat je po onoj aferi - što je njegova ćerka Jelena vlasnik fakulteta, a mama Mira, njegova žena je državnu imovinu, inače pod zaštitom, spomenik, Zavoda za zaštitu kulture, dala je ćerki za otvaranje fakulteta.
Tata Stevan je bio u komisiji za akreditaciju, kada je ćerka Jelena dobila dozvolu za rad tog njenog fakulteta. Njega sada pominjem zato što je on takođe i u ovoj nekoj komisiji, savetu ili kako se to zove, vezano za regionalizaciju, gde su između ostalih i Gordana Čomić i Boško Ristić - čitala sam to pre neki dan.
Dakle, taj gospodin Šogorov je u Upravnom odboru banke koja nikako nije mogla da bude formirana na osnovu Ustava, a evo i ovaj zakon još uvek je nije predvideo.
Koji su karakteristični članovi ovog zakona? Naravno, član 3. koji govori o međuregionalnoj saradnji, član 4. koji kaže da teritoriju AP Vojvodine čite teritorije jedinica lokalnih samouprava, u njenim geografskim oblastima - Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom. Sada vi ceo dan pričate i ministri nas ubeđuju da ovde nema nikakve suštinske regionalizacije, da ovde nema nikakvih predradnji za neko eventualno, ne daj bože, buduće otcepljenje, za neke secesionističke ideje. Naravno da ima.
Da li može neko da nam objasni, naravno nema nikog iz Vlade - šta je u ovom slučaju i gde će u ovom slučaju biti lokalna samouprava opštine Zemun, opštine Surčin? Da li će to biti deo Novog Beograd, deo Palilule, Ovča, Borča, Krnjača? To je Banat, a ovo drugo je Srem. Da li to znači da vi pravite nekakav region, kakav je bio ideal od Ante Starčevića do Franje Tuđmana? Nažalost, liči na to.
Grad Novi Sad, ovo je interesantno, predstavnici SPS-a su pokušali, ne danas već pre, u javnosti da objasne - kako su oni spasili Vojvodinu, odnosno građane koji žive na teritoriji AP Vojvodine, zato što Novi Sad nije glavni grad, nego je administrativni centar. To jednostavno nije tačno i to građani moraju da znaju. Grad Novi Sad je "glavni, administrativni centar i sedište organa AP Vojvodine". Ovo je igra reči i očigledno je da se ovde ništa nije promenilo.
Ovde imate član 6. koji govori o zaštiti pokrajinskih poslanika i drugih funkcionera. To je nešto potpuno nebitno i nešto što je regulisano ustavom i zakonom, izbornim zakonima.
Danas je ministar prosvete govorio da postoji Prosvetni savet na nivou Republike Srbije, da je on regulisan zakonom itd. i to je sve tačno, ali onda ostaje pitanje - šta će ova glava 11. koja govori o prosveti, koja govori o predškolskom, osnovnom obrazovanju, koja govori o prosvetnom savetu koji daje mišljenje u postupku donošenja nastavnih planova i programa na teritoriji AP Vojvodine.
Imali smo skoro slučaj kad je bio ovaj raspust, pa produžen na teritoriji cele Srbije, osim na teritoriji AP Vojvodine, vezano za ovaj grip koji je bio aktuelan ili je i sada, ne znam. Kaže - AP Vojvodina obrazuje komisije i organizuje polaganje ispita za licencu za nastavnike, za vaspitače i stručne saradnike.
Šta ovo znači, odnosno ovo isto se odnosi i na polaganje pravosudnog ispita i na polaganje stručnog ispita za rad u državnim organima? Danas je ministar Marković rekao - ako to nekome liči na separatizam, onda svaka čast.
Pitam da li ovo znači, izvinite kao pravnik to tako tumačim, da neko ko položi stručni ispit u Beogradu ili položi pravosudni ispit na Pravnom fakultetu u Beogradu, on ne može da bude sudija na teritoriji AP Vojvodina?
Gospođo Čomić, ne morate da pravite takve face, to ovde piše. Kao što neko položi pravosudni ispit na teritoriji AP Vojvodine, te ne može biti sudija u ostalom delu Republike Srbije. To ovde piše i to je ono na šta mi skrećemo pažnju.
Predvideli ste sanitarni nadzor. To je povereni posao koji se reguliše članom 137. Ustava RS, o kojem su danas ministri izbegavali da govore. Da, povereni poslovi na osnovu člana 137. Ustava Republike Srbije su mogući, postoje od 1990. godine, od tog Ustava u Srbiji, primenjuju se i regulišu se različitim zakonima.
Neustavno je, nemoguće po ovom članu da se, kako je rekao ministar Marković, izvrši kodifikacija. Bolje bi mu bilo da se potrudi da se izvrši kodifikacija krivičnog zakonodavstva, a ovo nije predmet, ne može biti predmet kodifikacije.
Zato mi srpski radikali tvrdimo da je ovo neustavan zakon i da će ovaj zakon i statut, o kojem se sutra govori, stvoriti mogućnost da građani Republike Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine dođu u situaciju da će neke usijane glave, na osnovu zakona koji ćete vi ovde da usvojite, na osnovu statuta koji ćete vi ovde da usvojite, da za nekoliko godina dođu u situaciju da nekom padne na pamet da ih otcepi od Srbije.
Ovaj zakon je pravni okvir za državnost. Ovaj zakon, rekla sam i jutros, od petka, kad planirate ovo da usvojite, znači da će od petka AP Vojvodina biti država u državi Srbiji. To je po mišljenju i stavu SRS nedopustivo, neustavno. Onaj ko se odluči da ovo brani jednog dana moraće da odgovara i pred Krivičnim sudom, i pred krivičnim većem, a pre svega i više od svega, pred građanima Srbije, pred istorijom Srbije.

Iskorišćeno je 16 minuta vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, moram da primetim da ova sednica nije regularna. Vi znate član 87...

Narodni poslaniče, taj član je već davan kao primer da je kršen i rečeno je da nije. Nemojte da zloupotrebljavate pravo na član 8...
(Dragan Todorović, sa mesta: Gde su ministri? )
Narodni poslanici Vjerica Radeta i Dragan Todorović dobacuju. Upozoravam vas da je to ...
(Dragan Todorović, sa mesta: Ne dobacujemo, pitamo najpristojnije.)
Ne, dobacujete narodni poslaniče i to je razlog za izricanje mere opomene.
Ovim putem vas upozoravam da se to ne čini, kao i da se ne zloupotrebljava pravo koje se daje na osnovu člana 100. stav 1.
Način da se zajedničkim radom ova sednica u skladu sa Poslovnikom odvija je da svi na tome sarađujemo, ali ako mislimo da je sloboda date reči i zloupotreba date reči, onda pogrešno tumačimo Poslovnik, što je nedopustivo.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, posle njega narodni poslanik Sreto Perić, pa narodni poslanik Boško Ristić.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo, mi danas ceo dan...