Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade. Vlada nas je obavestila, gospođo Čomić, da je u Narodnoj skupštini po ovom predlogu zakona zastupaju svi ministri.
Aktuelna Vlada Republike Srbije ima 25 ministara. Prosto je neverovatno da od 25 ministara ne može da se nađe nijedan da prisustvuje sednici Narodne skupštine kada se raspravlja ovako delikatan predlog zakona koji je, kao što vidite valjda, izazvao tolike polemike.
Sada se postavlja pitanja smisla ove rasprave. TV prenos će biti prekinut za koji minut. Verovatno će biti odložen prenos u neke sitne sate. Predstavnika Vlade nema. Kakva je svrha našeg daljeg rada? S kime mi ovde da polemišemo? Ko da nam daje odgovore na pitanja?
Ministri su nas danas ceo dan ubeđivali – nećemo mi da otcepimo Vojvodinu „majke mi mile“. Juče ste rekli – radimo do 19.00 zbog poslanika koji putuju. Danas to više ne važi. Na banalnoj stvari ne možemo da vam verujemo. Ko sutra da vam veruje da iz ovoga neće da se izrodi nova država?
Molim vas, gospođo Čomić, bruka i sramota za Narodnu skupštinu da od 25 članova Vlade ne može da se nađe nijedan, da makar sedi ovde. Dovedite onog ministra bez portfelja. Makar neka on sedi ovde. Neka glumi dekor. Neka glumi da u Srbiji postoji Vlada, da postoji organizovana državna vlast.
Ovako, apsolutno nema nikog. Nema svrhe ova sednica. Ovo je ismevanje građana Srbije. Ovo je ismevanje svima onima koji očekuju da će na ovoj sednici da se desi nešto krupno. I hoće. Ovo uopšte nisu banalne stvari. Vi hoćete da ih banalizujete, da kažete – ma, evo ovi zli, pokvareni…

Dva minuta, zahvaljujem. Nema povrede Poslovnika. Svaki predstavnik Vlade ima pravo na izlazak i na ulazak, i u toku ove sednice, i u toku bilo koje sednice.
Narodni poslanik Nebojša Ranđelović ima pravo na repliku.
Krug replika za koji ste bili prijavljeni je završen, pošto je očigledno da se tema ne koristi za replike, nego za zloupotrebu prava na repliku.
Narodni poslanik Nebojša Ranđelović ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, odustajem  od prava na repliku. Obrazloženje zašto sam odustao od prava na repliku daću kada bude moje redovno izlaganje..

Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić želi da govori o povredi Poslovnika.

Da, gospođo Čomić, vi ste prekršili i etiku i Poslovnik. Vi ste mene prozvali u sklopu onih poslanika koji su se prijavili za krug replika i rekli ste da nema potrebe ponovo da se prijavljujem i sat vremena strpljivo čekam na svoj red, da biste mi vi sada rekli da nemam pravo na repliku.
Dobro, kad vi govorite istinu, odnosno kada se vi pridržavate Poslovnika, a kada ne? Molim vas, zaista vas pre svega pozivam na ono osnovno moralno što imate u sebi, da sad priznate svima o čemu se tu radi?
Da li ne želite da me čujete ili imate neke dvostruke, trostruke aršine? Šta treba da radim, da izujem cipelu da vas gađam, da bih skrenula pažnju na sebe ili da stisnem ovo dugme?
Ako treba da izujem cipelu, recite mi, i to ću da uradim.

Zahvaljujem. Nemate pravo na repliku.
Rekla sam jasno - davanje prava na repliku je diskreciono ovlašćenje predsedavajućeg. Očigledno je u toku sednice da su iscrpljeni svi razlozi za davanje bilo koje replike i da je nastupila zloupotreba prava.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, po prijavama za reč u raspravi. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, zahvaljujem na datoj reči.
Odustao sam od korišćenja prava na repliku zato što sam stekao utisak da bih time učestvovao u nečemu što mi na neki način liči na komediju apsurda.
U tome nisam želeo da učestvujem i zato sam odustao od replike. Ono što se zove razgovor i diskusija o temi pokušaću da svedem na osam minuta, koliko je mojoj poslaničkoj grupi preostalo.
Pre toga bi postavio par pitanja. Najpre, kako da polemišem sa predstavnicima Vlade kojih ovde nema? Održali su nam kraće predavanje iz teorije prava uopšte i iz teorije ustavnog prava. Onda su pokupili svoje torbe i otišli. Ima ovde nas koji se takođe pomalo razumemo u pravo. Ima nas koji smo i profesori pravnih fakulteta. Osnovni je red bio, ako nam ministri drže takvo predavanje, da sačekaju da čuju protivargumente. Njih nema.
Voleo bih da dobijem objašnjenje kako da se o jednoj ovako važnoj temi razgovara bez prisustva predstavnika Vlade? To je po meni ponižavanje ovog zakonodavnog tela i svih nas koji smo strpljivo čekali da dobijemo reč.
U tzv. neki vole to da zovu "prajm tajm" umeli su da se javljaju za repliku posle svakog poslanika. Sada kada prestaje TV prenos njih ovde nema. Kako to drugačije da shvatimo, nego na onaj način o kome sam maločas govorio?
Ministar Marković je tražio da raspravu vratimo u okvire prava. Kako s njim sada da razgovaram kad on nije tu? Zahvaljujem, kolega Martinoviću, može i SMS-om, ali to izlazi iz okvira pravila rasprave u ovom visokom domu.
Sa zadovoljstvom ću da diskusiju vratim u okvire prava i u ono o čemu je govorio gospodin ministar, a zove se legitimnost i ustavnost. Neću imati dovoljno vremena da svima postavim sva pitanja koja sam želeo.
Govorimo o nečemu što proizilazi iz Ustava Republike Srbije, a o tom Ustavu su davani kvalifikativi ovde, koji se zovu legitimnost i ustavnost. Hajde sada da se pogledamo svi u oči i da prvo pitamo - šta je legitimnost?
Taj ustav je donet na jedan krajnje nelegitiman način, uz neregularan referendum. Ajde neka neko ovde ustane i neka argumentovano kaže da je referendum bio regularan. Trajao je 48 sati, uz flagrantno kršenje prava onih koji su bili protiv Ustava, jer su kada je referendum doveden u situaciju da će zbog izlaznosti da propadne, svi mogući državni funkcioneri i svi lideri opozicionih partija, koji su učestvovali i u toj komediji, zvali su građane kršeći sva moguća referendumska pravila da izađu i glasaju, a potom su organizovali i referendumsku krađu.
Toliko o legitimitetu. Sada, kakav je taj ustav koji je donesen na takav način. Hajde svi oni koji su bili za taj ustav, izvinjavam se mojim kolegama iz LDP, mi smo vodili antiustavnu kampanju, jer smo i tad rekli da je loš, vidim sada imamo sve više istomišljenika ovde koji su bili za taj ustav i sad odjednom više nisu za njega, nego se i oni slažu da je loš, hajde neka mi tvorci, pisci Ustava kažu da Ustav nije antinomičan, da nije neprimenljiv i da je po mnogo čemu šupalj i loš.
Hajde neka mi neko izvede bilo kakav pravnički dokaz da, recimo, član 105. i 134. Ustava nisu u suprotnosti, da su zbog toga neprimenjivi, ili član 5. i član 102. da nisu u međusobnoj suprotnosti i da nisu zbog toga neprimenjivi.
Uvažene koleginice i kolege poslanici, sem pripadnika LDP, svi ste učestvovali u tom ustavnom skandalu. Taj ustavni skandal izrodio je ovakav zakon i ovakav statut. Žao mi je što ću to morati da kažem, ali - ko s đavolom tikve sadi, njemu se o glavu razbijaju.
Sada, na jednoj strani, govoreći o zakonu i statutu, razlikujemo poslaničke grupe koje su protiv autonomije, a bile su za takav ustav koji predviđa autonomiju, i na sasvim suprotnoj strani neke, koje ovi koje sam sada pomenuo, kvalifikuju kao grupu koja traži državu u državi.
Usred te priče, DS, koja mi liči na Socijalistički savez radnog naroda Srbije, jer pokušava da izmiri nepomirljivo i da jalove odredbe jalovog ustava nekako uvede u domen prava, pa da to iznedri ono što će se zvati zakon o kome raspravljamo i statut AP Vojvodine.
Jako mi je žao što je to tako. I, naravno, neko će postaviti pitanje - zašto ćete onda vi da glasate za takav zakon i za takav statut? Zato što je to jedini način da se završe bespuća jalovih rasprava i da se pitanje Vojvodine, koje daje mogućnost da se mnogi ovde busaju u patriotske grudi, jednom skloni sa dnevnog reda i da onda postavimo pravo pitanje - od čega će da žive građani ove države? Zahvaljujem na pažnji.

Četrdeset sekundi je ostalo na raspolaganju poslaničkoj grupi. Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, a posle njega narodna poslanica Jelena Travar-Miljević.

Šteta što ministar ode, jedan i drugi, jer je rasprava taman dobila lep polemički ton, ali hajde praviću se kao da su tu zbog građana koji će gledati ovo u odloženom prenosu. Premda je i to katastrofa i skandal da RTS prekida ovakav prenos, ovakve stvari koja je na dnevnom redu zbog neke utakmice koja nije od nacionalnog interesa. Ali dobro, to nije prvi put da smo se suočili sa ovakvom poteškoćom.
Ovde je u toku rasprave u više navrata od strane predlagača ovog zakona bilo rečeno kako opozicija, a pri tom se prilično aludiralo i na pripadnike DSS, nisu izneli nijedan dokaz za tvrdnju da je statut Vojvodine, a samim tim i ovaj zakon koga podržava, protivustavan. To je znači, jednostavno, igra gluvih. Ljudima se objašnjava nešto na vrlo razložan, jednostavan način.
Oni veštom retorikom to okrenu na nešto drugo tako što predstave da je predmet spora nešto što nije. Nijednog trenutka predmet spora ovde nije pravo na decentralizaciju.
Nijednog trenutka ovde predmet spora nije pravo na autonomiju. Kada god se predstavnici vlasti ovde suoče sa dobrom argumentacijom zbog čega je ovaj njihov posao loš i u osnovi separatistički, tog trenutka oni izađu sa nekom lažnom spornom temom da bi dezavuisali one koji pokušavaju da na razložan i jednostavan način objasne kakva je ovde separatistička ujdurma u pitanju.
Probaću to da objasnim na malo drugačiji način i da vam kažem zbog čega mislimo da je ovaj predlog zakona, kao podrška neustavnom statutu Vojvodine, separatistički akt. Prvo, da bi nešto u jednoj državi bilo separatistički akt, samo po sebi mora da bude u nesaglasnosti sa Ustavom. Jer ako je u saglasnosti sa Ustavom, tu nema reči o bilo kakvom separatizmu.
Sama činjenica što se na jedan nepriličan način donose ovi akti, jednim obrnutim redosledom, koji hoće da kaže sledeće: statut Vojvodini se donosi u Skupštini AP Vojvodina, kao podzakonski akt, pre nego što je bilo koji od zakona koji se po Ustavu moraju doneti, koji utvrđuju nadležnosti Vojvodine u oblasti imovine i načina finansiranja, to znači da su poslanici Skupštine Vojvodine unapred zadali zadatak vladajućoj koaliciji u sopstvenoj državi da prati njihovu misao o tome šta i kako treba Vojvodina da radi, odnosno koje su nadležnosti jedne AP u Srbiji, kao što je Vojvodina. Na stranu što se tu stavlja potpuna asimetričnost sa drugom AP, u životnoj realnosti, ali očigledno u formalno-pravnom smislu.
Kako mi znamo da je ovo separatistički akt? Danas je bila rasprava o tome da li je pitanje referenduma, kako je izneto u statutu Vojvodine, a na drugi način u ovom zakonu o nadležnostima Vojvodine, da li je to pitanje nešto što treba da upali crvenu sijalicu i da nam kaže da se na taj način htela urediti ova oblast tako da se građani i građanke Vojvodine, kako to vi kažete, sa kapacitetom da na referendumu odlučuju o svojoj teritoriji, da tim izražavaju atribute suverenosti, jer ako neko izražava atribute suverenosti, onda znači da se time izražavaju atributi državnosti.
Kako mi dolazimo do tog zaključka? Pošto se očigledno s ministrima ne možemo dokazati, jer oni vrte svoju priču praveći se da ne čuju ono što mi govorimo. Tako što u statutu Vojvodine, ponavljam, piše da se ovo pravo realizuje na osnovu tog statuta, kao pravo izražavanja volje građana i građanki Vojvodine i stavi se iza toga tačka.
Drugim rečima, statut Vojvodine uređuje pitanje referenduma za pitanje teritorije tog dela Srbije. Onda se u zakonu navodno spasava stvar tako što se kaže da se to čini na osnovu statuta Vojvodine, ali u skladu sa zakonom, i napravi se jedno zamešateljstvo od kojeg se stvori jedna dvosmislena odredba koja se može, kako se u raspravi videlo, tumačiti kako se kome navrne i pravi se konfuzija.
Zašto neko ima interes da uopšte pravi konfuznu normu, pogotovo po ovakvom pitanju? Zbog toga što postoji skrivena namera. Kako znam da postoji skrivena namera? Evo vam čist dokaz. Nije u pitanju cepanje dlake na dvoje, troje ili četvoro, kao što ministar Marković kaže. Ovde je u pitanju cepanje čitave frizure, jer tih dlaka ima po statutu i po ovom zakonu koliko god želite.
Evo vam jedan vrlo prost primer. Članom 21. Ustava Republike Srbije rečeno je vrlo prosto: "Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki".
Ovo je jasna i kogentna norma. Članom 69. Ustava se kaže, za oblast socijalne zaštite, da se prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju zakonom.
Dakle, Ustavom nije predviđena mogućnost da se ovo pravo reguliše bilo kakvim podzakonskim aktom, a onda u članu 53. zakona o nadležnostima Vojvodine lepo stoji da će Vojvodina preko svojih organa u oblasti socijalne zaštite, a ovde piše - u skladu sa zakonom, samo ne znam kojim to zakonom, verovatno ovim, neustavnim, kaže da Vojvodina sledeće stvari radi: "uređuje, u skladu sa materijalnim mogućnostima, druga prava u oblasti socijalne zaštite, veći obim prava od prava utvrđenih zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje, kao i druge oblike socijalne zaštite, ako je u budžetu obezbedila sredstva".
Šta to hoće da kaže? Ova norma je direktno opasna iz dva razloga. Prvi je što stavlja građane Srbije u neravnopravan položaj. To znači da će građani Niša, Kragujevca, Leskovca, Vranja, Valjeva, Pirota, Čačka i ostalih mesta u Srbiji uživati, ako se u budžetu Vojvodine za to steknu uslovi, manji obim prava ili neka prava neće uopšte uživati, u odnosu na one građane Srbije koji žive u Vojvodini. To ovde piše. Znači, ne piše ništa drugo osim toga. To je jedan razlog.
Možda bi građanima Srbije koji žive u Vojvodini ovo delovalo dopadljivo jer bi možda rekli - možda će se nama dati neka prava u oblasti socijalne zaštite, koja drugi građani Srbije neće uživati, ko šiša druge građane Srbije, važni smo mi.
Problem je u tom što, pored protivustavnosti i nejednakosti građana pred zakonom i Ustavom, kako je to predviđeno članom 21, pored toga što se krši to pravo, ovde se radi o očiglednoj laži, jer je ova norma jedna od klasičnih normi kojima se podmićuju i potkupljuju građani Srbije koji žive na teritoriji Vojvodine, kako bi možda, bože moj, pristali na ovakvu ujdurmu. To je vaše zamešateljstvo.
Hoćete da vam čitam još odredbu člana 58. sa potpuno istom problematikom, koja kaže: "Posebna zaštita majke i deteta", takođe je regulisana ustavnom odredbom o ljudskim i manjinskim pravima, u onom delu Ustava koji to reguliše, zaštićena odredbom člana 21. o jednakosti prava.
Kaže ovako: "AP Vojvodina preko svojih organa, u skladu sa zakonom, utvrđuje i obezbeđuje dodatna i dopunska prava i zaštitu, odnosno viši stepen zaštite porodice, prava dece i trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva i samohranih roditelja sa decom, u skladu sa programom demokratskog razvoja Vojvodine, sa merama za njegovo sprovođenje". Ovde se čak ni na zakon ne pozivaju. Nema pozivanja ni na Ustav ni na zakon. Preuzima se direktno materija koja po Ustavu mora i isključivo se može regulisati zakonom, da bi uredila Vojvodina po principu nejednakosti građana na teritoriji Srbije.
Kako je moguće da Vojvodina može da osnuje javno preduzeće za Nacionalni park "Fruška Gora"? Nacionalni park "Fruška Gora", tako mu naziv kaže, jeste nacionalni park Srbije. Kakvo javno preduzeće dela teritorije Srbije za realizaciju i očuvanje vrednosti Nacionalnog parka "Fruška Gora"? Toga imate koliko god želite.
Namerno vam nisam govorio o onim drugim normama o kojima smo govorili u javnosti prethodnih dana. Zašto? Da vam dokažem tezu o separatizmu. Kad imate jednu normu oko koje su ministri, vešto retorički potkovani, rešili da dezavuišu ono što se od strane poslanika opozicije govori kada se objašnjava zbog čega je način na koji je referendum ovde opisan protivustavan, zato što sadrži u sebi elemente državnosti, onda moram da vam kažem da, ako jednu normu ostavite dvosmislenu, a zakon i statut su vam puni nedvosmisleno protivustavnih normi one vrste i onih sadržaja koji na prvi pogled ne pobuđuje mnogo interes javnosti, jer se o tome odmah na prvu loptu ne govori, onda dođete do vrlo prostog zaključka - da je kroz pisanje takvih normi postojala određena namera.
Da nema takve namere, ne bi se ovakav propis pisao. Čemu ovakav propis, ako nemate neku skrivenu nameru? Doduše, ta skrivena namera je već postala otvorena u međuvremenu. Ideja je, dakle, da se kroz ovaj akt učini sve što je moguće da se pripremi psihološki, pa i formalno-pravno, na neki način, iako je to protivustavno, teren za sutrašnje zahteve za otvorenu separaciju Vojvodine. To je ideja.
Jedna ovde politička stranka, čijeg predstavnika trenutno nema, verovatno ga sad više ovo ne zanima, jer nema direktnog prenosa, rekla je vrlo otvoreno - ne volimo Ustav Srbije, ne slažemo se sa načinom na koji je donet, bez obzira što tu govori neistine, ali makar otvoreno govore o tome - hoćemo to i to, tako želimo da izgleda Srbija, baš nas briga šta većina građana Srbije misli o tome, to je naš projektni zadatak, ko god da nam ga je dao i to makar ljudi govore otvoreno.
Opasnost življenja s vama, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, jeste u tome što govorite neistinu iz dana u dan, što jedno pričate a drugo radite, što pokušavate na perfidan način građanima da podmetnete kukavičje jaje kroz ove predloge zakona i kroz statut Vojvodine.
Da bi na kraju došli u situaciju da država, kao takva, propadne, i to dejstvom one vlasti koja nije u stanju na teritoriji Srbije, ne u Vojvodini, na teritoriji Srbije, da obezbedi minimalnu socijalnu zaštitu za građane, privredni i ekonomski prosperitet, nije u stanju da definiše prioritete ekonomske politike, nije u stanju da donese običan rebalans budžeta, jer ste otišli u nenormalan deficit iz koga ne možete da izađete.
Kršite Ustav i zakon iz dana u dan, hapsite direktore javnih preduzeća zbog toga što su nešto potrošili mimo predviđenih sredstava za jedno preduzeće u toku godine, a ovde nam Diana Dragutinović prosipa bisere kako nije nikakav problem da 15-ak ili 20 dana država Srbija bude u deficitu većem od dozvoljenog. O čemu vi pričate? Kako vi vodite državu?
To je prava sramota, ali sutra ćemo imati prilike da nastavimo o ovome razgovor, kada budemo govorili o statutu Vojvodine, pa ćemo da vidimo kako čija argumentacija ovde stoji.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno  je dvanaest minuta i 40 sekundi. Na raspolaganju je još četiri minuta i 10 sekundi.
Narodna poslanica Jelena Travar-Miljević ima reč, posle nje narodni poslanik Gojko Radić.