Iskreno da kažem, čekao sam trenutak da čujem jednu valjanu pravnu argumentaciju koja bi ukazala da sve ono što opozicija sa pravom opoziciono posmatra jeste pravno problematično.
U ovom trenutku nismo dobili nijedan valjan pravni argument da ono što je sada pred vama, uvaženi poslanici i uvažene poslanice, jeste narušavanje Ustava i jeste sporno sa aspekta Ustava, a kamoli priču o tome da ovo što se nalazi u ovom parlamentu predstavlja početak secesije, secezionizma, cepanja države itd.
Dobili smo mnogo toga, na neke stvari, iako sam ih lično prihvatio, neću odgovarati. Kao čovek koji je rođen u Vojvodini, kao čovek koji je po svom zavičaju Bačvanin i kao čovek koji je po svojoj naciji Srbin, ovde sam doživeo uvrede da ljudi koji su u Vojvodini, a jesu Srbi, jesu potkupljivi, da su to ljudi koji će rado prodati državu zato što im neko iz Evrope nešto nudi.
Isto tako, kao građanin Srbije, iz onog dela koji živi u Vojvodini doživeo sam uvredu da moji sugrađani koji pripadaju nekoj drugoj naciji su po prirodi stvari sumnjivi i da će oni rado Vojvodinu odvesti negde drugde.
To su uvrede koje sam ovde primio vrlo lično, na njih neću odgovarati. One neka služe na čast svima onima koji su ih izrekli.
Ima nešto pravno. Mi jesmo svesni, svi smo svesni da se ovde radi o sukobu jednog konzervativnog stajališta, koje smatra da je država jaka ako je jaka po ideji iz 19. veka i onih koji državu vode u 21. veku i znaju šta je država 21. veka.
U 19. veku država je bila jaka, jer je smatrala da njeni građani ništa sami ne mogu da urade, nego da država sve mora da normira. Država 21. veka služi svojim građanima, pošto su, podsećam, građani suvereni i suvereni. Takva država 21. veka, tehnološki ako hoćete, jeste visoko decentralizovana država. To znači da u 21. veku nema sumnje u građane, da u 21. veku vlast služi građanima, a ne građani Srbiji.
Dakle, pitam vas sad - 2002. godina, sećate se da smo tada, 2002. godine, manje-više sve političke stranke učestvovale u ideji o pisanju Ustava. Da li se sećate, to je moje pitanje na koje želim odgovor, gde je nestao predlog regionalne federalne države koju je DSS tada zastupao?
To je bila dvodoma Skupština Srbije i tada su postojali regioni kao federalne jedinice. Ne govorim ništa o toj ideji, nego govorim o činjenici da je to 2002. godine stajalo na sajtu političkih stranaka, stajalo je i na sajtu Narodne skupštine kao objedinjeni predlozi svih političkih stranaka.
Dakle, ako je to činjenica, a jeste činjenica, pošto postoji u štampanom obliku, onda je potpuno besmisleno. Ovaj posao, a to je posao - proceniti da li ovaj zakon, ovaj predlog statuta, nešto donosi građanima Srbije, a donosi, da li donosi građanima Vojvodine - donosi.
Ako ne možemo ništa loše da kažemo o tome, onda ćemo i vređati onaj deo građanstva koji živi u Vojvodini bez problema, onda ćemo govoriti da neke stvari u Ustavu ne stoje, a stoje. Npr., šta je sa onim mojim delom kojim se bavim, mojim resorom, a to su ljudska i manjinska prava.
Kaže se da je Vojvodina igrom slučaja, sasvim van Ustava, dobila nadležnosti koje se tiču ljudskih i manjinskih prava. Ustav Republike Srbije je tu jasan, član 79. stav 2. U skladu sa Ustavom na osnovu zakona, ovoga o kome raspravljamo, ili nekog drugog zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina.
Dakle, možemo imati pokrajinski akt koji dodatno uređuje ili unapređuje tako nešto. Član 183 - autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava u skladu sa zakonom. Naravno, ako imaju ovu nadležnost i ako se staraju da će morati u nekom aktu poput statuta da o tome nešto i propišu i da kažu način na koji će se starati.
Zaista bih voleo da rasprava o ovom zakonu i o ovom statutu ima što više pravne argumentacije, a isto tako ne bih voleo da čujem reči koje meni lično zaista predstavljaju ličnu uvredu i da se, kada se govori o separatizmu ili secesionizmu, onda zamahne dokle treba, pa da se kaže ko, kad, gde, kojim radnjama, ko su ti ljudi koji u Vojvodini to pokušavaju da urade.
Ovako, najblaže rečeno, to je uvreda. U svakom slučaju, ono što svi ovde želimo da uradimo, ne samo da poštujemo Ustav u onom delu da građani imaju pravo da uživaju sva prava koje Ustav garantuje, hoćemo da unapredimo Srbiju.
Da li onaj koji unapređuje Srbiju, koji pokušavaju da učine da građani žive bolje, treba da budu osumnjičen da će rastakati Srbiju? U svakom slučaju, ne.
