Deset minuta i 45 sekundi je iskorišćeno od  vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros je u izuzetno nadahnutom dvominutnom izlaganju predsednik Vlade Mirko Cvetković rekao da ovaj predlog zakona, između ostalog, AP Vojvodini poverava znatno veći broj nadležnosti iz okvira delokruga republičkih organa nego što je to do sada bio slučaj. Ovo piše i u obrazloženju zakona, ali ovo nije istina.
Najpre, nije tačno da se ovde radi o poveravanju određenih nadležnosti, s jedne strane. S druge strane, ovaj zakon se jasno i glasno zove zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, i to je ono što danas pokušavamo ceo dan, i u onom kratkom periodu dok su ministri ovde bili pred TV kamerama aktivni, što smo pokušali u komunikaciji s njima da im objasnimo, i razumeli su oni to, naravno, ali su se pravili da ne razumeju.
I predsednik Vlade i ministri nisu nikako hteli da priznaju, a mi srpski radikali tvrdimo i svim kolegama koji su govorili, koji kažu da ne vide gde je ovaj zakon i sutra statut u suprotnosti sa Ustavom RS. Moguće je i da neke kolege koje učestvuju u radu da su ovo ovlaš pročitali i da se nisu suviše udubili.
Pročitaću još jedanput, pre svega radi stenograma, možda i radi javnosti, ako neko u neko doba bude gledao nastavak ove sednice, ali u svakom slučaju zbog činjenice da je ovo istorijska sednica, mi smo savremenici u poslednjih 10 godina razbijanja jedne države, pa druge države, pa otcepljenja CG, pa svega ovoga što se dešava, okupacije 15% teritorije Srbije na KiM i zato mislimo da je dobro, nadamo se, daće bog, preživećemo i doživećemo i neko vreme.
Ali, ne daj bože da se obistini ono što ovaj zakon predviđa i što ovaj statut predviđa, ali plašimo se da hoće i zato mislimo da je dobro da kažemo, da iznesemo stavove SRS, a dobro je i da drugi iznose svoje stavove i da nas ubeđuju u nešto u šta i sami ne veruju.
Dakle, ovaj predlog zakona nije u skladu sa čl. 1, 2, 4, 8, 9, 137, 179, 182, 183, 185. Ustava RS.
Osim toga, i ovaj zakon i sutra statut, odnosno Predlog zakona narodni poslanici u ovom parlamentu dobili su i po prilično je besmislena ova rasprava zato što narodni poslanici ništa ne mogu da promene u ovoj tekstu zakona.
Zašto? Zato što smo mi ovo dobili po principu uzmi ili ostavi. Jer, mi mislimo da ovaj zakon uopšte nije mogao da dođe na dnevni red i nije mogao i ne može da se donese, a objasniću kasnije zbog čega. Čak kad bi ovaj zakon bio moguć i kad bi imao ustavni osnov, onda je redosled morao da bude potpuno drugačiji.
Morao je da bude donet ovaj zakon, pa da on bude objavljen u Službenom glasniku, pa da on stupi na snagu, pa da se nakon toga donosi predlog statuta, koji bi bio u skladu sa tim zakonom, koji su narodni poslanici u parlamentu Republike Srbije usvojili.
Šta mi imamo danas? Imamo Predlog zakona i Predlog statuta po drugi put, kao usklađen sa Predlogom zakona. Pitanje je koliko i naravno videćemo sutra u raspravi, pokazaćemo da zapravo nije. Kada biste i hteli, kada bi hteli predstavnici Vlade, koji su odsutni naravno, i kada bi hteli predstavnici skupštinske većine u danu za glasanje da glasaju za neke amandmane, koji su podneti na ovaj zakon, to jednostavno ne smeju da urade - zato što bi svaka promena ovog zakona zahtevala promenu Predloga statuta.
Statut je već jedanput, mimo Poslovnika Skupštine AP Vojvodine, menjan, jer je prosto neverovatno, nema sad ministra Markovića da pokaže pravničko znanje i da ga pitam - gde je video mogućnost da jedanput prosleđen Predlog statuta Narodnoj skupštini, pre nego što ga Skupština pregleda, da neko može da kaže: vrati moje krpice, neću više da se igram, pa taj statut nestane negde između Beograda i Novog Sada, pa se onda pojavi neki novi tekst statuta i to, bože moj, sa pravno-tehničkom redakcijom.
Prvo, pravno-tehničku redakciju nikada ne može da radi parlament. To radi nadležni odbor - da. Drugo, pravno-tehnička redakcija ne može biti pitanje - da li postoji Vojvođanska akademija nauka i umetnosti ili ne postoji? Pravno-tehničko pitanje ne može biti - da li je Novi Sad glavni grad ili nije? Pravno-tehnička redakcija ne može da bude - da li će na poseban način u Vojvodini da se polažu pravosudni ispiti itd?
Dakle, radi se o tome da ste ovo vi, iz režima, predstavnici Vlade, pre svega predstavnici režima, da su ovo zbrljavili navrat-nanos, zato što vas teraju ovi vaši prijatelji iz EU, verovatno i Jelko Kacin, onaj što vas je pozdravio sa merdita, verovatno je i on intervenisao da se požurite sa ovim zakonom. Onda ste vi to, daj otaljaće se to, uradiće se, izglasaće se, imate skupštinsku većinu, imate još i LDP da vam u tome pomogne, kada je ovaj zakon u pitanju i baš vas briga - kakve će biti posledice ovog zakona. Nas srpske radikale i te kako briga i mi zato želimo da skrenemo pažnju na neke najkarakterističnije članove ovog zakona. Da sam u pravu, kada sam malopre rekla da je ovo samo reda radi i da je ovo već završena stvar i da ne može da se menja, dokaz je član 88. ovog predloga zakona.
Član 88, mislim da ovakva formulacija i ovakva norma ne postoji ni u jednom jedinom zakonu, otkako se pišu zakoni bilo gde na zemaljskoj kugli, kaže: "Nadležni republički organi dužni su da preduzmu sve neophodne mere, uključujući i obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava radi preuzimanja novih nadležnosti AP Vojvodine, utvrđenih ovim zakonom najkasnije do početka primene ovog zakona".
Ljudi moji, i oni koji nisu pravnici, a pravnicima je valjda potpuno jasno, a i oni koji to nisu - da li možete da privede mozgu ovu formulaciju - da neko kaže da mora sve da se pripremi za primenu nekog zakona koji je tek pre koliko dana, 6. novembra, tek pre 18 dana došao u parlament na razmatranje i danas se tek raspravlja? Dakle, neverovatno.
U skladu sa ovim zakonom Bojan Pajtić je i formirao Razvojnu banku Vojvodine, u skladu sa predlogom, a suprotno Ustavu Republike Srbije, to je ona Metals banka. Govorila sam pre neki dan o gospodinu Stevanu Šogorovu, koji je član upravnog odbora te Metals banke, a poznat je po onoj aferi - što je njegova ćerka Jelena vlasnik fakulteta, a mama Mira, njegova žena je državnu imovinu, inače pod zaštitom, spomenik, Zavoda za zaštitu kulture, dala je ćerki za otvaranje fakulteta.
Tata Stevan je bio u komisiji za akreditaciju, kada je ćerka Jelena dobila dozvolu za rad tog njenog fakulteta. Njega sada pominjem zato što je on takođe i u ovoj nekoj komisiji, savetu ili kako se to zove, vezano za regionalizaciju, gde su između ostalih i Gordana Čomić i Boško Ristić - čitala sam to pre neki dan.
Dakle, taj gospodin Šogorov je u Upravnom odboru banke koja nikako nije mogla da bude formirana na osnovu Ustava, a evo i ovaj zakon još uvek je nije predvideo.
Koji su karakteristični članovi ovog zakona? Naravno, član 3. koji govori o međuregionalnoj saradnji, član 4. koji kaže da teritoriju AP Vojvodine čite teritorije jedinica lokalnih samouprava, u njenim geografskim oblastima - Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom. Sada vi ceo dan pričate i ministri nas ubeđuju da ovde nema nikakve suštinske regionalizacije, da ovde nema nikakvih predradnji za neko eventualno, ne daj bože, buduće otcepljenje, za neke secesionističke ideje. Naravno da ima.
Da li može neko da nam objasni, naravno nema nikog iz Vlade - šta je u ovom slučaju i gde će u ovom slučaju biti lokalna samouprava opštine Zemun, opštine Surčin? Da li će to biti deo Novog Beograd, deo Palilule, Ovča, Borča, Krnjača? To je Banat, a ovo drugo je Srem. Da li to znači da vi pravite nekakav region, kakav je bio ideal od Ante Starčevića do Franje Tuđmana? Nažalost, liči na to.
Grad Novi Sad, ovo je interesantno, predstavnici SPS-a su pokušali, ne danas već pre, u javnosti da objasne - kako su oni spasili Vojvodinu, odnosno građane koji žive na teritoriji AP Vojvodine, zato što Novi Sad nije glavni grad, nego je administrativni centar. To jednostavno nije tačno i to građani moraju da znaju. Grad Novi Sad je "glavni, administrativni centar i sedište organa AP Vojvodine". Ovo je igra reči i očigledno je da se ovde ništa nije promenilo.
Ovde imate član 6. koji govori o zaštiti pokrajinskih poslanika i drugih funkcionera. To je nešto potpuno nebitno i nešto što je regulisano ustavom i zakonom, izbornim zakonima.
Danas je ministar prosvete govorio da postoji Prosvetni savet na nivou Republike Srbije, da je on regulisan zakonom itd. i to je sve tačno, ali onda ostaje pitanje - šta će ova glava 11. koja govori o prosveti, koja govori o predškolskom, osnovnom obrazovanju, koja govori o prosvetnom savetu koji daje mišljenje u postupku donošenja nastavnih planova i programa na teritoriji AP Vojvodine.
Imali smo skoro slučaj kad je bio ovaj raspust, pa produžen na teritoriji cele Srbije, osim na teritoriji AP Vojvodine, vezano za ovaj grip koji je bio aktuelan ili je i sada, ne znam. Kaže - AP Vojvodina obrazuje komisije i organizuje polaganje ispita za licencu za nastavnike, za vaspitače i stručne saradnike.
Šta ovo znači, odnosno ovo isto se odnosi i na polaganje pravosudnog ispita i na polaganje stručnog ispita za rad u državnim organima? Danas je ministar Marković rekao - ako to nekome liči na separatizam, onda svaka čast.
Pitam da li ovo znači, izvinite kao pravnik to tako tumačim, da neko ko položi stručni ispit u Beogradu ili položi pravosudni ispit na Pravnom fakultetu u Beogradu, on ne može da bude sudija na teritoriji AP Vojvodina?
Gospođo Čomić, ne morate da pravite takve face, to ovde piše. Kao što neko položi pravosudni ispit na teritoriji AP Vojvodine, te ne može biti sudija u ostalom delu Republike Srbije. To ovde piše i to je ono na šta mi skrećemo pažnju.
Predvideli ste sanitarni nadzor. To je povereni posao koji se reguliše članom 137. Ustava RS, o kojem su danas ministri izbegavali da govore. Da, povereni poslovi na osnovu člana 137. Ustava Republike Srbije su mogući, postoje od 1990. godine, od tog Ustava u Srbiji, primenjuju se i regulišu se različitim zakonima.
Neustavno je, nemoguće po ovom članu da se, kako je rekao ministar Marković, izvrši kodifikacija. Bolje bi mu bilo da se potrudi da se izvrši kodifikacija krivičnog zakonodavstva, a ovo nije predmet, ne može biti predmet kodifikacije.
Zato mi srpski radikali tvrdimo da je ovo neustavan zakon i da će ovaj zakon i statut, o kojem se sutra govori, stvoriti mogućnost da građani Republike Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine dođu u situaciju da će neke usijane glave, na osnovu zakona koji ćete vi ovde da usvojite, na osnovu statuta koji ćete vi ovde da usvojite, da za nekoliko godina dođu u situaciju da nekom padne na pamet da ih otcepi od Srbije.
Ovaj zakon je pravni okvir za državnost. Ovaj zakon, rekla sam i jutros, od petka, kad planirate ovo da usvojite, znači da će od petka AP Vojvodina biti država u državi Srbiji. To je po mišljenju i stavu SRS nedopustivo, neustavno. Onaj ko se odluči da ovo brani jednog dana moraće da odgovara i pred Krivičnim sudom, i pred krivičnim većem, a pre svega i više od svega, pred građanima Srbije, pred istorijom Srbije.

Iskorišćeno je 16 minuta vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, moram da primetim da ova sednica nije regularna. Vi znate član 87...

Narodni poslaniče, taj član je već davan kao primer da je kršen i rečeno je da nije. Nemojte da zloupotrebljavate pravo na član 8...
(Dragan Todorović, sa mesta: Gde su ministri? )
Narodni poslanici Vjerica Radeta i Dragan Todorović dobacuju. Upozoravam vas da je to ...
(Dragan Todorović, sa mesta: Ne dobacujemo, pitamo najpristojnije.)
Ne, dobacujete narodni poslaniče i to je razlog za izricanje mere opomene.
Ovim putem vas upozoravam da se to ne čini, kao i da se ne zloupotrebljava pravo koje se daje na osnovu člana 100. stav 1.
Način da se zajedničkim radom ova sednica u skladu sa Poslovnikom odvija je da svi na tome sarađujemo, ali ako mislimo da je sloboda date reči i zloupotreba date reči, onda pogrešno tumačimo Poslovnik, što je nedopustivo.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, posle njega narodni poslanik Sreto Perić, pa narodni poslanik Boško Ristić.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo, mi danas ceo dan...  

Narodni poslaniče Todoroviću, upozoravam vas poslednji put da mi ne ostavljate drugog prostora nego mere za izricanje kazni zbog nedoličnog ponašanja i narušavanja reda na sednici Narodne skupštine, tako da je ovo poslednje upozorenje. Nastavite poslaniče.

Dame i gospodo, danas često pominjemo ovu knjigu koju trenutno držim u ruci, a to je Ustav RS, i svi se pozivamo na to da ustavne obaveze moraju da budu ispunjene.
Treba biti iskren da ukoliko u Ustavu RS stoji, u čitavom nizu članova, od člana 176. zaključno sa članom 187. čitav niz odredbi koji reguliše teritorijalno uređenje, odnosno pokrajinsku autonomiju, onda treba da pođemo od toga da to treba i stvarno regulisati i sprovesti u praksi.
Ne zalagati se samo na papiru za neku autonomiju, a praktično se zalagati za lažnu autonomiju.
Mi treba da se zalažemo za stvarnu autonomiju, a isto tako u skladu upravo sa ovom knjigom, sa Ustavom RS, za jedinstvenu i celovitu Srbiju, a ne dezintegrisanu Srbiju.
Upravo zakon o nadležnostima, pa i statut o kome ćemo sutra razgovarati, potvrda su celovitosti i jedinstva RS. Istovremeno biće od koristi za brži privredni razvoj i Vojvodine i drugog dela Srbije.
Zakon o nadležnostima doveden je u puno saglasje sa Ustavom, no niko od nas do samo Ustavni sud RS je vlastan da ceni ukoliko neko dovede u pitanje ustavnost bilo koje odredbe zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Isto tako, u dosadašnjim diskusijama mojih kolega zamereno je što su na nekoliko mesta, koliko u ovom zakonu, toliko i u aktu koji budemo sutra razmatrali, pomenuti građani. Ukazujem na to da upravo članom 2. Ustava RS kao nosilac suverenosti određen je građanin, jer suverenost potiče od građana i niko ne može prisvojiti suverenost od građana.
Ne bih zbog toga, i upravo zbog prava građana, zbog ljudskih manjinskih prava i sloboda, koji su dobrim delom i ovim predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti detaljnije razređeni nego Ustavom, upravo ove odredbe koje se tiču ljudskih prava, građanskih prava, jer su od člana 18. do člana 81, praktično trećina Ustava RS tiče se tih osnovnih ljudskih i građanskih prava.
U diskusijama mojih uvaženih kolega rečeno je da građani osećaju šta će nastati usvajanjem Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti, a opet ovde tvrdim da građani ne treba da osećaju, već treba da znaju i upravo ova diskusija u Narodnoj skupštini Republike Srbije treba da određene sumnje razveje.
Jer nedopustivo je da se ovde u Narodnoj skupštini RS tvrdi da će AP Vojvodina odlučivati na primer o mreži sudova u AP Vojvodini. Izričito sam ovaj predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine definiše da AP Vojvodina samo predlaže mrežu sudova.
Ukoliko se mi paranoično plašimo od mogućnosti predlaganja nečega, na šta ima pravo svaki naš kolega poslanik ovde u Narodnoj skupštini, da predloži nešto a ova skupština da odluči, mislim da takve diskusije ne doprinose produbljenju poverenja prema svemu onome što se dešava tokom diskusije u Narodnoj skupštini RS.
Konačno, respektujući to da ima još dosta prijavljenih poslanika za diskusiju, osvrnuo bih se samo na član 9, i to stav 3. člana 9. Predloga zakona, gde je rečeno da ukoliko nadležni organ RS ne donese propis za izvršavanje zakona u roku utvrđenom tim zakonom, AP Vojvodina može u oblastima iz stava 1. ovog člana svojim aktom, u okviru zakonskog ovlašćenja za donošenje izvršnog propisa, privremeno urediti izvršavanje zakona na teritoriji AP Vojvodine.
Smatram da je ovo izuzetno korisna odredba, gde praktično Vlada Republike Srbije, kao ovlašćeni predlagač ovog predloga zakona, dozvoljava mogućnost da se ne čeka i da se ne spava, već da može da se ide u susret životu i potrebama.
Hoću samo na jednom primeru i to na primeru lokalne samouprave, dolazim iz Pančeva, da ukažem da je svojevremeno, 2004. godine, bilo oročeno da Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva za nauku i životnu sredinu, treba da donese pravilnik o graničnim vrednostima emisija, onoga što može da truje narod u sredinama gde narod živi. U roku od šest meseci, tadašnje ministarstvo nije predložilo taj pravilnik i upravo organi lokalne samouprave su išli u tom pravcu da u okviru ustavnih i zakonskih ovlašćenja donesu pravilnik o graničnim vrednostima emisije.
To je, između ostalog, samo na području lokalne samouprave u Pančevu doprinelo da može da se ide u susret životu i potrebama i da se štiti narod od zagađenja, u oblasti zagađenja vazduha u Pančevu.
U nadi da ćemo nakon sveobuhvatne diskusije o ovom predlogu zakona u načelu, zatim, nakon razmatranja podnetih amandmana, ipak doći do zaključka da zakon o nadležnostima praktično potvrđuje i sprovodi obaveze iz Ustava, da će svi oni koji danas kritikuju i koji će eventualno za dva dana kritikovati i davati neke predloge, predlažem da prihvate Predlog zakona i u danu za glasanje se opredele sve moje kolege narodni poslanici za usvajanje Predloga zakona o nadležnostima.

Osam minuta i 35 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, posle njega narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici, brojni ministri u odsustvu, imamo na dnevnom redu Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Ovo je, kolega Mikoviću, obraćam se vama zato što ste pre mene govorili, jedan veoma opasan akt.
O njemu ću govoriti sa više aspekata, naravno, on to dozvoljava i podrazumeva. Danas je, koliko ste vi shvatili neozbiljno ovo, ukazuje i činjenica da je danas predsednik Vlade izlagao, pardon izlagao pet minuta i 34 sekunde vezano za ovaj predlog zakona, da bi ministri koji su bili prisutni u toku jednog dela dana počeli da zloupotrebljavaju vreme. To neka im služi na čast.
Moram da se osvrnem i da kažem šta je ovaj akt. Ovo je cena. Čega cena? Cena pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima. Sada nekom treba nešto platiti i vratiti. Pokazaću vam koliko sam u pravu, analizirajući pojedine članove, koliko su suprotni sami sebi, koliko nisu u skladu sa Ustavom i koliko poskupljuju život građana u Vojvodini, za koje se navodno vi, onako baš preterano, puno brinete.
Ovde nije glavni izvođač Nenad Čanak, kako mnogi žele da predstave. On je jedan od podizvođača. Šta on reče danas - izvršenje poreske obaveze je najveći separatizam, tačka. Znači, izvršenje poreskih obaveza je najveći separatizam. (Glas iz sale: Patriotizam je rekao.) Ako je i najveći patriotizam, vi ste na vlasti devet godina.
Hoću samo da vam kažem, namerno sam vam to rekao, da čujem vaš komentar, već devet godina ste na vlasti. Učešće u plaćanju poreza je malo. Zbog čega? Osim što plaćamo kroz promet dobara i usluga, ali na ono što mi privređujemo je veoma mali. Kako i zašto?
Zato što tajkuni nisu u sistemu poreza. Nemate moći i snage da od njih naplatite ono za šta bi oni morali da plate. Drugi građani nisu u poziciji da plaćaju, jer ne rade godinama, kolega Mikoviću. Nemaju obaveza, nemaju mogućnosti, nemaju od čega to da plate.
Vi ne dovodite do stvaranja i jačanja patriotizma, što bi trebalo da bude obaveza svakog građanina, a posebno nas koji sedimo ovde, a posebno Vlade Republike Srbije, nego dovodite nasuprot tome.
Moramo da izrazimo sumnju kada pred sobom imamo ovako opasan akt. Nismo zaboravili vaše izjave iz 2000. godine da je pitanje KiM jedno demokratsko pitanje, koje ćete vi rešiti samo da dođete na vlast. I došli ste, a imamo posledicu tu koju imamo. Ne tvrdim ni ovaj put da je taj problem i to pitanje lako, ali tada kada ste govorili da je to demokratsko pitanje, mi u SRS smo znali da je to veliki i krupan problem ove države.
Sada kažete da to donosi samo dobrobit građanima Vojvodine. Zašto niste probali da recimo ova prava koja će imati građani Vojvodine imaju, zašto vi to niste probali, mi se ne slažemo s tim, objasniću kako mi vidimo decentralizaciju, zašto ova prava niste dali građanima upravnog Mačvanskog okruga, sa svojih osam opština, da oni mogu da odlučuju o svom razvoju, da imaju svoju razvojnu banku i da sve ono za što se vi zalažete kod njih bude eksperimentalno i onda da idemo u realizaciju tog pitanja u Vojvodini?
Znamo mi šta su obaveza po Ustavu i želimo da se pridržavamo toga, ali ovde smo imali jedan obrnut raspored poteza. Valjda je prvo trebala doneti ovaj zakon, pa onda statut Vojvodine. Ovde je bilo obrnuto, usvojen je statut Vojvodine u Skupštini AP Vojvodina, pa je onda na osnovu tog akta, takvog još uvek nepotpunog, urađen predlog ovog zakona.
Samo ću nekoliko stvari, odnosno nekoliko odredaba ovog predloga zakona da iskomentarišem. AP Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti; vređate ostatak Srbije.
Mislim da se u Kragujevcu, odakle je predsednik Okružnog odbora SRS i jedan od potpredsednika Narodne skupštine, gospođica Nataša Jovanović, neguju svetski, evropski i srpski standardi, ali ovde isključujete sve druge. Naravno, mislim da se neguju i u ostalim gradovima Srbije, ali isključujete i sve druge gradove ili oblasti, a dajete to pravo samo Vojvodini.
U članu 4. kažete - teritorija AP Vojvodine ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu i u skladu sa zakonom. Referendum je punovažan pod određenim uslovima. Sada ministri su ovde obrazlažući ovaj predlog zakona rekli - pa na to imaju pravo i lokalne samouprave.
Da, imaju. Ne može jedna mesna zajednica bez sprovedenog referenduma da se pripoji drugoj lokalnoj samoupravi, ali to je apsolutno bezopasno i nema nikakvog problema. Odavde mogu da nastanu razni problemi.
Šta još AP Vojvodina može da uradi? Može da osnuje razvojnu banku AP Vojvodina, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje, poslovanje i organizacija banaka.
Naravno, vi ćete sada reći, u skladu sa zakonom. Da, u skladu sa zakonima, ali to će biti razvojna banka AP i to nema mogućnost nijedna druga oblast ili regija, kako ste vi to ranije govorili.
Šta radi još AP Vojvodina? Daje saglasnost na odluku o proširenju delatnosti ustanova, čiji je osnivač Republika Srbija. Zar vam se ne čini tu da je to protivustavno i protivzakonito, da daje saglasnost AP Vojvodina na ono što je osnivač Republika Srbija? To imate u nekoliko odredaba – u članu 33. i članu 34. predloga ovog zakona.
Član 43. govori o kinematografiji i filmskoj umetnosti. Možda nije mnogo interesantno, ali samo da vam pokažem na koji način neće biti ono što smo mi danas slušali. „AP Vojvodina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kinematografije, vrši inspekcijski nadzor.“
Inspekcijski nadzor se vrši kao povereni posao. U redu, imaju i ostale lokalne samouprave takvu mogućnost. Ali, šta sledi? „Takse i naknade koje se ubiraju na osnovu propisa u oblasti kinematografije prihod su budžeta AP Vojvodine za obveznike čije je sedište na teritoriji AP Vojvodine“. Znači, prihod je AP Vojvodine, a finansira Republika Srbija.
„Društvenu brigu za zdravlje na nivou AP Vojvodine, koja obuhvata mere za obezbeđenje i sprovođenje zdravstvene zaštite od interesa za građane na teritoriji AP Vojvodine, vodi AP Vojvodina, donosi posebne programe zdravstvene zaštite za pojedine kategorije stanovništva, odnosno vrste bolesti koje su specifične za AP Vojvodinu“.
Ovo mi je interesantno – specifične za AP Vojvodinu. Naravno, nisam lekar po profesiji, ali sam konsultovao ljude kojima je to osnovno zanimanje. Nema tamo specifičnih bolesti, mogu da se pojave u tom delu, da nisu tamo negde u drugom delu Srbije, ali one nisu specifične za taj deo kao bolest, kao pojava.
Član 59: „Direktor pokrajinskog fonda imenuje direktore filijale republičkog fonda koji su obrazovani na teritoriji AP Vojvodine“. Odnosi se na penzijsko osiguranje. Znači, direktor pokrajinskog fonda imenuje direktore filijala.
Kada je u pitanju Nacionalna služba za zapošljavanje, ako neko od vas prati, član 66. stav 4 – direktor pokrajinske službe, po sprovedenom javnom konkursu, predlaže direktora Nacionalne službe, kandidata za izbor direktora filijale obrazovane za teritoriju AP Vojvodine.
Ima nešto u čemu se ne mogu složiti ni s kolegama pravnicima, jer ovde stoji „nadležnosti u drugim oblastima“, član 74. Kaže se: „Predlaže mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine“.
Da li neko može da mi objasni, pošto od ministara nema ko, možda može neko od kolega pravnika iz poslaničke grupe ZES, otkud i na osnovu čega predlaže mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodine, kad smo mrežu sudova 2008. godine usvojili ovde u Republičkom parlamentu? Kako je sad moguće uspostavljati neku novu mrežu u AP Vojvodina?
Član 88. je ono što sam povezao sa kinematografijom – nadležni republički organi dužni su da preduzmu sve neophodne mere, uključujući i obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava, radi preuzimanja novih nadležnosti AP Vojvodine. Uopšte to nije sporno.
Republika Srbija treba da pomaže i učestvuje u finansiranju svih gradova i opština u Srbiji, ne samo AP Vojvodine. Ali, šta se posle dešava? Prihod ostaje tamo negde.
Praktično država Srbija treba da finansira one koji ne planiraju, i mi odavde ne znamo do kada, da budu jedan čvrst i sastavni i stalni deo ove teritorije.
Kada smo govorili o dva zakona koja su na Trećoj redovnoj sednici ovog zasedanja, o ograničenom ili maksimalnom broju zaposlenih na republičkom nivou i na lokalnom nivou, taj tzv. srednji nivo ili pokrajinski nivo, niko se toga nije dotakao, što znači da ne važi za administraciju Bojana Pajtića ništa od ova dva zakona.
Imaćemo veliki broj zaposlenih, jer ima oko 153 poverena posla, što podrazumeva da onaj broj činovnika u pokrajinskoj administraciji neće moći da obavi novopridodate poslove i imaćemo situaciju da se primaju novi.
Ko će biti primljen? Biće primljeni članovi stranaka koji su na vlasti u AP Vojvodina i niko drugi, a ovamo ćemo na republičkom nivou zadržati 28.400. Građani AP Vojvodine imaće mnogo skuplju administraciju.
Dakle, nije istina da će to biti jeftinije, imaće mnogo skuplju administraciju nego ostali deo građana u Srbiji.
U nekoliko članova govorite o potrebi da se dalje razvijaju prava čoveka i pripadnika nacionalnih manjina, i to je u redu. Niko bolje, i niko jače i ozbiljnije se ne zalaže za jačanje prava, odnosno čak i pozitivnu diskriminaciju pripadnika nacionalnih manjina. A šta za one koji ne žive u Vojvodini, koji njima zakoni omogućavaju ta prava? Stoga ovaj predlog zakona ima različit odnos prema građanima Srbije.
Na kraju, moram da kažem jednu veliku Puškinovu izreku: Svi mi smatramo sebe za jedinice, a druge za nule. Mi ovaj zakon smatramo za dve nule.