Gospodin Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Vi ste, gospođo Đukić-Dejanović, povredili Poslovnik kao što ga je isto povredio i gospodin Ostojić. Kako poslanik u srpskom parlamentu može da povredi dostojanstvo nekoga ko nije poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Koliko znam, Jelko Kacin nije narodni poslanik.
Mi smo dužni da štitimo dostojanstvo članova ovog visokog doma. Koliko znam, Jelko Kacin do sada nije bio narodni poslanik. Možda ćete vi da ga promovišete za narodnog poslanika, za predsednika države, za predsednika Vlade. On nije narodni poslanik i ne uživa zaštitu po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Ako ste pratili, gospođo Đukić-Dejanović, ono što je rekao gospodin Dejan Mirović, samo je pročitao izjavu tog vašeg velikog prijatelja iz Slovenije da mu je žao što je poginuo pilot helikoptera koji je Slovenac. Drugim rečima - ne bi mi bilo žao da je poginu Srbin. Čista rasistička izjava. Takav čovek sada treba da napiše izveštaj da li navodno Srbija ispunjava nekakve evropske standarde.
Vi umesto da ste reagovali juče kao predsednik Narodne skupštine zbog te izjave, zbog činjenice da je više od 20 vojnika JNA mučki ubijeno u Sloveniji 1991. godine, zato što Vlada Ante Markovića nije dozvolila vojnicima JNA da koriste bojevu municiju i tamo su bili kao glineni golubovi i kao zečevi, i vi umesto da podsetite tog vašeg velikog prijatelja iz Slovenije, velikog demokratu i velikog Evropejca na činjenicu da je blagoslovio jedan ratni zločin, vi ovde kažete - povredio je dostojanstvo Narodne skupštine poslanik SRS, koji se samo pročitao izjavu Jelka Kacina.
Dakle, vi ste povredili Poslovnik Narodne skupštine, vi ste grubo doveli u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste ovde pružili gostoprimstvo nekome ko je otvoreni neprijatelj srpskog naroda.

Očigledno je, gospodine Martinoviću, da su nam sistemi vrednosti različiti. Sasvim je jasno da se dostojanstvo Skupštine ne može štititi samo u međusobnom obraćanju. Sasvim je jasno da svi zvaničnici imaju određen ugled i ne smeju se etiketirati na način kako je to gospodin Mirović učinio, i zapravo sam reagovala u vezi sa tim.
Dakle, nema povrede Poslovnika. Ako niste zadovoljni, možemo se u danu za glasanje izjasniti. Niste zadovoljni. U danu za glasanje ćemo se izjasniti, parlament će se izjasniti.
Gospodin Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika.

Ne, to stoji moja prijava za diskusiju.

Gospodin Todorović se javlja povodom povrede Poslovnika.

Član 27. stav 1. alineja 2.
Gospođo Dejanović, mi možemo da imamo različite vrednosti, različite sisteme vrednosti, ali postoje neke stvari koje su opšteprihvaćene i meni se čini da u vašem sistemu vrednosti ima određenih promena. Da li su one nabolje ili nagore, neka prosude građani Srbije.
Kada je u pitanju ne samo Jelko Kacin, nego ponašanje Slovenije prema Srbiji, u zadnjih skoro tri decenije, ono je nesumnjivo neprijateljski okrenuto prema Srbiji. Podsetio bih vas na 1987. godinu, na Cankarjev dom i divljanje šiptarskih separatista pod pokroviteljstvom slovenačke političke oligarhije. Da su tada imali isti sistem vrednosti kao što ga imaju srpski radikali, ne bi ni došli u ovu situaciju u koju smo došli.
Vi ste juče primili čoveka koji je, ulazeći u salu, pozdravio poslanike Skupštine Republike Srbije sa mirdita. Ako vi to ne smatrate poniženjem, i to ciljnim poniženjem i poslanika i građana Srbije, mi stvarno onda nemamo isti sistem vrednosti, ali ne dozvoljavamo da nam vi nametnete taj vaš sistem vrednosti.
Mi ćemo se boriti za interese srpskog naroda, jer to je za nas najveći sistem vrednosti i interes, i od toga nećemo odustati, bez obzira na ove priče o Evropi. A lepo vam je rekao i Kacin da ne morate da žurite, u Evropu nećete ući pre nego što priznate KiM, pa u međuvremenu Vojvodinu, pa u međuvremenu i Sandžak, onda kada od Srbije ne bude bilo ništa. E, to je vaš sistem vrednosti.

Gospodin Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, pred nama su tačke dnevnog reda u ova dva dana, kada se praktično verovatno i rešava veoma negativno sudbina ove države.
Gospodine predsedniče Vlade, na Odboru za ustavna pitanja izdvojio sam mišljenje, ali kao prethodno pitanje želeo bih da vam kažem da su poslanici na tom Odboru za ustavna pitanja doživeli veliko poniženje jer niko od predstavnika Vlade nije došao, da možemo da se s kompetentnim ljudima, sa predlagačima ovog zakona, eventualno upustimo u neku raspravu.
Građani Srbije treba da znaju da ste vi na taj odbor poslali generalnog sekretara Vlade. To bi bilo isto kao da je na tom odboru toga dana gospodin Veljko Odalović, kao sekretar Narodne skupštine, raspravljao.
Mislim da je to nekorektno, mislim da je to potpuno anahrono, potpuno neprihvatljivo da za ovakva važna pitanja to uradite. Međutim, to je generalno manir kada raspravljamo i o mnogim zakonima ovde.
Gospodine Cvetkoviću, u maju i junu sam postavio pitanje da nam na sednice Narodne skupštine šaljete kompetentne ministre i vi ste rekli da je to dobro pitanje i da ćete se potruditi da to ubuduće tako bude. Mogu vam reći da je još gore nego što je bilo u maju i junu, a to svi narodni poslanici mogu da posvedoče.
Što se tiče ustavnih rokova kada su u pitanju ovi zakoni, rokovi od 90 dana su davno probijeni i ne mogu da prihvatim čemu ovolika žurba, čemu da se prekida redovno zasedanje, redovne tačke dnevnog reda, usred sednice da bi ovakvi zakoni odjedanput bili prioritet.
Građani Srbije treba praktično da znaju da je ovo stvar ucene minornih političkih stranaka jer dolazi budžet i, jednostavno, ukoliko ne bude podržano ovo nema ništa od budžeta. Zato je ovolika žurba. Da se budžet donosi u maju, verujte ova sednica bi bila u aprilu.
Prema tome, kada su u pitanju konkretne stvari, Nova Srbija će i u načelu i u pojedinostima pokušati da popravi nešto što je praktično nepopravljivo. Izuzetno tumačite Ustav onako kako to vama odgovara.
Konkretno, član 178. Ustava kaže da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali ne, gospodine predsedniče Vlade, kompletne nadležnosti.
To je upravo tumačenje koje pravi ovde potpunu zabunu, to je ono zbog čega će sigurno generacije u Srbiji osećati posledice i Nova Srbija će sigurno pokušati da kroz inicijativu Ustavnom sudu obori ovo što ćete vi verovatno vašom većinom usvojiti.
Mislim da se ne mogu nikada bez saglasnosti Vlade potpisivati međunarodni regionalni sporazumi. Takva praksa nigde nije u svetu. Ne može se prenos nadležnosti vršiti u oblastima nauke, akademija nauka i umetnosti itd. Sigurno da i odredba glavnog grada je neprihvatljiva.
Sigurno da ono što ste činili sve ovo vreme, navodno da je po sredi tehnička greška, vraćanje od Vojvodine ka Srbiji, to je nešto što ste dobijali samo na vremenu i što ste pravili truli kompromis. Kao što sam rekao, građani Srbije osećaće velike posledice. Pred vama je velika odgovornost i smatram da će Ustavni sud, ukoliko ima Ustavnog suda i ako je on sigurno najveća instanca, oboriti ovaj zakon.

Izvestilac Odbora za zakonodavstvo, gospodin Vlatko Ratković želi reč.

Poštovani predsedniče Vlade, potpredsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, autonomija Vojvodine i njen kvantum, sadržaj, kvalitet, institucionalizacija autonomije Vojvodine jeste nešto što je generisano i opredeljeno u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine.
Za ovaj Ustav glasala je ogromna većina građana Srbije. Za ovaj Ustav glasala je ogromna većina poslanika u ovom visokom domu, kao najvišem predstavničkom telu građana Srbije i telu koje je nosilac zakonodavne i ustavotvorne vlasti.
Biću srećan ako raspravu i dijalog o ovoj veoma važnoj temi, sa jednog površnog i demagoškog diskursa vratimo u okvire jedne ustavno-pravne rasprave i pristupa koji podrazumeva da sistemski i jezički tumačimo odredbe Ustava, a na isti način da tumačimo i odredbe zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kako bi argumentovano dokazali i potvrdili da su odredbe ovog predloženog zakona u potpunoj harmoniji sa Ustavom Republike Srbije.
U poslednje vreme i od pojedinih poslaničkih grupa, poslanika, isto tako i u javnosti, a i u ovom domu, mogle su se čuti određene primedbe i određena percepcija da autonomija uopšte nije ni potrebna, da autonomija Vojvodine navodno cepa državnost Republike Srbije. Išlo se jednim potpuno neargumentovanim i uopštenim pristupom, demagoškim pristupom, na nivou fraza i parola.
Potrebno je, to govorim kao predsednik Zakonodavnog odbora, da sistemski i jezički, metodom tumačenja pristupimo ovoj veoma važnoj materiji za građane Republike Srbije.
Potreba da se prošire postojeće nadležnosti AP Vojvodine u odnosu na postojeća zakonska rešenja jeste dosledno sprovođenje Ustavom zajamčenog prava građana na pokrajinsku autonomiju i to ustavno pravo opredeljeno je u članu 12. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju, između ostalog, kao i pravom na lokalnu samoupravu.
Drugi veoma važan razlog jeste da se dosledno sprovede proces decentralizacije Republike Srbije i koncept široke pokrajinske autonomije, naravno, bez ikakvih elemenata državnosti.
Ukratko, što se tiče samog Predloga zakona, nadležnosti Autonomne pokrajine podeljene su u dve grupe. Prva grupa su izvorne nadležnosti i ovo je zasnovano na odredbi člana 183. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da autonomne pokrajine, u skladu sa Zakonom, uređuju pitanja pokrajinskog značaja u Ustavom određenim oblastima.
Druga grupacija nadležnosti su poverene nadležnosti. Ovaj institut proističe iz odredbe člana 178. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnoj pokrajini pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.
Pitanja imovine i pitanja finansiranja nadležnosti AP urediće se posebnim zakonima u okviru planiranih sistemskih rešenja u tim oblastima.
Na sednici Zakonodavnog odbora pojedini poslanici su iznosili pojedine argumente kojima su osporavali ustavnost pojedinih rešenja iz Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti. Ukratko ću se osvrnuti i pokušaću da iznesem argumentaciju i Zakonodavnog odbora i moju kao predsednika tog skupštinskog radnog tela.
Ono što je posebno naglašeno kao da je neustavno jeste odredba člana 3. stav 3. Predloga zakona, koji kaže da AP Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona i u okviru svoje nadležnosti može osnovati predstavništvo u regionima Evrope, odnosno u Briselu, u skladu sa Zakonom i Statutom.
Intencija zakonodavca odnosno predlagača zakona u ovoj odredbi, naročito što je potenciran Brisel, u samom kontekstu norme kao evropski centar u kome se nalaze centri udruženja regiona evropskih, pa je u tom smislu apostrofirana sama odrednica ''u skladu sa Zakonom i Statutom'', upravo ostavlja mogućnost i potrebu kasnije paralelne primene ovog zakona sa zakonskim rešenjima koja će ovo pitanje detaljnije urediti.
Podsetiću da AP Vojvodina i prema starom Ustavu je imala svoje predstavništvo u jednoj evropskoj regiji. Da ne govorim o tome da sve evropske regije, u okviru država članica EU, imaju svoja predstavništva i da je ovo nešto što je ne samo u skladu sa citiranom ustavnom normom, nego je i u skladu sa nečim što zovemo duh Ustava Republike Srbije.
Član 4. je posebno napadan i kritikovan od strane opozicije. Podsetiću, odnosi se na teritoriju AP Vojvodine. Stav 1. toga člana kaže da teritoriju AP Vojvodine čine teritorijalne jedinice lokalnih samouprava, u njenim geografskim oblastima Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom.
Podsetiću da je Zakon o teritorijalnoj organizaciji, koji je usvojila ova Narodna skupština, odredio koje su to lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine.
Njih ima 45. Tradicionalne geografske oblasti su Bačka, Banat i Srem. Kritike na navodnu neustavnost ovoga člana odnosno ovoga stava su potpune neutemeljene.
Što se tiče člana 5. stav 3, namera predlagača, po mom stanovištu i mišljenju Zakonodavnog odbora, nije bila da Vladi i izvršnim organima AP Vojvodine prepusti nadzor nad zakonitim radom organa AP, s obzirom da su Ustav i važeći Zakonik koji uređuje ovo pitanje već to pitanje i uredili.
Što se tiče poverenih poslova u okviru nadzora, da bi se primenjivale odredbe važećeg Zakona o državnoj upravi, odgovarajuće ustavne odredbe koje govore o nadzoru nad radom organa AP su relevantne. U tom smislu, cilj, intencija ove odredbe upravo je bila da omogući obezbeđivanje jednog vida koordinacije potrebnih konsultacija u okviru nadležnih organa, pri čemu bi sve mere koje podrazumeva zakon primenjivale, pre svega, u okviru primene nadzornih ovlašćenja Vlade koje ona ima prema odgovarajućim propisima koji uređuju organizaciju i način rada Vlade i položaj organa državne uprave.
Što se tiče člana 7, i od strane političkih stranaka i od strane pojedinih tzv. nezavisnih analitičara napadana je odredba o imovini AP i o finansiranju. Član 7. sadrži načelnu odredbu koja upućuje na neposrednu primenu Zakona o javnoj svojini. Imovina AP Vojvodine biće, kao poseban oblik javne svojine, detaljno razrađena u budućem zakonu o javnoj svojini, koji će ova skupština, nadam se, vrlo brzo i usvojiti.
Vratio bih se na ono što je interesantno i za javnost i za poslanike koji su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, i koji su kritikovali ovo pominjanje Bačke, Banata i Srema kao geografskih kategorija ili geografskih oblasti u AP Vojvodini.
Spominjanje ovih oblasti nije zakonska kategorija, to su govorili, sada one postaju zakonska kategorija i, navodno, prema kritičarima ove norme, može tobože dovesti do osporavanja državnih granica, jer delovi tih geografskih oblasti se nalaze delimično i u državi Rumuniji i u državi Hrvatskoj.
Smatram da je spominjanje ovih geografskih oblasti konstatacija notornih činjenica u najvišem aktu AP Vojvodine, a to je Statut, koji ćemo takođe razmatrati, a i u ovom zakonu. Dakle, niko još nije osporio koje jedinice lokalne samouprave pripadaju Bačkoj, koje Banatu, a koje Sremu. Notorna je činjenica da je Kikinda grad u Banatu, a da nije grad u Sremu. Prema tome, opet se pozivam na Zakon o teritorijalnoj organizaciji donet 2007. godine, koji je tačno utvrdio jedinice lokalnih samouprava.
(Predsednik: Vreme.)
Ako dozvolite samo završnu rečenicu.
Predlog ovog zakona u potpunosti je usaglašen, u potpunosti je harmonizovan sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.