Molim vas da me saslušate do kraja. Nije korektno, ponavljam, ovo što radite. To je vrlo nekorektno. Ako vi želite mene da iznervirate, nećete me iznervirati. To nećete sigurno, ali vam ponavljam da u Ustavu piše jedno. Tačno je da su svi građani Srbije ravnopravni i to stoji, ali pročitajte dalje šta piše, a vidite statut šta piše. Ustav i statut se razmimoilaze. Zašto? To vi znate sigurno da objasnite bolje i vladajuća koalicija. T o bih vas zamolio.
Da li bi u nekoj drugoj državi, evo, uzmimo Mađarsku, dozvolili da budu i oni nacionalna zajednica i Srbi i Rumuni i da svi budu nacionalna zajednica? Ne bi dozvolili. Kad biste izašli sa takvim predlogom, sigurno bi vam se neko smejao.
Nemojte se nervirati. Zašto se vi nervirate, gospođo Čomić? Vi treba da predsedavate ovom skupštinom, da date reč i da saslušate poslanika. Građani Srbije odlučuju ko je u pravu, a ne vi. Vi niste ovde vrhovni sudija, niste predsednik Ustavnog suda. Vi ste predsedavajući ovog parlamenta, u odsustvu predsednika parlamenta i tako se i ponašajte.
Molim vas, nemojte kršiti Poslovnik i svaki minut prekidati narodne poslanike. Znam da ste vi nervozni, da bi ovo želeli za tri minuta da javite vašim šefovima da je završeno, ali ne može. Mora bar da pričamo o tome. Nemojte se ljutiti i nemojte me prekidati, jer to je nekorektno.
Ovo je protivustavni čin, koji Srbiji nanosi mnogo štete, koji vređa dostojanstvo Srbije kao države. Uvređen sam kada neko na delu teritorije Srbije, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, kaže da je ćirilica zaostala, zastarela, da treba ubaciti latinicu.
Kada neko kaže da je nacionalna akademija Srbije zaostala, troma, nazadna, da treba napraviti novu, modernu, savremenu, mene vređa kao građanina Srbije, kao čoveka koji živi u Srbiji.
Kada neko kaže da smo mi nazadni dole što živimo u Srbiji jer imamo Guču, a ovi su napredni jer imaju "Egzit". Meni je drag i "Egzit" i Guča, nekad i neprimetno pišem i jedno i drugo, zavisi gde se nalazim, ali ćirilično pismo je naš ponos. Naša pravoslavna crkva je naš ponos, naša dika. To je pokazala Srbija pre neki dan, na sahrani srpskog patrijarha. Ponosan sam što se Pravoslavna crkva oglasila po ovom pitanju. Bio bih mnogo razočaran da se nisu oglasili i presrećan sam što su se oglasili i rekli svoj stav, da vam kažu, gospodo - nemojte izlaziti iz ovozemaljskog okvira, da kvarite ovom narodu neki život koji može da bude ugodan.
Ponosan sam da raspravljate ovde da bude bolje Srbima i u Vojvodini i Srbima u Srbiji i nacionalnim manjinama širom Srbije, da svi ovu domovinu osećaju kao svoju, da ne žude i ne traže nešto novo, da ne žele neke statute i nove institucije, da svako od nas ima svoj zavičaj, ali kad dođemo ovde, naš zajednički zavičaj je Srbija, gospođo Čomić.
Samo jedan zavičaj imamo, a to je Srbija, svi koji smo ovde, bez obzira koje ste ko partije. Tada bi bio presrećan kao čovek. Svoj zavičaj nosimo u srcu, svoj jezik u duši, svoju veru itd, ali ovde imamo svi jedan zavičaj, a to je Srbija. Vi to ne shvatate i vama je to teško objasniti. Potrudiću se. Kaže da ne treba da se stidimo ćirilice, da ne treba da se stidimo naše akademije, da budemo ponosni što je imamo. Srbija je sa mukom stekla tu nacionalnu akademiju, izborila se za svoje pismo, izborila se za svoj jezik itd. I može biti moderna i sa ćirilicom, zašto da ne, i može biti savremena, i može biti prihvaćena u EU, ako je jaka, ako je ekonomski jaka, ako ima srećan i zadovoljan narod, srećne svoje građane.
Prema tome, kako ćemo se bedno osećati kada tri ambasade koje Srbija ima sada u Briselu, imamo ambasadu u Belgiji, imamo ambasadu u UN, imamo u NATO. Sada je to malo. Oni su nedovoljni da objasne apetite nekih ljudi iz Vojvodine, pa treba sada da napravimo novo predstavništvo Vojvodine, da se tobože ono izbori za neka dodatna prava, jer ove tri ambasade, ova tri predstavništva koja ima Srbija su nedovoljna i ne znaju da rade posao. Hajde da ih menjamo ako ne rade dobro posao. Koliko to poskupljuje, ko će to da plati? Srbija, gospođo. Prema tome, nije to u redu.
Zato bih molio da ovaj statut povučete dok nije ova bruka pukla dalje, jer ovo ne vodi ničemu. Ovo treba povući, debelo razmisliti, napraviti konsultacije sa svim političkim opcijama. Ako ne verujte, proverite na izborima ili dajte da na referendumu proverimo šta narod misli, šta misle građani Vojvodine. Ne misle kao vladajuća većina, sigurno. Juče sam bio u Novom Sadu.
Druga stvar, ko će blanko preneti imovinu Republike Srbije na Vojvodinu? Sada su apetiti porasli. Ko je stvorio tu imovinu, čija je ta imovina, ko je napravio most "Beška", ko je napravio autoput, ko je izgradio sve to, ko je napravio fabrike, ko je uradio infrastrukturu gradova, sela? Srbija. Ko je podigao kredite? Srbija. Ko će vraćati kredite? Opet Srbija. Naravno, mi ćemo sada praviti javna preduzeća koja će to uzeti da zagospodare i napraviti nove i nove hiljade radnih mesta u Vojvodini, na koja će stranački ljudi doći da se zaposle itd.
Da vam namere nisu dobre vodi i ova reč, meni para uši kad čujem "glavni grad". Kaže jedna smo država, a kako može jedna država da ima dva glavna grada? Zašto nije ostalo "administrativni centar"? Ako kažemo "administrativni centar", tu je sedište administracije određene regije, kao što će i drugi biti, ali ne može ono "glavni". To "glavni" je paralo uši mnogima, pa ste danima menjali da udenete to "glavni" i da zadovoljite one koji su bili za to.
Naravno, Vlada Vojvodine će da vodi svoju politiku i da sklapa ugovore tobože sa regijama, i da bez saglasnosti Republike Srbije raspolaže imovinom, a Republika Srbija je stvorila tu imovinu. Kako je to moguće i zašto se beži od Republike Srbije?
Neće proći mnogo vremena i apetiti ovih koji su ovo gurali će porasti, veoma brzo će porasti i krenuće oni dalje. Neće se oni ovde zaustaviti i nije ovo njihov cilj. Apetiti idu, tako je bilo i u Crnoj Gori. Apetiti su odmah porasli, odmah se krenulo i nekom prostom većinom, ko zna na kakav način obezbeđenom, doći će do nekog referenduma. Sumnjam u to, imam pravo da sumnjam, a smatram svojom sumnjom da će biti ugrožene institucije Srbije, a i sama država Srbija.
Prema tome, ovo nije dobronamerno. Ne verujem onima koji ovo protežiraju. Voleo bih da verujem Bojanu Pajtiću, ali mu ne verujem. Nije mi nikada pokazao da mogu da mu verujem. Ne verujem ljudima koji se bore za ovo. Zašto? Ugasili su koncesiju, najveću investiciju u Srbiji, ugasili su izgradnju autoputa kroz Srbiju, da se cela Srbija poveže sa Crnom Gorom, ugasili su mnoge projekte koji njima nisu odgovarali i uradili su ono što ne pokazuje neke dobre namere.
Gospodo, te loše njihove namere nas opominju da debelo razmislimo o svemu ovome. Znam da je DS bila pred pucanjem, stvorile su se dve struje. Znam da je vojvođanski deo pravio sve svoje i rekli su: ili – ili, i vi ste legli na rudu. Prema tome, ovde se preuzima i određena odgovornost za sve ovo ako sutra ne bude dobro, a odgovornost preuzimaju oni koji su ovo nametnuli, jednom malom većinom koji su nametnuli Srbiji. Nemojte svaki čas ponavljati u vestima da iza ovoga stoji ogromna većina. Ne, ogromna većina građana Srbije je protiv ovoga, u to sam ubeđen. Ogromna većina građana Vojvodine je protiv ovoga. I u to sam ubeđen.
Prema tome, nemojte se pokrivati nekom većinom, kad ste obećavali Srbiji kule i gradove, a i Vojvodini, kada ste obećavali 200 hiljada radnih mesta, kada ste obećavali jako i stabilno selo, veliku proizvodnju i izvoz, smanjenje uvoza, kada ste obećavali da će fabrike "Mercedes", "Be-em-ve", "Folcvagen", "Fijat", da će sve zablistati Srbijom, doći će ''Boing'', od toga nema ništa i sve je to propalo u ovom momentu i ne postoji. Sada nemate šta da obećate...

Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.  
Narodni poslanik Zoran Ostojić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Uvažena gospođo Čomić, koleginice i kolege, nekako mi se čini da ako se u ovoj Skupštini krši Ustav, da je to povreda Poslovnika i povreda dostojanstva Skupštine, znači, član 104.
Gospodin Ilić, koji se zalaže za poštovanje Ustava i smatra da je statut protivustavan, što je apsolutno legitimno pravo, sve vreme upotrebljava izraz "ćirilično pismo". Ovo više govorim zbog građana. Ustav, koji je donet tako velikom većinom, osim LDP, u članu 10, gde se govori o jeziku i pismu, kaže, stav 1 - U Republici Srbiji, u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Znači, ustavno ime naše ćirilice je ćiriličko pismo, ne ćirilično pismo. Onaj ko ne upotrebljava ustavno ime, krši Ustav. Ovo svakako više govorim zbog građana i kao još jedan argument kakav je Ustav koji je donet.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 104. Bez obzira na to što je Ustav propisao jedan oblik reči - ćiriličko, u upotrebi je i ćirilično, i ćirilica i drugi oblici, tako da nema povrede Poslovnika.
Narodni poslanik Slobodan Maraš traži da govori o povredi Poslovnika. Ne? Očigledno je greška u registru.
Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe, predsednica poslaničke grupe ZES.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, svi koji sedimo ovde više od mesec dana, svesni smo toga da kad god nestaju argumenti, onda se povlače teške reči, optužbe, lične diskvalifikacije, napadi, pretnje, sejanje straha. Mi smo u toku ove rasprave čuli toliko strašnih reči oko kojih svaki ozbiljan čovek razmišlja da li bi ih ikad u životu izgovorio, a ne da li bi ih uputio nekom drugom. Osim, naravno, što mislim da je to kršenje Poslovnika i da je to neodgovorno, mislim da je to zaista nedostatak argumentacije. Ovde se govori o tome da mi danas odlučujemo o separatizmu koji će sutra dovesti do otcepljenja dela naše teritorije. Mi danas ovde govorimo o primeni Ustava i poštovanju ustavnih obaveza koje stoje pred nama.
Naravno da može da se polemiše i o tome da li akt koji raspravljamo danas sadrži u sebi nešto što nije u skladu sa Ustavom, i to je legitimno, i da li akt o kome danas raspravljamo sadrži u sebi nešto što jeste element državnosti koji može da otvori mogućnost nekada nekome za separatističke ambicije.
Naravno, onda bi bilo korektno raspravljati i o tome kada i kako nastaje separatizam i da li je separatizmu neophodna činjenica da oko jednog grada i definicije tog grada postoji ili ne postoji zarez. Dakle, da li je to dovoljno za buduće moguće preteće otcepljenje?
Kada ovako analiziramo sve ono što smo čuli onda zaista može da se kaže da ovde postoji visok stepen političke neodgovornosti prema sopstvenim građanima. Ta politička neodgovornost ogleda se u tome što niko ovde nije poslat da građane plaši, ovde niko nije poslat da građane obmanjuje, ovde niko nije poslat da pred građane iznosi one podatke koji su netačni.
Dakle, mi ovde razgovaramo o aktu koji se zove statut AP Vojvodina. Statut AP Vojvodina, članom 185. Ustava Republike Srbije, koji je usvojila Srbija na referendumu, kaže da najviši pravni akt autonomne pokrajine je statut.
Statut autonomne pokrajine donosi njena skupština, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine. To je upravno ono što se dešava. Skupština autonomne pokrajine utvrdila je predlog, dostavila Skupštini Republike Srbije i mi danas raspravljamo o odluci o davanju saglasnosti na taj akt koji je, uz puno poštovanje ustavne procedure, stigao u ovaj dom.
Ovde se govori o tome da je svaka odredba u ovom statutu protivustavna, ne zato što to piše, nego zato što bi neko zao, najgori Srbin ili nešto drugo, mogao, bez obzira šta piše u Ustavu, što je prepisano u statut, da zloupotrebi.
Onda ti isti postavljaju pitanje - ko da veruje tima koji su u Skupštini Vojvodine, ko da veruje ovima koji su u Skupštini Srbije, ko da veruje sudijama Ustavnog suda? Građani nam veruju. Na vašu veliku žalost, i u njihovo ime, mi završavamo ovaj jedan vrlo važan, ustavom propisan posao. (Aplauz.)
Najbolji način da se govori o ovom aktu jeste da se uporedno drži statut, s jedne strane, i Ustav, s druge strane. Dakle, AP Vojvodina ima status pravnog lica. Član 176. Ustava Republike Srbije kaže sledeće - autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnog lica.
Dakle, deo koji se zove "teritorija autonomne pokrajine", i koji je ovde osporavan i dovođen u pitanje, i kojim se pokušava predstaviti kako je time stvoren instrument za otcepljenje, kaže da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.
Član 182. Ustava Republike Srbije, stav 4, kaže ovako - teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuju se zakonom; teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene referendumu, u skladu sa zakonom.
U delu o kojem se govori o tome da li postoji nadzor i mogućnost Srbije da vrši nadzor nad radom autonomne pokrajine, dakle, u članu 12. stav 2. Ustava Republike Srbije, kaže, a to je doslovno preneto u statut, da pravo iz stava jedan ovog člana podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti, kako stoji u Ustavu.
Dakle, kada razgovaramo o tome da li imaju pravo građani AP Vojvodine na slobodno predstavljanje, odnosno na neposredno autonomiju, odnosno da li građani Vojvodine deo svog suvereniteta, kao građani, prenose na AP Vojvodinu i šta to znači.
Onda u članu 176. Ustava Republike Srbije, stav 1, kaže ovako - građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno, znamo koji su oblici neposredne demokratije, oni koji znaju, ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
U statutu Vojvodine piše da građani svoje pravo na pokrajinsku autonomiju ostvaruju neposredno, narodnom inicijativom ili referendumom i putem svojih slobodno izabranih predstavnika.
Ovde je napadano i pravo autonomne pokrajine, i u tome je nalažena nekakva mračna namera, da autonomna pokrajina, kako je ovde vrlo često rečeno, prigrabi deo državnih nadležnosti i u delu koji se odnosi na simbole autonomne pokrajine, želim samo da podsetim na član 183. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji nedvosmisleno kaže - autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja. To kaže Ustav Republike Srbije.
Statut kaže – AP Vojvodina ima svoje simbole i definiše koji su. Ustav daje pravo autonomnoj pokrajini da ima simbole, s jedne strane, i da ih ona sama definiše.
Ovde je dovođena u pitanje ustavnost odredaba koje se odnose na imovinu AP Vojvodine. Član 87. Ustava Republike Srbije stav 4. kaže sledeće: ''Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju se zakonom.''
Ustav prepoznaje imovini autonomne pokrajine i kaže da će se to urediti zakonom kojim se inače definiše pitanje imovine. Znamo da taj zakon tek treba da se donese i da će tim zakonom biti definisano šta to jeste imovina Republike Srbije i šta je imovina autonomnih pokrajina, odnosno lokalnih samouprava.
Jedan od ozbiljnijih napada na ovaj statut jeste vezan za odredbe koje se tiču međuregionalne saradnje. Član 181. Ustava Republike Srbije kaže: ''Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sarađuju sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih država u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije''.
Šta kaže statut? „Vojvodina sarađuje sa teritorijalnim zajednicama i drugim oblicima autonomije drugih država u okviru spoljne politike Republike Srbije i uz obavezu poštovanja njenog teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka.“
Ovo su definicije koje su neposredno preuzete iz Ustava i zapravo u doslovnom smislu podrazumevaju sprovođenje Ustava.
Statut nije Ustav, statut je akt kojim autonomna pokrajina uređuje ona prava i nadležnosti koje joj daje Ustav Republike Srbije. Zaštita pokrajinske autonomije; do koje mere je namera Ustava bila da autonomiju Vojvodine ne samo pretoči u stvarnost, već i da obezbedi mehanizme kojim će se ta autonomija štititi.
Dakle, Ustav je predvideo mehanizme za zaštitu autonomije, u ovom slučaju autonomije Vojvodine.
Član 187. stav 1. kaže: „Organ određen statutom autonomne pokrajine ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinim aktom ili radnjom državnog organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti autonomne pokrajine.“
Ova ista odredba stoji u statutu. Ustav je rekao da postoji mogućnost ustavne žalbe u slučaju da neki organ narušava nadležnosti odnosno prava koja su Ustavom definisana kada je u pitanju pokrajina. U članu 18. statuta piše: „Imaju pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti AP Vojvodine.“
Istovremeno, Ustav Republike Srbije u članu 181. stav 2. kaže: ''Skupština AP Vojvodine ili Vlada AP Vojvodine mogu pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povređuje pravo na pokrajinsku autonomiju.''
Ta odredba je sadržana u članu 187. stav 2. Ustava Republike Srbije – organ određen statutom autonomne pokrajine može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povređuje pravo na pokrajinsku autonomiju i tako redom.
Svi članovi statuta jesu doslovna primena Ustava Republike Srbije. Žao mi je što neki koji se zalažu za unitarnu državu, što neki koji kažu da je nepristojno ili neprirodno unutar sopstvene države tražiti autonomiju, nisu bili svesni da su Ustavom, na koji su bili posebno ponosni, zbog koga su bili izrazito politički zadovoljni što su u njemu učestvovali i za njega glasali, predvideli sve ovo što piše danas u statutu AP Vojvodina.
U tom smislu možda bi vaša rasprava imala smisla kada biste ovde sada priznali da ste napravili grešku, da niste hteli takav ustav, da niste mislili uopšte da treba da postoji autonomija, da ne mislite da Srbija treba da bude građanska država, da ne mislite da u toj državi treba da budu jednaki svi njeni građani, da treba da budu građani jednakiji, i oni koji su prvog reda i koji su drugog reda. Ali, moram da vas razočaram, naravno, možete pokrenuti tu debatu i možete pokrenuti inicijativu za promenu Ustava, ali ovaj Ustav je Srbiju definisao kao građansku državu, čiji su nosioci suvereniteta građani Srbije.
Ovaj Ustav je definisao Srbiju kao demokratsku državu koja ima ozbiljne Ustavom utemeljene odrednice koje određuju da je Srbija zemlja koja će se decentralizovati, koja će decentralizovati svoju vlast i decentralizovala je svoju vlast, i ovo je Ustav koji je do te mere jasno predvideo šta sve jeste sadržaj autonomije Vojvodine, da ni vi ni neki koji bi možda hteli i više tih sadržaja nemaju mnogo prostora da oko toga polemišu.
Ovaj Ustav je prilično precizan i mislim da zato nije uredu da ono što se izvlači iz konteksta i ono što se predstavlja kao neustavno, zapravo je falsifikovanje ustavnih odredbi.

Poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Uz sve dužno poštovanje prema gospođi Nadi Kolundžiji kao dami, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine zato što je gospođa Nada Kolundžija iznela čitav niz neistina o stavovima SRS i potpuno pogrešno prenela građanima ono što je Srpska radikalna stranka kazala o Predlogu statuta Vojvodine.
Za dve minute ne mogu da odgovorim na sve neistine gospođe Nade Kolundžije, ali evo, gđo Kolundžija, prihvatiću sve što ste rekli…

Narodni poslaniče, niste obili pravo na repliku, dobili ste pravo da govorite o povredi Poslovnika.

Upravo to objašnjavam.

Narodna poslanica Nada Kolundžija nijednim delom svog izlaganja nije pomenula ni SRS…