Hvala vam, gospođo Čomić.
Evo kakva je veza između ovih brojki sa Predlogom statuta Vojvodine. Ove brojke govore o tome šta građani koji žive u Vojvodini misle o tome kakva im Vojvodina treba, odnosno kakve su njihove potrebe u Vojvodini. Knjiga je napisana 2002. godine. Danas je 2009, nije to tako davno bilo. Ove brojke su ipak pokazatelji jednog opšteg mišljenja koje postoji među građanima koji žive na teritoriji Vojvodine.
Istraživanje je reprezentativnije utoliko što su ispitivani i Srbi, starosedeoci i kolonisti, i Mađari. U tome je veza sa Predlogom statuta Vojvodine. Gospođa Nada Kolundžija je rekla da građani imaju pravo na autonomiju Vojvodine. Evo, ovo su brojke o građanima koji žive u Vojvodini. Kaže ovako - respondenti su takođe bili upitani - čega ste u toku proteklih godinu dana vi ili članovi vaše porodice morali da se odreknete? Ovo pitanje mnogo neposrednije izražava stvarni kvalitet života od pitanja koja se zasnivaju na samoproceni ispitanika.
Pazite ovako - ispitanici mađarske nacionalnosti su u 19% slučajeva izjavili da nisu morali da se odreknu ničega, luksuznih potreba se odreklo njih 49%, svakodnevnih potreba koje nisu vitalne njih 18%, a pravih vitalnih potreba, koje podrazumevaju značajnije pogoršanje kvaliteta ishrane ili odsustvo mogućnosti da se kupe potrebni lekovi, njih 14%. Među ispitanicima srpske nacionalnosti odgovarajuće procentne brojke su 16, 49, 25 i 10%. To je gorući problem ljudi koji žive u Vojvodini - nemaština, nedostatak radnih mesta, prinuđenost ljudi da se odriču čak i nekih vitalnih potreba. To je ono što vlast u Srbiji mora ovim ljudima da obezbedi. Ne akademiju nauka, ne predstavništva u inostranstvu. Ne, sve ono što piše u ovom i ovakvom predlogu statuta, nego radna mesta, posao, sigurnu platu, mogućnost da se školuju, da kupe svoj stan, da zasnuju porodicu.
Evo još nekoliko zanimljivih podataka. Upitani na koji način zločini nad Mađarima počinjeni u Drugom svetskom ratu opterećuju sadašnji život naših ljudi...

Narodni poslaniče, upozorila sam vas da dovedete u vezu temu koja se tiče zločina u 20. i ranijim vekovima i to niste učinili.
Upozoravam vas da ste već upozoreni da je to kršenje člana 103. stav 1. i obaveze narodnih poslanika da govore o dnevnom redu.
(Sreto Perić, sa mesta: Ako je neko govorio o dnevnom redu...)
Molim narodnog poslanika Sretu Perića da ne dobacuje.
Moja obaveza je da se staram o primeni Poslovnika. Moja obaveza je da narodni poslanici govore o dnevnom redu.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ti, ženo, nisi normalna...)
Dakle, narodna poslanica Vjerica Radeta uvredljivo se verbalno obraća predsedavajućoj, kvalifikujući da li jesam ili nisam normalna.
To pitanje ćemo ostaviti otvorenim, ali vi jeste prekršili Poslovnik i izričem vam prvu opomenu za dobacivanje uvredljivih izraza i ometanje predsedavajuće. Narodna poslanica Vjerica Radeta ima prvu opomenu.
Molim narodnog poslanika Aleksandra Martinovića da ostatak vremena koji mu je na raspolaganju iskoristiti da govori o temi dnevnog reda. Iskoristili ste 38 minuta. Prijavite se ako želite da nastavite i koristite vreme poslaničke grupe. Da li želite? Molim vas da se prijavite. Izvolite.

Gospođo Čomić, želim reč, ali od vas zavisi da li ću moći da završim moje izlaganje.
Smatram da ovim što čitam nisam nikog uvredio. Ovo je jedno naučno istraživanje, ovo je pisao čovek koji nikakve veze nema sa SRS. Ovo je jedno ozbiljno istraživanje, ovo je naučna knjiga.
U pitanju su, između ostalog, Mađari. Mađari se pominju u Predlogu statuta AP Vojvodine. Ovo nije ništa ružno. Dopustite da završim do kraja. Ako prekršim Poslovnik na bilo koji način, dajem vam časnu reč - nikad više neću da se javim za reč u Narodnoj skupštini, ali ovo nema nikakve veze sa kršenjem Poslovnika. Ovo su naučne činjenice.
Nemojte od ove skupštine da pravite Haški tribunal. I u Haškom tribunalu čovek može da kaže ono što ima da kaže. Molim vas, nikoga ne vređam. Ovo nije ništa degutantno. Ovo su brojke koje ukazuju na to šta zaista građani koji žive u Vojvodini misle da im treba.
Nemojte vi da budete pametniji od njih, kao sad oni ne znaju šta im treba, ali znate vi. Ovo su ljudi koji žive u Vojvodini, ovo je Vojvodina, ne ta vaša Vojvodina iz Predloga statuta. Ovo je ta živa Vojvodina koja kaže - treba nam to i to.
Samo to pokušavam. Ako mi dopustite, završiću, ako ne smem, vi kažite, pa ću da prekinem.
Upitani na koji načini zločini nad Mađarima počinjeni u Drugom svetskom ratu...

Narodni poslaniče, tema zločina u 20. i 21. veku nema apsolutno nikakve veze sa Predlogom statuta. Izričem vam prvu opomenu zbog kršenja člana 103. stava 1. Poslovnika Narodne skupštine.
Ako želite da nastavite, molim vas prijavite se da koristite vreme do kraja koje je na raspolaganju poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Evo, dragi građani Republike Srbije koji živite u Vojvodini, ovakvi će da vam kroje sudbinu. Oni vam misle dobro, oni su velike demokrate, oni se brinu o vama i vašoj deci.
Vratićemo se na suvi tekst Predloga statuta, mada imam u rukama samo ovu poslednju četvrtu verziju, one prethodne tri nisam poneo. Evo, govoriću o ovoj četvrtoj poslednjoj verziji. Valjda je to ta verzija koja će biti i zvanično objavljena u službenom listu AP Vojvodine.
Evo, koliko su neuki oni koji su pisali Predlog statuta Vojvodine. Prvo, ne postoji nijedan region u bilo kojoj državi članici EU čiji statut ima preambulu. Preambula je karakteristična za ustave nezavisnih država. Preamublu nema statut nijedne oblasti, odnosno regiona u Belgiji, Italiji ili Španiji. Ima ga Predlog statuta AP Vojvodine.
U član 2. stav 2. kaže se ovako: ''Skupština AP Vojvodine pokrajinskom skupštinskom odlukom određuje organ AP Vojvodine koji zastupa AP Vojvodinu kao pravno lice i pri tome vrši prava i obaveze koje AP Vojvodina ima kao osnivač javnih preduzeća i ustanova i drugih organizacija u skladu sa zakonom.'' To piše u članu 2.
U članu 48. piše da osnivačka prava vrši Vlada AP Vojvodine. U članu 2. piše - to će biti regulisano pokrajinskom skupštinskom odlukom, a u članu 48. piše - ne, to već vrši Vlada AP Vojvodine.
Onda dolazimo na ovaj famozni član 10. kaže - glavni grad AP Vojvodine. Pazite kakva jezička rašomonijada.
Grad Novi Sad je glavni, pa zarez, administrativni centar AP Vojvodine. U prevodu na jezik koji naši građani razumeju stoji ovako - Novi Sad je glavni grad, administrativni centar AP Vojvodine. Da je Novi Sad definisan kao glavni grad to piše u članu 10. stav 4 - položaj grada Novog Sada, kao glavnog, pa zarez, administrativnog centra AP Vojvodine, uređuje se pokrajinskom skupštinskom odlukom u skladu sa zakonom.
Dragi građani Srbije, imaćete tu privilegiju da živite u jedinoj državi na svetu koja će imati dva glavna grada. Teško da će vam od toga biti bolje, ali eto, imaćete tu privilegiju.
Kaže - pravni i drugi akti AP Vojvodine. Ovo je prosto neverovatno, da vi u članu 19. Predloga statuta trpate sve moguće akte koji donosi Skupština Vojvodine, i Skupština i Vlada AP Vojvodine - statut, pokrajinske skupštinske odluke, pokrajinske uredbe, odluke, deklaracije, rezolucije, poslovnike, pravilnike, uputstva, naredbe, rešenja, preporuke, zaključke i druge akte.
Ovde ima akata koji su pravni i koji nisu pravni, opštih pravnih akata i pojedinačnih akata, političkih akata. Sve je to za vas isto i sve to piše u istom članu Predloga statuta, u članu 19. Toliko o tome kakav je pravni kvalitet ovog teksta.
U članu 28. stav 2: ''Radi zakonitog, uspešnog i nesmetanog obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, AP Vojvodina može predložiti osnivanje Stalne mešovite komisije sastavljene od predstavnika organa Republike Srbije i organa AP Vojvodine.''
Da li znate, dragi građani Srbije, gde je ovo postojalo? Postojalo je u bivšoj Austrougarskoj. Tamo su o zajedničkim poslovima odlučivale tzv. delegacije. Jednu je davao austrijski parlament, a drugu mađarski parlament. O tome šta se dogovore te dve delegacije, to je bila odluka koju su svi morali da izvršavaju.
Ali, gospodo, to je bilo u Austrougarskoj. Austrougarska je mrtva država. Što vaskrsavate političkog mrtvaca. Ovo ne postoji apsolutno ni u jednoj državi članici EU. Ovo ste vi preuzeli iz austrougarskog pravnog sistema. To uopšte nije slučajno.
Na član 29, koji predviđa sve moguće nadležnosti, neću mnogo da se osvrćem jer smo o tome pričali juče. Republika Srbija može poveriti AP poslove iz svoje nadležnosti, ali samo poslove koji se odnose na državnu upravu. To piše u članu 137. Ustava Srbije. Vi ste to potpuno zanemarili. Po vama, Republika Srbija može da poveri AP sve, i da osniva svoju vojsku, i policiju, i sudove i sve ostalo. Jer vi kažete - može da poveri sve iz svoje nadležnosti.
Ne može sve. Može samo poslove državne uprave. Vi ste to prećutali u obrazloženju Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
AP Vojvodina, kaže se u članu 31, može pokrajinskom skupštinskom odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave i, pazite, nacionalnim savetima nacionalnih manjina obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti. Nacionalni saveti i jedinice lokalne samouprave su potpuno različite institucije. Kakve veze ima jedna opština sa nacionalnim savetom. Apsolutno nema bilo kakve veze.
Kome je mogla da padne na pamet ideja da AP Vojvodina može da poverava poslove iz svoje nadležnosti institucijama potpuno različite pravne prirode? Onda ste mogli da napišete da poverava poslove iz svoje nadležnosti i zemljoradničkim zadrugama, pijacama, mesnim zajednicama, kućnim savetima itd.
Član 40: "U Skupštini se ustanovljava Savet nacionalnih zajednica". Niko živi ne zna šta je to. Kaže: "Savet nacionalnih zajednica predstavlja posebno telo Skupštine koje ima 30 članova". Kako je sastavljeno? Nakaradno. "Polovina članova saveta bira se iz reda poslanika koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalne zajednice koja čini brojčanu većinu u ukupnom stanovništvu AP Vojvodina".
Zamislite koliki genije je bio onaj koji je ovo mogao da smisli da bi izbegao ono što ceo narod razume - pripadnici srpskog naroda. Ne, "pripadnici nacionalne zajednice koja čini brojčanu većinu u stanovništvu Vojvodine", a po poslednjem popisu su to Srbi. Zašto tako ne piše? Što se služite ovakvim pravnim i jezičkim kvalifikacijama?
Kaže – drugu polovičnu članova saveta čine poslanici koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalnih zajednica koje čine brojčanu manjinu u ukupnom stanovništvu AP Vojvodina.
Da li je ovakvo rešenje pravično? Nije. Zašto? Ne odgovara stvarnom stanju stanovništva AP Vojvodina. Srba je u Vojvodini, po poslednjem popisu, oko 70%. Dakle, predstavljaju apsolutnu većinu. Vi ih svodite maltene na nacionalnu manjinu. Ima ih 70% u stvarnosti, a u ovom telu biće ih samo 50%. Ovo telo ne može da donese nijednu odluku sem apsolutnom većinom, a Srbi nemaju apsolutnu većinu u ovom telu.
Da li to znači da Srbin u svojoj rođenoj državi može da bude nadglasan? Po vama, može. Ustav kaže u članu 1, to je ono što gospođa Nada Kolundžija namerno pogrešno tumači, država Srbija je, pre svega, država srpskog naroda i, naravno, svih građana koji u njoj žive. Valjda je i država Srba. Prihvatam da je ovo država i Mađara, i Slovaka, i Rumuna, Albanaca i Bugara, ali dopustite da je malo i država Srba.
Dakle, kako je moguće da jedan narod koji je većinski u Srbiji može da bude nadglasan u jednom telu koje apsolutno nije sastavljeno u skladu sa brojem stanovnika koji živi na teritoriji AP Vojvodine?
Sad, pazite, pravnih genijalaca. U članu 43: "Predsednik Skupštine, na obrazloženi predlog Vlade AP Vojvodina, može da raspusti Skupštinu". Da li znate šta to znači? To znači da predsednik Skupštine može da raspusti samog sebe, jer je i predsednik Skupštine valjda deo Skupštine. Gde to ima u svetu? Gde ima u svetu da predsednik jednog organa raspušta organ kojem stoji na čelu? Valjda ga raspušta neko drugi? Predsednik Skupštine Vojvodine, ako sutra bude došao u poziciju da raspušta tu Skupštinu, između ostalog će da raspusti i samog sebe. To je pravno nemoguće. To ne postoji nigde. U kojoj to državi EU postoji?
Onda imate u članu 47. pa nadalje, organ koji se zove Vlada AP Vojvodina. Prošle godine smo čuli sjajno objašnjenje od DS, kaže - mora da se zove vlada, jer mi kad odemo u zemlje EU ne možemo da im objasnimo šta znači izvršno veće, kao, oni to ne razumeju. Mogli su da razumeju 50 godina, a baš sada ne razumeju.
Gospodo iz vladajuće koalicije, ni u Švajcarskoj se organ izvršne vlasti ne zove vlada, zove se savezni savet, pa ceo svet zna da je to švajcarska vlada. Što ga niste nazvali, recimo, izvršni savet? Što ovako brutalno pokazujete da je vama, u stvari, namera da stvorite zaista od Vojvodine državu? Evo, zbog nedostatka vremena, a i zbog toga što je gospođa Čomić pomalo nervozna, neću moći da nastavim dalje. U svakom slučaju SRS glasaće protiv Predloga zakona...

Narodni poslaniče, upozoravam vas da ne kršite član 104. i da ne dozvoljavate sebi da kršenjem člana 104. izričite stavove o tome da li jesam ili nisam sposobna da vodim sednicu.
Zbog kršenja člana 104. izričem vam drugu opomenu.
Reč ima poslanica Nada Kolundžija, povreda Poslovnika.

Koristim pravo na repliku zato što me je direktno nekoliko puta prozvao...

Nemate pravo na repliku. Narodni poslanik je postavljao retorička pitanja, ali imate pravo na povredu Poslovnika.
Molim narodne poslanike Miroslava Petkovića i Zorana Nikolića da ne remete red na sednici, bez obzira što znam da uživam iskrenu podršku i dvojice narodnih poslanika i poslaničkog kluba kojem pripadaju, tiše samo podršku, da bi narodna poslanica mogla da kaže o kojoj se povredi člana Poslovnika radi.
(Nada Kolundžija: Ne želim povredu Poslovnika.)
Narodna poslanica Nataša Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa članom 100. Mislim da ste povredili član 106, kao i pravo koje vam daje član 27, iz kojeg proističe kako treba da se odvija Narodna skupština i njome da rukovodite.
Baš kao i vi sam pažljivo pratila narodnog poslanika, ovlašćenog predstavnika i zamenika predsednika naše poslaničke grupe mr Aleksandra Martinovića, trudila sam se da, u skladu sa svim onim što je on rekao naočigled čitave srpske javnosti i narodnih poslanika, a govorio je i kao narodni poslanik, i kao naučnik i kao čovek koji je želeo da da jedan širi istorijski opseg, pre svega pseudoistorijskih jugoslovenskih zabluda, vratio se na 25. novembar 1918. godine, na Veliku Narodnu skupštinu, podsetio je da je i danas 25. novembar, govorio o nesreći jugoslovenstva, o Ustavu iz 1974. godine ...

Narodna poslanice, molim vas da ne zloupotrebljavate pravo na osnovu člana 100. stav 1. Svi smo bili u sali dok je govorio narodni poslanik Aleksandar Martinović i znamo šta je govorio.
Ako ćete obrazložiti u čemu se sastoji povreda Poslovnika, molim vas da to učinite u minutu koji vam je preostao.