Da završim ovu diskusiju koju smo krenuli u prethodnom amandmanu, a koja se proteže i ovde.
Očigledno je da postoji nekoliko zakona koji regulišu stepen zaštite prirodnih dobara. Nacionalni park je najviši stepen zaštite. Uvek je u nadležnosti Republike.
Ne može autonomna pokrajina da upravlja time zato što je to nacionalni park.
Ako bi bilo zaštićeno prirodno dobro, to je niži stepen zaštite, mogla bi autonomna pokrajina time da upravlja, ali prosto zakon ne dozvoljava tu mogućnost.
Upućujem sve one koji o tome malo znaju, postoji Zakon o zaštiti prirode, pogledajte kako izgleda gradacija stepena zaštite zaštićenih prirodnih dobara, parkova itd. To je prva stvar.
Druga stvar koju želim da raščistimo, jer smo je pokrenuli pre nekoliko minuta, jeste da je vrlo važno da se raščisti ekologija i zaštita životne sredine i to nije nešto što može da se seče na panju, pa kada su zagađeni vazduh i zagađenje nad Pančevom, tad se neće dogoditi ništa u Beogradu, onda ćemo neki drugi zakon da primenjujemo ovde. Nemoguće je.
Postoje različiti nivoi nadležnosti, republički brine o celoj teritoriji. Teritorija AP je nešto sasvim drugo i ne možete zakone koji su opšteg tipa primenjivati tamo.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 29. i član 29. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, za SRS je predlog ovog člana 29. protivzakonit i protivustavan. On ne odgovara duhu ekonomsko-privrednog sistema i zakonskih propisa koji se odnose na ovu oblast. To je što se tiče normativne strane.
Kakvo je stanje u industriji i u preduzetništvu, neka nam posluži nekoliko primedbi da ukažu na ogromne probleme u ovim oblastima.
Industrijska proizvodnja u poslednjih 10-ak godina rapidno opada. Učešće industrije u ukupnom BDP je u 2000. godini palo na 26, a u 2008. godini na 19,4%. Industrijska proizvodnja u ovoj godini u odnosu na 2006. godinu pala je po podacima iz devetog meseca negde oko 18%. Na koji način će i sa kojim sredstvima će AP Vojvodina pokrenuti industriju, kada je izvršena cunamizacija industrije?
Privatizacijom su zbrisani industrijski pogoni koji su bili lokomotive privrednog razvoja gradova. Setimo se ogromnih investicionih aktivnosti 50-ih, 60-ih, 70-ih godina. Sada je sve to završeno. Kojim sredstvima? Moramo govoriti o 50 milijardi evra novčanih sredstava koje su prohujale kroz finansijski sistem RS u poslednjih osam godina. Šta je iskorišćeno za razvoj industrije? Ništa. Na koji način će to AP pokrenuti? Nikako.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Pre svega, sadržaj ovog amandmana je da se naslov iznad člana 29. i član 29. brišu.
Član 29. kaže ovako: „AP Vojvodina, preko svojih organa u oblasti industrije i zanatstva, u skladu sa zakonom, pod jedan – donosi plan i program ravnomernog privrednog razvoja AP u skladu sa planom razvoja RS; pod dva – utvrđuje stare zanate koji su svojstveni području AP Vojvodine i utvrđuje i obezbeđuje mere za njihovo unapređenje i razvoj“. To je pun sadržaj člana 29.
Ustav, član 183. kaže da: „AP u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti industrije i zanatstva“.
Zaista ne znam kojom mentalnom vežbom čovek može da dođe do toga da je ovo protivustavno i da ga zbog toga treba brisati. Postoji očigledna namera ovih amandmana da se ceo zakon briše. Dakle, o tome se radi. Prosto treba o tome govoriti.
Namera je da se mimo ustavne obaveze ovaj zakon ne donese, da ljudi koji nas slušaju i gledaju o čemu pričamo znaju šta je namera. Dakle, oni koji hoće da brišu sve članove ovog zakona, zapravo hoće da, ne poštujući ustavnu obavezu da se utvrde nadležnosti AP Vojvodine u skladu sa Ustavom, ne postoji ovaj zakon.

Iskorišćeno je minut i 47 sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Odredba člana 29. u tački 1. kaže da: „AP Vojvodina donosi plan i program ravnomernog privrednog razvoja AP Vojvodine“. To je bilo i u starom statutu. Šta je učinjeno da se oživotvori odredba u onom statutu i koje su poluge, koji su instrumenti da AP danas poradi na ravnomernom regionalnom razvoju?
AP Vojvodina, shodno odredbama Zakona o privatizaciji, dobijala je 50% sredstava od privatizacije. Šta je uloženo u ravnomerni privredni razvoj? Gotovo ništa. Ono što imamo na jugu imamo po celoj Vojvodini, sem Novog Sada koji ne razvija industriju, razvija samo građevinarstvo i izgradnju stanova i možda pomalo trgovinu i trgovinske lance.
Kakav privredni razvoj? O kom regionalnom privrednom razvojnom planu ćemo govoriti danas, kada imamo samo u Vojvodini razliku u privrednom razvoju između pojedinih opština po desetak puta?

Iskorišćeno je minut i 10 sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Poštovani građani Srbije, što reče koleginica Kolundžija, radi onih koji nas slušaju, u ime poslaničke grupe SRS hoću da kažem samo jednu rečenicu.       
Tačno je da SRS smatra da ovakav zakon uopšte ne može, ne treba i ne sme da se donese. Tačno je da ovaj zakon kakav ćete vi doneti je zapravo ustav AP Vojvodine. Tačno je da Ustav RS obavezuje na donošenje statuta AP.
Dakle, nigde ne postoji obaveza da se donosi ovakav zakon. Naprotiv, član 37. Ustava RS, koji govori o nadležnostima organa državne uprave, o poverenim nadležnostima, dozvoljava da se određene nadležnosti povere, ali se one poveravaju pojedinačno zakonima, a ne može kao u ovom tekstu zakona da stoji – ta i ta oblast urediće se u skladu sa zakonom. To je formulacija Ustava i zato smatramo da je ovo veoma opasno i da je uvod u otcepljenje AP Vojvodine od Srbije.

Iskorišćeno je minut i 25 sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.