Dame i gospodo, podneli smo amandman kojim predlažemo brisanje podnaslova iznad člana 38. i član 38. Vrlo je važno da se školstvo uredi na centralnom republičkom nivou. To je vrlo važno pitanje i ne može da se spušta na pokrajinski nivo.
Tačno je da je Ustav to dozvolio, ali samo u pojedinim delovima ove oblasti. Takođe, ova materija je već regulisana i drugim zakonima. Ako Vlada misli da tako radi u interesu nacionalnih manjina, greši. Time, na neki način, radi protiv njihovih interesa, tako što umanjuje njihovu važnost puštajući njihovo sprovođenje na niži pokrajinski nivo.
Država se polako oslobađa svake vrste odgovornosti u sprovođenju ustavnih odredbi koje se odnose na zaštitu i sprovođenje prava pripadnika nacionalnih manjina. Nešto je Vlada prebacila već na nacionalne savete nacionalnih manjina, sada na pokrajinu. Šta je sledeće? Najlakše je osloboditi se svake vrste odgovornosti.
Da li ovo treba sada da tumačimo da obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina nije deo jedinstvenog obrazovnog sistema Srbije, da država Srbija nema više kontrolu nad tim procesom.
Zar nismo i mi pripadnici nacionalnih manjina državljani Srbije ili, kako nas statut protivustavno kvalifikuje kao članove brojčano manje zastupljene nacionalne zajednice? O ostvarivanju našeg prava treba država da se bavi, odnosno da se to pravo dešava na republičkom nivou. Ovako ta prava prelaze u nadležnost pokrajine koja tu svoju nadležnost može da prebaci na nacionalne savete nacionalnih manjina. Statut predviđa da AP Vojvodina može pokrajinskom skupštinskom odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave i nacionalnim savetima nacionalnih manjina obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti. Skandalozno je što će se o mnogo važnim problemima, o načinu njihovog rešavanja odlučivati jednom pokrajinskom skupštinskom odlukom.
Već smo vas upozoravali, kada je donošen Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, da davanje nacionalnim savetima mogućnosti, da recimo nacionalni saveti nacionalnih manjina daju mišljenja nacionalnom prosvetnom savetu na nastavne programe srpskog jezika, kao ne maternjeg je loša odluka koja će proizvesti manjinama mnoge probleme u praksi, odnosno neusaglašeni nastavni programi. Sada se to isto ponavlja. Tada smo upozoravali da se radi na getoizaciji nacionalnih manjina. Danas to isto upozoravamo. U sistemu državnog obrazovanja stvara se nezavisan, zatvoren obrazovni sistem. Da li je to na neki način feudalizacija Srbije? Mislimo da jeste.
Ukoliko ovo pokušavate da odbranite tezu da pokrajina ima bolji uvid u stvarne potrebe, moram da postavim ono pitanje koje su postavile moje kolege – šta ćemo sa onim pripadnicima nacionalnih manjina koji ne žive na teritoriji Vojvodine, Bugari, Vlasi? Onda oni nisu u ravnopravnom položaju sa ostalim manjinama, sa ostalim građanima Srbije, a Ustav im jemči to pravo.
Šta ćemo sa pojedinim pripadnicima jedne nacionalne manjine koji žive raštrkani na čitavoj teritoriji Srbije? Oni će se školovati pod različitim uslovima. To što samo 10% Rumuna živi van teritorije AP Vojvodine, kako vi tvrdite, ministre, ne rešava problem i način njihovog rešavanja, kako se vi objasnili, prilično je konfuzan i s druge strane, moramo da postavimo pitanje – šta ćemo sa onim nacionalnim manjinama koje nemaju nacionalne savete? Isto pitanje rešavaće se na različite načine, a ovo je ipak još uvek jedna država ili bar su se neke stvari ovog statuta promenile.
Umesto da svi težimo idemo ka stvaranju jedne funkcionalne države, sa razvijenom jakom lokalnom samoupravom, ovakav predlog zakona samo vodi suprotno, vodi ka jačanju birokratije, širenju administracije. Šta će građani Vojvodine, osim skupe administracije time dobiti, samim tim i pripadnici nacionalnih manjina? Neće dobiti ništa, ali će zato država Srbija izgubiti mnogo.
S druge strane, ako Vlada već želi da pokaže brigu za nacionalne manjine, uostalom, to stalno u javnosti ponavlja, što se ne uhvati u koštac sa rešavanjem njihovih egzistencijalnih problema i nacionalne manjine, nas, pripadnike nacionalnih manjina muče isti problemi kao i Srbe – nezaposlenost, neregulisano socijalno, zdravstveno, penzijsko osiguranje.
Tvrdnjama da ovo predstavlja kamen temeljac budućeg razvoja i većeg životnog standarda, tvrdnjama da se na ovaj način stvaraju uslovi za bolji život svih građana Vojvodine, ne samo što te iste građane obmanjujete, već priznajete da do sada na tom polju niste uradili mnogo. Time priznajete svoj poraz.
Zašto bi neko u to sada poverovao, kada umesto racionalizacije, investicije, otvaranja novih mesta, uvodite nove namete? Ko će da finansira ovakvu preglomaznu administraciju? Građani Srbije, građani Vojvodine.
Ako neko kaže da nije važno da li iza ostvarivanja nečijih prava stoji Republika ili pokrajina, grdno se vara, jer je Republika još uvek veći garant u ostvarivanju tih prava.