Reč ima poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i ova prethodna dva člana, SRS smatra takođe da i ovaj član treba da se briše i da nijedan od poslova koji se ovde predviđa ne treba da se poverava pokrajinskim organima kada je u pitanju oblast stanovanja.
Razlozi su višestruki. Bilo bi jako lepo da čujemo nekoga od Vlade kakav je koncept posle svega ovoga za sprovođenje tog zakona o socijalnom stanovanju na teritoriji AP Vojvodine, s obzirom da je on dominantno poveren jedinicama lokalne samouprave, da se tu pokrajinske institucije ili pokrajinski nivo uređenja ova oblasti ni u jednoj svojoj tački ne pominje. Bilo bi lepo da čujemo nešto od predstavnika Vlade i o tome. Ali, kako je sve uređeno i na koji način što smo pokušali do sada argumentima da opišemo, tako je i ovo.
S druge strane, kakav je odnos pokrajinskih organa prema poslovima i sferi stanovanja mogli ste čak i pre neki dan da vidite na televiziji, gde je žena sa 30 godina radnog staža stanovnik otvorene garaže hitne pomoći u Novom Sadu, a onda kao odgovor na sve to pi-ar te iste hitne pomoći kaže da Vojvodina nije u prilici da rešava poslove stanovanja, odnosno da nema sredstava, nema novca i da takvu sudbinu deli 300 radnika te ustanove o kojoj se radi.
Čini nam se, i to ćemo namerno da ponovimo, da su argumenti zaista izostali od strane onih koji bi danas trebali da ih iznose, a ono čime su se služili da opravdaju i odbrane ovakav stav i ovakav dokument više je nego degutantno.
Ovde ovaj zakon i ovaj statut su dovođeni u vezu sa decentralizacijom, tzv. decentralizacijom, dovođeni u vezu sa činjenicom da nema novca iz pristupnih fondova ukoliko se ovo ne sprovede, što zaista nije tačno. Voleli bismo da nam kažete ko nas obmanjuje – vi koji promovišete ovaj secesionistički akt ili EU koja se hvali da je do 2013. godine upravo iz predpristupnih fondova za Srbiju obezbedila milijardu i 300 miliona evra.
Deo tih sredstava objektivno, kroz različite programe jeste potrošen u Srbiji, ali u ovom kontekstu interesantno je spomenuti još nešto – da paralelno sa podacima o utrošenim sredstvima iz predpristupnih fondova za Srbiju pored Srbije stoje i novci koji se troše kroz predpristupne fondove na teritoriji Kosova. Ne Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom 1244, nego Kosova.
I ako dovodite u vezu ovaj dokument sa predpristupnim fondovima on se na najeklatantniji način može dovesti u vezu tako što će pretpostavljamo, ne daj bože, od 2013. godine pored Kosova stajati i autonomna, odnosno pokrajina Vojvodina i da će se separatno uz Kosovo i za Vojvodinu, ne daj bože, odvajati sredstva iz predpristupnih fondova, a za te vaše nesrećne i nedostižne evropske integracije. Hvala vam.

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 13. i član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, evo ja sam ispred SRS podneo amandman na član 13. da se kompletno briše i naslov iznad člana 13. jer piše reč „poljoprivreda“.
Sećate se da smo mi doneli u maju izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zajedništvu i ovo je jedna prekretnica ili nagoveštaj ovog separatističkog statuta AP Vojvodine. Naime, ovaj član 13. ima sedam stavova. Kada pogledamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu ili o zakupu poljoprivrednog zemljišta, od ukupno ubrojane sume 40% ide opštini ili gradu, 30% pokrajini i 30% Republici Srbiji. Ako samo pročitamo drugi stav koji kaže: „AP Vojvodina ostvaruje sredstva od korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji AP Vojvodina u skladu sa zakonom i propisuje uslove i način raspodele korišćenja tih sredstava“. To se normalno sada odnosi verovatno na onih njihovih 30%.
Međutim, u stavu 3. kaže se: „Obrazuje poseban budžet, fondove ili druge oblike organizovanja u koje se usmeravaju sredstva iz tačke 2) ovog člana“. Odgovorno tvrdim, onih 40% što će ostati opštini plus 30% pokrajini, i tvrdim da će i onih 30% posto što je Republici pripadalo od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta od sledeće godine ili po donošenju ovog Ustava neće više sigurno otići u kasu Republike Srbije.
Apsolutno se ovaj član 13. kosi sa svim ovim što smo do sada donosili, a ticalo se Republike Srbije. Nažalost, ovde se neće zaustaviti Demokratska stranka, nažalost, nećete prihvatiti onu istinu koja je pred vama da je ovo separatistički statut, ali stav SRS je jasan, mi ćemo glasati protiv ovog statuta AP Vojvodine i protiv zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Sada, u sledećem članu 14, pošto već oduzimam vreme od poslaničke grupe, u stvari od dela od koga je još malo ostalo, reći ću dosta toga i o članu 14. koji je povezan sa članom 13. Amandmane SRS trebalo je apsolutno prihvatiti.
Hvala vam.

Iskorišćen je minut od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, zaista je teško razumeti kako može da se tvrdi da je nešto separatističko ako je u skladu sa zakonom koji donosi Skupština Republike Srbije. Dakle, ono što se osporava u ovom stavu jeste da sredstva od korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine je u skladu sa zakonom, dakle taj zakon donosi Skupština Republike Srbije i propisuje koji deo sredstava od te naknade ide lokalnoj samoupravi, koji deo ide pokrajini, a koji deo ide Republici.
Tačka 3) kaže da se obrazuje poseban budžet, fondovi ili drugi oblici organizovanja u koji se usmeravaju sredstva iz tačke 2) ovog zakona, što znači sredstva koja su definisana republičkim zakonom i načinom na koji se određuje koji deo tih sredstava ide kom nivou upravljanja.
Dakle, zaista ne znam kako neko može da kaže da u tome ima bilo čega separatističkog.
Naprotiv, radi se samo o tome da je potpuno logično da lokalna samouprava, odnosno autonomna pokrajina na najbolji način može da raspodeljuje ta sredstva kako bi obezbedila osnovnu funkciju principa decentralizacije, a to je ravnomeran regionalni razvoj i ravnomeran razvoj lokalnih samouprava. Hvala.

Iskorišćeno je minut i 45 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe „DSS – Vojislav Koštunica“.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Vi, gospođo Nada Kolundžija, branite nešto što je neodbranjivo.
Dakle, uhvatili ste se jedne fraze koja piše u svakom članu da će nešto biti u skladu sa zakonom. Da li će tog zakona biti, da li ga ima, kada će biti donet, kako će to izgledati apsolutno niko ovde ne može da da nikakvu validnu informaciju, pa ni vi. Šta će biti u međuvremenu, to ćemo uvideti.
Upravo se na poljoprivredi vidi separatistička namera onih koji su ovo pisali. Znate li zbog čega?
Zato što sam juče ministru Draginu postavio jedno pitanje, u skladu sa amandmanom koji smo podneli na ovaj član – da li će se agrarna politika u Vojvodini voditi u skladu sa nacionalnom agrarnom politikom, sa strategijom razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja? Nisam dobio decidan odgovor.
Dakle, ako vi ne prihvatite ovaj amandman, gde su u članu 1. predviđa, to je amandman DSS, da se mera agrarne politike koja će se sprovoditi i mere ruralnog razvoja će biti u skladu sa agrarnom politikom i strategijom razvoja poljoprivrede Republike Srbije, onda o čemu mi ovde pričamo?
Sve vlade, i posle 2000. i one pre 2000. godine, uvek su imale taj senzibilitet da za ministre uglavnom biraju ljude koji su sa područja Vojvodine.
To je sasvim prirodno, jer je Vojvodina područje, region sa najintenzivnijom poljoprivrednom proizvodnjom. To je i bio odraz odnosa države prema poljoprivredi.
Šta se sada dešava? Sada se razvlašćuje Republika, ostaje ministar iz Vojvodine, a mi ne znamo kakva će se agrarna politika voditi, odnosno agrarna politika koja će se voditi, verovatno neće biti u skladu sa nacionalnom politikom.
Kada kažem da je ovo separatistički akt, to kažem iz sledećeg razloga, zato što ovde nema suštine. Suština, dragi građani, a naročito poljoprivredni proizvođači koji ovo gledate, jeste da je agrarni budžet u 2009. godini za 25% manji od agrarnog budžeta iz 2008. godine, pa je još dodatno smanjen sa 22 milijarde na 16 milijardi, pa je Fond za unapređenje proizvodnje od 4,5 milijarde već unapred potrošen, tako što su plaćene subvencije, dakle, jede se materija, jer taj fond se punio od povraćaja kredita koji su davani u proteklom periodu poljoprivrednim proizvođačima.
Dakle, mi imamo ozbiljne probleme u agraru. Grana koja pravi uvozni i izvozni suficit od 600 miliona dolara, a naši poljoprivredni proizvođači, seljaci, su ti koji plaćaju cenu, odnosno oni nisu zadovoljni i država u njih ne ulaže onoliko koliko bi trebalo.
Ta muka je zajednička i u Nišu, i u Novom Sadu, i u Subotici, i u Pirotu i u Užicu. Para nema, sve je manje, sve se lomi preko grbače poljoprivrednog proizvođača, a vi ovim želite da napravite dodatnu administraciju koja će živeti od tih seljaka. To je sramota, to nema veze sa decentralizacijom, to nema veze sa efikasnošću sistema, nema veze sa racionalizacijom. Zato kažem, ovaj akt, čak i u prisustvu gospođe Čomić, je separatistički akt.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćen je minut i 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodni poslanik Ratko Vlatković, pa narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

        Trošim od vremena ovlašćenog predstavnika SRS. Gospođa Kolundžija je uvek za mene izuzetno inspirativni sagovornik.
Gospođo Kolundžija, kada pogledate dotični član na kome se sada nalazimo, ne možete reći da ovih sedam tačaka predstavljaju pitanja iz oblasti koje su predmet regulisanja pokrajinske autonomije. Vidite da na kraju ovog člana ne postoji drugi stav, gde se kaže da se ovi poslovi prenose kao povereni državni oslovi, a tačka 1. do tačke 7. je sve ono što je već regulisano republičkim propisima koji se tiču poljoprivrednog zemljišta. Vidite kakav je mangupluk na delu.
Sada vi pokušavate da nam kažete da su sva ova pitanja od tačke 1. do tačke 7. nešto što može biti predmet pokrajinske autonomije koja pripada građanima.
Ali, to su pitanja koja su već sadržana našim poljoprivrednim zakonom. Niste stavili stav 2, da se oni poveravaju organima autonomne pokrajine, kao povereni poslovi. Vidite kakvo se zamešateljstvo pravi u tekstu koji vi predstavljate ovde.
Znači, ide se sa sinonimima, ide se sa opisima, nije šija nego vrat, a zaključak jedini koji se nameće, kad se pročitaju ova dva vaša predloga, jeste samo jedan – ko glasa za ovaj zakon, ko glasa za odluku o davanju saglasnosti na statut autonomne pokrajine, on se zalaže da Srbija bude Beogradski pašaluk. To mora da vam bude jasno. Vašim sredstvima vam dokazujem vašu osnovnu nameru, cilj, ishod i rezultat koji može da se postigne na bazi ovakvih predloga zakona.