Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

SRS od 2001. godine vrlo često je koristila priliku kada se na dnevnom redu nalaze ili kada su se nalazili propisi iz oblasti pravosuđa, a nekada i odluke o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, da ukaže na jedan osmišljen sistem kako se praktično uništava naše pravosuđe i nemam nameru da podsećam i da pravim bilo kakvu retrospektivu šta se sve kao sredstvo koristilo da bi se postigao taj cilj.

Prošle godine u ovo vreme, pa i početkom ove godine smo ukazali na sve propuste novih rešenja iz oblasti propisa koji se tiču ove materije i danas smo došli u situaciju da pričamo o posledicama. Na vreme smo locirali šta su uzroci. Nije nam bilo teško ni da nepogrešivo predvidimo kakve će posledice da budu, pa jedna od tih posledica je i da danas pretežno naši sudovi ne sude, tužilaštva pretežno ne gone, već se samo odlažu pretresi, jer i sudije i tužioci kažu - znate šta, niko ne zna šta će biti od Nove godine. Da li ću više biti sudija ili tužilac. Ne, odlažemo na neodređeno vreme, pa ćemo videti šta će da bude.

Pored jedne pogrešne mreže pravosudnih institucija imamo i pogrešne propise o tome ko treba da predlaže i ko treba da bira nosioce pravosudnih funkcija, pa onda imamo i nešto što, mislio sam da to samo stoji u knjigama kao negativno iskustvo, da nam se čak analogija predstavlja kao vrhunski oblik tumačenja pravne norme.

Odnosi se pre svega na ova dva nepotpuna organa koja su ovlašćena da predlažu i biraju nosioce pravosudnih funkcija. Od 11 članova imaju 10. Praktično, ti organi još nisu napravljeni, ali čuli smo da je neka analogija - ako može Ustavni sud, onda mogu i ovi organi. Međutim, kod Ustavnog suda je Ustavnim zakonom predviđena ta situacija. Ovde ni jednim propisom nije predviđena ta situacija.

No, da se vratimo na ove predložene oblike. Šta se vidi kao motiv ili kao nešto što je rukovodilo prilikom formiranja ovih predloga? Vidimo da postoje praktično dva kriterijuma. Jedan kriterijum je zakonomernost i drugi kriterijum je 126 glasova.

Ovde se promovisalo da sa 126 glasova je moguće sve. Doduše, 1993. godine je bilo moguće sa 70 glasova da se proglasi da je zemljina kugla četvrtasta. Tada je gospodin Božović bio predsedavajući, a 70 glasova je bila potrebna većina da bi se reklo da je nešto izglasano. To je sada 126 glasova i iza 126 glasova se krije praktično apsolutna tačnost.

Jedna je situacija kada se vrši politička diskusija, pa se iznose politički stavovi, što je donekle razumljivo, ali kada se donose neke odluke ili neki propisi, koji imaju osnov u Ustavu ili imaju neophodnu potrebu da se naslanjaju na neka druga zakonska rešenja, onda opet 126 glasova je i kriterijum za tumačenje obaveze i pravne norme.

To je građanima poznato i nemam nameru da ih ubeđujem. Međutim, javlja se i fenomen zakonomernosti. Imamo zakonomernost kada je DS na vlasti, onda ništa nije izvedeno na čistac do kraja. Uvek se ostavlja nešto nezavršeno da bi bio prisutan onaj princip što gore to bolje, rezervna varijanta, nešto se ostavlja, može da se razmatra. Bez namere da ulazim u zakonska rešenja i nesavršenih nekih zakonskih odredbi, o tome ko predlaže, ko bira itd, već polazim od toga da je to svršena stvar, moram da kažem da ova varijanta, gde Vlada predlaže kada su u pitanju tužioci, podseća na ono vreme posle vanrednog stanja.

Samo da vas podsetim, u jednom kratkom periodu je važio propis po kome javne tužioce bira Vlada. Toliko smo imali tu eroziju. Sećam se da je svojevremeno u onoj zgradi Batić predlagao da vratimo na 15 minuta, ako treba, smrtnu kaznu pa da završimo posle posao ponovo. Sećam se i onog vremena kada su penzioneri birani za predsednike okružnih sudova, kada su advokatski pripadnici, sekretari zadruga birani za predsednike sudova, a imali smo i vrlo čudnu situaciju gde je na istoj sednici čovek izabran za sudiju, pa onda i za predsednika suda. Naše pravosuđe je to sve aminovalo, prihvatilo, jer se ne bore za svoj posao. Oni se bore za svoje pozicije. Da to na jednom slikovitom primeru prikažem građanima, kako to funkcioniše DS. Vidite, kada zbog očiglednih zloupotreba od strane trenutno predsedavajućeg i kršenja Poslovnika svoje nezadovoljstvo poslanik manifestuje tako što prebaci cipelu preko stola, to je primitivizam. Ali, kada ministar Krapović prođe ovde, pa udari poslanika SRS, onda nema ni ostavke, ni razrešenja, već Boris Tadić kaže da je to neka zakonomernost.

Pričaću o toj zakonomernosti koja je karakteristična za DS. Ovo pričam zato što su građani napokon shvatili da ste vi vrlo loši vozači ovog autobusa koji se zove Srbija. Vama se autobus poprilično razdvojio. Baška jedna guma, baška druga guma. Sve obaška.

Šta je rukovodilo ove koji su predlagali ove kandidate za ove funkcije i to nepogrešivo mora da se kaže. Prvo, lični interes pojedinih članova ova dva organa. Pre svega mislim na Boška Ristića, Gorana Ćirića i uopšte ovu advokatsku felu koja je nekako ušla u tu kombinaciju. Ako meni ne verujete, idite u Niš, pitajte sudije, tužioce, advokate i građane Niša. Sve što ste dobili kao predlog, a tiče se područja Apelacionog suda Niš, zasnovano je na golom, ličnom interesu Boška Ristića. Posle ćete videti kako je to kombinovano, kako je to pretumbavano.

Dalje, drugi kriterijum koji se javlja jeste politički. Koji je top politički kriterijum? Ove stranke koje su na vlasti u koaliciji, svaka se potrudila da preko svog opštinskog odbora, izvršnog odbora izvrši svojevrsnu sondažu u pojedinim opštinama, gde su sedišta sudova i tužilaštva, da vidi koji su to njihovi kadrovi na koje može da se računa i takve ljude su predložili.

To je glatko prošlo, pa čak je prošao i šef neke kancelarije predsednika Republike, koga smo pre dve godine maltene izbacili iz tužilaštva. Mislim da beše neki Budić, a februara ove godine je podneo ostavku na mesto člana RIK-a. Znači, dovoljno je da budeš u Narodnoj kancelariji kod predsednika Tadića. Nema veze što si pre nekoliko godina izbačen iz Okružnog tužilaštva u Prokuplju. To nikakav problem nije. Morate to da izglasate. Morate, jer se javlja kriterijum 126.

Treći kriterijum koji se javlja je ipak stručnost. To moram da kažem. Koliko vidim, otprilike to su te tri trećine. Tamo gde se obično javljaju, u tom mestu ili u nekom susednom mestu u neposrednoj blizini, da je neko iz tužilaštva izabran za ponovo tužioca, očigledno da se pitala struka, ali oni su mogli samo da prođu zato što DS nije imala bolje kadrove ili lični interesi Boška Ristića, Ćirića i ostalih nisu bili toliko dominantni na toj teritoriji. Ne mogu oni da se rašire u celoj Srbiji. Ne mogu. Tako je prošlo nekoliko takvih kandidata, što iz suda kao kandidati za neko od ovih tužilaštava, što ljudi iz nekog nižeg tužilaštva i sad idu na neko više tužilaštvo itd. To su stvarno retki slučajevi. To mora da se kaže. To je ono što je rukovodilo njih.

Da li je neko video biografije predloženih kandidata? Nema. Nekada, kada se po nekom starom zakonu Narodna skupština pitala i donosila odluke o tome ko će biti izabran za sudiju ili predsednika nekog suda ili za tužioca ili za zamenika tužioca, obično su bile prisutne i biografije. Neko će da kaže da to ne treba da interesuje Narodnu skupštinu kada su u pitanju tužioci i kada je u pitanju predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Tiče se, zato što je odluka Narodne skupštine. Svi ovi u lancu odlučivanja su pomagači i ovo Veće tužilaca, Vlada kao predlagač. Oni su svi pomagači Narodne skupštine koja je jedina ovlašćena da donese odluku.

Da smo videli te biografije, verovatno bi imali i kudikamo bolju argumentaciju za kritiku pojedinih rešenja i pojedinih predloga, ali pošto nemamo te biografije, moramo da pričamo po sećanju. Zašto po sećanju? Zato što imamo stare pacijente, kada je ova tačka dnevnog reda u pitanju.

Ja bih krenuo nekim redom, pa bih čak i zamolio ove ljude iz službe, ako pomenem neko ime i prezime da to protumače, pošto je još na delu onaj stari Poslovnik, da se shvati kao osporavanje izbora, kako bi se u danu za glasanje povelo računa i o tome. Glasanje je, znam da je mala vajda od toga jer 126 je 126 - to ne može da promeni trenutno ni svinjski grip, pošto je došla ova vakcina. Radi istorije i radi javnosti ipak bi trebalo da se zna.

Šta možemo da kažemo o gospođi Nati Mesarović? Mogu da vam pomenem samo dve stvari koje sam čuo za nju. Prva, da je radosno uskliknula jednog dana. Stigla nam je presuda i tog istog dana se trudila da bez zamuckavanja i zamuckivanja pročita ono što je napisano. Naravno, to je njena najveća zasluga i zbog toga bi nju mogli da gurate čak i do predsednik Ustavnog suda Republike Srbije. Dalje od toga javnost ne zna. Da imamo malo biografiju, da smo malo porazgovarali sa kolegama, verovatno bi čuli mnoge druge stvari. Hajde da idemo dalje.

Hajde da uzmemo, recimo, evo ovog vašeg - Nebojša Budić, šef Narodne kancelarije predsednika opštine Prokuplje. Nekada je bio okružni javni tužilac, možda grešim, možda opštinski, možda je bio zamenik, ali se sećam da je bio i nije prošao ovde. Dojurio je u poslanički klub SRS da kaže - da je nezadovoljan, da je on veliki stručnjak i da on nema veze sa bandom iz DS. Tako je rekao Nado, verujte mi, u onoj zgradi smo bili. Evo svedoka Vjerice Radete.

Ne znam šta vas je pogodilo – da li to što je bio kod mene ili šta mi je rekao ili je ovakva kvalifikacija u vašoj stranci? To morate s njim da rešite, molim vas. Nemojte, ja se ne bavim advokaturom, to sa njim rešite molim vas. Nemojte meni to da prebacujete, ali to je čovek rekao.

Dalje, vidite, on će biti tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. Zamislite Kragujevac kao veliki centar, centar Šumadije, Pravni fakultet ima, znate onaj. Ima Opštinsko tužilaštvo, Javno tužilaštvo, ima Okružni sud, Opštinski sud i u celom Kragujevcu, u centru Šumadije nije mogao da se nađe delija, već je morao čovek iz Prokuplja da dođe. Koji su to kriterijumi? Evo ja kažem da je jedini kriterijum Narodna kancelarija predsednika Opštine Prokuplje. Eto, to je kadar, ponos i dika Šumadije, kako vi to kažete.

Dalje, za Republičkog javnog tužioca predložili ste Zagorku Dolovac. Koliko ja znam o njoj - došla je iz Novog Sada, a u Okružnom javnom tužilaštvu je malo ko zna.

Sećaju se da je vrlo često u Ministarstvu pravde i u Republičkom javnom tužilaštvu i to je cela njena radna biografija. Verovatno je poslušna što se tiče DS i daće sve od sebe da zadovolji vaše interese. Ako je neko čuo još nešto neka slobodno izađe neka kaže?

Dajte neku lepu reč, kažite nešto lepo - imala je toliko hiljada krivičnih progona, toliko su bili uspešni, nisu joj padale optužnice, dobro je nastupala, pisala je kvalitetne žalbe, dajte neki kvalitet. Ma ne znaju je ljudi u tužilaštvu, da li znate? Zašto vam to pričam?

Mi smo zbog Sonje Brkić i onog vašeg Ostojića menjali zakone, da li se sećate gospodine Ristiću? Da bi se Ostojić izabrao za Republičkog javnog tužioca morao je da se promeni zakon, gospodine Ristiću. Sećate se kako ste isterali Leposavu Karamarković i Sinišu Simića - proterali ste ih iz pravosuđa. Zašto - da bi došli vaši poslušnici koji bi završili posao? Ovo je druga faza.

To je ta zakonomernost DS kada je na vlasti, gospođo Đukić-Dejanović. Vi ste bili 2001. godine takođe žrtva jedne takve politike, a da vam ne pričam o sudijama za prekršaje, da vam ne pričam o drugim sudijama koje su trpele torturu i od Batića, i od drugih ljudi koji su bili kod njega u Ministarstvu. To se ponavlja. Vi, srećom sada po vas, niste žrtva, biće neke druge žrtve, ali je princip isti. Pričam o principu. Neće imati ko da kaže jednu dobru reč, sa gledišta struke.

Vidim da i gospođa, drago joj je što neko napokon govori kakvo je stanje u pravosuđu, i gospođi je drago, i ona treba da skine teret - veliki je teret pod kojim oni treba da rade i da slušaju šta vi pričate i šta od njih očekujete. Hajdemo dalje gospodo, da vidite.

Vladimir Vukčević - dovoljno, evo dovoljno je da kažem to. Miljko Radisavljević - pa ja ne znam, taj Kruševac je rasadnik kadrova. Imamo jednoga u BIA, imamo drugoga u BIA, imamo ovoga za privredni kriminal, za organizovani kriminal - u Srbiji cveta ljudi organizovani kriminal. Cveta. Gde se nalazi, u vrhu? Ama u vrhu - manite se ovih šibicara što ih hapsite tamo, izigravate nešto, velike akcije, pa sa BIA, sa DIA, sa međunarodnom itd. Pustite to, pa ljudi znaju o čemu se radi.

Ovo je posebna priča kako ste istumbali - iz jednog mesta u drugo mesto. Zašto je posebna priča? Vi ste sa ovakvim predlozima, kada su u pitanju osnovna i ova viša tužilaštva i ovi glavni tužioci u tim tužilaštvima dokazali, za čitav niz mesta, da u tim velikim centrima ne postoji nijedan koji bi mogao da radi, nego mora da dođe neko iz Prćilovice. Možete da zamislite da na teritoriji Okružnog javnog tužilaštva u Nišu ne postoji nijedan tužilac, zamenik tužioca, okružnog, opštinskog itd, već moraju iz Soko Banje da dovode jednu gospođu.

Kažite mi ljudi - da li na taj način želite da kažete da sve što je do sada rađeno u krivičnim predmetima na teritoriji tog okružnog javnog tužilaštva nije bilo kvalitetno, nije bilo u skladu sa zakonom.

To može samo Boško Ristić da kaže i niko više. Zašto? Verovatno mu se zamerio neko od njih u nekom ličnom interesu. On je osvetoljubiv, da znate. On je pisao Ustavnu povelju državne zajednice - rasturio je. Pa je pisao Propis o pravosuđu. Ono pravosuđe nikad nije zaživelo što ga je on napisao. On je sad umešan u ovo - od ovoga nema ništa, ljudi, znate? Znate, kada je neko taličan, kada mu ne ide posao od ruke. U celoj advokatskoj komori ljudi ne mogu da trpe, advokati, ovaj pritisak.

Možete da zamislite, iz niškog pravosuđa i tog tamo dela, nije bio nijedan sudija, nijedan tužilac u ovome. Zašto - dovoljan je Boško Ristić i sad je ubacio ovog njegovog prijatelja Gorana Ćirića? Čućete tek od sudova i kod izbora sudova i kod zamenika tužilaca i kod predsednika sudova šta su napravili - čist lični interes.

Smeškajte se vi, samo se vi smeškajte. Uvek ste se vi smejali, ali je Srbija propadala, kada se vi smejete - to je problem najveći. Možete da zamislite - da bi neko bio tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, tamo nema nijednog, nema ga ni u Nišu, on mora da dođe iz Vranja. Zamislite dalje, Više javno tužilaštvo u Prokuplju - dolazi čovek, zamenik javnog tužioca u Opštinsko javno tužilaštvo, iz Vranja. Sada kažite čime ste se rukovodili? Što niste ovog Budića vratili u Prokuplje?

Ne, tu se vidi, odnosno tu se vide ova tri kriterijuma, koji su vas rukovodili. Lični, pojedinih članova ovih pravosudnih organa, politički, da se zadovolje potrebe stranke, i tek na kraju, gde nije moglo da dođe do izražaja da se zadovolje, da se nađu kandidati po ova dva kriterijuma, dolazio je ovaj treći - struka. Zato, vrlo malo u ovim predlozima, može da se priča o struci i o tome da su ispunjeni kriterijumi na koje ste se vi pozvali iz ovog pravilnika, pogotovo što mi možemo samo da sumnjamo u to.

(Predsednik: Vreme.)

Još samo jedna rečenica. Jer mi nemamo biografije, a ja se sećam da je nekada Odbor za pravosuđe, pa i Narodna skupština, nisu čak hteli ni da raspravljaju, ukoliko se ne umnože biografije.

Gospodine Krasiću, nisam imala nameru da vas prekidam, ali ipak hoću i vas i sve nas da podsetim na član 181. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da u toku pretresa na sednici Odbora za pravosuđe i upravu i sednici Narodne skupštine narodni poslanik može osporiti predlog za izbor pojedinih nosilaca javnih funkcija u oblasti pravosuđa i državne uprave, pri čemu ovo osporavanje mora biti izričito i obrazloženo.
Vi ste govorili na način bez obrazloženja i bez izričitosti, tako da bih vas podsetila, mislim da znate stav 3. član 181, prosto ovo hoću samo da potenciram zbog toga što mislim da ste sve vreme bili neadekvatni u odnosu na poziciju koju je trebalo da imate. Replika? Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, budite sigurni da me niste čuli, ja sam se upravo pozvao na to, nisam citirao član, ali sam rekao da postoji mogućnost da se ospori izbor pojedinih. Pročitajte stenogram. Rekao sam - molim ljude iz službe da u nastavku moje diskusije zabeleže imena kandidata koje osporavam. Sve sam to rekao na vreme, gospođo Đukić-Dejanović. Nemate potrebe mene da upozoravate. Još sam rekao da je ova odredba zastarela. Pitanje je da li ona treba da stoji u novom Poslovniku. Čak sam i to rekao.

Gospodin Boško Ristić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo Đurđina Bjelobaba, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, neću se osvrtati na ono što ste malopre svi čuli.
Mislim da smo mi ovde pred veoma važnim zadatkom jer je reforma pravosuđa jedno suštinsko pitanje, pitanje reformi institucija u Srbiji i jeste ujedno i reforma političkog sistema koji treba da obezbedi demokratičnost u odnosima, treba da obezbedi podelu vlasti, a sa druge strane treba da se obezbedi sprovođenje Ustava Republike Srbije, njegovog zakona o sprovođenju i svih zakona koji definišu ponašanje i postupanje i uređenje pravosudnih institucija.
Ovakvim radom kako se mi bavimo pravosuđem svi zajedno, naravno i vlast i opozicija i svi nezavisni državni organi koji su dužni da obezbede samostalnost i nezavisnost pravosudnih institucija, jeste odgovorno ponašanje prema potrebama gađana Srbije. Posebno želim da kažem da reforma pravosuđa nema u svom fokusu, nema za centralno pitanje poziciju pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija. Pre svega, ima u vidu interes građana Srbije i njihovu želju za pravdom.
Svi smo mi svedoci veoma lošeg ugleda srpskog pravosuđa, pre svega među građanima Srbije. Pre svega, postoji najveći broj pritužbi da pravde nema, da nisu svi jednaki pred zakonom i da pojedini nosioci pravosudnih funkcija ne obavljaju svoju funkciju na dostojan način. Namerno podvlačim ovo - pojedini nosioci pravosudnih funkcija.
Slažem se sa jednim od prethodnih govornika da svaka rečenica koja treba da predstavlja konstataciju, a počinje - sa svi, ne predstavlja istinu. Mi moramo imenom i prezimenom da kažemo ko su ti ljudi kojima su građani dali poverenje kroz sistem koji obezbeđuje podelu vlasti i pošten izbor nosilaca javnih funkcija koji mogu te funkcije zaista da obavljaju u interesu, potpunom interesu građana Srbije.
Veoma veliki broj predmeta je zastareo. Neki predmeti suviše dugo traju. Suđenje u razumnom roku nije bio standard kojim su se rukovodili nosioci pravosudnih funkcija i to govori o onima koji su nesavesno obavljali svoju dužnost, ne vodeći interes o tome da građani žele da dobiju pravdu u razumnom roku, za života.
Vrlo često smo imali priliku da vidimo da u pojedinim sudovima i suviše dugo traju predmeti, da građani svoje pravo ne mogu da ostvare za života, nego to pravo ostvaruju njihovi naslednici, boreći se da očuvaju dostojanstvo svojih predaka. Da se to više ne bi ponavljalo, da svi budu jednaki pred Ustavom i zakonom, mi moramo da imamo institucije sa punim demokratskim kapacitetom. Upravo Ustav i zakon za njegovo sprovođenje, za koji su glasali i oni koji su malopre govorili, obezbeđuje garanciju za nezavisno i samostalno pravosuđe. Visoki savet sudstva na način kako mu je definisan ustavni položaj, kako je definisano njegovo postupanje u skladu sa zakonom, obezbeđuje nezavisan i kvalitetan izbor nosilaca pravosudnih funkcija, pre svega sudija.
Članovi Visokog saveta sudstva su pretežno sudije. To zadovoljava princip da sudije biraju same sudije, da niko sa strane ne može imati pretežni uticaj na izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Mi smo izborom Visokog saveta sudstva obezbedili garanciju za opstanak ovakvog principa. U Visokom savetu sudstva ima sedam sudija. Trenutno je ministar pravosuđa po funkciji član, predsednik Odbora za pravosuđe i izabrani predstavnik Komore koga je birala Narodna skupština.
Neću govoriti o netačnim insinuacijama kojima se rukovodio moj prethodnik, o neistinama koje je iznosio. Pre svega, želim da prenesem ovom domu da u Visokom savetu sudstva postoji atmosfera demokratske rasprave, da su svi članovi sa punim integritetom, da se svako bori za svoj stav, u skladu sa pravilima koje smo zajedno doneli i koja su objavljena u "Službenom glasniku RS".
Kriterijumi po kojima biramo nosioce pravosudnih funkcija su takođe javno objavljeni, a kriterijumi su inače prošli svu demokratsku proceduru provere kvaliteta standarda na kojima zasnivamo svoje odluke.
Odgovarajuća tela EU koja uspostavljaju standard u postupanju imaju samo pozitivne stavove u vezi sa standardima koje primenjujemo. Uporedno-pravno gledano, gledajući uporedno-pravnu praksu u postupanju visokih saveta drugih država i država koje su članice EU, možemo da utvrdimo da je Visoki savet sudstva izabran i konstituisan na najdemokratskiji način i da je izbor koji obezbeđuje garanciju za nezavisnost, samostalnost sudija, pre svega prilikom odlučivanja, jer oni tu treba da budu najnezavisniji, kada presuđuju po zahtevima stranaka ili kada odlučuju o tome da li je neko počinio krivično delo i da li mu treba izreći sankciju i kakvu sankciju. Mi smo obezbedili tu nezavisnost sudija prilikom odlučivanja.
Da se vratim i na konkretni predlog koji je Visoki savet sudstva dao, pre svega, parlamentu, jer je to njegovo ovlašćenje. Želim da kažem da gospođa Nata Mesarović je zaista garant sudijske nezavisnosti i samostalnosti upravo prilikom odlučivanja.
Želim da ukažem i na to da njena ličnost i dosadašnji rad, dostojnost koju je pokazala u svom radu, odlučnost da se bori protiv nepravde, protiv kriminala, garantuje da će biti i odsustva unutrašnje zavisnosti koja se vrlo često dešava između predsednika sudova i sudećih sudija.
Mi znamo da govorimo o nepotpunoj podeli vlasti i uticaju izvršne ili zakonodavne vlasti na pojedine postupke, ali često zaboravimo da kažemo da postoji unutrašnja zavisnost, gde sudije nižeg suda vrlo često zavise od sudija višeg suda ili idu po mišljenje kod sudija višeg suda koje pretaču u presudu. To apsolutno nije dopustivo i mi želimo sistem u kome će sudija samostalno na osnovu svog znanja primeniti striktno i Ustav i zakon i njega se držati.
Ovde je bilo primedbi da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu kompetentni, odnosno da nemaju pun legitimitet jer imaju nedostatak jednog izabranog člana. Postoji još jedna činjenica na koju želim da ukažem, a to je da je pred ovaj parlament došao predlog ovlašćenih predlagača i zajedničke sednice pravnih fakulteta, ali takav predlog nije prošao, pa je došlo do novog predloga koji još uvek nije došao pred Skupštinu.
Što se tiče predstavnika advokature, hoću da kažem da je predstavnik advokature već bio predlagan parlamentu za izbor prilikom izbora svih drugih kandidata za prvi saziv Državnog veća tužilaca, ali da u ponovljenom izboru isti kandidat nije dobio gotovo nikakvu podršku u parlamentu.
Pravo je parlamenta da nekog kandidata izabere za člana nekog državnog organa, ukoliko je to Ustavom i zakonom definisano. Ne postoji obaveza parlamenta da prihvati predlog kandidata od strane predlagača, ukoliko smatra da po kriterijumima koje je uspostavio ne zadovoljava poverenje koje mi prenosimo preko građana koji su nas ovde birali.
Nedostatak jednog člana institucije ne znači nepostojanje legitimiteta te institucije. U slučaju da tužilaštvo ili sud ne izabere pun broj sudija i tužilaca, u smislu broja koji je raspisan u oglasu za izbor, to ne znači da ta institucija nije legitimna. I sam parlament prilikom konstituisanja kod svakog saziva nema nedostatak legitimnosti ukoliko ima 2/3 izabranih poslanika. To Ustav kaže. Zato moramo koristiti analogiju u svim onim stvarima ukoliko nije do kraja i do tančina definisana pozicija institucija, u smislu njihovog legitimiteta.
Ovde se govori o tome da nema mogućnosti za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, zbog toga što nema mišljenja Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda. Nije moguće dobiti mišljenje postojećeg organa koji će se konstituisati izborom sudija Vrhovnog kasacionog suda i to posle 1. januara 2010. godine.
Zato postoje prelazne odredbe, gde se kaže – da će se u roku od 90 dana nakon konstituisanja Vrhovnog saveta sudstva izabrati predsednik Vrhovnog kasacionog suda. To nije prekluzivni rok i o tome moram nešto da kažem, zato što se ovde spominju rokovi kao nešto što bi trebalo da stvori prepreku za dalje postupanje parlamenta u konstituisanju institucija pravosuđa.
Nema prekluzivnih rokova, to su instruktivni rokovi. Ne gubi se pravo, ukoliko parlament u roku od 90 dana ne izabere predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Isto tako, nema legitimiteta tog organa ukoliko prilikom izbora svih sudija njime ne predsedava osoba koja je prošla izbor u parlamentu.
Svi ostali saveti Visokog saveta sudstva su prošli izbor u Parlamentu, na neki od zakonom propisanih načina. Zato i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, kao predsedavajući Visokog saveta, mora da dobije pun legitimitet današnjim izborom na to mesto.
Naravno, parlament je slobodan da odlučuje o tome da li će prihvatiti predlog ovlašćenog predlagača. Svi kvaliteti o kojima smo govorili, svi kvaliteti kandidata Nate Mesarović, popisani u obrazloženju Visokog saveta sudstva, govore o tome da imamo najkvalitetnijeg kandidata za vršenje tako značajne funkcije.
Mi smo tu da se izjasnimo, ali nemamo pravo da zalazimo u ovlašćenja Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji jedini na osnovu kriterijuma mogu da biraju kandidate ili da ih predlažu Skupštini na izbor. Takav predlog možemo da prihvatimo ili da odbijemo. Nemamo pravo da se mešamo u rad te nezavisne grane sudske vlasti. Mešanje u rad Visokog saveta sudstva upravo znači nedovoljnu podelu grana vlasti, koja treba da obezbedi demokratičnost konstituisanja našeg političkog sistema.
Na kraju, želim da kažem da će biti izabrano 2.838 sudija sada po ovom konkursu, kako mi predviđamo. Da li će sva mesta biti popunjena, o tome će odlučiti rad Visoki savet sudstva, u skladu sa kvalitetom kandidata koji su konkurisali za pojedine sudove. To se isto odnosi i na tužilaštva.
Želim da osporim primedbu da će tužioci neosnovano šetati iz mesta u mesto i da je Državno veće tužilaca mimo volje nosilaca javnotužilačke funkcije izvršilo njihov premeštaj u drugo mesto. Svi izabrani kandidati su konkurisali upravo za ta tužilaštva za koja su i birani kao tužioci.
Niko nije premešten mimo svoje volje, što bi zakonom bilo nedopustivo, već je svako od ovih kandidata konkurisao, podneo molbu za određeno tužilaštvo i na taj način je Državno veće tužilaca moglo da izvrši izbor između više kandidata.
U nekim slučajevima je bio samo jedan kandidat, ukoliko je zadovoljavao kriterijume za izbor, on je izabran. Isto tako, primetićete da u nekim tužilaštvima nije izabran tužilac, zato što je Državno veće tužilaca smatralo da kandidati koji su konkurisali ne zadovoljavaju kriterijume koje je Državno veće tužilaca propisalo, na osnovu kojih se izbor i vrši.
Ono što će ovaj izbor da omogući, to je kvalitetno suđenje. To znači zadovoljenje pravde i to znači ozbiljna borba protiv kriminala i korupcije.
Postoji zakon i postoje sistemska rešenja koja obezbeđuju sprečavanje koruptivnih delatnosti, ili uopšte uzroka i mogućnosti. Smatrali smo u Državnom veću tužilaca da je dobro izvršiti izbor između kandidata koji ispunjavaju sve ostale kriterijume, a dolaze sa teritorije drugih gradova i opština. Smatramo da se na taj način dodatno smanjuje koruptivna mogućnost, jer će se u potpunosti obezbediti efikasan, stručan i pošten rad nosilaca javnih funkcija u oblasti pravosuđa.
Građani Srbije i sami znaju ko su ti nosioci javnih funkcija koji svoju obavezu prema Ustavu i zakonu ne sprovode dosledno i koji onemogućavaju građane da u kratkom roku, efikasno dođu do tako željene pravde.
Mislim da je žudnja za pravdom u Srbiji kroz institucije, uz poštovanje Ustava i zakona, zaista u toj meri došlo do vrhunca, da je nužno sprovesti reforme koje smo inače građanima i obećali. Za takav program smo mi koji smo mi sa ove strane, u ovoj grani vlasti, u parlamentu i, dobili smo podršku građana, i na taj način, oko takvog programa smo i okupili većinu i takvu obavezu prema građanima moramo dosledno da ispunimo.
Još jednom se zahvaljujem predstavnici Visokog saveta sudstva, koja strpljivo, dosledno i odgovorno vrši svoju funkciju i ovde u parlamentu.
Očekujem da ćemo uspostaviti ovakvu dobru parlamentarnu i političku praksu, da grane vlasti sarađuju povodom interesa građana Srbije. I da ćemo na dostojanstven način braniti svoju argumentaciju i stavove, da li se mi slagali ili ne, ali u interesu građana Srbije želim da dobijemo pravosuđe koje će garantovati njihovu poziciju pred Ustavom i zakonom, a i svako od nas vrlo često ima takvu potrebu da pred pravosudnim organima traži ostvarenje svojih zakonskih prava.

Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe LDP, poslanička grupa Napred Srbijo, Srpska radikalna stranka i ZES.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, voleo bih da kažem i poštovani predstavnici Vlade, ali njih nema, te možda će moje izlaganje biti i iluzorno, jer zaista ne znam kome da se obratim, pošto predlagač za vršenje tužilačke funkcije jeste Vlada.
Neko je već rekao da se ovo što radimo večeras zove minut do dvanaest, pa nije prvi put da nam se to dešava. Mnogo toga smo radili baš i minut do dvanaest, pa izgleda da je to postao dobar običaj u ovom domu zakonodavstva.
Stav LDP je jasan. Možemo postaviti pitanje – da li vršenje sudske vlasti zbog ovako neodgovornog odnosa treba da trpi? Naš odgovor je naravno da ne. Zbog toga ćemo i podržati ove predloge. Zbog toga imamo i ovakav odnos prema ovako važnom poslu. Postoji još jedno pitanje – da li treba prećutati sve anomalije koje su nas do ovde dovele? Naravno, odgovor je ne, ne treba ih prećutati.
Neko je malopre pomenuo upliv izvršne vlasti u vršenje sudske funkcije i u pravosuđe uopšte. Dodao bih tome, možemo da dođemo do zaključka da se možda Vlada, na neki način, koristeći svoja ustavna prava i ruga sudskoj vlasti. Nigde ne piše u Ustavu i u zakonu, ali je dobar običaj, da ako ne predstavlja premijer Vladu u nekom važnom poslu, da je predstavlja resorni ministar.
Ovde nema ministarke pravosuđa, Vladu predstavlja ministar za državnu upravu, kao da Vlada želi da pošalje poruku da javno tužilaštvo smatra delom izvršne vlasti.
Takvo rezonovanje nije daleko od logike. Pogledajte član 159. Ustava. U njemu jasno piše da se javni tužioci, dakle, vršioci svih tužilačkih funkcija po vertikali, biraju na predlog Vlade. Može li u ovom parlamentu biti izabran nosilac tužilačke funkcije bez volje Vlade Republike Srbije? Naravno da ne može. Shodno tome i ovakvo razmišljanje.
Sada bih se obratio koleginicama i kolegama i sa leve i sa desne strane, jer su se mnogi osvrnuli na ovakav pristup Vlade i mnogi kritikovali taj pristup Vladi. Uvažene koleginice i kolege i sa leva i sa desna, vi ste pravili takav Ustav, vi ste glasali za takav Ustav, vi ste organizovali referendumsku krađu, pa izvolite, ponašajte se sada shodno takvim odredbama Ustava.
Da li ima LDP pravo na ovakav stav i da li ima moralno i svako drugo pravo da kritikuje ovako kako kritikuje? Naravno da ima, jer jedno smo mi bili protiv takvog Ustava, jedno smo mi apelovali da takav Ustav donosi i te kako mešanje izvršne vlasti u sudsku vlast. Sve ostale političke strukture u državi Srbiji su se na naš takav apel oglušile. Naprotiv, kada smo vodili antiustavnu kampanju, aktivisti LDP su hapšeni. Setite se događaja u Nišu i to baš na buku koju su digli predstavnici SRS. Tada ste svi bili zajedno.
Malo pre je ministar Marković pomenuo maksimu „struka iznad svega“, a neko od kolega je dodao da je ovo prava reforma pravosuđa i da je Visoki savet sudstva izabran na najdemokratskiji način. Jednostavno, to nije tačno, jer demokratija nije teror većine nad manjinom, već je demokratija i poštovanje institucija i poštovanje struke i poštovanje dobrih običaja. Niko iz reda vladajuće većine nije dao odgovor na pitanje zašto su vam Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva krnji, zašto ne poštujete volju struke? Za predstavnika u Visokom savetu sudstva predložen je profesor Tomić, jednoglasno od strane svih pravnih fakulteta u Srbiji. Pre toga su se izjašnjavali kolegijumi na pravnim fakultetima o tome.
Što ste onda stavljali u Ustav da vam je potreban profesor u Visokom savetu sudstva, ako ne želite da poštujete volju struke ili vam to nije bitno nego ćete čekati da se pravni fakulteti izjasne onako kako vama odgovara, pa ćete onda o tome glasati o ovde, jer imate 126 poslanika?
Podsećam vas, uvažene koleginice i kolege još jednom, demokratija nije teror većine nad manjinom. Na kraju svog izlaganja još jednom ću pomenuti stav LDP. Podržaćemo buduće nosioce tužilačkih i sudskih funkcija zato što pravosuđe, zbog neodgovornosti Vlade, ne sme da trpi.

Gospodin Vlatko Ratković ima reč. Izvolite.

Uvažena gospođo Bjelobaba, dame i gospodo narodni poslanici, Ustavom proklamovana načela o Srbiji kao pravnoj državi, kao državi u kojoj su vrhunski principi vladavina prava i jednakost svih građana pred zakonom, ostaće samo mrtvo slovo na papiru ukoliko ne sprovedemo sveobuhvatnu reformu pravosuđa.
Mi smo u ovaj, mogu slobodno reći, istorijski projekat krenuli u poslednjih godinu-dve dana donošenjem i sistemskih i sektorskih zakona iz oblasti organizacije pravosuđa, donošenjem materijalno-pravnih, procesno-pravnih zakona.
Vladavina prava i pravna država ne može postojati ukoliko u jednoj godini ima hiljadu zastarelih krivičnih predmeta, ukoliko parnični postupci traju po 10 i više godina. Upravo je naša percepcija i skeniranje ove oblasti generisalo jednu potrebu da se izvrše i normativne i personalne promene u sistemu pravosuđa.
Danas raspravljamo o izboru nosilaca javnotužilačkih funkcija i o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, kao najviše sudske instance. Biću kratak i reći da ja i DS podržavamo sve predloge, s obzirom da iza ovih ljudi stoje biografije, da su sva tri kriterijuma, a to su stručnost, osposobljenost i dostojnost, ono čime su se rukovodili nadležni organi u predlaganju ovih kandidata i da ćemo mi, kao zemlja i naš pravosudni sistem, već od 1. januara započeti implementaciju svih zakona i intencija čitave ove reforme, koja će podrazumevati bržu dostupnost pravde strankama u postupku, jednaku dostupnost pravde svim građanima i da ćemo na taj način postići standarde koje naši građani i očekuju.