Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Đura Mučenski. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Lodi Gabor.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Dragomir Cimeša. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Nandor Maraci. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Velimir Ilić, Srđan Spasojević, Radoslav Mojsilović i Milutin Jeličić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 48. i na član 49. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici: Velimir Ilić, Srđan Spasojević, Radoslav Mojsilović, Milutin Jeličić i Zlata Đerić, grupa od 19 narodnih poslanika Demokratske stranke Srbije – Vojislav Koštunica i narodni poslanik Paja Momčilov, koji želi reč. Izvolite.
Izvinite, Milan Dimitrijević se javio pre. Gospodin Dimitrijević. Ima reč. Izvolite.

Dakle, prethodnih dana mi smo slušali ustavobranitelja i branitelja ovoga predloga zakona o prenosu nadležnosti, pozivanje na zakon. Dakle, gospođo Kolundžija, kada se pozivate na zakon oko prenosa vrsta ovih nadležnosti vezano za ovaj zakon,  pitam – koji je to zakon da se vi pozivate na njega. Koji je to kapitalni zakon u oblasti zdravstva? Da li je to zakon o zdravstvenoj zaštiti? Ako to jeste taj zakon – da li ste vi njega pročitali? Gde piše u tom zakonu – da se može osnovati savet za zdravlje na teritoriji AP? Nađite mi taj član.
Koliko znam, članovi koji regulišu ovu materiju su članovi 151, 152. do 156, 150 i regulišu osnivanje stručnih tela na nivou Republike. To nigde ne piše u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Dakle, vi hoćete neke nadležnosti koje nisu propisane u zakonu. Zbog čega to hoćete?
To hoćete isključivo zbog para, kada se pogleda kraj tog vašeg člana, koji kaže sledeće – sredstva za rad Zdravstvenog saveta Vojvodine obeđuju se u budžetu AP Vojvodine.
(Milan Dimitrijević, sa mesta: Tu priča počinje.)

 Prošlo je dva minuta.
Gospodin Paja Momčilov ima reč. Izvolite.

Kao što sam rekao, da ovde imate čitav niz nepotrebnih stvari – recimo da se donose potrebni programi zdravstvene zaštite za pojedine kategorije stanovništva, odnosno vrste bolesti, pa bih bio jako znatiželjan da vidim koje su to posebne bolesti na pokrajinskom nivou koje nisu tipične i za čitavu Srbiju?
Vi ovde u ovom članu imate da se predlaže osnivanje zdravstvenog saveta, a to nije predviđeno republičkim zakonom. Taj republički zakon je jasno rekao – da treba osnovati institut za javno zdravlje Vojvodine, da za transfuziju treba osnovati institut. Međutim, ova institucija se sada uvodi na velika vrata.
Mi smo u toku jučerašnjeg dana jasno videli da je ovo projekat DS. Vi ste imali juče, da su ministri iz Vojvodine branili ovo, da je branio predsednik poslaničke grupe, koji je takođe poreklom iz Vojvodine, pojedine članove. Potpuno je jasno da je ovo ujdurma jedne stranke, koja treba na mala vrata da unese haos i u srpsko zdravstvo. Kako taj haos izgleda, ja ću pokušati da dokažem dovoljno jasno. Naravno, gospodin Martinović i ostali poslanici SRS na teoretskom nivou su jasno razobličili šta ovakav predlog zakona krije. U to neću ulaziti. To je sasvim dovoljno.
Princip evolucije, princip pravde i princip samouprave, je li tako, opet je poznato šta je i kako se mogu na lokalnom nivou regulisati. Međutim, ovaj zakon, uvođenjem paralelnih institucija i paralelnih nadležnosti, praktično samo razbija naš sistem. Treba kazati, ako pogledate kako je to u svetu, odnosno ja bih vas podsetio samo za zadnju preporuku EU, na zadnju direktivu koja kaže: ''Pacijenti moraju imati ista prava u svim zemljama članicama EU, koja imaju u svojoj zemlji''.
Da li danas imaju ta prava građani Srbije, kada gledate Vojvodinu i Srbiju, a kazaću vam u narednom izlaganju?

Na naslov iznad člana 49. i na člana 49. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Velimir Ilić, Srđan Spasojević, Radoslav Mojsilović i Milutin Jeličić, grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe DS – Vojislav Koštunica i narodni poslanik Paja Momčilov.
Ima reč narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Dakle, ja ću nastaviti priču, gde ste me malopre prekinuli zbog nedostatka vremena. Ovde imate osnivanje etičkog komiteta. To već imate u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Što ga osnivate i šta će da radi taj komitet? Neće raditi ništa.
Imate ga na nivou Srpskog lekarskog društva, imate ga na nivou komora. Imate ogranak Komore u Vojvodini, imade deo Srpskoga lekarskog društva u Vojvodini, imate etičke komitete.
Vi, dakle, uvodite nove članove i ovaj savet za zdravlje će brojati devet članova, onaj će brojati sedam članova – suština je da se oni finansiraju iz budžeta APV. Dakle, vi direktno zavlačite ruku u džep građana Vojvodine, a borite se za njihova prava.
Šta mislite, kolika je ta administracija koja se bavi tim stvarima? Sada se vraćamo na onu priču, koja je često ovde pominjana od gospodina Čanka – gde su naši novci? Evo gde su vaši novci, eto ih -16 članova za koje će izdvajati Skupština Vojvodine, koji će se finansirati iz budžeta APV. Potpuno bespotrebno, jer imate Zakon o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju, komore i uopšte stručna tela – sve se uklapa, dakle, u priču da hoćete elemente državnosti, odnosno da to bude u perspektivi neka nova država.

 Ima reč gospođa Nada Kolundžija.

Etički odbori postoje i u osnovnim zdravstvenim institucijama, pa to niko nije proglasio za razbijanje države.

 Na naslov iznad člana 50. i na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? Gospodin Momčilov – ne, da?
Niste se prijavili gospodine.
(Paja Momčilov, sa mesta: Pričao bih dalje o članu 49.)
Niste se prijavili, molim vas još jedanput, odnosno samo jednom.

Mogu li sada?
Evo odmah da odgovorim na ovu kratku repliku i upadicu. Etički principi su univerzalni i uglavnom proističu iz ljudskih prava. Oni su već obuhvaćeni republičkim zakonom i ne postoje vojvođanski etički principi. Nešto ponavljati, što je već regulisano zakonom koji je iznad, je potpuno nepotrebno. Ne kažem da ne može da stoji, ali je smešno – ne postoje vojvođanski etički principi, kao što ne postoje etički principi u pojedinim ustanovama.
Zašto postoje etički komiteti? Postoje da bi se na konkretnom, na licu mesta, raspravljali prekršaji tih principa. To je razlog zbog čega je uvedena ova kategorija.
Elem, kada smo već kod ovoga, čovek bi mogao da se zapita sada – zbog čega sada se insistira na jednoj ovakvoj regulativi? Nisam siguran. Mnogi su se branili da nije separatizam. Hajde da uzmemo da nije separatizam – a šta je? Ogoljena želja da se naprave paralelne institucije vlasti, da se u svom pašaluku bude gazda, aga, a da se ne bude, je li tako, na republičkom nivou možda neki kandidat za neku eventualnu vladu.
Znači, građani apsolutno od toga nemaju nikakve koristi, kao što danas Pančevac ne može da ode u Beograd da se zrači, već mora da putuje u Novi Sad – jer to je Omnibus zakon doneo.
Onaj koji iz Srbije ne može da ode da se zrači, takođe u Novi Sad, ili da ode ne daj bože u Suboticu da se leči kada mu je nešto potrebno. Ovaj zakon će to cementirati i dovešće do još gore situacije. To vam je ono što je vaša suština.
Opet kazaće neko – nisi odgovorio zašto ljudi to žele? Zbog korupcije, odnosno rastuća korupcija može tipično da se analizira na slučaju Vojvodine i vojvođanskih zdravstvenih ustanova. Ne kažem da to ne postoji i u Srbiji, ali su eklatantni primeri i ja ću ih navesti, a oni su upravo iz Vojvodine i oni generišu ovu želju – da se izbegne svaka viša kontrola, da se ne radi na nacionalnom nivou, nego da se radi u našem seocetu. To je suština.