Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnika Vlade nema, poštovani građani, SRS želi da razvija i da se bolji živi u celoj Srbiji bez izuzetka. Ne želimo da usporavamo razvoj onih koji su već u određenom nivou u odnosu na druge delove Srbije otišli ispred, ali želimo da pokažemo solidarnost, i tamo gde se teško živi da država Srbija pomogne i tim građanima svoje Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost.
Poštovani građani Srbije, u ovom zakonu Srbije nema, nema je ni u minimumu. Razne su priče da će građani Vojvodine da žive bolje. Govorim o amandmanu na član 53. kojeg je SRS podnela na ovaj zakon, koji kaže da AP Vojvodina uređuje, u skladu sa materijalnim mogućnostima, druga prava u oblasti socijalne zaštite, veći obim prava od prava utvrđenih zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje, kao i druge oblike socijalne zaštite, ako je prethodno u svom budžetu za to obezbedila sredstva.
Upravo sam pročitao ovaj stav člana 53. za koji gospoda iz DS ne mogu da kažu da ne govorim strogo o amandmanu, odnosno da se ne pozivam na član zakona koji ovde piše. Nije suština u tome, poštovani građani, pre svega mislim na vas iz Vojvodine, ovo je jedna navlakuša, da biste vi rekli - pa dobro, taj zakon možda i pije vodu, možda i donosi nama nešto dobro. Ne, on ne donosi ništa dobro.
SRS je dalje podnela još nekoliko amandmana u nizu, koje ću u ime SRS obrazlagati, pa ćemo govoriti o drugim aspektima pogubnosti ovog i ovakvog zakona ne samo za građane Vojvodine, a pre svega za građane Vojvodine, nego za sve građane Srbije.
Beli šengen, jesmo mi i za to, ali ovo je cena belog šengena, ovakav zakon. Trebalo je godinu dana da sve političke stranke koje čine Vladu u ovom momentu prihvate iz raznoraznih razloga, kao SPS, jer danas je njen predsednik, a u ime Ministarstva pravde, na sastanku gde će biti doneta odluka o bezviznom režimu.
Šta građani od toga imaju? To vam je isto kao kada bi Vlada donela odluku da građani Srbije imaju pravo da kupuju automobil "mercedes", a oni nemaju sredstava, neki ni za doručak, a neki možda ni za bicikl.